Sjaj u tami: Put u središte Zemlje


– Zaspao si, zemljače – reče seljak i osmehnu se noćnim, besanim očima – konj te je jedno pola vrste odvukao…

Isak Babelj, Zamošć (Crvena konjica)

Pošto smo se pre par godina osvrnuli na sjajne „Crvene zvezde nad Rusijom“, postavku u “Tejtu” na temu manipulacije vizuelnim medijima tokom Staljinove ere, evo još nekih zabavnih detalja iz epohe Sovjeta.

O podzemnim bunkerima vam Moskovljani mogu reći puno toga zanimljivog. Pod našim nogama – ispod kolovoza i trotoara, pod zemljom, leži džinovski mrtvi grad stvoren radi – preživljavanja. U svojim višespratnim klimatizovanim objektima, ukopanim duboko pod zemljom, posvuda su prostrti skupoceni tepisi; tu su i elektronski satovi, koji s izvanrednom preciznošću mere vreme, netaknuti tabaci hartije na stolovima i posebni odeljci s krevetima, preko kojih je zategnuta čista posteljina.

“Sklonište na čuvanju” – kažu vojnici na straži koji motre na njega. Pa ipak, ovi objekti izgledaju do te mere jedinstveno da je teško da bi se neko izuzev stražara usudio da ove „podzemne letnjikovce“ nazove skloništima. Jer – skloništa od bombardovanja za obične smrtnike su potpuno drugačija. Elitni kompleks je sagrađen u Staljinovo doba; uz podzemne državne institucije, fabrike i neke vrste prodavnica, taj je kompleks povezan sistemom tunela – dugim podzemnim hodnicima koji počinju na dubini od pet metara, i koji vode u to jedinstveno utočište od atomskog napada.

Zadnje strane prostorija i objekata (one nasuprot ulazima u njih) povezane su kanalima u koje su položene cevi za vodosnabdevanje i kanalizaciju, koje vode do kolektora otpada, i koji će – u slučaju neprijateljske blokade glavnih ulaza ili namernog urušavanja iznutra radi onemogućavanja prodora neprijatelja – poslužiti kao alternativni izlazi. Teoretski, u podzemnu kancelarijsku zgradu moguće je ući kroz „obične“ ulaze neke od državnih ustanova.

Kopanje prvih tajnih izlaza počelo je pre Drugog svetskog rata i aktivno se nastavilo sve do 1953. godine, kada je Staljin umro. Izgrađeni su, kako je i predviđeno, da bi pružili maksimalnu bezbednost, a svi prolazi su i dalje netaknuti. Njihova lokacija je tajna, a kompletna mapa svih objekata postoji jedino u ruskom Ministarstvu za vanredne situacije. Posebno su brojni podzemni hodnici unutar brda na kojima leži Moskva: u Taganki, Kineskom gradu i ispod Vorobjovih Gora (Vrapčevih brda).

Sveobuhvatni, široko razgranati sistem tajnih izlaza-ulaza je onaj prvi, gornji nivo podzemnih utvrđenja Moskve. Njihov drugi nivo počeo je da se gradi nakon 1953. Zgrade Centralnog komiteta, KGB-a (danas FSB, ruska Savezna služba bezbednosti) i Ministarstva odbrane urastale su sve dublje u zemlju – ponekad i do pet spratova. Novca je potrošeno da se i ne zna… A ove komforne „zgrade“ i prostori deluju kao da ste doslovce u pravom gradu; povezani su “ulicama” i “uličicama”. Dakle, iz zloglasne neobarokne Lubjanke vodi direktan podzemni prolaz do neoklasičnog Kremlja, a tunel koji vodi do njega proteže se od zgrade Centralnog komiteta na Starom trgu (Старая Площадь), i toliko je širok da kroz njega možete voziti automobil.

Na kraju vladavine Hruščova, opasnost od nuklearnog rata činila se daleko stvarnijom nego što je to danas slučaj. Zatim su usledili projekti za izgradnju trećeg nivoa podzemnih konstrukcija. Njegovu realizaciju od ideje do stvarnosti započele su sovjetske vlasti početkom 70-ih: pre svega, podzemni “monorejl”, pruga s jednim kolosekom. Njegova prva trasa je između Centralnog komiteta i Kremlja. Do danas se proteže na više od 600 odnosno 800 metara i uglavnom je ispod Kremlja i njegove neposredne blizine… A danas je to savremeno utočište koje prodire u zemlju do dubine između osam i deset spratova, uz nivo komfora koji bi se mogao komotno rangirati kao hotel sa pet zvezdica, i sa nivoom kvaliteta soba u rangu “President”.

Evo šta Vadim Mihajlov, šef kopača, kaže o tajnom metrou:

Naravno, tajni Metro-2 postoji. Naši kopači ne samo da su ga videli stotinama puta, već su istražili i mnoga okolna područja. Ovu tajnu liniju smo po službenoj dužnosti koristili kako bismo nakon radne smene stigli do „regularne“ javne stanice Ramenki. Međutim, danas je jedan deo ove linije “Metro-2”, i to onaj deo koji se nalazi u blizini Trga Arbata, pod dodatnim nivoom obezbeđenja, i sada nema načina da mu se pristupi ili uđe. „Dvojka“ je i danas još uvek „u izgradnji“, ali puževim tempom. Jer, kao i uvek – nedostaje novca.

Međutim, tajni metro predstavlja tek deo moskovskog metroa. Postoji 12 nivoa komunikacije odnosno povezanosti (cevi, kolektori, pećine, itd). Maksimalna dubina stanovanja – 840 metara, a tu su i vojni bunkeri. Kopalo bi se i dublje, ali postoji realna prepreka koju je poprilično teško savladati: sloj granitnog stenja.

P.S. U jednom od ovih bunkera (koje biste mogli da posetite) danas se nalazi Muzej istorije Hladnog rata.

 

Izvor: Подземелья и тайные ходы Москвы.

Aleksandar Železnov, softverski inženjer (Specijalistička primenjena matematika i informacione tehnologije, Državni univerzitet Sankt Peterburg)

 

Quora

Vladimir Prelovac: uspeh dolazi preko noći, ali nakon 28 godina rada i učenja


“How many cares one loses when one decides not to be something but to be someone.”

Kagi.ai je novi startap Vladimira Prelovca koji menja način na koji pretražujemo internet. Vladimir, koji je pre tri godine prodao proizvod ManageWP svoje firme Devana Technologies, poslednjih godina je interesovanja sa WordPress-a usmerio na druge tehnologije. Priču donosi startaperski portal StartIT.

Vladimir Prelovac (eKapija)

Kada poznavaocima domaće startap scene pomenete ime Vladimira Prelovca, većini je verovtno prva asocijacija Devana Technologies i ManageWP koji je pre tri godine kupio jedan od najvećih registara domena na svetu, GoDaddy. Sada, tri godine kasnije Vladimir više nije u WordPress vodama već je pokrenuo novi startap Kagi.ai kojim planira da potpuno preokrene dosadašnji način pretrage na internetu.

Ideja za novi startap nastala je od svesti o tome da se već nekoliko decenija uobičajeni postupak prilikom pretraživanja na internetu svodi na kucanje pojma na pretraživaču koji kada kliknete search prikaže veliki broj linkova povezanih sa traženim pojmom, a na vama je da u moru izvora izaberete onaj najrelevantniji i potrebna informacija je tu. Iako je ovo veoma jednostavno, Vladimir je zamislio da postoji još jednostavnije rešenje — umesto da filtriramo informacije sa više sajtova ili čitamo celokupan tekst samo zbog nekoliko informacija, njegov startap Kagi.ai treba da omogući korisnicima da dobiju direktne odgovore na postavljena pitanja.

Po čemu je ova aplikacija posebna?

Da bi se uopšte rodio Kagi.ai, bilo je potrebno da Vladimir nakon prodaje ManageWP-a svoja interesovanja sa WordPress-a usmeri na druge tehnologije. U tom smislu govori o tome za čime danas gaji zanimanje i na čemu se suštinski temelji njegov novi startap:

Trenutno interesovanje mi je u polju pretraživanja veba i aplikacija koje koriste mašinsko učenje. Prošle godine smo lansirali prototip Kagi.ai tehnologije, koji je prvi web-scale question-answering sistem na svetu koji koristi unstructured data (nestruktuirane podatke, prim. aut.) sa interneta za odgovore na bilo koje pitanje korisnika.

Kako bi u praksi lakše razumeli kako ova aplikacija funkcioniše Vladimir predlaže da se za primer uzme neko jednostavno pitanje, recimo: Koliko je Sunce udaljeno od Zemlje? Kao odgovor na ovo pitanje za manje od jedne sekunde na Google-u dobijamo oko 60.000 rezultata i veliki broj linkova koji vode do članka na Vikipediji i drugim sajtovima o Suncu, objašnjava Vladimir. A ovakav rezultat zatim zahteva ulazak na sajt, listanje i traženje podatka koji nam je potreban.

Za razliku od ovog tradicionalnog načina, Kagi.ai je zamišljen tako da kada korisnik ukuca isto pitanje odmah dobije odgovor. Kada dobije odgovor aplikacija pruža mogućnost da oceni odgovor i pročita nešto više o tome.

Aplikacija koristi podatke sa veb-stranica i pomoću tehnologija koje obrađuju prirodni jezik izvlači odgovore. Predviđeno je da se tehnologija Kagi.ai koristi u bilo kojem scenariju za nalaženje informacija, uključujući pretraživanje dokumenata i baze podataka preduzeća.

Na svemu ovome radi tim koji na čelu sa Prelovcem trenutno broji šest članova, od kojih polovina radi u Srbiji. Pred svima njima je izazov koji se ogleda u pravljenju sledećeg velikog koraka u svetu pretraživanja:

Imamo jako talentovane istraživače i inženjere koji su se uhvatili u koštac sa ovim najambicioznijim izazovom do sada. Cilj nam je razvoj tehnologije koja će pokrenuti narednih hiljadu milijardi pretraga. Prvih hiljadu milijardi pretraga se desilo na desktopu, drugih na mobilnom telefonu i verujem da će narednih doći kroz natural language/voice npr. pitaćete svoj auto da vam preporuči restoran na putu.

Iako ima nezanemarljivo iskustvo u vođenju kompanija Prelovac ističe da je najnoviji projekat nešto sa čime se do sada nije susretao.

Ova kompanija je drugačija od svih ostalih koje sam imao u smislu da se radi o R&D (istraživanje i razvoj) projektu u grani koja se razvija velikom brzinom i proboji se dešavaju gotovo mesečno. Nemamo ciljne grupe, korisnike i trakciju — sve što je važno je kvalitet tehnologije koja se meri tačnošću odgovora. Trenutno imamo bolje rezultate nego AI assitants većine tehnoloških kompanija (Apple, Microsoft, Samsung, Amazon…) i rame uz rame smo sa Google-om za širinu i tačnost odgovora na pitanja.

Kako Vladimir dalje objašnjava, njihov pristup predstavlja paradigmu gde mogući ulazni materijali koji koriste veštačku inteligenciju ostaju što otvoreniji i što opštiji, radeći na poboljšanju kvaliteta i tačnosti rezultata. Kompanija se odlučila za pristup od vrha ka dnu (top-down), koji je suprotan pristupu koji se danas koristi i u okviru koga je korisnik primoran da pamti komande i vrste interakcija.

Zbog razvoja aplikacije i praćenja tačnosti u odgovorima, kompanija vrši i samostalna istraživanja o uspešnosti digitalnih asistenata. Na osnovu njihovih poslednjih rezultata, Kagi.ai je izjednačen sa Google Assistant-om i ima gotovo tri puta bolje rezultate u odnosu na polsednjeplasirani Siri.

Biznis model koji koristimo je licenciranje tehnologije gore pomenutim kompanijama kada tačnost postane dovoljno visoka (više od 85 odsto, trenutno je oko 60 odsto), ili pokretanje vlastite grane prozivoda (pretrazivač, AI assistant) u ovoj industriji.

Nekad i sad

Devana Technologies nastavila je da radi na projektu najvećeg drona za agrikulturu na svetu (nosivosti od 80 kilograma) kroz Devana Aero i nakon prodaje tog biznisa ove godine, Devana će se zatvoriti. Ovo je za Vladimira kraj jedne ere duge devet godina. Međutim, on ne krije da je kroz razvoj Devane dosta naučio i da se veoma raduje novim izazovima.

Za Kagi.ai sam morao da zaboravim sve što sam naučio do sada jer vodim kompaniju koja nema revenue i verovatno ga neće imati dok ne postignemo željeni cilj u razvoju nove tehnologije — koji se možda nikad neće ni desiti. To je novo za mene i opet na neki način zastrašujuće i zanimljivo kao kada smo kreirali i gradili ManageWP iz Srbije pre mnogo godina. Ono sto je zajedničko je upornost, znatiželja i želja za kreiranjem nečega novog.

Iako već tri godine ne živi u Srbiji, u svojoj zemlji je i dalje ostao aktivan kroz udruženje Živojin Mišić koje je osnovano 2013. godine sa ciljem da podstakne preduzetništvo u Srbiji. U toku je konkurs za nagradu šeste generacije „Najboljih edukatora Srbije”, a već nekoliko godina imaju predstavnike i na globalnom takmičenju najboljih nastavnika.

U produžetku je i pregled globalne zastupljenosti najvećih internet-pretraživača, StatCounter Global Stats

Budućnost startup firmi je u Evropi


Međusobno povezivanje tehnoloških čvorišta se širom EU rapidno povećava (Pixabay)

Evropska startap scena dugo je postojala u senci Silicijumske doline, koja godinama važi za nesporno najbolji svetski startup ekosistem. Teško je ne zavideti sposobnosti Doline da privlači brda novca, usisava talente svetske klase, i sa svoje startaperske  „proizvodne trake“ izbacuje svetske kompanije koje je teško nadmašiti. Ali, usudimo se to reći, ova ravnoteža i odnos snaga vremenom počinju da se menjaju, s mnoštvom novih i uzbudljivih tehnoloških čvorišta koja nastaju širom Evrope, u vreme kada se globalni trendovi konačno preokreću u našu (evropsku) korist.

Prva polovina ove godine oborila je rekord u oblasti ulaganja u evropske tehnološke firme, sa 19,2 milijardi evra uloženih u prvom i drugom kvartalu. “Mega runde” – nekada rezervisane za Sjedinjene Države i neke zemlje Azije – takođe su u porastu u Evropi, s tim da su runde veće od 100 miliona evra pokrenule većinu nedavnog rasta – 26% u prvom i obimnih 45% u drugom tromesečju ove godine. I dok su evropske brojke još uvek u senci američkih, jaz se brzo smanjuje a investitorske mega-runde u SAD opadaju – bar za sada. U međuvremenu, EU se gotovo poklapala sa Sjedinjenim Državama u pogledu izlazaka kompanija koje podržavaju rizični kapital venčer ulagača tokom prošle godine – od 107 milijardi do 136 milijardi dolara.

Najveće svetsko tržište…

Ova je procena uzela u obzir da je Silicijumska dolina svetska prestonica za startapove, ali nema dobrog razloga zašto bi to trebalo biti. EU startapi imaju direktan pristup najvećoj svetskoj ekonomiji: to je tržište koje ima 500 miliona ljudi i BDP od 25 000 evra po glavi stanovnika. Evropa je ujedno i bolja platforma za dostizanje drugih tržišta širom sveta, uključujući brzo rastuća tržišta u Africi i Aziji. EU je vodeći trgovinski partner za neverovatnih 80 zemalja, u poređenju sa samo 20 za SAD.

… I fond talenata kojeg treba uskladiti sa zahtevima poslovanja

Preovlađujući trend današnjice: Inovacije

Kompanije svetske klase stvorene su kombinacijom mozga i tehnologije, a Evropa ima više nego dovoljno potencijala da bi se takmičila na globalnom nivou. Na Starom kontinentu se nalaze neki od vodećih svetskih tehnoloških i inženjerskih univerziteta, uključujući Oksford, Kembridž i Imperijalni koledž u Britaniji, prestižni ciriški ETH i Tehnološki univerzitet Delft u Holandiji. Takođe, EU ima više programera (5,7 miliona), u poređenju sa Sjedinjenim Državama (4,4 miliona, mada, doduše, treba primetiti da SAD imaju oko 150 miliona ljudi manje nego EU); u poslednje dve godine, ovaj stručni profil je uvećan za 200 hiljada novih IT uposlenika.

Preduzetništvo se ovde sve više prepoznaje kao legitimni karijerni izbor, sa sjajnim MBA-ima koji biraju da nakon diplome pokrenu svoj posao, a ne da se penju uobičajenim korporativnim lestvicama. Pored toga, kako se ekosistem sve više uspostavlja, to počinjemo da uviđamo sve veći broj preduzetnika i pravu „bujicu“ startapova, sa iskustvom i sredstvima za dalju izgradnju još većih i boljih preduzeća u drugoj investicionoj rundi.

EU startup mreža – napredniji vid početničkog poslovanja

A kad je u pitanju stvaranje tima, Evropa takođe poseduje prednosti u pristupu talentima i njihovom privlačenju – posebno nakon nedavne Trampove akcije sprečavanja imigranata da uđu u SAD; ne samo što zemlje EU imaju koristi od slobode kretanja širom kontinenta, već su u njoj i „opuštenija“ pravila za regrutovanje veštih talenata, i to iz širih oblasti. Manja konkurencija znači da su plate obično znatno niže od američkih, posebno u startup centrima koji su u nastajanju, a evropski zaposlenici su često lojalniji, što olakšava brzo uspostavljanje tima i timske kulture.

Nova i postojeća čvorišta u porastu

The Verge

Silicijumska dolina nema monopol na rešavanje ogromnih izazova digitalizacije, koji utiču na sve industrije i sve vrste kompanija, i to širom sveta. Shodno tome, tehnološka rešenja se izmišljaju i grade na sve većem broju evropskih lokacija, što je olakšano širenjem informacija i ideja i padom troškova izgradnje neke kompanije.

Ranije su dominirali London, Pariz, Berlin i Stokholm, a sada start-ap firme niču širom Evrope, stvarajući snažan međusobno povezan ekosistem. Centri koji su u snažnom zamahu uključuju gradove kao što su Kopenhagen, Barselona, Dablin, Lisabon, Oslo i Talin – svi oni veoma brzo rastu i počinju da privlače investicije, uz puno prostora za dalji razvoj. Zapravo, trenutno postoji 15 evropskih gradova sa više od 50 hiljada profesionalnih programera koji su od 2013. namakli oko milijardu dolara ukupnih kapitalnih investicija, što predstavlja ogromne mogućnosti u narednim godinama.

Otklanjanje praznina

Uz sav ovaj potencijal, nema razloga zašto evropski startupi ne bi mogli da „stanu na crtu“ onima iz Silicijumske doline. Ali, Evropskoj uniji je i dalje potrebno više osnivača, da bi se uskladile ambicije onih koji teže da ostvare uspeh „preko bare“, u Sjedinjenim Državama. U Evropi smo već prečesto viđali osnivače koji se prodaju američkim ili azijskim kompanijama, umesto da sopstvenim snagama dovedu svoje poslovanje na novi, viši nivo. Stvari se menjaju: nova generacija osnivača i unekoliko drukčiji preduzetnički koncept doveo je nivo ambicija iznad onog što smo imali prilike da vidimo u proteklim godinama. Sada je potrebno da ovo postane uobičajena norma, tako da je razumljiva želja za izgradnjom „globalnih startap asova“ i brzim širenjem evropskih startup firmi u inostranstvu.

Finansiranje je takođe problem jer, iako se njihov broj povećava, evropski VC sektor (Venture Capital, oni koji kao ulagači rizičnog kapitala daju novac za razvoj perspektivnih startup firmi) još uvek ne privlači velike institucije, kao što su penzioni fondovi, zadužbine i korporacije – u svakom slučaju ne na isti način kao što se to radi u Sjedinjenim Državama. U Evropskoj uniji, ogroman udeo startup finansiranja i dalje dolazi od učešća vlade odnosno državnog novca, kroz grantove, povoljne zajmove i venture ulaganja. Ovo je sjajan investitorski model, ali je očajnički potrebno što veće učešće privatnog kapitala, posebno u ranijim investitorskim rundama, od „Seed+“ do „Series B“.

Suprotno tome, američki institucionalni LP-i imaju veću sklonost za preuzimanjem rizika i lakše se uklapaju u profitni profil koji nude američki ulagači rizičnog kapitala. Bolje razumevanje sektora znači da su spremniji da obezbede „strpljivi kapital“ rizičnim fondovima, kao i da čekaju i do 10 godina pa i više pre nego što ostvare povrat. To je jedan od primarnih razloga zašto je još uvek ogroman jaz između američkog i evropskog finansiranja i evaluacije (procene vrednosti, tj isplativosti ulaganja). Istraživanje GP Bullhound-a je utvrdilo da se startap jednorozi u Evropi obično vrednuju 18 puta više od njihovih prihoda, u poređenju sa 46 puta u Sjedinjenim Državama.

Američki investitori: pogled uprt u Evropu

Onda možda i ne čudi što ovaj ogroman „procep“ u finansiranju pokreće sve američke venčer ulagače da se u većem broju uključe u evropske investicije, privučenih nižim troškovima poslovanja u kombinaciji sa velikim potencijalom za rast. U 2018. godini, sedam procenata rizičnog kapitala uloženo je u evropske startape koji uključuju najmanje jednu venčer kapital firmu iz Silicijumske doline, što je predstavljao petoprocentni rast u odnosu na 2013. godinu, kada je učešće bilo tri procenta. A tamo gde američki venčer ulagači odluče da ozbiljno investiraju, to znači da investiraju puno: ušli su u Evropu sa 22% ukupnog rizičnog kapitala uloženog u 2018. godini iz dilova koji uključuju najmanje jednu VC firmu iz Silicijumske doline, što je značajno više nego u npr. 2013. godini, kada su američki venčer ulagači učestvovali sa 12%, odnosno 2008. godinu, u kojoj je njihovo učešće na EU startup tlu iznosilo osam odsto.

Američki venčer-investitori shvataju da ulaganja u Evropi ne samo što bi im pružala šansu da diverzifikuju svoj portfelj već bi im takođe obezbedila da ne propuste neke od najistaknutijih EU startup firmi sledeće generacije. Nedavni primer je Checkout.com sa sedištem u Britaniji, svetska kompanija za novčane transfere, koja je upravo okončala najveću dosadašnju fintech seriju A u Evropi – 230 miliona dolara – u rundi koja uključuje „Insight Venture Capital“ sa sedištem u SAD i „Endeavour Catalyst“. Insight Venture Partners su takođe nedavno uložili u nemačku startup kompaniju N26, malu komercijalnu banku, kroz investitorsku rundu serije D „tešku“ 300 miliona dolara.

A keš nije jedini benefit koji EU startapi imaju od dilova s američkim venčer ulagačima, jer Amerikanci takođe pružaju dragoceno znanje i stručnost u osvajanju po svemu presudno važnog američkog tržišta, što je evropskim startapima često teško da ostvare. Američki venčer kapitalisti takođe dolaze sa nenadmašnim znanjem o tome kako napraviti startup jednoroge, kao i načine za uspešno dovršavanje izlaska na berzu (IPO). Ovakva iskustva ne postoje u Evropi, ali je do njih i teže dopreti, posebno u manje razvijenim startaperskim čvorištima. Ulazak veće količine američkog novca na evropsku startap scenu znači i da će se evropskim preduzetnicima ukazivati brojnije prilike da raspolažu s više novca nego ikada pre.

Ono što nije previše pozitivan aspekt ovog trenda, za EU startape koji su predmet američkih ulaganja, jeste što ponekad to može značiti premeštanje svog posla u inostranstvo (u ovom slučaju izvan EU) ili predstavlja „meko“ preuzimanje putem investicija u kasnijoj fazi. U tom slučaju, vlasništvo je prestalo da bude u evropskim rukama. Ono što je od presudnog značaja je da je američko ulaganje trenutno ograničeno na startapove sa smanjenim rizikom ulaganja u seriji C pa nadalje, što znači da i dalje postoji veliki jaz u finansiranju od faze Seed+ do Serije B. To smanjuje sposobnost Evrope za prolaznost-protok američkih investicija do obećavajućih ideja u ranijoj fazi.

Venčer kapital kao pokretačka snaga

Evropi se ukazala dosad neviđena prilika da se istakne na svetskoj tehnološkoj sceni i izazove hegemoniju Sjedinjenih Država i Kine. Evropa ima talenat, ima tržište, ima ambiciju i na korak do rešenja za kvalitetnija i stabilnija, dugoročnija finansiranja. Da bi se to postiglo, ključan je rizični kapital i venčer ulagači, pa stoga EU ohrabruje institucionalne investitore da se uključe u što većem broju, osiguravajući da u ranoj fazi finansiranja već postoji podrška venčer investitora – kako bi što ranije primetili, ohrabrili, mentorisali, podržali i pokrenuli evropske tehnološke preduzetnike. Jednom kada se popuni ta praznina – Silicijumska dolina imaće još jednog globalnog takmaca.

 

Kjartan Rist, Forbes

Najpopularnije startup-destinacije u 2019.


Ilustracija: WeWork

„Najpopularnije startup-zemlje na svetu“ (“Most startup friendly countries in the world”) je segment poslovnog magazina CeoWorld u kojem se vrši rangiranje, godišnja procena konkurentnosti kao i “privredne sposobnosti neke zemlje da koristi proboje u nauci i tehnologiji“.

Sjedinjene Države osigurale su svoje prvo mesto iz više razloga, uključujući ključne mogućnosti istraživanja i razvoja (Research & development, R&D). Snaga i potencijal SAD proističe iz veoma visoke stope startupa, robusnih anđela-investitora i venčer investicija. Važno je napomenuti da Sjedinjene Države dobijaju visoke ocene za „izgradnju svoje ekonomije znanja“. SAD su utočište za 119 institucija od 500 najboljih svetskih univerziteta u 2019. godini, uz MIT (Massachusetts Institute of Technology), koja je proglašen za najbolju obrazovnu ustanovu na svetu.

Startup Ekosistem, rubrika magazina CEOWORLD je obuhvatila 62 zemlje u pet kategorija: 1. ulaganja u ljudski kapital; 2. Istraživanje i razvoj; 3. preduzetnička infrastruktura; 4. tehnički obrazovana radna snaga, i 5. dinamika politike.

Prvih pet zemalja s najpogodnijim uslovima za osnivanje startup firmi je i dalje, već treću godinu zaredom, nepromenjena (počev od 2017. godine), mada je njihov međusobni redosled drukčiji. Poljska je novajlija u prvih deset, skočivši za šest mesta od 2018. Švedska je pala za dva i sada je na 9. mestu, dok je Malezija skliznula za jednu poziciju, na 8. mesto.

Deset zemalja koji nude najbolji ambijent za osnivanje početničkih firmi su Sjedinjene Države, Britanija, Kanada, Izrael, Indija, Nemačka, Poljska, Malezija, Švedska i Danska.

Kada je reč o zemljama Jugoistočne Evrope, Srbija je na 57. mestu, Slovenci su četiri mesta iznad (53) dok je Hrvatska na 40. poziciji. Bugari su na 48. mestu, Mađari su rangirani kao 49-ti, a Rumuni su na 30-tom.

Evo tabele najpopularnijih destinacija za startapere u 2019. :

Etika, estetika i održivost modne industrije


“Želeo bih da svako nosi ono što želi, i da to kombinuje na svoj način. To je ono što je, po meni, suština modernog.” Karl Lagerfeld

Na fotografijii Dorotee Lange “Majka migrantkinja” je Florens Ovens Tompson (1903-1983), majka sedmoro dece. Ovo je jedan od prizora koji su obeležili 20 vek. Slika je nastala je 6. marta 1936, u jeku Velike depresije u SAD.

Finansijska kriza iz 2008. pokazala je da se dobar deo kreatora u industriji mode poneo koliko časno toliko i angažovano: širom sveta uveli su pocepanu odeću kao nešto sasvim uobičajeno. Stavljanjem pocepanih farmerica u izloge svojih radnji i na modne piste poslali su poruku upravo onima od kojih žive i dobro zarađuju – svojoj superbogatoj klijenteli. Na ulicama ćete nas gledati pocepane i u ritama. Jer, naravno – ne želimo da imitiramo luksuz onih 1% koji su napravili ovaj haos iz kojeg mi moramo da ih vadimo. Nećemo oponašati njihovu skupu odeću. Nećemo nositi fina odela. Nećemo se upinjati da izgledamo poput njih. Nećemo juriti skupe stvari. Jer, za njih ionako nemamo para. Pare su kod njih – a mi ćemo se od njih uvek razlikovati.

Nositi pocepane stvari nije sramota, naročito ako čitav svet odenemo u rite. Napravićemo od superbogatih budale – pa makar na tren. 

Svojom “lumpen-modom” kreatori su od početka krize neumorno slali uvek istu poruku, onu koja se tiče pre svega njihovih bogatih kupaca: tako je bedno u krizi nositi preskupu odeću, to najraširenije a najupadljivije obeležje statusnog simbola; onog statusa koji je iznedrio krizu iz koje se, po mnogima, još uvek nismo do kraja izvukli. Dizajn je odigrao važnu ulogu u percepciji krize, kao i situacije sve bržeg raslojavanja.

A onda je industrija odeće otpočela superjeftinu proizvodnju, odeće i obuće koja se kupuje za smešno male pare. Ono što sreću kvari u ovom poslovnom modelu koji je danas najzastupljeniji jeste – ekološka i sirovinska neodrživost.

Konsultantska kuća McKinsey ocenjuje da je današnja industrija odeće zahvaćena talasom popularnosti nekoliko sasvim novih poslovnih modela. Modna industrija ide u korak sa zahtevima održivosti proizvodnje i očuvanja prirodne sredine, kao i resursa. Sve je više renomiranih modnih brendova koji u svojim radnjama ili u svojim e-buticima plasiraju „polovnu“ odeću, nošenu od strane prethodnog vlasnika; takođe, veliku popularnost dostigla je prodaja „prepravljene” i “doterane“ odeće, prekrojene i „stilski preoblikovane“ (koja je ili vaša ili je prethodno bila nečija); treći „modni krik“ u poslovanju modne industrije je model rentiranja – veoma jeftinog iznajmljivanja odeće uz mogućnost njenog vraćanja. Industrija odeće sada treba da povede računa o dugoročnoj održivosti ovih zanimljivih alternativa, jer se ovi modeli i dalje razvijaju.

Životni vek modnih proizvoda se produžava kada su u second-hand lancima, kada se prekrajaju, preprodaju ili iznajmljuju. Ovo je ozbiljan poslovni model za koji su potrošači u mnogim kategorijama pokazali apetit: kupci, jednostavno, žele da pređu sa tradicionalnog vlasništva na novije načine pristupa proizvodima. Treba napomenuti da nipošto nije u pitanju oskudica u novcu (iako su ovi modeli i te kako „nežni“ i „prijateljski nastrojeni“ prema svačijem kućnom budžetu), već se radi o brizi za prirodne resurse.

U modi i industriji odeće je ovo „prestrojavanje“ potrošača  na nove modele poslovanja podstaknuto rastućom željom klijenata za raznolikošću, održivošću i pristupačnošću, a raspoloživi izvori sugerišu da bi u roku od 10 godina „resale“ tržište (preprodaja nošene odeće), na primer, moglo nadmašiti danas aktuelnu, zahuktalu „brzu modu“ koja se pojavljuje i nestaje na kvartalnom ili čak mesečnom nivou. Široko prepoznavši ovaj trend, kao i promenu potrošačkog ukusa i stavova, startup kompanije neće biti jedini igrači koji će utisnuti svoj poslovni pečat  u ovim segmentima – u igri su i etablirani modni brendovi. Oni će takođe ubrzati tempo kojim prihvataju nove modele vlasništva odeće, ne bi li na taj način povećali svoju relevantnost u očima (i novčanicima) potrošača.

U sve većem broju kategorija potrošači se odlučuju da odeću iznajme, a ne da je kupuju kako bi je imali u posedu. Ovde se nameću paralele, naime, razvoj ideje i ovakvih “ekoloških” modela poslovanja koje idu u korak s vremenom: Spotify, koji je prodaju kompakt-diskova istisnuo da bi je zamenio preuzimanjem audio-sadržaja sa interneta; Netflix, koji je istisnuo video-klubove; Zipcar, koji se zalaže za deljenje vlasništva nad vozilom između više vlasnika (uglavnom onih koji pripadaju mlađim generacijama i to pretežno iz urbanih sredina). Ovo je potpuna evolucija u ponašanju potrošača, pa se narednih godina može očekivati da će ovakav duh vremena i dalje snažno uticati na modni biznis (Izveštaj o stanju modnog biznisa, napisan u saradnji sa Business of Fashion, BoF).

Ovaj trend je delimično vođen glađu mladih za novinama, uz istovremeno prihvatanje postulata održivosti. Istraživanja pokazuju da danas prosečni potrošači kupuju 60 odsto više odevnih predmeta nego pre 15 godina. Potrošači, međutim zadržavaju tu odeću samo polovinu vremena u odnosu na to koliko su je nekada koristili. Na primer, istraživanje obavljeno u Britaniji pokazalo je da jedna od tri mlade žene smatra odeću starom nakon što bi je nosila tek jednom ili dva puta. Svaki sedmi ispitanik smatra da je “faux pas” modni promašaj dvaput se fotografisati u istoj odeći.

Jednostavno rečeno, mlada populacija danas žudi za novim kreativnim stvarima (pristupačnijim i jeftinijim no ikada pre), a ukoliko ste u grupi vaših prijatelja – onda je i veća verovatnoća da ćete prihvatiti svo to “šarenilo” koje i vi, za male pare, možete lako imati u svojim ormarima. Istovremeno, mlađe generacije pokazuju veće interesovanje za održivu odeću od starijih potrošača. Modeli iznajmljivanja, preprodaje i preuređenja odeće produžuju životni ciklus proizvoda, izlazeći tako u susret savremenim potrošačima i njihovoj želji za novinama.

U međuvremenu, luksuzni brendovi povećavaju cene, i to znatno. Cene finih satova i nakita su se od 2005. gotovo udvostručile. Primera radi, praćenje globalnih cena jedne istinske modne ikone među ženama – torbe Louis Vuitton, model Speedy 30 – sugeriše na povećanje od oko 19 odsto na godišnjem nivou, počev od 2016. godine. Dakle, čak su i potrošači sa šestocifrenim primanjima u potrazi za popustima i alternativnim modelima akvizicija kako bi (barem donekle, i barem ponekad) umanjili  nepotrebno rasipništvo.

Ankete pokazuju da su prodaja polovne i prepravljene odeće kao i njeno iznajmljivanje postali visoko relevantan poslovni model u 2019. Graf pokazuje rast apetita kupaca za iznošenu kao i odeću koja se može iznajmiti.

Ovi zahtevi ubrzavaju uspešnost modela „rent-a-krpica“, kao i preprodaje onih odevnih predmeta koja su nekada imali drugog vlasnika. Na osnovu svojih procena, analitička agencija Mekinsi očekuje da će sposobnost ovih “igrača” ići ka udovoljenju sve izraženije želje kupaca za novitetima, kao i da će, usled sve zastupljenijeg a neodrživog industrijskog rasta, dovesti ove modele poslovanja u središte pažnje upravo tokom ove 2019. godine. Ovaj trend je oličen u rezultatima Mekinsijevog istraživanja koji su se našli u Izveštaju o modnoj industriji (State of Fashion research).

Klijenti koji kupuju luksuznu odeću mogu, recimo, zaobići povećanje cena torbe Speedy 30, na primer putem kompanije RealReal, koja je osnovana 2011. godine i čija je vrednost maja 2018. godine bila 450 miliona dolara. Tu je i prodaja luksuznih brendova „u blago korišćenom obliku“, putem prodaje pouzećem. Glavni mamac koji je uticao na popularnost firme RealReal može se sažeti u par reči: vrhunski modni brendovi, sniženi i do 90 odsto. Nedavno je ova kompanija prikupila 115 miliona dolara u krugu finansiranja serije G, i sada planira da u Sjedinjenim Državama proširi svoje prisustvo otvaranjem fizičkih radnji.

Kineski Y-Ormar“ (YCloset) koristi jedan drukčiji pristup, naime model iznajmljivanja kroz pretplatu, kako bi kupcima omogućio pristup čitavom „okeanu“ odeće, propratne opreme i modnih detalja, i to bez dodatnih troškova. Kupci koji vole određeni komad imaju mogućnost i da ga odmah kupe.

Iako su etablirani brendovi tradicionalno slepi (ili zatvaraju oči) na prodaju polovne odeće, oni se upravo sada agresivno probijaju na tržište polovne odeće za iznajmljivanje. Stella McCartney je 2017. godine, recimo, pokrenula partnerstvo sa firmom RealReal, nudeći potrošačima kredit od 100 dolara ukoliko se „ukače“ na kompanijsku e-platformu. Ovo može proizvesti „kružno cirkulisanje finansija“ koje je u stanju da podstakne ulazak novih klijenata u radnje Stele Mekartni, istovremeno gradeći poverenje u kvalitet i dugovečnost njenih proizvoda. Uz to, zbog kružne prirode finansijskog protoka u ovom partnerstvu, osnažuje se korporativna i društvena odgovornost modnog brenda (Model kružnog toka ekonomije je kretanje novca između tri sektora – biznisa, domaćinstava i države – i tri tržišta – faktora proizvodnje, proizvoda i finansijskog tržišta. Kružni tok je kontinuirani protok novca između ovih sektora i tržišta, što garantuje razmenu proizvoda i usluga između potrošača i proizvođača, omogućavajući da oba sektora – i biznisi a i domaćinstva  plaćaju poreze koje im je država propisala).

Ostali igrači u sektoru proizvodnje luksuzne odeće, poput Rišmona (Richemont), vlasnika brojnih kompanija koje proizvode isključivo luksuznu robu, kupili su kompaniju za preprodaju i iznajmljivanje odeće RealReal, kako bi preuzeli kontrolu nad prodajom svojih proizvoda i brendova na sekundarnom tržištu.

Neki igrači u ovom biznisu su se upustili u prepravku odeće, koristeći svoje prednosti usmerena na održivu proizvodnju. Ajlin Fišer (Eileen Fisher) kroz svoj program „Obnove“ (Renew) vraća u prodaju tek blago istrošene proizvode, ili ih prepravlja, ili pak koristi materijale iz stare odeće kako bi od nje sašila novu. Kompanija „Patagonia“ je pokrenula model prepravke i preprodaje uz – kupovinu sopstvenih proizvoda i prodaju korišćene odeće po diskontnim cenama. Patagonija na svojoj veb-stranici iznosi stav da je „Najbolja stvar koja se može učiniti za planetu produžavanje veka upotrebe svojoj opremi (odeći), uz smanjivanje potrošnje (hrane, energije materijala, sirovina).“

Kompanija Express je svoja poslovna stremljenja usmerila na tržišnu nišu iznajmljivanja odeće. Ona je lansirala “Express Style Trial”, koji potrošačima omogućava da u bilo kom trenutku iznajme do tri artikla mesečno. U intervjuu za CNBC, Džim Hilt, šef sektora za odnose sa potrošačima kaže da „Kupac koji je više zainteresovan za pristup i stav prema proizvodu nego za vlasništvo nad njim ulazi na velika vrata u mnoge biznise. Gledali smo ovu evoluciju i pitali se: ‘Kako možemo učestvovati u ovome‘?“. U Njujorku, francuski brend za iznajmljivanje odeće Ba & sh nudi tokom vikenda odevne artikle potpuno besplatno, što je deo njihove strategije širenja u Severnoj Americi.

Što se tiče predstojećih meseci, Mekinsi očekuje da će u ovoj 2019. biti posebno uočljiva tri trenda. Prvo, broj brendova koji se bave iznajmljivanjem, preprodajom i preuređivanjem znatno će se povećati; etablirani igrači će posebno pomno posmatrati alternativne oblike vlasništva kao „tržišnu silu“ koja im je potrebna da bi ovaj trend prihvatili (startup firme) ili u najmanju ruku testiraju kroz nove modele saradnje sa trgovcima ili startap firmama koje posluju u ovom sektoru. Ovo će iziskivati pažljiva razmatranja poslovnih modela i jasnih izbora između partnerstva, internog razvoja ili M&A (Mergers and acquisitions, spajanja i kupovine drugih firmi). Drugo, prognoziramo značajan porast brendova čiji se isključivi poslovni model ogleda u iznajmljivanju odeće ili pretplati na njeno korišćenje. Takođe, ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako bismo u ovoj poslovnoj niši uskoro videli i „jednoroge“, startup firme čija će vrednost na tržištu biti najmanje milijardu dolara. Konačno, sve više potrošača će u svojim ormarima imati iznajmljenu odeću ili onu koja je „pozajmljena“ na pretplatu, što se posebno odnosi na inače veoma skupe odevne predmete i modne detalje [ali “modni detalj” možda ne zvuči dovoljno fensi i urbano, pa se umesto njega koristi termin “asesoar“, a ponekad i aksesoar].

Iako ova kretanja još uvek nisu „zvono za uzbunu“ koje bi trebalo da zabrine tradicionalne igrače u svetu mode, od ključnog je značaja imati potpuno razumevanje novih signala i promene u stavovima kupca: šta je to što će potrošači više voleti da imaju, a ne da iznajmljuju – ovo je pitanje za ljude koji stvaraju veoma skupe komade odeće u oblasti visoke mode.

Više o svih deset poslovnih trendova koji će definisati modnu agendu u 2019. godini, Stanje mode 2019: Godina buđenja (The State of Fashion 2019: A year of awakening).

Anita Balchandani je partnerka u londonskoj kancelariji Mekinsija, gde je Marco Beltrami konsultant; Achim Berg je stariji partner u frankfurtskoj kancelariji pomenute firme, Saskia Hedrich je viši stručnjak u minhenskoj kancelariji Mekinsija, a Felix Rölkens je pridruženi partner u kancelariji u Berlinu. Imran Amed je osnivač, glavni urednik i izvršni direktor konsultatske kuće specijalizovane za globalnu industriju odeće, Business of Fashion.

 

McKinsey

Evropski zaokret od prostora ka vremenu


Evropska unija, kao princip i ideja, preko sedam decenija prolazi kroz teorijski i praktični ispit. O njenoj budućnosti, kao i o univerzalnoj, dugoročnoj globalnoj perspektivi ponekad dopre i glas onih koji su poreklom iz – Grčke: Domovine, majke i kolevke Starog kontinenta.

Kalypso Nicolaïdis, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oksford i kopredsedavajuća oksfordske Radne grupe za Bregzit nudi svoje zaključke u okviru tematskog serijala „Euro 2025“ na portalu Social Europe, sa pogledom uprtim u vreme nakon mandata novoizabrane garniture Evropskog parlamenta; ova serija tekstova ima u fokusu dugoročnu budućnost evropskog kontinenta.

Iako Evropa nikada nije prestala da samu sebe izmišlja i otkriva, mi, narodi Evrope, volimo da objavljujemo svetu da mir, poput dijamanata, traje zauvek. To je lepa misao. Ali, mir nikad nije završen posao. Svaka generacija treba da temelje mira uvek nanovo izumi, baš kao i svaka politika, svaka epoha. Duboko ustanovljeni mir nije pitanje nasleđa, već način života. Kod mira se ne radi o harmoniji, već o borbi. Da bi se mir odbranio, potrebne su mu armije onih koji će ustati u njegovu odbranu, svi vidovi pametnih strategija, sve vrste ingenioznog naoružanja, ali i sve vrste uskog, lokalnog načina shvatanja stvari: isključivosti u isticanju karakteristika, posebno onih koje su povezane sa određenom nacijom, lokalitetom ili društvenom klasom.

Svođenje računa često ima veze s ponovnom spoznajom nečega što smo gotovo zaboravili. Možemo li, uvek iznova, spoznavati mir?

Ovo možemo učiniti na mnogo različitih načina. Jedan je i ovaj: evropski zaokret od prostora ka vremenu. EU i njeni kritičari fokusirali su se na politiku prostora, prostor koji čine jedinstveno tržište, regulatori i sudovi, jedan prostor u kojem vlada sloboda kretanja i unutar kojeg možemo birati koga i kako isključiti. Šta ako bi se EU preusmerila na politiku „vremena“, vremena kada razmišljamo unazad i gledamo unapred, vremena koje se može „usporiti“, kako bismo se bolje angažovali na rešavanju potreba novih generacija, vremena koje bi nam dozvoljavalo stotinu neodlučnosti i premišljanja, uz stotinu vizija i revizija.

Vrline

Uzgred, zar ne bi bilo okej da malo renacionalizujemo prostor, kako bismo mogli da radikalno evropeizujemo vreme? Inspirisani putovanjem Era, koji se na kraju Platonove „Države“ vraća iz mrtvih, možemo li sadašnji život oblikovati tako da služi budućim životima, primenjujući vrline kojih se držimo?

Ovo nije izjava koja se izriče s lakoćom, na šta nas upozorava i Er. U evropskoj psihi izgleda da su Lachesis prošlosti i Atropos budućnosti zamenili svoja mesta. Evropski građani su nekada bivali pokretani strahom od svoje prošlosti i poverenjem u ono što donosi budućnost, ali sada su nostalgični za prošlošću i najviše se boje budućnosti. Bili su svedoci uspona „politike vanrednog stanja“ kao novouspostavljenog standarda, sa zemljama koje očajnički pokušavaju da se usklade sa tempom tržišta. Tradicionalna politika, ona između izbornih ritmova i ispitivanja javnog mnjenja, tako ostaje jedna neumoljivo kratkotrajna afera.

Tokvil je u svoje vreme već prizivao popularnu opsesiju sadašnjošću. Video je kako je dugovečnost luksuz, zabava za one koji ne moraju brinuti o krovu nad glavom i hrani za svoju decu. A sada znamo da je potrebno dugoročno delovati. Jer, radi se o budućnosti planete i nas samih.

U Evropi nije problem nepotpuna integracija: problem je u njenoj neodrživosti. Pretpostavimo, recimo, da je 2012. godine Evropska centralna banka zaustavila krizu evra tako što je „političko vreme“ odnosno trajanje iznova potvrdila sudbonosnim glasom o „svemu što treba učiniti (kako bi se održala)“. Potreban nam je kvantni skok. Danas, EU kao celina mora biti čuvarka sopstvene dugovečnosti.

Demokratsko iskupljenje

Možda je ovo ohrabrenje za naizgled bezizglednu prirodu nedostataka demokratije s kojima Evropska unija pokušava da izađe na kraj. Ako je nedostatak poverenja u ljude bio deo njene DNK, dugoročnost Evropske Unije može biti njeno demokratsko iskupljenje. Jedna EU, koja je kroz demokratske mehanizme neprestano iskušavana kroz kratkoročnu odgovornost, može se demokratskim putem poboljšati zarad uspostavljanja dugoročne odgovornosti.

Usudimo se da ovaj trenutak smatramo trećom demokratskom transformacijom. Robert Dahl, najpoznatiji analitičar demokratije nakon Drugog svetskog rata opisao je dve velike istorijske transformacije: rođenje demokratskih gradova-država u drevnoj Grčkoj i Rimu i pojavu velikih reprezentativnih demokratija u 18. veku. Čini se kao da je razvoj reprezentativnosti – sa ciljem što veće inkluzivnosti tj. uključenosti u pomenutu demokratiju – možda dostigao svoje limite.

Nakon polisa (države) i nacije, treća demokratska transformacija biće transnacionalnost, kao jedini način da osiguramo našu planetarnu budućnost. A ona će u tolikoj meri biti inkluzivna da će njena „demokratska oročenost“ i „demokratsko trajanje“ dobacivati daleko više i daleko iza, nakon što prođu životi današnjih birača. Izumećemo transnacionalnu demokratiju, uz stručna predviđanja i analitiku, kako bismo se uklopili sa dugoročnim planerima sa dalekog istoka i drugih mesta, koja prete da nas potuku u majstorstvu upotrebe i raspolaganja vremenom.

Prestaćemo sa nastojanjima da transformišemo zatvorene i egocentrične demokratije kroz vertikalno restrukturisanje izvan države. Umesto toga, vežbaćemo umetnost upravljanja demokratskom međuzavisnošću – kroz horizontalne veze i reciprocitet ranjivosti, slabih tačaka podjednako rasprostranjenih između lokalnih sfera; veze i reciprocitet postojanja pametnih gradova, gradova, regiona i država. Možemo biti posvećeni usavršavanju naših nacionalnih demokratija i istovremeno gajiti kosmopolitski pogled zarad dobrobiti i autonomije drugih, uključujući i one koji tek treba da se rode.

Živimo u svetu u kojem postoje brojne prilike i šanse, a ne samo neka “poslednja, sudbonosna presuda“. Nemojmo trivijalizovati ovu priliku nizovima susreta koji su uvek „poslednje šanse“. Umesto toga, pretvorimo naše javne prostore, naše škole, ekrane i monitore, parlamente, u vremenske mašine – vremeplove koje naša deca zaslužuju.

Povratiti kontrolu

Šta ako je Bregzit, kao geslo i način razmišljanja, napokon, dao čovečanstvu opciju koja će se protezati do kraja ovog stoleća? Moramo povratiti kontrolu nad našom budućnošću, da bismo sprečili katastrofu koju je načinio čovek, prema kojoj je kiseonička apokalipsa od pre dve i po milijarde godina mačji kašalj. Naš univerzum je kreativan samo zato što je krhak. Antropocen, ili „čovekovo doba“, trajaće (barem, možda, i nakratko) samo ukoliko povratimo svoju poniznost: u svetu koji je sazdan i veličanstveno preobražavan milijardama godina – apsolutno bez nas, apsolutno u našem odsustvu – preobražavan od strane… kometa i bakterija.

Kako će se ovaj proces uspešno završiti u svetu grabežljivih super-država kojima upravljaju manični Supermeni? Možemo li i danas da utičemo na primenu vrhunskih graničnih tehnologija, možemo li sami stvarati nove oblike života koji bi jednog dana mogli da zbrišu ovaj veoma poseban „grumen zvezdane prašine” sazdan u obliku čoveka? Koliko će se beznačajnim činiti sve ovo stolećima u budućnosti od današnjeg dana, i od nas – tako strastveno usredsređenih na prolazne ljudske zaplete – ali još uvek slepih za prave probleme života i opstanka, onih koji su odavno trebali da odrede naše dalje postojanje i opstanak.

 

Ovaj odlomak je preuzet iz autorkine knjige objavljene sredinom maja: Egzodus, obračun, žrtve: Tri značenja Bregzita (Exodus, Reckoning, Sacrifice: Three Meanings of Brexit)

 

Kalypso Nicolaïdis, SocialEurope (11sept 2019)

EU startup Inicijativa: smernice u novom sazivu EP


Jedan od glavnih izazova tokom protekle decenije bio je neslućeno ubrzanje naučno-tehnološkog razvoja koji gotovo nijedna zemlja nije u stanju da prati. Stoga su zemlje razvijenog severa i zapada, kako se ispostavilo, doslovce u istoj situaciji u kojoj se nalaze zemlje juga i istoka: posvuda je prisutan nedostatak kvalifikovane radne snage za nove profile tehnoloških zanimanja, ali i nesposobnost/nedostatak kapaciteta da nova znanja i tehnologije budu pravovremeno savladani kroz obrazovni kurikulum. Zato je široko primenjivo rešenje – metod kojim se od školovanih mladih generacija u relativno kratkom roku može “iskovati” relativno uspešni poslovni sloj – zahtev koji se postavlja u svakom vremenu i u svakoj zemlji. Razvoj evropske mreže tehnoloških startup firmi, planski potpomognuta EU fondovima – a pre svega programom Erasmus – biće jedan od prioriteta do 2030.

Evropski digitalni forum

Ideja o Evropskom digitalnom forumu prvi put je izneta u Startup Manifestu, akcionom planu za preduzetništvo i inovacije u cilju pokretanja privrednog rasta u EU kojeg je izradio Club Leaders, neformalna grupa vodećih evropskih tehnoloških preduzetnika.

Evropski digitalni forum (EDF) je nezavisni think-tank namenjen osnaživanju tehnoloških preduzetnika i rastućoj evropskoj digitalnoj ekonomiji.

Kao otvorena platforma, Evropski digitalni forum će na godišnjem nivou praviti Evropski startap-indeks koji će pomoći da se glas javnosti u javnim politikama upozna sa najnaprednijim i najinovativnijim lokacijama za tehno-startapere iz Evropske unije.

Osnivački partneri uključuju kompanije kao što su Telefonica, Orange, Banco Bilbao Vizcaya Argentaria (BBVA) i Evropski investicioni fond (EIF), koji je deo Evropske investicione banke (EIB). Sekretarijatom će rukovoditi Lisabonski savet u saradnji sa Fondom za inovacije Nesta.

Startup Europe

Startup Europe proširuje povezivanje Evrope u jedinstveno digitalno tržište kroz niz inicijativa Evropske unije za povećanje mogućnosti umrežavanja, s posebnim osvrtom na umrežavanje startapova, investitora i akceleratora. Ovaj napredni ekosistem brine o povećanju ekonomskog rasta, investicija i obezbeđivanju većeg broja radnih mesta.

Startup Europe je inicijativa Evropske komisije osmišljena radi povezivanja startup firmi, investitora, akceleratora, preduzetnika, korporativnih mreža, univerziteta i medija kroz niz posebnih mreža. Startup Europe je telo pod vođstvom savetodavne grupe visoko priznatih tehničkih lidera iz grupe savetnika na visokom EU nivou. Pored toga, namera mu je da poveže lokalne startup ekosisteme širom Evrope i poveća njihov kapacitet za ulaganje na druga tržišta, kao što su Silicijumska dolina ili Indija.

Ne manje važno je i da ovo telo svesrdno podržava uspehe i rezultate evropskih preduzetnika, čineći ih vidljivim i nagrađujući ih (npr. Startup Europe Awards).

Inicijativa za osnaživanje EU startapova

Inicijativa za osnaživanje evropskih startap firmi zasniva se na komunikaciji Evropske komisije iz 2016. godine (“Evropski lideri koji dolaze: Inicijativa za startapove i njihovo osnaživanje”, Europe’s next leaders: Startup and Scaleup Initiative), i u njoj su istaknuta dva glavna cilja:

1. Ukloniti prepreke za dalje povećanje i jačanje jedinstvenog tržišta projektima izgradnje ekosistema;

2. Razvijanje daljih mogućnosti umrežavanja, poboljšanje startup ekosistema kroz povezivanje klastera, ljudi i lokalnih ekosistema širom Evrope.

Pored toga, reaguje na zahteve osnivača tehnoloških startup firmi adresiranih u okviru Startup Manifesta i Scaleup Manifesta.

Inicijativa takođe uključuje aktivnosti koje startap firmama pomažu u iznalaženju međunarodnog dosega. Kroz „One Stop Shop“, startapovi i graditelji ekosistema imaju lak pristup svim uslugama finansiranja i drugoj podršci koja se nudi na nivou EU.

Uz inicijative „Startup Scaleup“, Evropska komisija dalje istražuje mere za:

– Olakšavanje uvođenja novih tehnologija;

– Stvaranje boljih mogućnosti u pristupu finansijama i ključnim poslovnim veštinama;

– Maksimiziranje efikasnosti evropskih ekosistema.

Startup Europe i Evropska komisija sarađuju kako bi povećali uticaj svojih inicijativa i ubrzali rast evropske startup scene.

Inicijativa za digitalne inovacije i njihovo jačanje (Digital Innovation and Scale-up Initiative, DISC)

Pokrenuta 2019. godine, Digitalna skupština (Digital Assembly) je plod zajedničke inicijative Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropskog investicionog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Digitalna skupština bavi se rešavanjem problema nedovoljnih ulaganja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) kao i digitalnom ekonomijom Jugoistočne Evrope (CESEE), uspostavljajući prvi regionalni instrument za ulaganja čiji je glavni cilj podsticanje i finansiranje digitalnih inovacija, kao i osnaživanje evropske digitalne startap scene u navedenom regionu.

Startup Europe: izgradnja ekosistema

Startup Europe koordinira rad EU na povezivanju klastera i ekosistema širom Evrope i ima za cilj jačanje koherencije između različitih EU inicijativa. Povezuje nacionalna i regionalna ministarstva, agencije za inovacije i ostale zainteresovane strane.

Projekti „Startup Europe H2020“

U poslednje dve godine finansirano je 14 projekata za izgradnju spona između startup igrača u okviru evropskih ekosistema. Ovi projekti su direktno uključili više od 700 startup firmi, spajajući ih sa investitorima, akceleratorima, preduzetnicima, korporativnim mrežama, univerzitetima i medijima. Konsolidovane mreže i ekosistemi pružaju idealno tle za strukturirani i efikasni rast evropskih startupa i preduzetnika.

Aktivnosti na povezivanju ekosistema

Da bi se ekosistemi povezali u široko rasprostranjenom „univerzumu“ sačinjenom od evropskih regija, bilo je potrebno kreirati događaje na kojima bi se mogli prikazati kroz rad na lokalu, uz demonstraciju metoda za kreiranje lokalnih politika, upravljene na digitalne startup preduzetnike. Lokalni ekosistemi su ključni za jačanje mreža i skraćivanje udaljenosti između zainteresovanih strana. Pored toga,  podstiče otvorene inovacije (unapređenje tehnologije kao javnog dobra), i kroz saradnju. Mere podsticaja čine i sistem kao i metodologija nagrađivanja, koji se usvajaju na pet različitih nivoa (lokalnom – selo, manje mesto, grad; na nivou okruga; regionalnom; nacionalnom; evropskom). Neki primeri aktivnosti su navedeni u nastavku:

Startup Europe Week – 250 gradova povezanih jednim događajem širom EU sa 400 akcija koordinisanih u isto vreme.

Startup Europe Awards – Evropska vizija za razvoj startapova i njihovu dugoročnu uspešnost.

Nedelja evropskih proizvođača (European Maker Week): sajam EU startapova.

Za više informacija o dešavanjima u evropskom startup ekosistemu, posetite sledeće veb-lokacije:

EDCIEvropski digitalni indeks gradova, koji meri zastupljenost IT startup firmi u gradovima Evropske unije.

Startup Hubs (startaperska čvorišta) – Dinamičko mapiranje tehnoloških startapova (Dynamic Mapping of Tech startups): 20 startup ekosistema koji se dinamički analiziraju pomoću API-ja, mapa i zvaničnih kompanijskih podataka.

Startup mapa Evrope (Startup Europe Map) – Mapa graditelja ekosistema: akceleratori, investitori, korporativni programi, javni programi, prostori za saradnju.

Digital education action plan: Komisija je usvojila Akcioni plan za digitalno obrazovanje, koji uključuje 11 aktivnosti za podršku korišćenju tehnologije i razvoju digitalnih kompetencija kroz obrazovanje.

Ostale aktivnosti Evropske komisije za poslovno povezivanje EU građana

Evropska komisija razvija još neke aktivnosti i programe za povezivanje Evropljana i promovisanje inovacija u različitim oblastima povezanim sa inovacijama i startapovima. Primeri za to su EU inicijative Women in ICT, Gateway for women’s entrepreneurship, EU Prize for Women Innovators, i Erasmus for Young Entrepreneurs.

Ursula fon der Lajen je u svojoj agendi za Evropu rekla da, “kao majka sedmoro dece, jako dobro znam šta je potrebno generacijama koje dolaze. Zato je jedan od glavnih ciljeva EU 2019-2024-2030 što bolje i što stabilnije finasiranje evropskog obrazovnog programa Erasmus, kako bismo podigli kompetitivnost Evropljana u odnosu na svet”.

Evropa – uključujući i onaj njen deo koja ne pripada Evropskoj uniji – izgleda da po ovom pitanju deli ista gledišta. Pre nekoliko dana je iz britanskog ministarstva obrazovanja stigla eksplicitna i neuvijena poruka: “Molimo mlade generacije koje treba da odluče šta će da upišu da ne upisuju društvene i umetničke smerove, jer će njihova karijera obilovati bolnim trenucima”.

Zvuči pomalo zastrašujuće, ali i tužno; da li će strukovni model obrazovanja uskoro zadominirati evropskim obrazovnim institucijama i da li će se, u tom slučaju, vremenom izgubiti širina obrazovanja mladih naraštaja Evropljana? da li će Evropa postati “radionica” i “pogon”, ma koliko da se u tom pogonu vešto barata visokim tehnologijama?

Ostaje nada da će se ustanoviti jedan dobar balans, i da kvalitet evropskog obrazovanja neće (previše) trpeti na uštrb specijalizovanih strukovnih profila.

Carinski rat SAD vs. Kina: plima bez oseke


Kineske carinske protivmere: Nalaganje američkim kompanijama da odu iz Kine je nerealno razmišljanje.

Newsweek

Kineske carinske protivmere su bile neophodne nakon što su Sjedinjene Američke Države nametnule 10-procentne carine na još 300 milijardi američkih dolara vredan uvoz iz Kine.

Neki američki političari su odgovorili nalaganjem kompanijama iz SAD-a koje posluju u Kini da odu i pronađu alternativu ili presele investicije i proizvodnju kući.

Postoji stabilna globalna mreža koja se sastoji od lanaca vrednosti (roba i usluga), lanaca snabdevanja i industrije. Multinacionalne kompanije se trude da ostvare maksimalan profit raspodeljujući resurse širom sveta prema pravilima tržišne ekonomije, pa zbog toga primedbe da posluju protiv ekonomskih zakona „određenih ljudi“ iz Sjedinjenih Država nisu dobrodošle.

Američki Nacionalni maloprodajni savez je nedavno dao izjavu kako je pronalazak alternativnih nabavnih baza (prostije: zamena dosadašnjih dobavljača novima) “skup i dugotrajan proces” i kako je “nerealno” za američke maloprodajne kompanije da se odsele iz Kine, druge najveće svetske ekonomije. “Naša prisutnost u Kini nam omogućava da dospemo do kineskih potrošača i razvijemo inostrana tržišta,” rekao je Dejvid Frenč (David French), viši potpredsednik Nacionalnog maloprodajnog saveza za odnose s vladom. “To nam, zauzvrat, omogućava prilike za rast i širenje koje mogu iskoristiti američki radnici, ljudi iz poslovne sfere i potrošači,” rekao je French.

Američka privredna komora je takođe u izjavi istakla da su “kompanije iz Sjedinjenih Država ambasadori pozitivnih promena u kineskoj ekonomiji, koje nastavljaju da donose dobrobit za oba naroda.” U izjavi se takođe pozivaju “uprava i vlada Kine da se vrate za pregovarački sto kako bi dovršile sporazum”. (Njujork tajms je 1. septembra objavio članak o najnovijim Trampovim potezima, koji SAD i Kinu još više udaljavaju od rešenja.)

Wall Street Journal je objavio članak u kojem stoji da su neki globalni proizvođači koji su mislili da odustanu od kineskog tržišta konačno shvatile da se zemlje poput Vijetnama ne mogu uporediti s Kinom kao proizvodna odredišta. Seljenje njihovih proizvodnih centara iz Kine je nemoguće.

Ekonomski rast Kine postaje sve snažnije orijentisan na kvalitet. Kako se transformiše ekonomski i nadograđuje uz benefite koji potiču od politike reformi i otvaranja, ukupna konkurentnost Kine kao odredišta za investicije će i nadalje biti bez premca.

Kina ima ogromno tržište od 1,4 milijardi ljudi, rastuću srednju klasu, radnu snagu koja se meri stotinama miliona ljudi i mrežu moderne infrastrukture, kao i najsveobuhvatnije proizvodne industrije na svetu. Sve ovo uzeto zajedno daje kineskom tržištu veliki potencijal i vitalnost. U 2017. je obim prodaje američkih kompanija u Kini dostigao 700 milijardi američkih dolara, a profit im je prešao 50 milijardi.

Martin Jacques o Kini kao velikoj sili

Foreign Policy

Na nedavnoj Konferenciji „Camden“ u Mejnu u Sjedinjenim Američkim Državama s ovogodišnjim fokusom na pitanje “da li je ovo stoleće Kine?”, Martin Jacques, viši saradnik na Univerzitetu Kembridž i gostujući saradnik na univerzitetima Cinghua i Fudan, održao je govor pod nazivom “Kakva će Kina biti kao velika sila?”.

Kakva će Kina biti kao velika sila?

Jacques je u svom govoru postavio to pitanje, oblikovano u kontekstu dve velike promene koje su se odigrale u protekloj deceniji. “Prvo, odvijao se pad Sjedinjenih Američkih Država, izazvan ili naglašen zapadnom finansijskom krizom. I drugo, dogodio se rast Kine, ponovo nakon zapadne finansijske krize, uz udvostručavanje veličine Kine odnosno njene ekonomije i privrede u narednih 10 godina, upoređujući je s američkim privredom i ekonomijom, uz rast od otprilike 10% u tom razdoblju.”

Kina je prerasla u “proizvođača i oblikovaoca globalizacije”

Pod novim vođstvom, rekao je Žak, “dogodila se promena u kineskoj spoljnoj politici, a Kina se pomakla s uloge “primaoca globalizacije” u “proizvođača i oblikovaoca globalizacije.”

On je rekao da je promena stavila u iskušenje zapadno razumevanje Kine, jer “nismo verovali da je održiva, a sad mislim da bi trebalo da se suočimo s činjenicom da je ovo značajna promena koja se odvija i treba da joj nekako damo smisao, da je shvatimo.”

Kina se mora razumeti prvenstveno kao civilizacijska država

Žak je govorio o četiri ključne razlike, od kojih je prva vezana uz temeljni princip nacionalne države. “Kina nije nacionalna država na jednostavan način” rekao je. “Da bi je razumeli, moramo je shvatiti, po mom mišljenju, ne kao primarno nacionalnu već kao civilizacijsku državu.”

Decentralizacija upravljanja, sistem ima veliku podršku i legitimaciju, razlika između koncepta države u Kini i na zapadu

Druga ključna razlika koju Žak prepoznaje je kineska decentralizacija upravljanja. Istakao je „dugačko razdoblje carske vladavine kada je država konsolidovana kao jedinstvena na temelju onog što je nazvao “jedna civilizacija, mnogo sistema,” Treće, ističući istraživanje Pew Global Attitudes-a o nivou zadovoljstva Kineza po pitanju kineskog upravljanja, Žak je rekao da sistem “uživa u velikom nivou podrške i legitimacije.” Poslednja od četiri ključne razlike između koncepta države u Kini i na zapadu je vezana za način na koji oni vide svoju ulogu u svetu.

Veze Kine sa svetom u razvoju će je činiti velikom silom, istaknuta uloga Pojasa i puta

Govoreći o odnosima Kine sa svetom u razvoju, Jacques je rekao da je to veći strateški prioritet za Kinu od bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rekao je da, uzevši u obzir da će do 2030. godine globalni jug činiti 67% BDP-a, veze Kine sa svetom u razvoju jesu deo onog što će je činiti velikom silom u godinama koje dolaze. Takođe je istakao ulogu inicijative ‘Pojas i put’ u preobražaju globalnog upravljanja.”

Problemi oko Pojasa i puta ne mogu ugroziti inicijativu

Takođe misli da je Kina “naučila mnogo baveći se sa svetom u razvoju.” Entuzijazam zemalja duž Pojasa i puta dolazi iz prepoznavanja mogućnosti za preobražaj koje nudi. Žak je priznao da se Kina susrela s problemima kod sprovođenja Pojasa i puta, premda ti problemi nisu toliko teški da bi ugrozili inicijativu.

SAD treba da živi u svetu u kojem je i Kina njen takmac

Jacques je završio s jasnom porukom Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je reč o tehnološkoj inovaciji, Sjedinjene Američke Države će morati da žive u svetu u kojem je Kina rival. Uspon Kine kao velike sile će zahtevati od zapada i Sjedinjenih Američkih država da se nose s novim oblicima saradnje, ali i suparništva.

Ivona Lađevac: Sijev govor pokazao smer razvoja svetske ekonomije

South China Morning Post

Ivona Lađevac, šefica Centra za istraživanje „Pojasa i puta“ pri srpskom Institutu za međunarodnu politiku i ekonomiju, smatra da je govor predsednika Sija obrazložio kineski stav i pokazao smer razvoja svetske ekonomije.

Kineski predsednik Si Đinping nedavno je na 14. liderskom samitu G20 održao govor sa temom „Zajedno ulažemo napore u visokokvalitetnu svetsku ekonomiju“. Sijev govor je privukao široku pažnju međunarodne zajednice.

„Govor predsednika Sija na samitu G20 u Osaki je pokazao neophodnost saradnje u međunarodnim odnosima i u međunarodnoj ekonomiji, pošto je to bitan preduslov za dalje prosperitet ne samo Kine i G20, već i svih zemalja sveta,“ rekla je Lađevac.

Lađevac je navela da je cilj Inicijative „Pojas i put“ jačanje komunikacije i povezivanje tržišta, kako bi više zemalja i regiona podelilo rezultate privredne globalizacije.

„Do sada smo videli da Inicijativu ’Pojas i put’ prihvata sve veći broja zemalja. Ova inicijativa zapravo predstavlja način multinacionalne saradnje između svih država. Svako od tih država ostvaruje korist za sebe. To je promenilo stav nekih institucija koje su u početku bile prilično kritičke prema inicijativi. Inicijativa će doprineti stabilnosti međunarodne ekonomije“, zaključila je Lađevac.

 

Izvori:

Martin Jacques o Kini kao velikoj sili

Bloomberg: Kini i Americi treba saradnja ne trgovinski ratovi

Ivona Lađevac: Sijev govor pokazao smer razvoja svetske ekonomije

Lagard: EU članice bi trebalo da troše više


Plivajte ako želite da ostanete zdravi, rekla je Kristin Lagard pre tačno godinu dana u jednom intervjuu. Ovo bi bio primeren pot-pourri, i “recept” u trenutku kada od Marija Dragija preuzima kormilo Evropske centralne banke, sa ciljem da održi “zdravlje” evropskih finansija.

Ova 63-godišnja Francuskinja vodila je MMF od 2011. (Foto: WEF / EU Observer)

Bogate nacije Evropske Unije trebalo bi da troše više kako bi pomogle centralnim bankama da zaštite ekonomiju, izjavila je (po svemu sudeći) sledeća šefica Evropske centralne banke (ECB) a prenosi EU Observer.

“Nisam baš neka vila sa čarobnim štapićem (pa neće biti ni finansijskih čuda)…”, rekla je Christine Lagarde povodom briselske rasprave o ograničenjima i ovlašćenjima koja bi ECB mogla imati u narednom periodu.

“…A centralne banke nisu jedina igra u gradu (tj. nisu jedina postojeća opcija)”, rekla je ona u svom obraćanju poslanicima iz Odbora za ekonomska pitanja.

“Većina zemalja evrozone” imala je “kapacitet da koristi fiskalni prostor koji im je na raspolaganju” za ulaganje u sektore poput infrastrukture, rekla je Lagardova.

A saradnja nacionalnih vlada i ECB bila je i ostala nadasve potrebna “ukoliko sve institucije u Evropi – a posebno u evrozoni – žele da efikasno odgovore na pretnju koja dolazi od populizma”, dodala je.

Saslušanje Lagardove bilo je tek prvo u nizu od mnogih novoizabranih lica, u ovoj dugoj briselskoj rundi kojom se vrši i zvanično postavljenje naredne generacije najviših zvaničnika EU, a nakon završenih izbora za Evropski parlament.

Poslanici su sada u prilici da izraze svoje političko mišljenje, ali za razliku od većine najviših radnih mesta u EU, o imenovanju ECB će odlučivati same države članice.

Ova 63-godišnja bivša šefica Međunarodnog monetarnog fonda i nekadašnja francuska ministarka finansija podsetila je na najgore godine nedavne finansijske krize u Evropi.

Njen prethodnik na položaju u ECB, Mario Dragi, rekao je da je 2012. godine „učinio sve što je potrebno“ da bi spasao evro, što je dovelo do plana kupovine obveznica u vrednosti od bilion evra.

“Nadam se da nikada neću morati tako nešto da kažem – stvarno to mislim – jer ako to učinim to će značiti da i drugi kreatori ekonomske politike nisu uradili ono što moraju”, rekla je Lagardova u sredu 4, septembra.

Ona je govorila u jeku zabrinutosti zbog nove recesije u Nemačkoj i dalje ka zemljama na koje će se recesija preliti, u vreme kada su centralne banke već snizile kamatne stope kako bi podstakle potrošnju.

Očekuje se da će Dragi dodatno smanjiti stope i možda ponovo pokrenuti kupovinu obveznica pre nego što Lagarde preuzme dužnost 1. novembra.

Ona je naglasila da će nastaviti njegovu “visoko prilagodljivu monetarnu politiku”.

Međutim, čak i u slučaju da je najgore prošlo, „embrionalni“ tj inicijalni budžet evrozone nije bio dovoljno jak da stabilizuje finansije evro-bloka, upozorila je buduća šefica ECB-a.

Njeno spominjanje “populizma” odnosilo se na zabrinutost da bi populistički i nacionalistički političari mogli profitirati od velikog ekonomskog pada u Evropi.

Evropska centralna banka bi, po njenim rečima, takođe učinila nešto zarad stabilnijeg evra.

BBC

“Želim da vratim u upotrebu običan, kolokvijalni jezik, i da ga koristim bez preteranog tehnokratskog žargona kako bih građanima Evropske Unije omogućila … da shvate čemu služi ECB”, kazala je Kristin Lagard.

ECB bi tokom njenog mandata postavila klimatske promene daleko većim prioritetom nego što je to učinio Dragi, dodala je ova francuska pravnica, ekonomistkinja i političarka.

“Primarni cilj mandata je održavanje stabilnosti cena, naravno. Ali… klimatske promene i rizik po životnu sredinu su kritični za misiju,” rekla je Lagardova, pomenuvši potencijalna ulaganja u „zelene obveznice“.

“Nema te institucije koja ne bi morala da rizik od klimatskih promena i zaštitu životne sredine ima u srži razumevanja svoje misije,” rekla je ona poslanicima Evropskog parlamenta.

Endrju Retman, Brisel (EU Observer)

UN: SAD i Kina predvode digitalnu ekonomiju


Ujedinjene nacije u svom prvom Izveštaju o digitalnoj ekonomiji navode da SAD i Kina generišu ogromnu većinu svetskog bogatstva u oblasti digitalne ekonomije.

The Economist

Šamika Sirimane (Shamika Sirimanne), direktorka Odeljenja za tehnologiju i logistiku Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), rekla je medijima da istraživanje za potrebe ovog Izveštaja otkriva da ekonomska geografija digitalne ekonomije ne pokazuje tradicionalnu podelu sever-jug. Stalno je vođena jednom razvijenom i jednom zemljom u razvoju, a to su – Sjedinjene Države i Kina.

Ona je na konferenciji za novinare govorila o pokretanju Izveštaja o digitalnoj ekonomiji 2019. godine u sedištu UN u Njujorku.

Prema ovom izveštaju, SAD i Kina “drže 75 procenata svih patenata vezanih za blokčejn tehnologije, 50 procenata globalne potrošnje na industrijskom tj. „internetu stvari“ (Internet of Things, IoT) i više od 75 procenata svetskog tržišta za rad na računarima po principu otvorenog korišćenja klauda (public cloud computing).

Takođe je naglašen interesantan podatak da ove dve zemlje predstavljaju čak 90 procenata vrednosti tržišne kapitalizacije 70 najvećih svetskih kompanija na digitalnoj platformi.

Sedam “super platformi” – Microsoft, Apple, Amazon, Google, Facebook, Tencent i Alibaba – čine dve trećine ukupne tržišne vrednosti, navodi se u izveštaju.

UNCTAD je isto tako predstavio podatak da Gugl, kada je reč o internet-pretrazi odnosno „surfovanju“ u cilju kupovine/prodaje čini oko 90 procenata globalnog tržišta, a da je Fejsbuk vodeća platforma za društvene mreže u više od 90 procenata zemalja.

Što se tiče Kine, “WeChat (u vlasništvu Tencenta) ima više od milijardu aktivnih korisnika, a zajedno sa servisom Alipay, kompanijom pod okriljem Alibabe, njegovo rešenje za promet novcem obuhvatalo je praktično celokupno kinesko tržište mobilnih plaćanja. U međuvremenu, procenjeno je da će Alibaba imati blizu 60 odsto kineskog tržišta e-trgovine“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je takođe naglasio da se te kompanije agresivno takmiče kako bi ostale u vrhu.

MIT Technology Review

Ovo trgovinsko telo UN-a upozorilo je da dominacija tih platformi vodi koncentraciji i konsolidaciji digitalne vrednosti, a ne smanjenju nejednakosti između i unutar zemalja, apostrofirajući zemlje u razvoju koje tavore na dnu.

Izveštaj ističe ogromne potencijalne koristi od sve veće povezanosti globalne ekonomije, ali poziva i na „usklađene globalne napore na širenju potencijala bogatstva na mnoge ljude koji od toga trenutno imaju malo koristi“.

Rečeno je i da ostatak sveta, posebno zemlje Afrike i Latinske Amerike, znatno zaostaju.

Prema sadašnjim politikama i propisima, takav će se pravac verovatno nastaviti, dodatno doprinoseći porastu nejednakosti, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u uvodnom govoru prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

“Moramo raditi na prevazilaženju jaza između zemalja sa razvijenom digitalnom ekonomijom i onih kod kojih je ova grana tek u povoju ili, čak, i ne postoji,” izjavila je Šamika Sirimane, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije koja je svima od koristi.”

Generalni sekretar UNCTAD-a Mukisa Kituji je rekao da “Moramo odgovoriti na želju ljudi u zemljama u razvoju da učestvuju u novom digitalnom svetu ne samo kao korisnici i potrošači već i kao proizvođači, izvoznici i inovatori, a radi generisanja i zadobijanja većeg obima vrednosti, što je put ka njihovom inkluzivnom prosperitetu. “

On je napomenuo da vlade imaju kritičnu ulogu u oblikovanju digitalne ekonomije definisanjem pravila igre, prilagođavanjem postojećih zakona i donošenjem novih u mnogim oblastima.

“Potrebno je prigrliti nove tehnologije ali na pametan način, poboljšati partnerstva i veće intelektualno liderstvo kako bi se redefinisale strategije digitalnog razvoja i buduće obrise procesa globalizacije”, rekao je prvi čovek UNCTAD-a.

“Moramo raditi na popunjavanju jaza u prisutnosti digitalne ekonomije i visokih tehnologija” napisao je, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Strukovna inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije, koja donosi dobrobiti svima.”

Kathmandu Post

On je naglasio i da višegodišnje globalno usporavanje u direktnim investicijama, trend uzrokovan finansijskom krizom iz 2008. godine, ne treba da brine jedino Afriku jer ona može da očekuje stabilan i konstantan porast ulaganja upravo iz – Kine. Ova dalekoistočna zemlja ne vidi kao prioritet Sjedinjene Države već afrički i latinoamerički kontinent. On je za “Sahara Tribune” rekao da “Afrika treba da iskoristi izvanrednu šansu koja joj se ukazuje i pametno usmeri nove investicione injekcije, “ulaganja koja treba iskoristiti za razvoj trgovine, digitalizacije i obuku u STEM oblastima”.

Kao Generalni sekretar UNCTAD-a, tela UN čiji je glavni zadatak poštena, “fair share” podela znanja, Kituji već godinama zagovara ravnomerno, pravedno i globalno širenje trgovine, znanja i tehnologija – ne samo u teritorijalnom već i u rodnom smislu (UNCTAD OnLine)

On je napomenuo i da današnji profili poslova ali i zahtevi novog doba postavljaju izuzetno velike izazove pred zemlje razvijenog Zapada i Severa, koje takođe shvataju da je rešenje u “promeni navika” njenih građana i svesrdnom prihvatanju lifetime tj. celoživotne obuke/ školovanja, što je jedan od primarnih globalnih ciljeva zacrtanih UN Agendom 2030.

Povodom dokumenta UNCTAD-a „Izveštaj o tehnologiji i inovacijama: Korišćenje graničnih tehnologija za održivi razvoj“ (‘Technology and Innovation Report: Harnessing Frontier Technologies for Sustainable Development’), on  je primetio da „Živimo u vremenu tehnoloških promena koje su bez presedana po svom tempu, obimu i dubini uticaja. Iskorišćavanje tog napretka je najsigurniji put kojim će međunarodna zajednica uspeti da ispuni ciljeve UNDP Agende za održivi razvoj 2030 (Sustainable Development Goals SDI 2030), a radi dobrobiti svih ljudi, svetskog mira i prosperiteta.“

 

Hong Xiao (at United Nations | China Daily Global 

FES, UNCTAD, UN, Tagesschau

Međunarodni sajam investicija i privredne saradnje „CIFIT“


Sutra se otvara Međunarodni sajam investicija i privredne saradnje „CIFIT“

date

NEDELJA, 08. SEPTEMBAR 2019. 08:00

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Nacionalnim savetom za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom organizuje Nacionalni paviljon Republike Srbije na Međunarodnom sajmu investicija i privredne saradnje „CIFIT“ (China International Fair for Investment & Trade).

„CIFIT“ je jedan od vodećih svetskih sajmova za bilateralnu, regionalnu i multilateralnu promociju investicija, koji se od 08. do 11. septembra 2019. održava u Sjamenu (Xiamen), provincija Fudžijen, NR Kina. U 2018. godini, „CIFIT“ je privukao nacionalne institucije iz preko 50 zemalja, učestvovalo je više od 107 zemalja i regiona, sa 5.000 preduzeća, a sajam je posetilo preko 120.000 profesionalaca.

Ove godine Republika Srbija nastupiće u svojstvu zemlje počasnog gosta i predstaviće se na Nacionalnom paviljonu površine 810m².

Uz podršku kineske strane, Republika Srbija će predstaviti mogućnosti investiranja, ključne investicione projekte u oblasti informacione-komunikacione tehnologije, energetike, infrastrukture, poljoprivrede, automobilske industrije kao i u drugim oblastima u kojima postoje mogućnosti saradnje.

Privredna komora Srbije je pozvala sve zainteresovane kompanije da uzmu učešće u okviru Nacionalnog paviljona Srbije i predstave svoje investicione projekte ili primere dobre prakse koji će privući potencijalne investitore ili poslovne partnere.

Ovogodišnji CIFIT ima pet nosećih temata: 1. Forum o međunarodnoj kooperaciji i izgradnji pomorskog Puta svile, 2. Forum o međunarodnim investicijama vezanim za projekat Pojas i put (BRI), 3. Digitalni Put svile, temat o daljoj digitalizaciji zemalja vezanih za projekat BRI, 5G tehnologiji, sigurnosti i privatnosti podataka, unapređenje saradnje u telekom-industrijama 4.  Zeleni Put svile: izložba/panel o trenutnom stanju i napretku u zelenim tehnologijama, problemima industrije i ekologije, alternativama i rešenjima za ekološki održivi međunarodni razvoj, 5. Put svile – trgovinski paviljon,  izložba poljoprivrednih proizvoda i interakcija s prekograničnom e-trgovinom; načini za unapređenje elektronske trgovine a samim tim i privredno-trgovinskog rasta.

Srbija je ove godine počasni gost Međunarodnog sajma inovacija i trgovine (CIFIT 2019) u Kini koji se održava od 8. do 11. septembra u Sjamenu, a delegaciju srpskih državnih zvaničnika i privrednika na toj manifestaciji predvodiće potpredsednik Vlade i ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnig saveta Tomislav Nikolić i ministri Aleksandar Antić i Goran Trivan.

Na prostoru od 50.000 kvadratnih metara u gradu Sjamen u provinciji Fudžijen predstaviće se više od 8.000 izlagača iz celog sveta, među kojima i kompanije iz Srbije.

Fokus ovogodišnjeg CIFIT-a je na dve glavne teme: uvođenju direktnih stranih investicija i na to kako ići u korak sa globalizacijom.

Ministar Ljajić će u nedelju, 8. septembra, otvoriti Srpski paviljon na sajmu, a u okviru CIFIT-a, koji je postao sastavni deo Inicijative „Pojas i put“, biće održano oko 20 konferencija, od kojih će Srbija imati učešće na čak trinaest.

Jedna od najvažnijih konferencija biće Investicioni kongres „Pojas i put“ na kojem će, osim ministra Ljajića, govoriti i Tomislav Nikolić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, predstavnici Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije.

Takođe, na kongresu će učestvovati i predstavnici kineskih kompanija Ziđin, HBIS, Linglong i CRBC, kao najvećih kineskih investitora u Srbiji, koji će govoriti o investicionim potencijalima Srbije i zašto su je izabrali za ulaganje.

Sajam organizuju Ministarstvo trgovine NR Kine, Vlada provincije Fudžijen i grad Sjamen uz podršku kineske vlade, Svetskog udruženja sajmova i Svetske trgovinske organizacije.

Manifestacija se održava 22. put, a pre Srbije počasni gosti sajma bile su zemlje poput Češke, Bahreina, Italije, Gruzije…

CIFIT se od 1997. godine tradicionalno održava u istočnoj kineskoj provinciji Fudžijen i jedan je od najvećih investicionih i trgovinskih sajmova svetu.

Prošle godine sajam je posetilo oko 120. 000 ljudi.

Srpska programerska scena: Dobar vetar i mirno more


Rezultati istraživanja programerske scene u Srbiji jasno pokazuju da je sve više žena u struci, da je JavaScript najpopularnija tehnologija, a da su plate seniora porasle, donosi vebsajt StartIt.

“Informatičarke bez granica”: grupu Code4Mitrovica sačinjava 10 srpskih i 10 albanskih devojaka (na slici: Aleksandra Saška Lazarević). Organizatori: Girls Coding Kosovo. Foto: GCK.

Pred vama su dugo očekivani rezultati istraživanja srpske programerske scene. U narednim redovima pišemo o tome u kojim tehnologijama rade domaći programeri, gde su se obrazovali, koliko zarađuju, šta planiraju…

Završeno je i treće istraživanje domaće programerske scene koju sprovodi Startit. Ove godine je 1.108 srpskih programerki i programera odgovaralo na niz pitanja o uslovima u kojima rade, obrazovanju, iskustvima i planovima. U ovom tekstu ćemo predstaviti rezultate koji će dati najširu sliku o našoj programerskoj zajednici.

Ukoliko vas zanimaju rezultati prvog istraživanja iz 2015. godine možete ih naći ovde, a ovde rezultate iz 2017.

Ko čini srpsku programersku scenu?

Za početak, lepa vest je da je i ove godine zabeležen rast procenta žena u ovoj grani — čak 14,5% u odnosu na 12% u 2017. i 11% u 2015. godini. To znači da je Srbija blizu svetskog proseka, a poređenja radi, po istraživanju koje sprovodi Stack Overflow, u SAD developerke čine 11,7% ispitanih.

Što se tiče mesta iz kojih programeri dolaze Beograd je, naravno, prvi. Međutim, primećuje se da se njihov udeo ozbiljno smanjio u odnosu na prethodne ankete — sa 56% na sadašnjih 39,9%. Ove godine čak petina ispitanika zbirno dolazi iz mesta koja pojedinačno ne čine ni 1% scene, što govori o decentralizaciji čitave industrije.Odakle su srpski programeri

Po obrazovanju, ispitanici sa master diplomom su pretekli broj ljudi u industriji koji imaju diplomu srednje škole. Uopšte, ukupan procenat onih sa šestim ili višim stepenom obrazovanja je na prošlom istraživanju iznosio 70,9%, a ove godine se popeo na 73%.

Poslednji stečeni stepen obrazovanja

Naravno, nisu svi završili fakultete i škole „iz struke”. Ipak, od takvih fakulteta, četiri najpopularnija su zadržala svoje pozicije od pre dve godine, s tim što je FTN bitno poboljšao svoj uspeh — za skoro 6%.

  1. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu — 19,34%
  2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu — 13,13%
  3. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu — 9,85%
  4. Prirodno matematički fakultet, Beograd — 6,21%

Visoka škola elektrotehnike i računarstva je pala na šesto mesto sa 4,69%, a za malo ju je pretekao:

  1. Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu — 4,81%

Po senioritetu, postoji gotovo ravnomerna raspodela — 33,2% juniora, 30,4%mediora i 36,4% seniora. Pritom, juniori u proseku imaju 28 godina, mediori su stariji samo godinu dana, a seniori imaju 35. Srpski seniori u proseku rade nešto više od 11 godina, mediori 4 godine i 4 meseca, a juniori su u industriji godinu i po dana.

Ono što stoji kao mračan oblak nad programerskom scenom Srbije i dalje je podatak o tome koliko njih planira da je napusti — 29,6%. Čak 6,6% je već počelo da vuče poteze zbog kojih se verovatno neće naći u našoj sledećoj anketi.

Procenat programera koji je razmišljao da napusti Srbiju

Šta tačno rade naši programeri?

Back-end programeri i dalje čine najveći deo ispitanika sa 46,31%, a slede ih front-end sa 25,22%mobile sa 7,48% i data processing sa 6,9%. Ove godine kao opciju nismo ponudili full-stack developer, jer smo želeli da saznamo šta je primarni posao naših programera. Ipak, njih 4,7% se naknadno izjasnilo upravo kao full-stack, što predstavlja procenat onih koji de facto nemaju samo jedan, primarni zadatak.

Udeo po programerskom profilu

Razvijanje za web dominira u Srbiji sa 71,6%. Ove godine standalone čini 19,6%, a razvijanje za mobilne platforme 8,8%, čime je povećana razlika između ove dve vrste platformi u odnosu na prethodno istraživanje.

Naši developeri postaju disciplinovaniji i sa verzionisanjem koda, pošto ove godine samo 8,5% ništa ne koristi, u odnosu na prethodnih 10%. Od onih koji verzionišu, 81,5% je na Gitu.

Ono gde se razlikujemo od svetskog proseka je omiljeni operativni sistem za razvoj. Dok je Linux u svetu izbio na prvo mesto, kod nas je on i dalje treći sa 23.7%, iza Mac OSa sa 25,1% i Windowsa sa 51,2%.

Prethodno istraživanje je pokazalo da su Java, PHP i JavaScript najpopularnije tehnologije među našim developerima. Međutim, i tada su razlike između ove tri tehnologije bile veoma male.

Ove godine raspored je promenjen. Najpopularniji je JavaScript sa 21% ispitanika koji pretežno rade u njemu, a na drugom mestu Java sa 18.2%. Skok je napravio C#, koji je sa 16,5% pretekao PHP za koji se izjasnilo 12,5% ispitanika. Python i kod nas, kao i u svetu, beleži kontinuiran rast, pa se sada nalazi na petom mestu sa 8,9%.

Dominantan programski jezik u kome rade srpski programeri

Ubedljivo najveći deo ispitanika želi da nastavi da se usavršava u svom dominantnom programskom jeziku. Svejedno, zanimljivo je da su Python, Go, Kotlin i Swift za domaće developere mnogo češće želja nego okruženje u kome zapravo rade.

Dominantan vs željeni programski jezik

Na koji način su zaposleni domaći developeri?

Tradicionalni vid zapošljavanja (u firmama) beleži pad. Umesto 86% iz 2017. godine, sada se 81% zapošljava na taj način. Isključivo frilensingom se bavi skoro 8% ispitanika. Vlasnici firmi koje zapošljavaju druge ljude čine 5,5%, a isti procenat je i onih koji u trenutku popunjavanja upitnika nisu imali posao.

Naravno, među tradicionalno zaposlenima postoji i nezanemarljiv broj onih koji rade „sa strane”. Čak trećina ispitanika je odgovorila da frilensuje pored redovnog posla. U proseku, 42% njih tome posvećuje manje od pet sati na nedeljnom nivou, 25% između pet i deset, a 5% više od dvadeset sati.

Što se tiče planova za budućnost, nešto manje od 30% ispitanika bi želelo da pokrene sopstveni biznis. Skoro duplo veći procenat frilensera već radi na tome nego tradicionalno zaposlenih.

Da li planiraju da pokrenu sopstveni biznis

Najveći broj današnjih preduzetnika, skoro 60%, pre osamostaljenja radio je u nekoj drugoj firmi, a nešto više od petine je pravo sa studija uletelo u preduzetničke vode.

Čime su se naši preduzetnici bavili pre preduzetništva

Primećuje se mali porast broja onih koji rade u firmama stranog porekla — sa 38% na 40% — nauštrb onih koji rade u firmama domaćeg porekla —n sa 49% na 47%. Ostalih 13% čine firme koje se nalaze u mešovitom vlasništvu.

Dve trećine programera ne radi prekovremeno, ali ono što bi svakako moglo da se popravi je činjenica da je samo 56% onih koji rade kompenzovano na bilo koji način.

Koliko su naši programeri zadovoljni na poslu?

Čak 72,7% srpskih programera svoje zadovoljstvo na poslu ocenjuje sa najmanje 8. Prosečno, ocena za čitavu granu iznosi 7,66.

Ocena zadovoljstva na poslu

Sličan prosek se održava i kada posmatramo zadovoljstvo na poslu u odnosu na mesto rada, kao i zadovoljstvo u odnosu na tehnologiju. Od većih centara, najzadovoljniji su programeri koji rade u Subotici sa prosečnom ocenom 8,07. Za njima slede programeri u Nišu sa 7,79Novom Sadu sa 7,76Beogradu sa 7,64 i Kragujevcu sa 7,5. Od tehnologija najzadovoljniji su oni koji rade u C++ sa 8,62Pythonu sa 8,05JavaScriptu sa 7,92SQLu sa 7,91 i Javi sa 7,58.

Ne treba biti preterano mudar i zaključiti da oni koji su kompenzovani za prekovremeni rad osećaju veće zadovoljstvo od onih koji nisu. Ipak, nije na odmet napomenuti da je njihova prosečna ocena 7,85, nasuprot 7,05 od njihovih kolega koji imaju manje sreće sa svojim poslodavcima.

Od pogodnosti na poslu, naši programeri najčešće imaju fleksibilno radno vreme — čak 77% ispitanika. Od kuće može da radi nešto više od dve trećine njih, a polovina ima službena putovanja. Ne zaostaju mnogo ni dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni plaćene obuke i treninzi.

Pogodnosti na poslu

Kako poslodavci i radnici pronalaze jedni druge?

Na sledećem grafiku se može videti da poslodavci najčešće kontaktiraju potencijalne zaposlene preko specijalizovanih platformi, poput LinkedIna, i to u 73% slučajeva. Juniore kontaktiraju i preko emaila, a pametan korak je i da se prijave na neko dešavanje u organizaciji poslodavca, posle čega ponekad mogu da očekuju poziv. Naravno, sa porastom senioriteta raste i šansa da će ih neko prvi kontakirati, umesto da oni to sami rade.

Na koje načine poslodavci prilaze potencijalnim zaposlenima

Ipak, iako su platforme poput LinkedIna daleko najpopularnije za stupanje u kontakt sa potencijalnim zaposlenima, oni koji trenutno imaju posao su do njega najčešće dolazili preko preporuke. Za juniore, koji još uvek nisu uspeli da steknu kontakte u industriji, najsigurnije je da se prijavljuju na oglase.

Kako su naši programeri došli do trenutnog posla

Ukoliko poslodavci žele da postanu privlačniji za potencijalne zaposlene, mogu da im pruže neke od uslova koje su ispitanici izdvojili kao glavne razloge zašto su prihvatili trenutne poslove:

  1. Zanimljivi projekti — 33%
  2. Dobar odnos količine posla i plate — 25%
  3. Viša plata — 18%
  4. Kvalitetniji odnos sa poslodavcem — 12%
  5. Bolji tim — 10%
  6. Bolje radno vreme — 2%

Plate

Stigli smo i do dela koji verovatno sve najviše zanima. Naše istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da juniori u proseku zarađuju 700€, mediori 1.299€, a seniori 2.261€.

Najnoviji rezultati pokazuju da je prosečna neto plata juniora ostala praktično ista — 696€. Međutim, prosečna neto plata mediora je porasla na 1.444€, a seniora na 2.619€.

Ako uzmemo u obzir tehnologiju u kojoj rade, u proseku najviše zarađuju programeri koji koriste Elixir, Go, Objective-C, C++ i Kotlin. Za juniore je najisplativiji C++, za mediore Elixir i C++, a za seniore Go.

Formalno obrazovanje je dobar pokazatelj visine plate kojoj programeri mogu da se nadaju: viši stepen – više para.

Prosečna plata u odnosu na stepen stručne spreme

Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovoj anketi, a onima koji su zainteresovani na sajtu OpenData inicijative dostupni su podaci u otvorenom i mašinski čitljivom formatu. Ove godine smo prvi put otvorili podatke uz pomoć Heapspace zajednice, i to ne samo za ovu već i za prethodne dve ankete.

Napomena: Za potrebe ovog istraživanja iz originalnih podataka su izbačeni outlier-i (tj. neobične vrednosti), ali smo otvorili netaknute podatke jer smatramo da je fer prema zajednici da dobije sve podatke koje smo prikupili.

Raspolućena duša Nemačke: 30 godina od pada Berlinskog zida


Nemačka će ovog novembra proslaviti 30. godišnjicu pada Berlinskog zida. Ovom zemljom, međutim, preovladava mračno raspoloženje, a “navijača” koji danas zagovaraju ujedinjenje dve Nemačke će biti tek šačica i tek sporadično – posebno na istoku, donosi New Europe.

Kandidatkinja AfD-a, Spring-Raeumschuessel sa bivšeg komunističkog Istoka rekla je da nemačka kancelarka Angela Merkel “ništa nije razumela”

Danas se više od trećine stanovnika bivše Istočne Nemačke opisuje kao građani druge klase. Suprotno njihovim očekivanjima – u vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine – istočni deo zemlje (bivši DDR) nije postao tako bogat kao zapad. Iznenađujuće je što Istočni Nemci danas razmišljaju, osećaju i glasaju drukčije nego Zapadni Nemci. U stvari, Nemačka je jedna zemlja sa dve duše.

Poslednji dokazi za to stigli su 1. septembra, kada je ksenofobična desničarska Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, AfD) obezbedila čvrsto drugo mesto na regionalnim izborima u istočnonemačkim pokrajinama Saksoniji i Brandenburgu, sa 27,5% odnosno 23,5% glasova. U zapadnonemačkim “državama” (samostalnim federalnim jedinicama) izborni udeo AfD-a je obično polovina od procenta dobijenog na istoku.

Politička podela Nemačke na istok i zapad odražava oštre ekonomske razlike. Između 1991. i 1996. godine, prihod po glavi stanovnika u Istočnoj Nemačkoj povećao se sa 42% na 67% nivoa primanja radnika iz zapadne Nemačke. Ali i 20 godina nakon 1996. godine, ova brojka se popela samo na 74% (tj. za sedam odsto). Drugim rečima, proces ekonomske konvergencije između Istočne i Zapadne Nemačke posle 1989. godine u velikoj meri se zaustavio pre oko 25 godina. Prognoza bivšeg kancelara Nemačke Helmuta Kola iz 1990. godine o „cvetajućim krajolicima“ na Istoku još uvek se nije ostvarila.

Ekonomska konvergencija unutar Nemačke uglavnom je zastala kao rezultat političkih odluka. Uoči ponovnog ujedinjenja u oktobru 1990. godine, vlada Zapadne Nemačke odlučila je preko noći da liberalizuje trgovinu sa Istočnom Nemačkom. Uklonjene su sve prepreke za protok kapitala i radne snage, a „Ostmark“ (istočna marka) u Istočnoj Nemačkoj pretvorena je u „Nemačku marku“ (Deutsche Marks) po stopi od 1: 1 za manje iznose i 2: 1 za veće iznose. Valutna reforma uzrokovala je porast zarada građana Istočne Nemačke do nivoa radnika Zapadne Nemačke, iako je istočna produktivnost iznosila samo 10% od one na Zapadu. Kao rezultat toga, proizvodni sektor Istočne Nemačke je preko noći bankrotirao, a njene firme izgubile su sva svoja istočnoevropska tržišta.

Vlada Istočne Nemačke je 1990. osnovala novi super-autoritet, tzv. Trojhandanštalt ili kraće Trojhand (Treuhandanstalt), istočnonemačku agenciju koja je nakon pada Berlinskog zida trebalo da izvrši privatizaciju socijalističkih fabrika i preduzeća, kako bi se pomoglo proizvođačima ove zemlje da prežive tranziciju. Agencija je privatizovala i prodavala istočnonemačke kompanije i imovinu zapadnim firmama, često po simboličnoj ceni od jedne nemačke marke u zamenu za garancije za posao nekvalifikovanim radnicima, sigurnost tržista, plasman i neki profit. Ova ogromna subvencija dala je zapadnonemačkim firmama podsticaj da se presele na Istok, iako su niske plate radnika na istoku izgubile svoju komparativnu prednost. Program je izvrsno funkcionisao: do 1994. godine, privatizaciona agencija Treuhandanstalt je prodala skoro sve istočnonemačke firme zapadnim investitorima, a agencija je rasformirana.

Jedno vreme je ekonomija istočne Nemačke naglo rasla i počela da dostiže zapadnu Nemačku. Ali, bez Trojhanda, koji je dotad „dolivao“ dodatne subvencije, zapadne firme nisu želele da ulažu u Istočnu Nemačku. A kako su investicije presušile, proces konvergencije Istoka se zaustavio.

Istočni Nemci su, u međuvremenu, mrzeli Treuhandanstalt i smatrali ga za telo koje dragocenu imovinu „naroda i države“ ustupa zapadnim firmama. Prvi predsednik agencije, Detlev Rohveder (Detlev Rohwedder) ubijen je 1991; čak i danas, dve populističke nemačke stranke – levičarska Die Linke i desničarska AfD – okrivljuju ovu organizaciju za ekonomski položaj i „zli usud“ bivše Istočne Nemačke.

Posle 1989. godine, Istočnim Nemcima je rečeno da ne postoji alternativa Treuhandanstaltu, jer nisu imali kvalitetne proizvode koje bi mogli da prodaju. Ali zakon uporedne prednosti (tj konkurentnost cena na osnovu niskih troškova proizvodnje), funkcioniše po ključu da država uvek ima šta da proda ako su plate i cene dovoljno niske. Nažalost, visoke plate i cene proistekle iz reforme valute 1990. sprečili su da ekonomija Istočne Nemačke napreduje poput ostalih istočnoevropskih država nakon pada komunizma.

Narativ o tome da se „nema šta prodati“, kao i da je „niska vrednost proizvodnog sektora“, imao je štetan uticaj po psihu istočnih Nemaca. Ljudi su osećali da su u zahuktaloj tržišnoj ekonomiji obezvređeni, a samim tim su počeli da gube i osećaj sopstvenog dostojanstva. Autorka ovih redaka, Dalija Marin je devedesetih godina radila na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, na istoku grada, i iz prve ruke iskusila je ovaj osećaj obezvređenosti, koji je i te kako prisutan među Istočnim Nemcima.

Najveća greška nemačke vlade bila je, međutim, „demontaža“ Treuhandanstalta nakon što su svi pogoni, fabrike, preduzeća i proizvodna sredstva na Istoku prodati. Umesto toga, ova je agencija trebalo da nastavi da nudi subvencije stranim firmama spremnim da ulažu u Istočnu Nemačku, ne bi li na taj način kompenzovali nerealno visoke „subvencionisane“ plate, koje su u tom momentu primali Istočni Nemci a u svrhu „podizanja tasa na vagi socijalne pravde“ u odnosu na primanja zapadnih Nemaca.

Ali, nikada nije kasno da Nemačka ponovo pokrene proces ekonomske konvergencije. Ohrabrujuće je to što nemačka vlada trenutno raspravlja o tome kako stvoriti ekvivalentne uslove života (gleichwertige Lebensverhältnisse) i na istoku i zapadu zemlje. Ponovnim uvođenjem ekonomskih podsticaja za strana ulaganja u Istočnoj Nemačkoj, kreatori „svenemačke“ politike još uvek bi mogli da doprinesu „procvatu istočnonemačkog pejzaža“ koje je Kol sa toliko elana zazivao.

Berlinski zid (1961), uoči njegovog završetka (foto:NATO) 

Štaviše, ekonomski oporavak na istoku ne bi doneo samo materijalne koristi. „Uspon nemačkog istoka“ takođe bi doprineo zalečenju psiholoških ožiljaka i raspolućenosti Nemačke na „istočne“ i „zapadne“ Nemce. Na taj će se način umanjiti i verovatnoća da istočni Nemci i dalje glasaju za ekstremističke partije koje se hrane njihovim strahovima.

Dalia Marin je profesorka ekonomije na Mašinskom fakultetu u Minhenu (Technische Universität München, TUM) i istraživač pri Centru za ekonomske politike

 

New Europe

Germany’s divided soul

Napomena: iako je tek naknadno primećeno da se prevod ovog teksta Dalije Marin pre nekoliko sati pojavio i u našim medijima (Danas), i to pod gotovo istim naslovom (jer se drukčije, po logici, i nije mogao “prepevati”), izuzetno nas je obradovala činjenica da je ovo, na neki način pohvala autorki – Daliji Marin; a ona će već “na neki volšeban način” doznati da je bila “predmet obožavanja nekolicine entuzijasta sa brdovitog Balkana”. 

Tesla “trojka” vs. “nešto” sjajno iz Kine


Svrha ovog teksta je čista zabava sa tek prstohvatom ozbiljnosti (jer su podaci autentični). Dakle, “uporedna zabava”: s jedne strane je Tesla Model 3 i, nasuprot ovom kompaktnom luksuznom sedanu, 20 kineskih EV-ova koji nekako liče na Forda Raptor, ali s nalepnicom „Jeep“ na njima. 

Vreme je za “male Šerloke” koje smo pre nekog vremena ostavili u ovoj priči. Recimo da ste odlučili da je pravo vreme da napravite skok ka električnom automobilu, i, recimo, da u staroj, već natruloj papirnoj kesi slučajno imate nekih 35.000 dolara “niotkuda”. Tu su brojne mogućnosti, ali želim da se usredsredim na dve najčešće opcije koje se dobijaju unakrsnom pretragom. Da li bi trebalo da kupite, recimo, jednog Teslu „trojku“ ili 20 ovih čudnih kineskih, praktično bezimenih elektro-vozila, koji su pomalo nalik na umanjene verzije Fordovog modela Raptor iz Alibabe? Ovo nije lak izbor, ali tu sam da vam pomognem, piše Džejson Torčinski za Daily Jalopnik. Ideja o “elektro-autiću” je potekla sa Zapada, ali je ovo kinesko vozilo “začeto” u Kini… da bi, potom, prešlo granice istoka i u punom sjaju opet zablistalo na Zapadu…

Za ovo poređenje takođe postoji neobično aktuelan ugao i perspektiva: pre samo nekoliko dana šef Alibabe Džek Ma je raspravljao s izvršnim direktorom Tesle Elonom Maskom na Svetskoj AI konferenciji u Šangaju. U slučaju da vam deo ovog nadmetanja tipa „Alibaba protiv Tesle“ nije bio dovoljan, rado ću vam pružiti jedan nadasve zabavan „pregled situacije“.

Pogledajmo naše konkurente ovde: većina ljudi je upoznata sa Teslinim modelom 3, elegantnom električnom limuzinom sa četvoro vrata i oko 258 konjskih snaga a sa dometom od nešto preko 350 kilometara. U svojoj najzastupljenijoj verziji cena mu je  35.000 dolara.

Automobil Alibaba čini se da je Furkika Fur-RAPTOR i predstavlja, jedno malo „kutijasto“ vozilo sa četvoro vrata sa prednjim trapom dizajniranim po ugledu na SUV, i koji, kako se čini, smišljeno pripada automobilu Ford F-150 Raptor:

Iz nekog razloga, mnoge od ovih slika na šasiji imaju i nalepnice „Jeep Electric Vehicle“ zalepljene sa strane (obično na vratima), iako uopšte nemaju nikakve veze sa džipovima. Fur-RAPTOR ima motor od 1200 vati, za koji mislim da dolazi – može li to biti u redu? – ispod dve konjske snage ili tako nešto? Nisam baš siguran, ali u svakom slučaju nije toliko (odgovor: 1.609ks).

Pa ipak, može da razvije brzinu od 35km/h, i premda nije dat tačan i zvanično objavljen domet, ima bateriju od 53 ampera. Teslin model 3 poseduje bateriju sa preko 200 ampera, ali sa mnogo više zahteva prema njoj, pa napravimo ovde „školovano“ nagađanje: ako jeftinija kineska vozila male brzine imaju prosečan domet od oko 120 kilometara, hajde da kažemo da ovaj jeftini ima domet od oko 80 kilometara.

A ova “stvar” je jeftina: za 1.650 dolara ćete dobiti jedan takav, zbog čega smo u mogućnosti da uzmemo 20 komada i da i dalje budemo „dobri“ u okviru našeg budžeta koji je u visini cene jednog Tesle 3, to jest od 35.000 dolara.

Pa, hajde da vidimo koji je izbor bolji: jedan Teslin model 3 ili 20 Furkika tip Fur-RAPTOR? Hajde i to da saznamo uz infografiku ispod:

Holy _hit, pazi ti to…(?) Mrtva trka – nerešeno.

Što je, u stvari, sjajna vest, jer to znači da jednostavno ne možete pogrešiti bez obzira na to kakav izbor napravili: bilo da je to poznati premium status EV-a u koji spada Tesla 3, ili flota čudnih, malih nadasve simpatičnih polu-kopija mini-električnih “monstruma”.

Precenjujući sebe (Tesla 3) i ne uočavajući šta se zaista dešava oko vas, gubi se iz vida jedna šira, realnija slika; gubi se iz vida svrha, funkcionalnost i ono što je zaista potrebno uraditi da bi se izašlo u susret zahtevima “običnog” čoveka.

U kakvim fascinantnim vremenima živimo.

 

priča (Jason Torchinsky) i slike: Jalopnik.com

 

Kada je počeo antropocen?


Čovek je počeo da transformiše Zemlju mnogo ranije nego što smo mislili, donosi portal Popular Science.

Stotine arheologa objedinilo je svoje podatke kako bi dobilo širu sliku uticaja čoveka na našu planetu.

Ljudska vrsta danas menja planetu neviđenom brzinom. Uprkos pretnji klimatskim promenama, povećavamo emisiju fosilnih goriva. Ugrozili smo i do milion vrsta životinja i biljaka i izmenili pejzaž preko 70 procenata kopnene površine bez leda.

Iako je današnja ogromna globalna promena neuporediva s prošlošću, to ne znači da drevna društva nisu ostavljala uticaja na životnu sredinu. U stvari, ljudi su uveliko menjali Zemlju i pejzaž koju su naseljavali u poslednjih 3.000 godina, sugeriše istraživanje objavljeno u četvrtak (29. avg, 2019) u časopisu Sajens.

Nemamo neki zavidan broj arheoloških podataka o tome kako su drevni ljudi živeli i koristili svoju zemlju, odnosno tle na kojem su imali svoja staništa. Ali modeli kojima raspolažemo imaju tendenciju potcenjivanja veličine teritorija koje su drevne civilizacije koristile tokom potrage za hranom, u poljoprivredi i za ispašu stoke, navodi se u studiji. Te simulacije su koristile procene broja ljudske populacije za te periode, da bi se dobila koliko-toliko vernija slika korišćenja zemljišta u drevno doba. Ali, ovo „zabacivanje udice“ je u suštini zasnovano na brojnim pretpostavkama a na samo nešto malo podataka“, kaže Erl Elis, naučnik za životnu sredinu na Univerzitetu u Merilendu i jedan od autora ove studije.

Nije da nemamo nikakve informacije koje opisuju ljudsku aktivnost u ta vremena – radi se o tome da su informacije raštrkane u nebrojenim radovima stotina arheologa širom sveta. Niko, međutim, nije posvetio malo vremena kako bi se malo „odmakao“ i pogledao širu sliku. Tako su Elis i njegov tim odabrali 255 arheologa da ispune upitnik o upotrebi zemljišta u rasponu od pre 10 hiljada godina pa do 1850. Njihovo znanje pokrivalo je 146 područja koja obuhvataju sve kontinente, osim Antarktika.

Arheo-botaničari su otkrili najstarije dokaze o pravljenju hleba na lokalitetu na severoistoku Jordana. Procenjuje se da su nalazi stari 14.400 godina, a otkriće pokazuje da su drevni lovci-sakupljači pravili i jeli hleb 4.000 godina pre neolitske ere i uvođenja poljoprivrede. Toliko o tome da je “paleo ishrana” bez žitarica bila u to vreme jedini način ishrane, kako se dosad pretpostavljalo

Ova nastojanja nisu prošla nezapaženo na terenu. „Verujem da je proučavanje velikih globalnih obrazaca kroz prostor i vreme osnovni doprinos koji arheologija može pružiti proučavanju ponašanja čoveka i čovečanstva kroz istoriju“, kaže Robert Keli, arheolog sa Univerziteta u Vajomingu, koji nije bio uključen u projekat.

„To je važan rad“, rekao je Džon Vilijems, paleo-ekolog sa Univerziteta u Viskonsinu za Njujork tajms. “Arheologija, korak po korak, ulazi u svet velike količine podataka (big data).”

Objedinjavanje svih ovih podataka otkrilo je da su još pre 3.000 godina poljoprivredne, stočarske i lovačke aktivnosti preobrazile planetu. A pre 10.000 godina, lov i stočna hrana bili su uobičajeni u 82 odsto proučavanih područja. „Pokazali smo da su lovci-sakupljači uglavnom koristili zemljište na globalnom nivou još pre 10.000 godina“, kaže Ellis. “Oni su se nalazili gotovo posvuda u to doba, i koristili su ogromne teritorije.”

Ova mapa globalnog obima ishrane možda je prva takve vrste, prema Lukasu Stivensu, arheologu sa Univerziteta u Pensilvaniji i vodećem autoru ovog naučnog rada. „Ne postoji model za pribavljanje podataka o tome kako su ljudi pre 10 milenijuma tragali za hranom i zemljištem, kako su osvajali prirodu“, kaže Stivens. „Prisutan je veliki jaz u našem znanju o korišćenju teritorija i resursa u prošlosti.“ Ono što je važno je da ovaj način života – koji je svojevrsni zahvat u mnoštvo aktivnosti – može dramatično izmeniti zemlju i životnu sredinu. Na primer, brojna društva bazirana na traganju za lovinom koristila su vatru da bi „očistila“ šumska područja, na primer – za lov.

Pre oko 6.000 godina, poljoprivreda i pastirstvo (uzgoj stoke) počeli su da rastu širom planetarnih područja, dok je lovački način života počeo da uzmiče. U to vreme je 42 procenta istraživanih regiona imalo poljoprivredu. Istraživanja su, takođe, otkrila da je intenzivna poljoprivreda – odnosno godišnja proizvodnja useva – počela mnogo ranije nego prethodne procene. U 27 regija, početak poljoprivrede otpočeo više od hiljadu godina ranije nego što je procenjeno modelom nazvanim HYDE (istorijska baza podataka o globalnom okruženju, History Database of the Global Environment). „Uočavamo periode intenzivne poljoprivrede koji hronološki idu daleko dublje u prošlost od današnjih procena, i to u rasponu od stotina pa do hiljada godina; ove aktivnosti obrađivanja zemlje prisutne su u većini regiona sveta koji danas imaju poljoprivredu,“ kaže Elis. “Radi se o daleko dubljem uvidu o vremenu kada su ljudi prvi put otpočeli da se bave poljoprivredom neprestano i u kontinuitetu, širom Zemlje.”

Rezultati mogu pomoći da se „doteraju“ modeli poput onih koji se koriste za predviđanje klimatskih promena, kaže Elis. Ali ono što mu se čini najzanimljivijim je kako ovi najnoviji nalazi predstavljaju sjajnu ilustraciju koliko su dugo ljudski životi bili isprepletani sa okolinom, što je ideja koja doprinosi današnjim naporima u očuvanju prirode, resursa i životne sredine. U nekim regionima, biljke i životinje su se možda razvile u kontekstu korišćenja zemlje od strane ljudi. „Dakle, kada razmišljamo o očuvanju, moramo uključiti i znanja onih ljudi koji su potekli i žive na tim područjima, znanja ‘lokalaca’ koji čuvaju predanja iz prošlosti“, kaže Elis.

Otkrića mogu takođe dodati dosta “poriva & goriva“ za žestoku raspravu arheologa i geologa o antropocenu, predloženoj geološkoj epohi definisanoj ljudskim uticajem. Iako debeo samo oko milimetar na „rolni toalet-papira Zemljine istorije“, neki naučnici tvrde da mi tako duboko menjamo Zemlju da ovaj period zahteva i formalni geološki opis i „zavođenje u knjige“. U maju ove godine je održan panel pod nazivom Radna grupa za antropocen (Anthropocene Working Group), koja je „izglasala“ da se za početak tog perioda uzme sredina 20. veka: vreme brzog rasta stanovništva, ubrzane upotrebe fosilnih goriva i prvih eksplozija atomske bombe.

Elis, koji je član radne grupe, ne slaže se sa tim potezom. “Nema sumnje da imamo dramatično ubrzanje ljudske transformacije Zemlje koje je otpočelo u to vreme”, kaže on. “Ali, s obzirom na prethodno rečeno, trebalo je hiljade godina da ovaj “teretni voz” ubrza… Ne možete razumeti dubinu naše transformacije Zemlje bez razumevanja ovog daleko dubljeg ubrzanja tokom dugog vremenskog perioda.”

 

Popular Science

Pacifički optički kabl: veza koja ništa ne povezuje


Gugl i Fejsbuk, ali i mnogi drugi američki preduzetnici koji su uložili stotine miliona dolara u Pacifički optički kabl (Pacific Light Cable Network, PLCN) doživeli su težak udarac od svoje vlade. Naime, američke bezbednosne procene su “spustile rampu” na ovaj poduhvat. Time je ovo veoma skupo ulaganje preraslo u finansijski šok, bez izgleda da će im se investicija vratiti, a kamo li isplatiti.

Submarine Networks

Najnovija žrtva trgovinskog sukoba između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi biti novi, delimično podmorski kabl koji povezuje Hong Kong i Los Anđeles. Projekat polaganja optičkog kabla na dno Pacifika obećava „velike brzine, nisku latenciju i sigurniju propusnost za sve korisnike interneta“, a projekat su podržali američki tehnološki orijaši Google i Facebook (među ostalima). Ovo je najnoviji primer na koji način američka industrija i preduzetnici postaju “kolateralna šteta” međunarodne “visoke politike”, bivajući neprestano na udaru eskalirajućeg trgovinsko- tehnološkog rata između ove dve supersile.

Teško da je iznenađujuće to što je ovakva, direktna veza između dve zemlje pokrenula pitanja nacionalne bezbednosti – imajući u vidu paralelnu globalnu raspravu o kompaniji Huawei i 5G mobilnoj tehnologiji, ali i sopstvenim ulogama u prenošenju podataka internetom širom sveta. Prema izveštaju objavljenom u međunarodnom poslovnom dnevniku Wall Street Journal, “američki zvaničnici žele da blokiraju” ovaj projekat, „a shodno proceni američke nacionalne bezbednosti i uz opciju ‘razmatranja’ pravila o internetskom povezivanju Sjedinjenih Država i Kine.”

Pacific Light Data Communication u ovaj svoj projekat ulaže 300 miliona dolara za 12.8 hiljada kilometara optičke internet-veze, “kako bi se instalirao prvi podvodni kabl koji direktno povezuje Hong Kong i Sjedinjene Države.” Problem je u – vremenu. Tokom međuagencijskog panela za ocenjivanje (bezbednosti), koji je vodilo Ministarstvo pravde, direktna veza između SAD-a i Kine, podržana od strane kineskog investitora (Pekinška kompanija Dr. Peng Telecom & Media Group – jedan od najvećih kineskih domaćih telekomunikacionih igrača), nije mogla doći u osetljivijem trenutku.

Po ocenama bezbednosnih rizika po telekom mreže, koje su se čule na ovom američkom panelu za evaluaciju komunikacija, poznatijeg kao „Team Telecom“, ovo bi bio korak bez presedana. Dosadašnji projekti koji povezuju SAD sa Kinom odobreni su, uz garancije da se „američka taktika sastoji u preduzimanju koraka kako bi se „strani faktor“ blokirao ili mu se uskratio internet saobraćaj“. Ali, vremena su se promenila pa, zapravo, teško da je iznenađujuće što „panel“ razmatra svoj “pristup” i želi blokadu ove veze – a s obzirom na širi kontekst.

 

Zak Doffman je stručnjak za kibernetsku bezbednost, pitanja privatnosti i masovnog nadzora

 

Forbes

Vladimir Velickovic, les versants du silence


Vladimir Velickovic, les versants du silence L’artiste présente sa propre exposition : Un parcours thématique exceptionnel, au Musée des Abattoirs à Toulouse, 2012 (link)

US Open: praznik vrhunskog tenisa i hrane


Malo mesta, evo Serene i Novaka: Evo ko su „foodie“ superzvezde ovogodišnjeg US Opena:

Poslovni magazin „Preduzetnik“ (Entrepreneur) se susreo sa slavnim kuvarima koji su posluživali ukusne poslastice ali i „servirali“ ponešto od svoje poslovne visprenosti iza kulisa  turnira US Open 2019.

I dok Nadal i Federer na gotovo mitskom teniskom borilištu „Artur Eš“ serviraju loptice brzinom od preko 200 kilometara na sat, grupa kulinarskih superstarova u službi „belog sporta“  pripravlja teniserima izuzetno atraktivna jela na mestu gde se, zajedno sa fanovima, hrane tokom boravka na ovom njujorškom turniru: u pitanju je „Food Village“.

U današnje vreme prezasićenosti svakovrsnim „senzacijama za dušu i telo“, svako ko ima usta može da potvrdi jednu stvar: hrana je možda jedan od poslednjih preostalih podsticaja koji nekoga mogu inspirisati da napusti svoju kuću, jer… vanvremen je fenomen privlačnosti sjajnih jela (koja gotovo svakome mogu naterati vodu na usta); USTA, američka teniska asocijacija (United States Tennis Association) posvetila je dodatnu pažnju ovogodišnjim đakonijama koje će kraj borilišta pratiti takmičare. “U. S. Open počinje sjajnim tenisom, ali to je tek početak”, rekao je za Entrepreneur Lu Šer (Lew Sherr), direktor odeljenja prihoda za imovinu pri USTA. „Naši navijači su na terenu osam do devet sati, a tenis je samo deo iskustva. Ponosni smo na neverovatne mogućnosti za ručavanje koje su razvili najpoznatiji kuvari, uz fantastičan šoping uključujući samopregorno osoblje iz prodavnica Polo Ralf Loren, angažovanje sponzorskih aktivnosti – i, naravno, nijedna poseta Open-u ne bi bila potpuna a da se u barovima kraj borilišta ne proba njihov zvanični koktel „Grey Goose Honey Deuce.”

Foto: Dan Bova (koji je možda probao više od dva)

Na početku ovogodišnjeg turnira, magazin Entrepreneur je pozvan da proba hranu i odabere ovogodišnje”kreativitete” nekih nagrađenih kuvara koji su ljubiteljima tenisa na tribinama donosili slatke i slane poslastice koje život znače. Evo šta su neki od njih imali da kažu.

Kuvar Tom Colicchio ‘Witchcraft’, o spremnosti na sve:

“Pre dve nedelje, nismo bili ovde na američkom Openu! Neko je odustao u poslednjoj sekundi, pa smo dobili telefonski poziv: „Imamo mesto; Da li ga želite? “A mi smo rekli:„ Da, pa naravno! “Po meni, nije stvar da kažemo svom timu „ma batali, šta to radiš “, već pitanje: „U redu, šta treba uraditi da bismo ovo ostvarili?“ Okupili smo svoje ‘trupe’, čak je i naš CFO (finansijski direktor) sinoć bio ovde pripremajući cvetne aranžmane na našem štandu. Tako da su sve ruke bile „na palubi“. To je jedna od velikih prednosti održavanja svog tima kao malobrojnog. Ne mora proći kroz slojeve i slojeve donosilaca odluka; bio je to samo jedan telefonski poziv. A kada se radi o velikim organizacijama, u trenutku kada budete potpuno jasni u odluci, često se dogodi da te ‘šanse snova’ više – nema.“

J.J. Johnston (restoran Fieldtrip), ili kako se isplati trud u poslu:

„Izuzetno sam strastven u pripremanju hrane, i kao mladić koji je tek počinjao u ovom svetu igrao sam razne uloge: Nekih dana bih bio kuvar koji je spravljao hranu po vrhunskim receptima, a već nekog sledećeg sam vlasnik preduzeća koji svodi račune o prihodima i rashodima, dok nekog trećeg dana reklamiram „proizvode“. Volim da sve to radim, ali ponekad poželim da se vratim u kuhinju! Ali, kada je reč o proširenju posla, na to gledam kao na način da drugim ljudima (koji su strastveni u vezi hrane i njenog pripremanja) pružim jedinstvenost koju možda ne dobiju u drugim restoranima. Moj restoran Fieldtrip je u Harlemu, u oblasti sa najvišom stopom nezaposlenosti. Uspeli smo da stvorimo 10 radnih mesta, a šest ih potiče iz lokalne zajednice, kraja u kojem se moj lokal nalazi. Nadamo se da ćemo se, ako tamo postignemo uspeh, preseliti u druge krajeve grada, u neke druge zajednice koje izgledaju kao Harlem i dovesti još više ljudi.

Foto: Darren Carroll/USTA

‘Gvozdeni kuvar’ Masaharu Morimoto o tome kako ostati usredsređen:

„Ne sećam se koliko sam već godina konstantno angažovan na pripremanju hrane tokom U. S. Opena, ali sigurno da možemo da kažemo više od deceniju. Kako volim što sam ovde! Nakon ovog turnira, idemo u Japan, potom u Las Vegas i Čikago na otvaranja. Kompletno sam zauzet! Imam tri različite role u svom životu kao kuvara: možda kuvar danas, a možda striktno poslovni aspekti lokala sutra, možda otvorim nešto dan nakon toga… Mogu da pomešam dve stvari zajedno, ali više od dve – onda ne mogu da spavam. Ovo je moj cilj i moj san. Svaki dan je san. Poslužujem hranu Sereni i Venus Viliams, Naomi Osaki, Đokoviću, Federeru, Nadalu – sve je to san! A onda kada odem na otvaranje u Las Vegasu, to je moj cilj i moj san koji ostvarujem. Svaki dan je drugačiji cilj i drugačiji san. “

Foto: Darren Carroll/USTA

Šef kuhinje Žak Tores (Jacques Torres, Jacques Torres Chocolate), ili kako postati ime i veličina u kuhinji:

„U našoj TV emisiji „Nailed It!“, sve što radimo je da pijemo votku i šalimo se s drugima. Sviđa mi se! Obožavam da se zabavljam, ali sebe definišem kao veoma ozbiljnog kuvara. Morate biti ozbiljni u onome što radite. Uvek kažem kuvarima koji tek počinju: Nikad ne radi za osrednje mesto. Uvek se povezujte sa najboljima. To je put do uspeha. Zato se usklađujem sa sjajnim događajima poput ovog, gde imate najbolje od najboljih igrača na terenu i najbolju hranu koja vam se servira uz najbolje sportiste kraj vas. To vas uzdiže i nagoni da iz sebe izvučete najbolje. Uvek sam impresioniran kada vidim ove neverovatne stvari koje rade drugi kuvari i kažem: „Moram da ažuriram/ apdejtujem/ unapredim svoju igru!“ Što je veća kompetitivnost i rivalitet, više je i motivacije da se bude velik. “

Uzgred, ali ne i najmanje važno – naprotiv: pokušavamo da razotkrijemo nedokučivu misteriju koju za nas (kao i sve ostale u Srbiji) predstavlja Google Translator. I, zbog čega raw draft teksta sa engleskog uvek izbacuje u ijekavici, kada je na ovim prostorima zvanično ustanovljena ekavica (???)

Dan Bova, Entrepreneur (27avg 2019)

Super.


Kako je nastao startap Super, došao u Beograd, gde će uložiti deo investicije od 20 miliona dolara za nastavak rasta.

Sve je veći broj američkih i drugih inostranih kompanija koje grade softverske proizvode uz sve veće timove u Srbiji. Predstavljamo priču nastanka jedne od njih, objavljenu na startap portalu za informatičare StartIt.

Super, tehnološka kompanija iz San Franciska sa brzorastućom kancelarijom u Beogradu, podigla je Series B investiciju od 20 miliona dolara. Glavni proizvod ove kompanije je savremena alternativa tradicionalnom home warranty osiguranju koje osiguranike štiti od kvarova kućnih uređaja i sistema. Investicija će biti uložena u dalji razvoj proizvoda i širenje na nova tržišta unutar Sjedinjenih Američkih Država.

Stvar koja je posebno interesantna kod Supera jeste to kako je došao do Beograda. Lazar Stojković, serijski preduzetnik i mentor u 500 Startups poreklom iz glavnog grada Srbije, u San Francisku je 2015. godine postao drugi član Superovog tima:

Ono što mi je odmah privuklo pažnju kod Supera jeste to što nije bio još jedno rešenje u potrazi za problemom. Previše startapa u San Francisku investitorima prodaje običnu implementaciju popularnih seksi buzzword-a kao što su AI, ML, VR, AR, dronovi ili kripto, bez jasno definisanog problema koji se rešava.

S druge strane, ‘održavanje i popravka kućnih uređaja i sistema’ nije seksi buzzword, ali jeste realan problem koji zadaje vrlo realne glavobolje milionima ljudima u Americi koji za to izdvajaju stotine milijardi dolara godišnje. Iz razgovora sa osnivačkim timom, bilo mi je jasno da Super želi da se uhvati u koštac s tim gigantskim problemom i igra za pobedu.

Inicijalna ideja za proizvod je došla od osnivača i CEO-a Džorija Rejmera, takođe serijskog preduzetnika. Nakon što je za 225 miliona dolara prodao JumpTap, prethodni startap koji je osnovao u Bostonu, Rejmer se preselio u Kaliforniju i tamo kupio svoju prvu kuću.

Kao neko ko je pre toga iznajmljivao stan i navikao se da su svi troškovi održavanja i popravki dužnost vlasnika nekretnine u kojoj je živeo, ubrzo je otkrio da je posedovanje kuće izazovno iskustvo prepuno skrivenih troškova. Utisak mu je bio i da na tržištu nije bilo ozbiljnih pokušaja da se zaista reši taj problem, i da nijedno od postojećih rešenja nije bilo usklađeno sa finansijskim interesima vlasnika nekretnina. Tako je i nastao ovaj startap.

Super (angel.com)

Za četiri godine od osnivanja, Super je, prema tvrdnjama kompanije, izrastao u tehnološki najnaprednijeg home warranty provajdera na tržištu SAD, pri čemu su njihove ambicije, ali i šanse mnogo veće. Ovaj startap je u trci za osvajanjem što većeg dela ukupnog tržišta popravki i održavanja kućnih uređaja i sistema u zemlji od 200 miliona vlasnika nekretnina — kolača koji se procenjuje na 300 milijardi dolara godišnje. O daljim planovima Džori Rejmer kaže:

Vrlo brzo rastemo. U poslednje dve godine smo rasli po stopi od 500 odsto godišnje, što planiramo i ove. Prioritet broj jedan je da se taj rast podrži kroz proširenje tima, ulaganje u tehnologiju i korisničko iskustvo, veću efikasnost i bolju ekonomiku. Boljom tehnologijom ćemo doći do boljeg iskustva i za naše korisnike i za naše servisere, što će podržati dalji rast od pre investicije.

Kada je reč o tehnologiji, CTO Rajan Doneli objašnjava zašto je gotovo ceo tim koji se bavi tehnologijom i proizvodom danas baziran upravo u Beogradu:

Na početku o Srbiji nismo znali bukvalno ništa, odnosno znali smo samo za dobru reputaciju inženjera u jugoistočnoj Evropi. Sve je počelo sa Lazarom. On nas je edukovao o kvalitetu talenta u Beogradu i preko njega smo tamo prvo zaposlili jednu dizajnerku. Centar tima je u tom trenutku i dalje bio ovde u San Francisku, ali smo uskoro zaposlili još jednog dizajnera u Beogradu, pa jednog inženjera, pa onda još jednog, pa onda još trojicu…

I tako smo došli do sadašnjeg broja od preko 20 članova srpskog tima koji danas obuhvata razne profile: softverske inženjere, vizuelne dizajnere, dizajnere proizvoda, menadžere proizvoda, poslovne analitičare, naučnike za rad sa podacima, QA inženjere…

U Superovom fokusu je nastavak agresivnog rasta. Spisak dosadašnjih investitora svedoči o potencijalu ove kompanije: Munich RE (najveća reosiguravajuća kuća na svetu), Liberty Mutual (treća najveća osiguravajuća kuća u Americi), Qatar Investment Authority (investicioni fond države Katar), Aquiline Technology Growth (jedan od vodećih insurtech investitora), Moderne Ventures (jedan od vodećih investitora u nekretnine), ali i neki od eminentnih fondova iz Silicijumske doline: Founder Collective, General Catalyst, Lux Capital, i 8VC.

 

Vukašin Stojkov, StartIt

Mirnim putem, na kraju puta – zbogom Hong Kongu


Odgovor Pekinga ovog puta nije ni nalik onom od pre tri decenije sa trga Tjenanmen: Šenžen, urbani, industrijski i poslovni titan i prvi „komšija“ Hong Konga planira da se čitav biznis, industrija i poslovi „izvuku“ iz „Mirisnog zaliva“ (prevod sa kantonskog za Hong Kong) i prebace u ovaj grad. Kina, kao odgovor na ovu situaciju, podseća da se njeni planovi projektuju u periodu od hiljadu i više godina od danas, i to je ono u čemu se istok tako razlikuje od zapada. I zato, možda ovo bude jedno prilično kratko „zbogom“, kojim će Hong Kong biti ispraćen na put koji mu predstoji – bez podrške svoje matice, piše kolumnista dnevnog lista-portala South Morning China Post.

Alex No (SCMP)

U skorijoj budućnosti, ukoliko ne promeni kurs, Hong Kong će biti nesigurniji i nestabilniji, dok će Šenžen biti sve manje neslobodan a sve prosperitetniji.

Hong Kong je bio zabludeli sin Kine. Sada brzo postaje crna ovca porodice. Trebalo je da pod svoje okrilje uzme Šenžen. Ali, mlađi brat se pokazao daleko uspešnijim i pouzdanijim.

U međuvremenu, jednom visoko cenjeni sin povremeno pati od faza mentalnog sloma, što dovodi do sve težeg samopovređivanja. Hong Kong ne može da odluči da li je istočni ili zapadni, kineski ili belog čoveka sa zapada.

Ponekad, čak, poriče da je kineski i pokušava da odbaci svoju porodicu. Ovakvi samoinicijativno stvoreni problemi trebalo bi biti očigledni za sve koji sa strane posmatraju uz malo objektivnosti i zdravog razuma. Ali, na zapadu, roditelji su ti koji uvek snose krivicu.

Roditelji, doduše, počinju da shvataju da je bludni sin zapravo izgubljen slučaj, sa grandioznim snovima o svojoj sopstvenoj vrednosti i iskrivljenim identitetom. Nije ni čudo što su odlučili da bogatstvo i zaostavštinu porodice prenesu svojoj „polubraći“ i „polusestrama“.

Uzgred, Kina je predstavila detaljan plan reformi kako bi Šenžen postao model grada za čitav svet.

Pet razloga da živite u Šenženu (a ne u Hong Kongu). Foto: Financial Times – Property Listings

Tako bi trebalo čitati i razumeti novu direktivu koju je objavilo kinesko Državno veće, a kojom je najavljena nova politika podizanja statusa Šenžena kao autonomnije regije i posebne ekonomske zone (status zapravo identičan onom koji danas ima Hong Kong – za početak). Reforme će se u tom pravcu događati u najbržim i najširim potezima, i to pre svega u pravnom, finansijskom, medicinskom i socijalnom sektoru – za početak.

Već godinama nacionalno IT i startup središte, kao i čvorište visokih tehnologija, Šenžen će reformisati poslovnu regulativu, zakone i propise biznisa u skladu sa međunarodnim standardima, istovremeno predlažući povoljniju regulativu i uslove za podsticanje domaćih i stranih investicija i akvizicija.

 

SCMP

 

Gledati a ne razumeti: “stvari”


Kada “znamo da ništa ne znamo”, iako netremice gledamo u “nešto” sa velike blizine? Nedostatak informacija čini takve stvari nepoznanicom – sve dok u pomoć ne pritekne internet-zajednica.

40 puta ljudi nisu imali pojma u šta su to gledali, ali je neko na internetu odmah znao o čemu se radi. Sledi 40 fotografija koje predstavljaju ove “nepoznate” predmete.

Internet je prava riznica znanja. A postoje stotine i hiljade „detektiva“ na mreži, koji su spremni da vam pomognu. Subreditt  rubrika, „Šta je ova stvar“ preplavljena je amaterskim i profesionalnim detektivima, kao i stručnjacima koji pomažu drugima da prepoznaju čudne, neobične i neraspoznatljive stvari na koje su naišli. Mudrost i potraga za istinom ove internet-zajednice, kombinovane zajedno, bez premca su.

Zbog toga je veb sajt Bored Panda sastavio listu najbizarnijih stvari u koje su ljudi gledali a nisu mogli da shvate i prepoznaju o čemu se radi, zajedno sa nagađanjima sa subreddit-a o tome šta te „stvari“ jesu. Pokušajte da identifikujete 40 „stvari“ u nastavku. A kada završite, možda nije loše i da pogledate neke druge liste na ovom zabavno-poučnom sajtu koje se tiču najčudnijih „nalaza“ koje korisnici prijavljuju „odasvud“. (Sabrediti su podkategorije unutar Reddit veb stranice. Omogućavaju korisnicima da se fokusiraju na određeni interes ili temu pri objavljivanju sadržaja, koji od čitalaca dobije više ili manje glasova – shodno relevantnosti i sklonostima korisnika).

# 1 Pronašao ovaj prsten u svom dvorištu dok sam se bavio  baštovanlukom. Nakon čišćenja, ne liči na uobičajeni prsten. Ima li neko ideju šta bi ovo moglo biti?

Odgovor: prsten žalosti uz džordžijanske ili rane viktorijanske ere. Inicijali pripadaju voljenoj osobi koje više nema. Obično su izrađivani od zlata, i to čistoće koja iznosi barem 18 karata (18k +); prevučeni su crnim emajlom. Izgleda da je napravljen u periodu između 20-ih i 40-ih godina 19. veka.

# 2 Kakvo je to veliko udubljenje koje se obično nalazi na plastičnim kanticama za mleko?

Odgovor: Ovo konusno ulegnuće služi kao oduška koja redukuje pritisak unutar ambalaže pri udarcu. Ukoliko slučajno ispustite kanticu s mlekom, umesto da eksplodira od unutarnjeg pritiska, ovo udubljenje će kompenzovati silu i tako preduprediti prskanje ambalaže.

# 3 Pronađeno na obalama Atlantika u  Mertl Biču, u Južnoj Karolini. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: slomljeni zub najvećeg od svih predatora u istoriji živih vrsta – megalodona. Tiranosaurus reks je „mališan“ prema ovoj titanskoj ajkuli iz praistorijskog doba, najvećem predatoru ikada koji je postojao na kopnu, u vodi i vazduhu.

# 4 Skenirao sam porodične slajdove iz 1964. „Ovo“ je bilo iznad kuće mojih roditelja u Teksasu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: ostaci gasa i pare nakon lansiranja rakete. Zove se „efekat sumraka“ (Twilight effect). Lansiranje je obavljeno pri zalasku, tako da je sunce obasjalo trag vodene pare i izduvnih gasova koji se odozdo, sa rampe, penju naviše.

# 5 Ovaj čudni „ufačlovani“ automobil. Svetla su bila umotana u tkaninu. Serijski brojevi posvuda. Ima li ova „pojava“ nekog značaja ili je možda samo želja za upadljivošću bez posebnog povoda?

Odgovor: Ovako izgleda automobil tokom testiranja prototip-modela, tako da se tek objavljeni modeli ne fotografišu a i ne objavljuju. Nasumični „talasasti“ obrasci efikasno skrivaju konture i linije realnog oblika šasije.

# 6 Ovo je pronašla čistačica, bilo je „ušuškano“ ispod mog garderobera u spavaćoj sobi (rekla mi je vrlo diskretno, i to je ono što me brine); pokušala sam da „naguglam“ šta bi to moglo biti ali uzalud. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: diktafon. I mada ne prenosi tj, ne reemituje ono što hvata putem bežične mreže, pa… ko god da je ovo postavio, vratiće se po njega. A ako se ovo zateklo u vašem domu, postoji verovatnoća da u njemu imate i „ušuškane“ kamere.

# 7 U Teksasu smo ugledali ovu „mačku“ i isprva smo pomislili da se radi o domaćoj mački, ali kada smo prišli bliže to nam se nije činilo kao verovatan odgovor. Šta je to?

Odgovor: Crni ris.

# 8 Na ovo sam nabasao u svom dvorištu. Da li je ovo samo neka vrsta običnih crva, Ili je u pitanju parazit? (Video sam „disanje“ / imaju neku vrstu otkucaja srca, tako da su očigledno živi.)

Odgovor: dva crva, stvaraju još više crva.

# 9 Pre nekoliko godina pronađen je ovaj „mali čajnik“. Pokušali smo da potražimo nešto slično, ali dosad bez uspeha, bez ikakve ideje o čemu se radi…. Ima li neko ideju šta je ovo i čemu uopšte ovaj jedinstveni oblik?

Odgovor: ovo je „portabl pisoar“ za muške pacijente vezane za postelju. Koristi se za urinaciju, kada osoba nije u stanju da ustane iz kreveta.

# 10 „Četvoroprste“makaze. Neudobno za držanje u bilo kojoj ruci, ide teško i sa dva ali i sa četiri prsta. Kakva je ovo stvar i čemu služi?

Odgovor: ovo su makaze za vežbanje dece u predškolskim ustanovama. Dodatne rupe su tu da bi jedino odrasle osobe tj. vaspitači  mogli da rukuju makazama i pomažu detetu.

# 11 Koja je ovo „slučajna“ betonska struktura na koju sam naišao usred šume?

Odgovor: Betonski bunker tj sklonište za jednog čoveka, potiče iz Drugog svetskog rata.

# 12 Pronađeno u sobi mog tate, stvarno se nadam da nije „nešto“ za „bezobrazne igrice“. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: Svrha mu je ista kao i derezama sa klinovima, koje se navlače na alpinističku obuću (link): stavlja se preko cipela (recimo, poput lanaca za auto-gume) i pomaže obući da se uhvati za led. Nazivaju ih još i „jakovim stopama“.

# 13 Fotografija nastala na višespratnom parkingu. Kakav je ovo „prelaz za pacove“ i zbog čega na tom mestu? Inače, ovde postoje i male rupe u podu i plafonu, s malim lestvama koje ih spajaju.

Odgovor: Tajna industrija Džona Pima: Stepenice i predvorja višespratnih parkirališta obično nisu područja na kojima ljudi zastaju da bi se divili arhitekturi, pa je Džon Pim to iskoristio u svoju korist. Umanjeni model ovog „prelaza“ i merdevine verna su replika nekog prelaza „pravih dimenzija“ i u neku ruku su „razigrani“ način „predloga“  neke alternativne, dosad neviđene uslužne delatnosti na tom delu objekta. Naizgled delujući banalno na toj visini i „bez neke funkcije“, znamo da neki ljudi mogu parkirati automobil godinama, a da nisu svesni prisustva ovog „mosta“,  dok će drugi odmah to primetiti (idejni tvorac koncepta to smatra nagradom za one koji pažljivije gledaju svoju okolinu i uočavaju detalje). Dakle, ako niste sigurni na kom ste nivou parkirali, a treba da osmotrite gde vam je auto – popnete se na ovaj „mostić“ i sa njega bacite pogled na parkirana vozila.

# 14 Pronađeno u tetkinoj „riznici blaga“ . Izgleda kao da je unutra smešteno neko teže parče metala. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ovo je „kamenčić pratilac“ koji se koristi za praćenje odrona na obali. Broj urezan u ovaj „kamenčić“ je neka vrsta „serijskog broja“; zakopaju se na lokaciji podložnoj mogućim odronima, a potom ih pronalaze metalnim detektorima, dalje niz obalu u šindri. Meri se pomak u odnosu na početnu poziciju, samim tim se premerava i koliko je klizište pomerilo tle na toj tački.

# 15 Izgleda mi nekako „sumnjivo“, ali ima nekoliko izmenljivih veličina i čini se da svi imaju neku svrhu. Šta je ovo?

Odgovor: dečji pribor za sklapanje Sneška Belića.

# 16 Ovo ljubičasto nebo u južnoj Kaliforniji, uočeno je u pola dva ujutro i trajalo je samo samo oko 5 minuta pre nego što je izbledelo. Šta je to bilo?

Odgovor: ova „purpurna izmaglica“ odnosno svetlost potiče od posebnih UV panela za indoor farming – lampi koje su prilično uobičajena oprema za uzgoj useva u staklenim baštama. Ovo je boja posebnih baštenskih UV lampi; uz ljubičasti, mogu proizvesti žut ili ružičasti sjaj.

# 17 Časovnik u ustanovi za osobe sa medicinskom asistencijom – zašto su u više boja?

Odgovor: Prevencija dekubitusa (Raznobojni dvosatni intervali na brojčaniku predstavljaju raspored okretanja pacijenta u drugi položaj).

# 18 Prijateljica se upravo uselila u novi stan, a ovo je vrt njenih komšija. Šta ovo predstavlja?

Odgovor: Vudu-oltar.

# 19 Koja je svrha ovih ogledala? Zapazila sam ih u gradiću Trosa, u Švedskoj, pokraj reke. Nalaze se na gotovo svakoj kući.

Odgovor: U Danskoj ove „sobne retrovizore“ zovu “gadespejl”, a na švedskom “skvallerspegel” (ili „trač-ogledalo“): služi za špijuniranje suseda i praćenje ko, gde pretrčava i kada. Ovo je stari izum; u osnovi je ogledalo koje ukućanima omogućava da postignu bolji „pregled“ ulice, iz udobnosti svojih kaučeva.

# 20 Upravo je prešlo preko zebre ispred mene: zumiralo je trotoar pre nego što sam uspeo da ga malo bolje osmotrim. Primećen u Melburnu u Australiji. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: automatizovana dostava, verovatno je u pitanju hrana.

# 21 Primetili smo ovaj čudan pisoar u toaletu u Kelnu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: zove se „Papst“ (nemački izraz za papu). Služi za – povraćanje.

# 22 Naišao na ovo hodajući plažom Olimpijskog poluostrva, država Vašington. Nikad nisam video ništa slično.Šta je to?

Odgovor: Jaja lignje.

# 23 Srebrna kapsula kamuflirana unutar drvenog spremnika, smeštena na drvetu u javnom parku. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: to je „geo-keš“ (geocache) neka vrsta „tajnog poljskog pretinca“, skladište skriveno na nekoj lokaciji sa ciljem da u budućnosti bude otvoreno. Sudeći po veličini, verovatno da će unutar njega biti samo spisak onih koji su potpisali da su ga pronašli… a potom ga uredno vratili na mesto gde je bio sakriven.

#24 Fotos napravljen kroz prozor mog aviona na putu iz Di-Sija u Las Vegas. Neka ideja, šta je to dole ispod?

Odgovor: rudnik minerala. Upravo ovde je najveće ležište litijuma na svetu.

# 25 Kakva je ovo riba sa čudnim znakovima?

Odgovor: Gvozdena Riba sreće. Sećam se da sam čuo da je nedostatak gvožđa bio ozbiljan problem u zemljama u razvoju usled nepravilne ishrane, koja se sastojala uglavnom od testenina i pirinča, koji su loš izvor gvožđa.

Rešenje za nedostatak gvožđa je pronađeno u „ukuvavanju“ ovakvih ribolikih komada gvožđa sa hranom da bi se povećao sadržaj ovog mikroelementa koji se unosi u organizam; međutim, mnogi su bili sumnjičavi, oklevajući da ih stavljaju u hranu koju kuvaju. Gvožđe je oblikovano u “Sretnu ribu” koja je, po verovanju, pružala dodatne koristi po zdravlje onda kada budete kuvali vodu za jelo uz ovaj metal u njoj.

# 26 Kakva je svrha ovog znaka?

Odgovor: To znači da je zabranjeno plašiti flaminge. Mnogi prenebregavaju taj znak upravo da bi ih – uplašili; ptice tada polete a oni koji su ih poplašili – prave „lepe i efektne““ fotografije.

# 27 Svi ovi „predmeti“ su od drveta, a ova „polica“ visoka je oko jedne stope (oko 35cm). Kakva je ovo stvar?

Odgovor: nazivamo ih „pčelinjim hotelima“; kao što su mnogi već odavno spominjali, oni su za „samotne“ pčele (samotne jer se ne roje s drugima u svrhu razmnožavanja, a takođe zaziru i od kolektivnog rada u košnicama, iako je jasno da u ovom okruženju, u ovim „hotelima“,  ipak, žive jedni do drugih); ovo veštačko stanište može privući i mnoge druge životinjske vrste (insekte, bube). Ovakvi „predmeti” su veštačka staništa koja doprinose poboljšanju ekosistema.

# 28 Koja je svrha ovog lanca?

Odgovor: to je „kišni lanac“, alternativa tradicionalnom sistemu oluka.

# 29 Kakav je ovo „paint ball“ pištolj koji policija koristi prilikom napada na, recimo, dilere?

Odgovor: ovo jeste pejntbol pištolj ali sa biber-sprej municijom. Tehnički gledano, to jeste pištolj za paintball, međutim kuglice koje se ispucavaju sadrže biber-prašak (i nisu u formi aerosola, poput biber-spreja). Efikasan je, a nije smrtonosan.

# 30 Kakav je ovaj čudan „polu-kamionet“ i zašto gura prikolicu sa ravnom platformom? I, u čemu je guranje u prednosti u odnosu na vuču?

Odgovor: Zadatak ovog automobila ili kamioneta je da preparkira hidro-avione ali i čamce. Ovakvo vozilo je bezbednije od uobičajenog koje, za razliku od ovog „ima i zadnji kraj“.

S obzirom da „slika vredi više od hiljadu reči“, ova dva filma ispod će prikazati njihovu namenu bolje od svih slika (a tu je i Google)

# 31 Ovo je već godinama potopljeno u vodi pritoke kraj koje živim. Ne mogu da naguglam o čemu je reč, jer ne znam odakle da počnem. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: To je Quester, spasilačka podmornica koja je bila deo opreme talijanskog luksuznog kruzera „Andrea Doria“ (kojoj je i samoj sada potrebno spašavanje). Potonuo 1956. u sudaru sa švedskim kruzerom kod Nantaketa, pred obalama Masačuseca, i samo zahvaljujući dobroj organizovanosti i požrtvovanosti posade nije stradalo više ljudi (od 1660, život je izgubilo njih 46). U protivnom, ovo je veoma lako mogla biti katastrofa identična onoj koju je doživeo Titanik. „Andrea Doria“ je bio brod za turističke prohteve najbogatijih, ponos Italije i njene brodogradnje, najbrži u to vreme i, kako su ga tada procenjivali – najbezbedniji.

# 32 Moja majka je ostavila izbeljivač da stoji u sudoperi nedelju dana, dok smo bili na odmoru; po povratku smo zatekli ovo. Plesan ili nešto drugo?

Odgovor: izbeljivač je nagrizao tj. najeo (oksidisao) metalne delove vaše sudopere.

# 33 Dvadeset godina istraživanja i Reddit je moja poslednja nada! Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Fosili ribe Crni bubanj. Crni bubanj imao je kratko pljosnato telo sa visoko zakrivljenim leđima, ali ravnog trbuha. Zubi vilice bili su mali i šiljasti, ali grlo je bilo oboružano krupnim, ravnim zubima pomoću kojih je drobio školjke. Ova karakteristika ga razlikuje od srodnih vrsta poput Senki (Pljunaste Sive) ili Kraljevske skuše.

# 34 Kakve su ovo savršene „rupe“ na plaži, i koje je njihovo poreklo – namena? (papuča u blizini je smišljeno „ostavljena“, za skaliranje reda veličine)

Odgovor: ostaci naučnog istraživanja školjki.

# 35 Naredne noći smo imali žurku i jutros smo na kuhinjskom pultu zatekli ovo. Ovaj plastični spremnik bez poklopca podseća na beli prah od krede, i ni na koji način nije osiguran. Poklopac za flašu pored ove „stvari“ je referenca za njenu veličinu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: služi za obeležavanje štofova koji se koriste u šivenju. Kada se povuče preko tkanine, iz spremnika izlaze tanke linije krede u prahu. Ima ih u nekoliko boja.

# 36 Kakve su ovo plave cevi koje stalno viđam u Berlinu?

Odgovor: služe za istakanje podzemnih voda u reke zbog povišenog vodostaja. Od ranih 1990-ih do danas, nivo podzemnih voda u Berlinu raste. Usled manje potrošnje vode, apstrakcija podzemnih voda je opala i grad se sada mora nositi sa izuzetno visokim nivoom podzemnih voda.

# 37 Zagrizao u Mekdonaldov burger „Double Quarter Pounder“ sa sirom i osetio nekakav „hemičan“ ukus. Otvorio sam i video ovo… a šta je to!?

Odgovor: Bivši zaposleni, možda; više je nego verovatno da su ovo njegove (njene) lateks rukavice koje se koriste pri stavljanju mesa na roštilj.

# 38 Upravo pada s neba, kakva je ovo stvar?

Odgovor: trag kondenzovane vode iz motora putničkog aviona na velikoj nadmorskoj visini. S obzirom da je snimak nastao u svetlu zalaska sunca, oblaci pare poprimaju istu boju kao i bilo koji drugi oblak koji bi imao tu boju pod zalazećim suncem – otuda izgleda kao da „gori“, a zapravo je bele boje.

# 39 Pronađena ispod kreveta. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: mala improvizovana naprava za pravljenje „meta“ (metamfetamin).

# 40 Nađeno u zatvorenoj boci sa koka-kolom. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ibuprofen (200mg).

Subdreddit forum „Šta je ova stvar“ je veoma široka zajednica: ima preko 1.170.300 korisnika (za sada), što samo pokazuje koliko je ljudi privučeno željom da shvati savremene „misterije“. Ili koliko entuzijasta a la Šerlok Holms, zapravo, noću luta ulicama tražeći slučajeve koje treba rešiti. Nikad ne znate; vaš bi sused mogao biti jedan od ovih svakodnevnih junaka, pomažući drugima da pronađu odgovore na pitanja koja im noću neće dati da spavaju.

 

Jonas Grinevičius / Mindaugas Balčiauskas (BoredPanda)

NBA zvezde i tajno društvo vinofila (3/3)


WineNews.it

Uskoro će ponoć 25. oktobra kada Lebron Džejms, Dvejn Vejd i Ajsajah Tomas (Isaiah Thomas) ulaze u jedan ugodan restoran u njujorškom Grinič Vilidžu, nakon što su od Netsa izgubili s pet poena razlike. Zidovi od cigle na jednoj strani trpezarijske sale, zajedno sa srednjovekovnim dekorom i tirkiznim pločicama – lokal odiše suptilnom tropskom vibracijom; čitav zid iza bara je prekriven klasičnim staklenim čašama. Iako se u ovaj restoran može udobno smestiti tek oko 14-15 ljudi, večeras će ih biti blizu 25, zahvaljujući njihovim prijateljima i saradnicima.

Uskoro pred njih „ateriraju“ obilne porcije italijanskih specijaliteta; crveni sos, začinjeni rigatoni, piletina u sosu od parmezana. A šta bi popili? Pa, restoran je poznat po svojim „kraft“ koktelima, tako da jedan od poslužitelja očekuje da za njihov sto donese bocu tekile „Don Julio 1942“, i to će biti to… Ali – ne baš. Naručen je jedan oregonski pinot noir sa menija kuće, a jedan od njih trojice na večerašnjoj zabavi otkriva boce starog „Barola“ iz svog privatnog podruma. Tokom naredna tri sata možda se otvori barem pet-šest flaša, i svaki put kada bi se otvorila neka nova, atmosfera postaje ozbiljnija: Igrači okreću čaše, mirišu vino, pijuckajući ga i raspravljajući o svojstvima. Vade mobilne i prave fotose na kojima se vide vinske etikete – one koje su upravo probali – a onda se prijavljuju na nešto što se zove „Vivino“.

Christie’s

Vivino, danska aplikacija lansirana 2011. godine kreirana je kako bi pomogla onima koji vole vina ali se profesionalno ne bave njima da se kreću bezbedno i ugodno u „zastrašujućem svemiru vina“, uglavnom omogućavajući korisnicima da slikaju etiketu i da im se omogući trenutni uvid: napomene za degustaciju, uparivanje vina i hrane, ili kolika je njihova prosečna maloprodajna cena.

Smatrajući se najvećom vinskom zajednicom na svetu, Vivino omogućava korisnicima da kupuju vino – a ako uživate u boci, nudi preporuke i za neke druge, koje biste takođe mogli voleti. Godinama najpopularnija aplikacija za ljubitelje vina svih nivoa znanja i upućenosti u ista – ali takođe i najveća onlajn “pijaca” za trgovinu vinima – Vivino danas ima bazu podataka o vinima koja sadrži više od 10 miliona različitih vina i ima 35 miliona korisnika.

“Respekt za moju Vivino aplikaciju”, kaže Kari (Curry). Kao što Kevin Love kaže, “To je kao Netflix za vina.” Za Si-Džej Koluma, beka Portland Trejl Blejzersa, Vivino je „aplikacija koja ti promeni život“.

LinkedIn

Sve što je potrebno je da držite objektiv mobilnog na15-ak centimetara od flaše i okinete, a Vivino će vam obezbediti povratnu informaciju-ocenu kvaliteta vinske etikete koju ste upravo uslikali; ocena je zasnovana na desetinama hiljada mišljenja korisnika aplikacije (i isto tolikog broja ljubitelja vina). Aplikacija „smisleno organizuje“ vaša skenirana vina, kreirajući grafikone i statističke „pite“ koje prikazuju profil ukusa korisnika. Korisnici mogu pratiti „vinske pasoše“ svojih prijatelja i proučavati njihove vinske odabire – prijatelja poput, recimo onih koji pripadaju „degustatorskoj grupi sa banana-čamca“ (Banana Boat Tasting Group), NBA basketaša koji su pritom i pasionirani enofili. Ali, ukoliko se sticajem okolnosti dogodi da su korisnici aplikacije Vivino uz to vrhunski NBA košarkaši, i to oni popularni u čitavom svetu, onda korisnici mogu pronaći nemerljivo više informacija o vinima ako ih zaprate tj obrate pažnju na njihov izbor.

Vezni igrač „Jastrebova iz Atlante“, Kent Bejzmor (Atlanta Hawks, Kent Bazemore) ima, kako kaže, pre svega da zahvali supruzi koja ga je uputila u prva saznanja o svetu vina, uvodeći ga najpre u crvena vina, naime, bio je to jedan pinot noir, ali takođe hvali veterane sa kojima je sarađivao: Korvera, Pola Milsapa, Ričarda Džefersona (Paul Millsap, Richard Jefferson). “Glatko je (bez opore note), a mamurluka nema”, kaže on. “Pomaže vam da se opustite pre spavanja.”

Večita dilema talijanskog Pijemonta: Barbaresco sa finesom ili žustri Barolo?

Rajan „Twin Towers“ Anderson, navalni igrač hjustonskih „Raketa“ (Ryan Anderson, Huston Rockets) i njegova supruga su prošlog avgusta za svoj medeni mesec otišli na Novi Zeland – samo zato što Anderson toliko uživa u lokalnom ostrvskom sovinjonu.

Bek filadelfijskih „Seventi-siksersa“ Džej-Džej Redik (76-ers, J.J. Redick) je vina počeo da pije tokom rane faze svoje NBA karijere, kada su ga najviše interesovali kaberne i šardone. Danas više voli boce nekog „Baroloa“ i burgundca, a supruga mu je za rođendan nabavila bocu koja spada u klasiku vinskog panteona: Domaine de la Romanée-Conti, ili „di-ar-si“ (“DRC”), kako ga prepoznaju u vinskom sazvežđu. Rediku su, kad su ga 2006. draftovali, u vidokrugu najčešće bili, recimo, neka boca votke, ili konjaka Hennessey, ili pakovanje „dvanaestica“ Coors Light-a koji bi se ispijali tokom klupskih letova – i to je u osnovi bilo to. A danas? Redik kaže: “To su gotovo isključivo vina.” (Barolo, italijansko vino za koga mnogi kažu da je „vino kraljeva i kralj vina“. Proizvodi se u provinciji Kuneo, u jugozapadnoj Albi u Pijemonteu. Barolo je, zapravo, selo po kome je vino dobilo ime. Zajedno sa svojim komšijom, Barbareskom, daju neka od najkvalitetnijih vina koja se prave od sorte grožđa Nebiolo, nastao od reči „nebia“ (magla). Pijemont je na severu Italije, na završetku Alpa, sa vinogradima u kotlinama koji su često zavijeni jutarnjom maglom; otuda je potekao i naziv ove sorte grožđa).

Džej-Džej Redik

Za Luola Lenga, napadača Lejkersa, ulazak u carstvo vina dogodio se 2013. godine kada su Čikago Bulsi (s kojima je tada bio) igrali predsezonske mečeve u Brazilu. Izašao je sa Batlerom, Nazr Mohamedom i Hoakimom Noahom, kada im se ulučila prilika da uživaju u jednom argentinskom malbeku.

Ni Šon Livingston (Shaun Livingston) nije ulazio u „vinski zabran“ pre no što je ušao u NBA, ali je svoje prve godine u vrhunskoj košarkaškoj areni proveo sa Klipersima, družeći se s napadačem-veteranom Eltonom Brendom i bekom Kutinjom Moblijem, “velikim poznavaocima vina”, kako kaže Livingston – a danas je „u ljubavi prema kaberneu. Više voćnog bukea, smelog, malo starijeg”, kaže on. Teško da je Livingston jedini od NBA igrača koji stanuje na manje od sat vremena vožnje od jednog od velikih vinskih regiona sveta; u vinima, kao i on, uživaju i Kari, Durant, Nik Jang i Drejmond Grin (Curry, Durant, Nick Young, Draymond Green).

Onda je tu i Mekolum (McCollum), koji danas voli pre svega pinot noir („Večeras ćemo imati puno pinoa!“, izjavio je nakon nastupa u januaru kada je za svoj tim obezbedio 50 poena u meču); on ima podrum u kojem se nalazi 500 boca. Njegov suparnik i „kolega po basketari“, Demijen Lilard (Damian Lillard) uživa u dobrom rizlingu. Napadač Evan Tarner je takav obožavalac da, kako kaže Mekolum, provodi dane i dane u lokalnim vinarijama. “Nisam ni znao”, kaže Mekolum. “Kazao mi je, a ja sam mu rekao: ‘To s vinima radiš čitavu godinu, i još uvek mi nisi rekao?’ To me je ‘malo’ i uzrujalo.”

Trener San Antonio Spurs-a Greg Popovič je, mora se reći, cenjen u svetu vina, s prijavljenim podrumom od 3.000 boca, kako je istaknuto u magazinu za vinsku kulturu, Wine Spectator. Pop, međutim, ima prednost u odnosu na mnoge igrače koji su novajlije u „pozlaćenom grožđu“; pa, ko je među njima sada najveći znalac? Odgovori se razlikuju, osim ako ne pitate Entonija. „Verovatno bih (ja) bio taj momak“, kaže on ponosno i bez oklevanja.

Ali šta je sa Kobijem “Vino” Brajantom? Ikona Lejkersa (i veliki posvećenik u jogu, baš kao i LeBron) ne zadovoljava uslove za svoj „sobriquet“ to jest nadimak (Vino) kojeg je prihvatio 2013. godine (ali ne zbog naklonosti prema vinima!), nakon što je čuo da „njegova igra, kako vreme prolazi, stari na isti način (kao i vina). “Usput, nešto sam načuo da crvena vina idu bolje uz biftek”, kaže Brajant uz smeh. “To je otprilike sve što znam o njima.”

Kada Brajant i Entoni izađu na večeru, Brajant prebaci vinsku kartu preko stola: “Melo”, kaže on. “Hajde ti” (Do your thing).

Džimi Batler je na Olimpijske igre 2016. doneo boce pinoa noar u svom vinskom koferu (Dwight Eschliman/ ESPN)

Jul je 2015. godine, a Kris Miler (Chris Miller) je na svom uobičajenom dnevnom poslu u skladištu tehnološke firme u centru Los Anđelesa, gde su se okolnosti slučile tako da Kris Pol bude takođe tu, kako bi snimio reklamu u sklopu dobrotvorne akcije.

Neko je Polovoj ženi napomenuo da je Miler takođe majstor-somelije – „izvanredno ekskluzivna titula“ (Uzmimo u obzir da je 279 trenera i igrača ušlo u Kuću slavnih košarkaša; od njih, 236 su majstori somelijei). “O moj Bože, Kris voli vino”, kaže Miler, objašnjavajući da su imali vrlo dobru bocu samo noć pre. Okreće se supruzi. „Pokaži mu svoju aplikaciju.“ Pol otvara Vivino i pokazuje Mileru fotografiju „sinoćnjeg“ vina.

Miler kaže da mu se takve stvari događaju s vremena na vreme, i da obično imaju slabog efekta. Zamislite da ste šahovski velemajstor, a da je neko ko je tek slučajno pored vas za tablom želeo da porazgovara s vama o šahovskoj strategiji. Tako je to. Ali tada se učitava slika koju je napravio CP3 (nadimak Krisa Pola) – a to je „Domaine Marquis d’Angerville Volnay Taillepieds“.

Miler je tu napravio stanku. Vrhunski crveni burgundac, gladak i blagonaklon, graciozan, ali teško ga je naći (proizveo ga je mali proizvođač koji nije baš neko zvučno ime i „na prvu loptu“; vino za koje neki somelijeri koje Miler poznaje čak nisu ni čuli. Ali je izvrsno; vino koje biste pili samo ako biste zaista znali o kakvoj je boci i vinu reč).

“Niko ne govori o automobilima ili nakitu. Samo o tome ko može da donese najbolju bocu vina.”

U svetu enofila postoji klasa bogatih konzumenata koji se najbolje mogu klasifikovati kao “lovci na trofeje”: oni koji tragaju samo za bocama zbog kojih, da biste ih kupili, morate da opljačkate banku. Takva vina su, recimo, Domaine de la Romanée-Conti ili Screaming Eagle; ali, ovakve bogate vinofile baš i ne zanima priča, informacije o tim dragocenim bocama; oni se, inače, slabo razumeju u vina. Ali, kako je već Miler komentarisao bocu koju je doneo Pol: “To (skupo vino) nije nikakav trofej. To je nešto što istinski ljubitelj vina pije jer je vrsnog ukusa, a ne zato da bi se pokazivao pred drugima.”

Ako je Miler impresioniran Polom, onda je Pol još više impresioniran Milerom (“Jeste li ikad videli film ’Somm?’ Pol u jednom trenutku kreće da traži ovaj dokumentarac o gotovo nadljudskom naporu četiri vinska aspiranta da polože ozloglašeno brutalni majstorski ispit za somelijera, sa prolaznom stopom manjom od 10 procenata. “Bila je to jedna od najluđih stvari koje sam ikada video”). Tako se Pol kreće kroz aplikaciju, omogućavajući Mileru da vidi izbore koje je napravila „Banana Boat“ degustatorska grupa sačinjena od NBA ikona, od kojih je svako njihovo vino iz selekcije izvrsno i s razlogom odabrano.

Tokom naredne godine, Pol i Miler ostaju u kontaktu. Miler pomaže u organizaciji jubilarne degustacije vina u Santa Barbari za Pola i njegovu ženu. Pol zatim zove Milera u jesen 2016. “Hej, jesi li u Napi ovog vikenda?” pita ga.

“Oh, trebalo bi da krenem gore večeras”, laže ga Miler koji je do guše u voskiranim čepovima vinarije u kojoj takođe radi, u Marini.

“Zašto ne dođete da večerate sa nama?”, pita Milera a ovaj, naravno, u trenutku „zaboravlja“ sve tekuće obaveze i kreće u trosatnu vožnju od Marine ka dolini Napa, kako bi se sreo sa Polom; mesto susreta je restoran „Press “ u Sent Heleni, gde ga na ulazu dočekuje generalni menadžer.

Vinski podrum restorana “Press”, Sent Helena, Napa, Kalifornija

“Šta radiš ovde? Nisam te video godinu dana.”

“Oh, treba da se vidim s prijateljima na večeri.”

Menadžer ispituje njegov „facijalni pejzaž“, pokušavajući da na Milerovom licu „pročita“ da li je i on deo privatne žurke ili ne, ali ne želeći da odustane od informacija ko je na toj zabavi. Uskoro su u restoran ušetali i Pol… a i LeBron Džejms. Idu ka privatnoj sali restorana koja prima do osam ljudi, uključujući Džejmsa, Pola i njihove supruge.

Tokom sledećih nekoliko sati raskošne večere otvaraju pet-šest boca u cenovnom rasponu od pedeset do hiljadu dolara, od kojih se o svakoj buteljki diskutovalo i u njoj, naravno, uživalo. “Bio sam nekako oduvan u stranu”, kaže Miler. “Mislim, njihova širina znanja i kako su srasli s vinima bila je veća nego što sam uočio i među nekim velikim vinskim kolekcionarima.”

Jer ste vi, na kraju krajeva, kompanija (po sebi) koju vodite…

“Znam da me ne poznajete”, započinje telefonski poziv, “ali imam grupu momaka koje vodim po celoj zemlji, a vaše ime se pojavilo i želeli bismo da priredimo večeru u vašem vinskom podrumu.”

Devinder Batja (Devinder Bhatia), kardiohirurg iz Hjustona nije nimalo iznenađen. I ranije je primao ovakve pozive. Njegov podrum – predstavljen u magazinu Wine Spectator – ima 7.500 boca vrhunskog kvaliteta čija se vrednost ispisuje sa sedam cifara i u kojem, između ostalih, ima i vina iz 1898. Podrum koji je stekao slavu ugostio je dva guvernera Teksasa, bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulianija, teksaškog senatora Teda Kruza, legende NFL-a Džima Brauna i Ronija Lota (Jim Brown, Ronnie Lott), poznatu kulinarsku zvezdu Volfganga Puka i repera Ludacris-a. Na drugom kraju žice, jula 2016. godine, nalazi se Kamal Hočandani (Kamal Hotchandani), generalni direktor Haute Living-a, luksuzne medijske platforme i kontakt-mesta za nekoliko NBA zvezda, gde oni kupuju luksuznu robu, uključujući vina, satove, egzotične automobile i još mnogo toga.

I tako, mesec dana kasnije, prvog avgusta u pola deset uveče, Kevin Durant, DeAndre Džordan i Karmelo Entoni stižu u Batjin dom, kuću u viktorijanskom stilu smeštenu u Muzejskom kvartu u Hjustonu (Museum District).

Sva trojica su u američkoj reprezentaciji, koja je te noći potukla do nogu Nigeriju, uz svoj reprezentativni egzibicioni rekord od  5-0. Za nekoliko dana, ovaj nacionalni američki tim će se uputiti na Olimpijske igre u Riju, ali, pre toga, Entoni želi da poseti Devendrin podrum.

St. Helena Blog

Vino je postala Batjina strast 1990. godine, kada se jedan „Chateauneuf-du-Pape“ iz 1989. godine savršeno upario s njegovim odreskom. Tada je otpočela njegova „fiksacija“ koja će mu u daljem životu poslužiti kao predah, način na koji se oslobađa pritiska nakon posla, pri čemu je njegova profesija, kako kaže, “takve prirode da, ukoliko promašite za milimetar, neko umire” (da podsetimo, Batja je kardiolog).

Večeras niko neće umreti. U stvari, nije bilo tako kasno kada su Durant, Džordan i Entoni otišli do kućice pokraj bazena, spustivši se drvenim stepeništem a potom kroz zakrivljeni kameni svod i prostoriju u kojoj se oseća svežina: u njoj je temperatura vazduha 55 Farenhajta (12.8 Celzijusa), a temperaturu i vlažnost kontroliše aplikacija na Batjinom telefonu. Unutar prostora veličine od 30 sa 35 stopa (2.8m sa 3.25m) nalaze se niše duboke za dužinu dve boce, uz ručno rađene police od mahagonija u koje se može smestiti do 14 hiljada flaša. Kroz drugi kameni ulaz nazire se deo podruma u kojem se Entoni divi bocama s etiketom „Domaine de la Romanee-Conti“: vina koje se smatra jednim od najtraženijih na svetu – iz raznih berbi. Pred njima je dvestotinak buteljki ovog vina: samo ta kolekcija vredi više od pola miliona dolara (dakle, svaka od tih 200 boca vredi u proseku više od 2.500 hiljade dolara).

U narednih nekoliko sati, tokom večere uz koju je bilo posluženo pet vina – sa dva vina po jelu na zabavi za njih, evo, već dvadesetak zvanica – igrači razgovaraju o karakteristikama svakog vina. Durant i Džordan, relativno novi u vinu, favorizuju kalifornijska vina, ali Entoni je svoju ljubav prema bocama usmerio ka „Starom svetu“, to jest Evropi: on pre svega preferira burgunce i bordoe, između ostalih ezoteričnih vina. “Razume se u njih”, dodaje Batja. “Zaista se razume.”

Igrači ostaju do ranog jutra, pucajući na obruče nameštene na Batjinom auto-prilazu, a društvo im pravi Batjin 14-godišnji sin Drejk… sada je negde oko 3 sata ujutro. A sledeći put kada Niksi budu u Hjustonu, za novogodišnji meč protiv Rokitsa, Batja će biti na svom uobičajenom mestu – na sredini terena, odmah iza vlasnika „Raketa“, nekoliko redova od parketa: to su „prajm“ sedišta za koja ima četiri sezonske karte. Dok Entoni istrčava na zagrevanje, zaustavlja se i kreće ka Batji.

“Hej! Dolazim posle utakmice”, kaže Entoni. “Srknućemo malo vina.”

Nakon igre, Entoni odlazi ali ne sa Niksima već s jednim od najpoznatijih teksaških kolekcionara vina.

Vinogorja Pijemonta, regija iz koje potiču Barolo i Barbaresco 

Jutro nakon što su Kavsi napravili vinsku turu kroz dolinu Nape, okupljaju se na treningu u obližnjoj srednjoj školi „Sent Helena“ pre nego što krenu za Solt Lejk Siti. Sedeći sa strane teretane, Džejms je vidljivo veseo. “Imali smo (sinoć) jedan dobar momenat,” kaže on maloj grupi novinara. Zahvaljuje lokalnim vinarima na gostoprimstvu – jer su “bukvalno otvarali boce za ovu priliku, za mene”. Sredinom oktobra, kada su požari minuli, Lebron Džejms je objavio video u kojem izražava svoje saučešće, i moleći se za sve one koji su bili pogođeni stihijom. Ovih dana spomenite vinarima iz Nape ove NBA momke, i taj će se video odmah pojaviti. “To nam tako mnogo znači”, kaže Roberts, “svima nama.”

Roberts, inače takođe majstor-somelijer je takođe i COO podruma Colgin u Sent Heleni, i mada vinarija nije otvorena za javne obilaske i posete Džejms ju je letos posetio sa prijateljima. Kada je stigao, Džejms je na mobilnom proučavao snimke Majkla Džordana. Roberts je komentarisao ovaj prizor: najveći košarkaš koji korača Zemljom, a pored svega još i nezadovoljan, i dalje se fokusira na to da postane „veći i od Džordana“, gledajući na svom telefonu igrača koji je tu titulu držao pre njega.

Tokom dvočasovne posete, Džejms je pokušavao da razume svaki element onoga što je bilo pre njega, i kako se sve to prevelo u – bocu. A Roberts je dostigao svojevrsno Bogojavljenje: Džejms ga je podsetio na druge koji su bili na vrhu svojih fah-oblasti: svi fascinirani, ako ne i opsednuti visokim performansama. “Kada pogledate LeBrona i Krisa Pola i mnoge druge (iz NBA lige )”, kaže Roberts, “proveli su hiljade sati ne samo žrtvujući telo, već i um. I zato je vinski svet baš njima, po mom mišljenju, nešto što je fascinantno.”

Vinogradi Colgin, Napa

I tako, na Colgin-u mogu da sa imanja na obronku posmatraju 20 hektara vinograda zasađenih čokotoma kabernea sovinjon, tako pažljivo uzgajanom da deluje kao da se radi o vrtu sa bonsaijem. Sjajan panoramski pogled sa popločanog dela, gde se dešavaju degustacije sa sjajnim pregledom preko jezera Henesi (Hennessey), koje je nacionalni park. Mogu uživati u Napinom upečatljivo plavom nebu. Mogu se diviti raskošnoj nebeskoj svetlosti poznatoj svima koji znaju Napu, i, što je još bolje od svega, uzgajati neke od najboljih svetskih sorti grožđa. Mogu koračati kroz vinovu lozu, berući grožđe, pitajući se o sunčevoj svetlosti i zemljištu, probijajući se još dublje, možda razumejući bolje od većine ostalih kako se odgaja i kako se stvara nešto divno.

 

U susret još jednoj berbi i trenutku kada se rađaju nova vina, ovom vinskom sagom nas je zabavio 

Baxter Holmes, ESPN.com

NBA zvezde i tajno društvo vinofila (2/3)


U desetinama intervjua sa igračima kao i onima iz vinarske industrije koji su komunicirali s njima – vinarima, kolekcionarima, master-somelijeima – jedno je jasno: ikone američkog basketa izrastaju u enofile. Ali, ako se pitate koja je ekipa u NBA ligi najopsednutija vinom, teško da ćete pobediti one čije su boje, kako i dolikuje, „vino i zlato“ (boje dresova Cleveland Cavaliers-a).

Isaiah Thomas, LeBron James

Nešto kao da je bilo propušteno u vezi „Kavsa“, kao da im je nešto stalno izmicalo – i ne, ne govorimo o ovih poslednjih nekoliko nedelja (tekst je objavljen 13. februara 2018. godine).

Bio je februar 2014. godine, a Dejvid Grifin (David Griffin) upravo je imenovan za vršioca dužnosti generalnog direktora kluba. Ali, kada je počeo da ispituje i „opipava puls“ igrača, kakav je timski duh i određena „kultura“ uspostavljena među košarkašima i trenerima, otkriće da tu nešto nedostaje. Tražeći šta je to i kako da ga „popravi“, Grifin cepa stranicu bloka trenera Voriorsa, Stiva Kera (Steve Kerr), sa kojim je Grifin zajedno radio u front ofisu „Sansa“ (Phoenix Suns), i koji se zaklinje u moć koju imaju timske večere. I to ne samo bilo kakve, već one u kojima se jela uparuju s probranim vinima. A kada je reč o „vinima i svemu u vezi njih“, Grifin se obraća supruzi, Meredit.

Meredit se obučava za somelijerku i domaćin je seminara o vinu i velnesu, u sklopu svoje kompanije „decantU“. Ona veruje u pretpostavljene i javnosti već poznate benefite od umerene konzumacije vina: da je ono dobro za kardiovaskularni sistem, dobro za srce, i da – ako umete da ga cenite – nadahnjuje na povećanu pažnju i fokus na ostale, podstičući prisutnost u društvu. Ako počnete da primećujete šta „ona osoba“ preko stola miriše u čaši, tada ćete možda početi da na nju obraćate više pažnje.

Razmislite o prizoru od 28. decembra (2018), nakon posete poluspaljenom vinogradu Mayacamas u dolini Napa, dok „Kavaliri“ kreću u vinariju Brand, takođe u Napi, gde ručaju pre nego što se presele u njihovu prostoriju za fermentaciju – „soba“ za degustaciju mladih ali i starijih vina, u kojoj se proverava kako burad i proces fermentacije „rade“. Unutra je osam stolova, od kojih se za svakim nalaze po tri „Brendova“ vina: kaberne sovinjon, kaberne fran i pti verdo (Petit Verdot, „malo zelenkasto“, vrsta crvenog vina od grožđa sitnog zrna koje sazreva kasnije od ostalih sorti – otuda i njegov naziv „verdot“, rođak daleko poznatijeg „velikog zelenog“, Gros Verdot-a). Takođe, na stolu je i njegov „Brio“, kupaž od crvenih bordoških sorti.

LeBron James, Kyrie Irving

Uzgred, kupaža (fr. Coupage) je proces mešanja različitih vina, bez obzira da li su napravljena od istih sorti grožđa ili ne. Cilj samog postupka je stvaranje novog vina, boljeg od pojedinačnih vina korišćenih pri mešanju. Vrši se nakon fermentacije i završava se flaširanjem.

Kupaža menja pojedinačne karakteristike vina (ukus, boju, kiselost) i ne koristi se za poboljšavanje lošijih ili osrednjih vina, već samo da izvuče maksimalne osobine iz onih kvalitetnih.

Kupaže iz Bordoa decenijama slove kao najcenjenija vina u svetu. Sorte koje najčešće čine bordošku kupažu su merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran, širaz, karmenere, pti verdo i malbek, a danas se gaje praktično svuda u svetu – kako bi se obezbedila „sirovina“ za kopiranje bordoških vina.

U bordoškoj kupaži, merlo daje nežne arome voća, maline, višnje, crne bobice, džem; kaberne sovinjon suve šljive, kupine, duvan, eukaliptus, ali i duboku boju, tanine i kompleksnost vinu; kaberne fran donosi ljubičice i začine, malbek pojačava boju, pti verdo „napumpava obraze“ vinu punoćom ukusa, začinima i crnim bobičastim voćem. Tu su, u podrumu, i obavezna bačva i barrique burad koja će zaokružiti svaku tipičnu bordošku kupažu.

Kevin Love, Channing Frye

Ovo predstavlja vežbu za izgradnju tima – daleko od suštinskog sastanka tima u svlačionici 25 dana kasnije i niza novih ugovora na isteku prelaznih rokova, kada će klub pustiti šest košarkaša da odu na neko drugo mesto; Kevsi su podeljeni među osam stolova, a igrači rade šta im je rečeno, naime: degustiraju kupaže, a onda nastoje da ih sami naprave: da ih smešaju sa delovima tri druga vina kako bi se uklopili u njihov dobar kupaž. Ne daju im se procenti tipa koliko-od-kog-vina-ide-u-kupažu; moraju ići samo po ukusu. Koristeći staklene izgradirane cilindre, igrači počinju da mešaju, beležeći količine svake sorte koju koriste u kupažu.

Formula za „Brio“: 65% kabernea sovinjon, 30% kabernea fran i 5% pti verdoa. Mnogi su se veoma približili tačnoj formuli, odnosno, propisanom odnosu u kupažu. Ali, kada se pregledaju rezultati, jedan igrač, koji je posetio ovu vinariju nekoliko meseci ranije, krajem avgusta, primakao se najbliže „idealnoj meri“.

“Imam ga, imam!”, ushićeno uzvikuje Kevin Lav (Kevin Love). I doista je blizu, veoma blizu, samo „kap više“ i za procentni poen bogatiji pti verdoom nego što je propisano za ovu vrstu kupaža. Nad njegovim stolom pljušte „petaci“, koje lupaju u znak odobravanja. Vlasnici vinarije obraćaju se Kevinu: “Sa nama je jedan budući vinar”, kažu. “Od svih priznanja u mojoj karijeri, ovo je najlaskavije”, šali se na svoj račun.

Kasnije te iste večeri, Grifin, koji sa suprugom sada živi u Sonomi, stiže u odmaralište u kojem borave Kavaliri, a Kevin Lav će Grifina primiti u medveđi zagrljaj.

“Jesu li vam rekli?”, pita ih. “Bio sam na samo procenat od savršenstva!”

Zamislimo još jedan prizor u svlačionici Cavs-a, nakon što su izgubili od „Kraljeva“ (109-95), drugog gubitka ekipe u onome što će postati gubitnički niz 7-13, a koji će 8. februara dovesti do hitne reorganizacije liste igrača. Sedeći pred svojim ormarićem, napadač Čening Fraj (Channing Frye), koji će biti među šest Kavalirovih igrača kojima se trguje sa drugim klubovima, razgovara o vinu i njegovoj ulozi u timu. “Nije baš kao da pijete viski i neki sokić, kaže Fraj. “Jer, svaka boca vina je različita priča. Mislim da je stvar sa vinima samo slika nas samih i našeg međusobnog odnosa.”

Mnogi, poput Lebrona Džejmsa ili Dvejna Vejda obožavaju Napina velika, odvažna crvena vina. Fraj je preko leta u Oregonu i tamo uživa u lokalnoj vožnji; sada već u srednjim godinama, počinje da voli dobar pinot noir – kao i Kajl Korver (Kyle Korver). Ipak, Fraj se ne boji da proba ni jedan Tempraniljo (Tempranillo) kojeg mu je dao Hoze Kalderon, ili da i sam „uroni“ u vina Južne Amerike.

Ovaj “napitak od grožđa“ je uvek prisutan u avionu tima, gde se tokom leta „ocenjuje“ njegov kvalitet (igrači donose boce, a Fraj ih često dostavlja). To je bio poklon za putovanje tokom njihove najnovije „Secret Santa“ razmene (svako ima po flašu iznenađenja, sjajnog vina kao poklona saborcima iz tima). To možda nije dovoljno, samo po sebi, da bi spasao od „preokreta“ neke igrače sa spiska a oni ostali u redovima Kavsa. Ali, jedan menadžer restorana, zaposlen u hotelu Western Conference koji je ugostio Kavalire, primećuje da kada počne služenje vina, svi košarkaši prestaju sa svojim pričama i uključuju se u biranje „najboljih“. “Svi obraćaju pažnju i pričaju o boji, o nosu, i o bukeu i aromi vina”, kaže menadžer. “To je neverovatno.” Ali ko na ovim večerama naručuje najbolje vino? Fraj, koji još uvek sedi pred svojim ormarićem, naginje glavu napred, a potom je trzne malo unazad, i pravi pauzu dok ne oceni svojstva probanog vina.

“Verovatno Kevin”, kaže Čening Fraj nakon što je „prelomio“; Kevinu, koji sedi desno od Fraja s nogama potopljenim u kiblu s ledom (nakon što je odigrao 30 furioznih minuta protiv Kingsa), imponuje što ga je Fraj pomenuo. On je iz Oregona i ponosi se time što se nije opustio i prepustio nekom slatkom belom vinu već je, umesto toga, odabrao poznata crvena iz svoje države.

“(Kevin) Ima najjednostavniji ukus”, nastavlja Fraj, “ali on, takođe…”

“Najjednostavniji ukus ?!” Kevin Lav ih prekida, razrogačenih očiju, podignutih obrva i glave nagnute napred.

“Mislim na najjednostavnije sklonosti”, kaže Fraj. “Ućuti.”

“Najjednostavnije sklonosti?”, ponavlja u neverici Kevin Lav.

Novinar se ubacuje: “Elementaran, recimo?”

Fraj: “Ne, ne bih rekao elementaran.”

Lav: “Pa, šta onda?”

Fraj: “Baš je prosto: Uvek doneseš solidne boce vina.”

Lav: “Nisam hteo da dođem sa nečim ‘jednostavnim’. “

Fraj: “Koja je reč za to? Veoma solidno.”

Novinar: “Pouzdan?”

Frie: “Eto, baš to.”

Lav: “I sad ispada da ’jednostavno’ znači isto što i ’pouzdano’? E, pa, nije.”

Fraj: “Pouzdan, ukus koji je veoma pouzdan. J_bi se, Kevine.”

Kevin, i dalje strelja očima Fraja, pravi stanku, a onda još jednom ponavlja: “jednostavan?”

“Igram najbolji basket u svom životu a i prilično pijem vino, svakodnevno.” – LeBron Džejms (Dwight Eschliman/ ESPN)

U jutarnjim satima , pre njihovog poraza u Sakramentu, Vejd, koji je sedeo uz aut-liniju, otprilike šest nedelja pre nego što je prebačen u Majami, pita se ko u timu Kavsa najviše zna o vinima. Bez ustručavanja pokazuje na Džejmsa (Lebrona) koji stoji sa druge strane terena. “On zna mnogo. To je nešto što ne želi da deli sa drugima”, kaže Vejd. “Ali kad izađemo napolje na večeru, svi ga pitamo, ‘Hej Bron, kakvo vino večeras dobijamo?’. Pitajte većinu momaka iz tima koji vole i naručuju vino; svi mu prepuštamo da ga naruči umesto nas.”

I zaista, među Kavalirima je već prisutna legenda o Lebronovoj enofiliji i poznavanju vina.

Kako kaže Kevin Lav, kada je u pitanju vino, “Bron ima superkompjuter u mozgu.”

“LeBron”, kaže Grifin, “ima trenutni mentalni i senzorni odziv. Ako na odmoru slučajno prođe kraj polja lavande i još sedam drugih mirisa, LeBron je u stanju da tri godine kasnije bukvalno staviti nos u čašu vina i kaže: Miriše na lavandu. Identifikuje mirise i odlično ih primenjuje u veštini opisivanja vinskog bukea.”

I sada, dok  Džejms počinje da puca na koš sa lučne linije za „trojke“,  odjednom kao da je nešto čuo pa se naglo povlači u odbranu, zaustavljajući svoju rutinu kako bi uputio pogled ka Vejdu. “Eto, vidite”, kaže Vejd, “čuo je da je neko pomenuo ‘vino’, i zato je stao.”

Džejms se smeje. Vejd je u pravu. LeBron gleda ka nama, kao da smo mu zaista nešto dobacili. Vejd je takođe u pravu što se tiče vina; najveći svetski igrač je zbijen i “natučen” poput boce Šatoa Latur. Treba samo da posetite Džejmsov nalog na Instagramu da biste videli koliko je duboka njegova strast za vinima. Ali pitajte LeBrona danas o njegovom omiljenom vinu. Nema ga. Određeni region? Proizvođač? Nema ih. Ko najviše zna u njegovom timu? Bez komentara. A u ligi? Radije se ne bi izjašnjavao. Da li je bilo nekog određenog vina kojem se poradovao jer će ga probati na svom rođendanskom putovanju u Napu? “Da”, konačno kaže Džejms. “Sva do jednog. Radujem se svakoj boci.”

Priznaće da veruje u navodne fiziološke koristi od vina: „Čuo sam da je dobro za srce. Pazite, igram najbolju košarku u svom životu, i svakog dana pijem dosta vina. Šta god da je – uzeću ga.” Ipak, Džejms jako dobro zna da je on svetski brend. A otkrivanje određenih detalja može uticati na vinariju Brend s kojom i poslovno sarađuje. (“Znam koliko sam do kraja iskren u vezi s tim”, kaže Džejms, “samo ne pričam o tome.”). On je, ipak, spreman da „prospe nekoliko kapi“ svoje priče o poreklu svoje strasti za vinima.

Dvejn Vejd: pije sopstveno vino „sa notama sušenog duvana, tamne čokolade i pite od borovnica“ (Foto: Bob Metelius/ ESPN)

Kao što do pre nekoliko godina, Džejms, po sopstvenom priznanju, „nisam bio ljubitelj vina. Ja uopšte nisam pio vino“. Ali kada je napunio 30 godina, prevladala je njegova radoznalost – što je doprinelo da i njegov poslovni partner, Maverik Karter, takođe postane zaljubljenik u vina.

Tako je počeo da proba zanimljiva vina, učeći o vinovoj lozi, regionima, o crvenim i belim vinima ili mešavinama. Tokom posete vinariji Napa sa Krisom Polom prošlog avgusta, Džejms je povukao svoj pomični krov Tojote Land Cruiser iz 1980. godine, preuređenog u retro stilu da izgleda kao safari bagi, a onda su počeli da razgledaju imanja i vinogorja, pitajući se šta je to što Napu čini tako jedinstvenom, o tlu, sunčevoj svetlosti, ili kako znati koje grožđe posaditi na koje mesto. Džejmsa su posebno interesovali poslovni aspekti. Koliko to sve košta? Koliko vremena je potrebno da bi se vodila vinarija?

U jednom je trenutku on pušta svoju sada trogodišnju ćerku Zuri da mu dosipa vino vrhunskog kvaliteta. “Ooh, ima ukus poput kamena!” kaže mu ona. “Gadno.” (Iako je stenje, čisto usput, enološki ukusna nota, tako da je možda Zhuri James, zapravo, verovatno preblizu stavila svoj nos).

U još jednoj nedavnoj poseti vinariji iz Nape, Džejms je šetao kroz vinovu lozu, probajući grožđe i raspitujući se o poslovnoj strani vinarstva. Isprobao je dva kabernea sovinjon, nastalih od sorti grožđa uzgajanih u različitim oblastima, ali napravljenih od istog proizvođača. “Stvarno želim da znam zašto su različiti”, rekao je. Pokazali su mu zemljište na kojem je svaka od sorti uzgajana – jedna vrsta tla je imala više šljunka, druga više gvožđa. Rekli su mu da omiriše zemlju, a zatim da omiriše vino poniklo na njemu. To je i učinio – i odmah shvatio kako tle utiče na grožđe, a samim tim i na vino.

To je, barem, deo njegove priče o poreklu njegove radoznalosti za svet vina. Ali postoji još jedno poglavlje – ono koje se tiče već famoznog načina na koji se „plutajuće južno voće“ naduvava, i kako su basketaši postali enofili: tu je priča poznata kao Banana Boat Team.

Evo u čemu je bila dilema: unajmili su jahtu i naručili hranu, ali još nemaju vina koja bi uparili s pomenutom hranom na pomenutoj jahti. To je sama definicija „neprijatnosti“ kojima su izloženi oni koji potiču iz Prvog sveta, onog najrazvijenijeg, a sve se odvija na Bahamima tokom odmora u julu 2015. godine. LeBron Džejms, Karmelo Entoni, Kris Pol i Dvejn Vejd moraju da odluče koje će vino piti ovom prilikom.

LeBron James, Carmelo Anthony, Chris Paul, Dwyane Wade (Associated Press)

U narednim nedeljama, mesecima i godinama, ovo popodne će ostati upamćeno po nečemu sasvim drukčijem: fotografiji Džejmsa, Vejda i Pola na banana-čamcu, zajedno sa Vejdovom suprugom, spisateljicom Gebrijel Junion (Gabrielle Union) – prizor koji je na internetu postao viralan, i posle kojeg više ništa za njih neće biti isto. Nije ni važno što je ideja potekla od Gabrijele. A i nema veze što sam Entoni nije bio tamo. Vejd, Džejms, Entoni i Pol postaće poznati kao Banana Boat Team, četiri ikone američkog basketa, koje će biti upamćene po tom prizoru iz 2015.

Ali, „iza kulisa“ ovog sada poznatog okupljanja pojaviće se još jedna fotografija, ona koja prikazuje sva četiri igrača na jahti, kako nazdravljaju čašama crvenog vina. Ova fotografija je snimljena na najvišoj palubi jahte, i to samo nekoliko sati nakon izleta „banana-čamcem“, dok je sunce padalo u okean pred nastupajuću noć. Ostalo je nejasno koje su vino ispijali; ono čega se Entoni seća je da je svojim prijateljima rekao da će doneti jedno od svojih; u ovom trenutku nije verovao šta je probao. Vejd se priseća da je naručio „Palmajer“ dok je prijateljima saopštavao vest kako je pristao da sarađuje sa vinarijom. Prisutni se slažu da je ova vest označila trenutak kada su se njihova lična vinska putovanja zaista preplela.

“To je za njih bio, pa, početak”, priseća se Entoni vinske boce koju su ispijali tog dana. “Plutali bi tako, ljuljuškajući se na vodi, i popili bi po čašu ovde, pa čašu onde. Ali to je definitivno bio početak pravog otvaranja za vinsko carstvo.”

“Sve je počelo odatle i zaista krenulo odatle”, kaže Vade.

 „Degustatorska ekipa“ sa banana-čamca je – isplovila.

 

∗  ∗  ∗

 

NBA zvezde i tajno društvo vinofila (1/3)


„Priča iz boce“ o intenzivnoj ljubavnoj vezi između NBA zvezda i grožđa “sa pozlatom” – najskupljih vina koje košarkaški asovi kupuju; afinitet za dobra, najbolja vina, znak prestiža, ili, naprosto, zato što je uz vino najlepše slaviti pobedu. Verzija ove priče pojavljuje se u Gold Rush-u (espnW), i u saradnji sa ESPN Magazinom.

Zašto su neka vina 15 a neka hiljadu i po dolara?

Bujica crnih šatl-autobusa pokušava da se probije zakrčenim putem, s oštrim prekidima vožnje i zastancima, prelazeći s asfalta na kilometrima neravne trotoare, kojima šoferi voze u pokušaju da se kotrljaju dalje, dok je jedna od dve trake zakrčena. Uspinju se do podnožja guste hrastove šume, koja svojim granjem zaklanja jutarnju svetlost. Signal mobilnog telefona nestaje. Konačno se pojavljuju metalne kapije, veliko „M“ u njenom središtu, i ubrzo iz autobusa počinju da ispadaju „Klivlendski kavaljeri“ (Cleveland Cavaliers, kraće i od milošte – „Cavs“). Oko 60 članova ove franšize okupilo se kraj stolova prekrivenih belim stolnjacima, sedeći na kori kedrovih oblica razbacanih po nevelikoj čistini. Usledila je zdravica šampanjcem Dom Pérignon iz 2006. godine. U blizini, posvuda oko imanja do kraja horizonta, nalazi se ugljenisana zemlja. Izgorela brda, prekrivena crnim ostacima stabala drveća, podsećanje na stihije od letos (požari su u Kaliforniji besneli dve godine zaredom, 2017. i 2018).

Ovo je Majakamas (Mayacamas), jedna od najslavnijih vinarija kalifornijske doline Napa (Napa Valley). Ovde nije svraćalo previše „Kevsa“, ali Lebron Džejms (LeBron James) svakako jeste, i on odmah prepoznaje mesto gde sada stoji, tu malu čistinu koja je nekada pripadala zgradi koje više nema.

LeBron James (Foto: Forbes)

Kada je došla, vatra je gutala sa zapada, hraneći se isušenim žbunjem i šikarom dok je jeziv, glasan i oštar zvuk nadiranja vatrene stihije zahvatao obronke kalifornijskih brda. Vetrovi su zbrisali obodne delove vinograda Majakamas, a intenzivna vrelina plamena je pretila uspavanoj lozi sa koje je grožđe ubrano tek koji dan uoči požara. Radnici su se evakuisali dok je plamen pretio vinariji; osoblje nije znalo šta će – ako ništa drugo – preživeti… oni ili čokoti. Kada su se nedeljama kasnije vratili, zatekli su kako se plamen probio do samog ruba tri glavne zgrade na imanju, dok su plameni jezici „ispekli“ njihove strane, ostavljajući duboke crne paleže pri temelju. Pričinjena je milionska šteta, a naplata od osiguranja morala je da sačeka još neko vreme – kada na proleće postane jasno šta od loze još uvek može pustiti lišće i imati rod, a šta je od čokota nepovratno oštećeno vatrom. Međutim, na neki čudan i neobjašnjiv način, požar je progutao samo jednu zgradu, dvospratnu vilu u italijanskom stilu od 460 kvadrata, koja se koristila za primanje posetilaca i ručavanje.

“To je čudo”, kaže pomoćnik vinara u Majakamasu, Brejden Albreht.

Napa: zgarište na mestu vinarije Mayacamas (Peter DaSilva/Polaris, 11okt 2017)

Od te oktobarske stihije, Mayacamas nije ugostio nijednu grupu vinskih entuzijasta. Nijednu – sve do danas (početak 2018), do ovog vedrog i reskog  četvrtka krajem decembra 2017. – dva dana uoči Džejmsovog 33. rođendana – kada su Kavalirsi stigli u Napu u sredini sezone.

Organizatori poseta u Majakamasu su požurili da se pripreme za „kavaljere“, izvlačeći sa zgarišta spaljene ostatke u ogromnim kantama. Igrači su se, pošto su nazdravili šampanjcem, sada okupili pokraj rezervoara za fermentaciju (od nerđajućeg čelika a ne od drveta), pre no što se pomere do sledećih vrata gde je ulaz u prostranu dnevnu sobu, u kojoj ih na velikom masivnom stolu čekaju čaše šardonea iz 2015. i kabernea iz 2013. Raspoloženo i razigrano ispijaju više čaša vina. Džejms pokušava da iskuša novajliju, Sedija Osmana (Cedi Osman), koji, zajedno s ostalim novajlijama još uvek nije u vinu. “Popij me…” kaže mu Džejms, držeći čašu kraj Osmana, ali Osman odbija. “Njegov gubitak a ne moj”, rekao je Džejms kasnije. “Biće više za mene.”

Endi Erikson, glavni vinogradar u Majakamasu predstavlja šardone, opisujući koliko je ponosan što ovo „nije tipičan šardone iz doline Napa“, jer to ne može biti „kada je, kao ovaj, s puterastim notama u završnici“. Igrači pijuckaju dok ih pitaju za mišljenje. Bek u timu Kavalirsa, Džej Ar Smit (J. R. Smith), koji sedi na kauču do zida, podiže ruku. Šta mu pada na pamet dok ispija vino?

 „Pa, baš je nekako poput putera“, kaže Smit, smešeći se. Smeh je odjeknuo iz svih uglova prostorije; Klasični J.R.

Dwyane Wade, LeBron James

Igrači napokon silaze do podruma gde ih čekaju „postrojene“ hrastove bačve od po 1.200 galona (4.5 hiljade litara), napravljene još pre američke Prohibicije. U podrumu ih čekaju i čaše kabernea iz 2003. godine. Igrači „Kavalira“ borave u vinariji možda samo oko sat i po, ali dok im vinari korak po korak objašnjavaju kako nastaje vino, oni su dovoljno fokusirani da bi svojim domaćinima postavljali sijaset pitanja – o vinima proizvedenim na planinama i obroncima nasuprot onima od grožđa iz doline, koje su prakse najbolje za održavanje jednog dobrog vinskog podruma, koliko dugo određena vina ostaju u buradima do flaširanja, kako se rezervoari za fermentaciju čiste, zašto neka vina koštaju 15 a neka 1.500 dolara.

Niko ne postavlja ova pitanja (kao klivlendski košarkaši), pada na um Karisi Mondavi (Carissa Mondavi), vinogradarki koja pripada četvrtoj generaciji kompanije Continuum Estate i unuki kalifornijskog vinskog pionira Roberta Mondavija. Vinari vole kada njihovi gosti pokazuju radoznalost, kada posetioci istražuju dublje od nekih drugih. Ali, ovo sada – oseća da je sada „to nešto više“.

I evo, Mondavi već vidi krajnji ishod: NBA igrači su već po sebi „proizvod“ toliko neviđenih sati provedenih u usavršavanju toliko skrivenih detalja, što ih sve vodi na konačni trenutak, kada se lopta u prvoj sekundi baci u vazduh. Tako je i s vinom: napravljeno je u bezbrojnim varijantama – kombinaciji vremena i klime, tla, berbe, vrste rezervoara, bačvi i mešavina, delikatnoj alhemiji praktično „svega“ – sve dok se jednog dana iz boce ne izvuče plutani čep. Da bi i jedni i drugi zasjali – kako igrači tako i vino – potrebno je toliko posla i rada kojeg niko nikad neće imati prilike da vidi.

Bek Timbervulfsa Džimi Batler (Jimmy Buttler) putuje sa svojim vinskim koferom, onim kojeg je uzeo uoči Olimpijskih igara u Riju 2016. godine, noseći boce pino noara. Stiven Kari (Stephen Curry), ljubitelj Bordoa, izdvaja sat vremena za Napu da bi se relaksirao, iako bi želeo da je sve ovo s vinima započeo još pre devet godina, kada je stigao u Zalivsko područje, popularnu Bay Area (“Ne znam da li sam cenio ono što je sve vreme bilo pred mojim nogama, u mom dvorištu”, kaže Kari danas). Špic napadač „Voriors-a“ Kevin Durant još uvek procenjuje koja vina najbolje idu uz određenu hranu, i postojano pokazujući znatiželju o faktorima koji utiču na kvalitet vina – tlu i području na kojem se nalazi vinograd (teroir) – faktorima životne sredine. Ali on, u svakom slučaju, zna kakva je to stvar uz koju voli da se opusti, pogotovo posle utakmice: to je jedan bogatiji, puni ukus pino noara.

(Enofilija tj afinitet prema vinima polako ali sigurno hvata korene među vrhunskim košarkašima iz NBA lige – od jahting zabava nakon lupanja „banana“ na terenu, do timskih „zabranjenih“ poseta vinogradima. Foto: Dvejn Vejd)

Dvejn Vejd, bek u timu Majami Hit (Miami Heat) je svoju ljubav za vina počeo pre nekoliko godina uz čašu rizlinga, jedne večeri u restoranu „Prime 112“ u Majamiju… da bi danas bio u ljubavi sa kaberneom – i u partnerstvu s Napinim priznatim vinogradarima i njihov čuveni „Palmajer“ (Pahlmeyer), pokrenuvši sopstvenu etiketu „D Vade Cellars“, koja sadrži kupaž crvenih vina i kabernea sovinjon. Priča o ružici, vinu koje Dvejn Vejd ima u vidu u budućnosti.

Kris Pol je takođe započeo rizlingom pre nego što je, vremenom, prešao na crvena, a sada obožava pinot noir; sprijateljio se sa majstor-somelijeom od kojeg „kupi“ znanja i veštine, učestvujući u slepim degustacijama i obilazeći vinograde u vreme berbe. Tokom novembarske utakmice protiv Voriorsa 2015. godine, kada je Pol bio sa Klipersima, nosio je loptu na teren kad je nekome doviknuo: “Hej! Doneo si mi neko dobro vino?” Taj “neko” kome je dobacio pitanje bio je Huan Merkado (Juan Mercado), osnivač podruma „Realm“ u ​​Napi.

A tu je onda i napadač Oklahoma Siti Tandera, Karmelo Entoni.

Entoni je takođe prošao „rizling-fazu“, nedugo nakon što ga je 2007. zaintrigirao svet vina, još dok je igrao za „Nagete“ (Nuggets). Njegov odmor će uskoro započeti u regionima bogatim vinom – širom sveta. Pošao bi u nabavku vrsnih buteljki u jednoj vinoteci u Sakramentu, uživajući u ranim berbama Dominus-a. Probao je čuveni Petrus (berba ’86), Bordo vredan hiljade dolara, i, po njegovim rečima, „više se nije moglo nazad“ – ali tada ga je jedan prijatelj nagovorio da pruži šansu i burgundcu (vinu iz Burgonje, vinske regije koja je najljući rival Bordou), pa je Entoni odmah bio zaintrigiran, i uskoro je „pao“ i na njih. Sada ove sorte vina „naseljavaju“ Entonijev specialni šestougaoni vinski kofer od kojeg se ne odvaja tokom svojih putovanja za vreme američkog košarkaškog prvenstva.

Carmelo Anthony (Foto: Shareif Ziyadat/Getty Images)

Kako je Entoni sve dublje „uranjao“ u vina, tako je otpočeo da se bavi slepim degustacijama, degustirajući grupe (hrana i odgovarajuća vina). Postajao je sve ponosniji na sebe jer je bivao u stanju da uparuje svaku sortu vina sa bilo kojim jelom. Izveštio se u prepoznavanju vinskih nota tokom degustacija naslepo, probajući vina iz bilo koje čaše. “Ako majstor-somelijer dobije maksimalnih 12 od 12”, izjavljuje Entoni misleći na degustacije, “želim da dobijem tri.” I tako je nastavio da istražuje, razvijajući nepce, sve do danas. Kaže ponosno i sa ogromnim osmehom: „Mogu vam dati tri“.

Danas, Entoni pravi osvrt na NBA lige i primećuje trend procvata strasti za dobrim vinima, ali priznaje da bi neke igrače mogla da zastraši prostranost i veličina vinskog kosmosa. „Morate naći svoja nepca“, propoveda Entoni (misleći da morate formirati sopstveni ukus i afinitete). “To je poput umetnosti. Kao što nisu svi u stanju da kupuju Baskijate i Rembrante, velike komade. Tako gledam na vino, morate shvatiti šta je to što vam se sviđa.”

Kada je 2011. godine prešao u „Nikse“ (Knicks), Entoni je u Njujorku počeo da posećuje i organizuje „večere sa dve flaše“ u društvu eksperata-zaljubljenika: one čije se vinske kolekcije izražavaju u milionima dolara. Ustaljeno je pravilo da se na ovakve večere donose vrhunske boce.

“Evo priče”, započinje Entoni, sedeći u vežbaonici Oklahoma Siti Tandersa jednog prohladnog decembarskog jutra. Priča kako je pre nekoliko godina, možda 2014. godine, prisustvovao večeri u domu jednog od najvećih kolekcionara na Istočnoj obali, zajedno sa još 80-ak drugih ljudi koji su usput bili i vrsni poznavaoci vina, i svi su bili zamoljeni da donesu svoju najbolju bocu. O moj bože, pomislio je Entoni. Ne želim da budem “onaj momak”. Jer, naime, dobro znam da će ti momci doći s bocama iz 50-ih, 60-ih, 70-ih. Zadreće „duboko u svoje podrume“, kako bi iz njih izneli toplinu. Ono što ga je tada pogodilo kao grom bio je – šampanjac. Uvek klasičan, uvek sigurna opklada. Tako je doneo Dom Pérignon, Brut Rosé  upakovan u magnum (flaša od 1.5l), grožđe iz berbe s kraja 1990-ih.

Na kraju noći, odvijalo se takmičenje za izbor najbolje flaše. I? Entoni se sada osmehuje: te večeri je njegova boca šampanjca ušla među prve tri.

Poseta „Kavsa“ podrumu vinarije Mayacamas u Napi bila je posebno primećena jer su bili prva organizovana grupa koja je posetila ovu vinariju od kada su prošlogodišnji oktobarski požari uništili prostoriju za degustaciju vina (Foto: Mayacamas)

Glumica Gebrijel Vejd, koja je udata za Dvejna Vejda, seća se vremena pre samo nekoliko godina kada njen muž uopšte nije pio vino. Ali tada je ona krenula sa sopstvenom etiketom – „Vanilla Puddin“, kalifornijskom sortom šardonea – i poslovna šansa se ukazala. Vejd je još bio mlad i neiskusan u vinskoj priči, ali je verovao da bi relativno uskoro mogao ozbiljnije krenuti u tu priču, recimo, sa svojih 40 godina, nakon što se povuče.

Dogodilo se to mnogo pre. Leta 2014. je sedeo u hotelu Bardessono u Jountvilu, a društvo ispred njega su mu pravila tri crvena kupaža na bazi kabernea; svaki od ovih kupaža bio je Palmajerova specijalna mešavina, kreirana prema stilu kojeg je Vejd posebno zahtevao. Vejd je pio sva tri, ali u Goldilocks stilu, samo jedan je bio „onaj pravi“ – kupaž od 75% kabernea, 15% merloa, 7% kabernea frank, 2,5% petit verdot-a, 0,5% malbeka, koji sadrži note „tamne čokolade, sušenog duvana, kadulje i pite od borovnice“. Vejd se našao ozarenog lica dok je pio tu kombinaciju, da bi potom izjavio: „Osećam kao da sam konačno stigao (u svet vina). Sada imam svoje vino“.

Gebrijel Junion Union (Gabrielle Union), autorka memoara We’re Going to Need More Wine: Stories That Are Funny, Complicated, and True. „Kada su zaigrali u prvoj ligi… uz novi status došli su i nakit i automobili, životni stil nalik rok-zvezdama i, naravno, sve ono što uz to ide. Kako su postajali stariji i zasnivali svoje porodice, tako su se u njihovoj imovnoj karti našle kuće i sve očigledne vizuelne karakteristike bogatstva. A onda, dođe trenutak kada ljudi više nisu impresionirani vašim finansijskim portfeljem ili veličinom vaše kuće. Niko ne govori o kvadratnim metrima kuće. Niko ne govori o automobilima ili nakitu ili bilo čemu takvom. Priča se o tome ko bi na zajedničku večeru mogao doneti najbolju bocu vina.”

Kako osećamo vreme kada improvizujemo?


Improvizacija je, s naučne tačke gledišta i naučnim jezikom rečeno “protočno stanje” svesti, u kojem slobodne asocijacije nastaju onda kada se razmišljanje “izmešta” iz uobičajene matrice…. od kreativnosti u kuhinji do muziciranja, slikanja ili vajanja. Ili, možda, mentalne usredsređenosti na neku temu ili pojavu.

Ovaj članak je preuzet s portala Nautilus.

Ne gledajte na sat. A sada recite: Koliko je vremena prošlo od momenta kada ste danas prvi put pristupili svom računaru? Vreme može biti svojstvo fizike, ali je i svojstvo uma, što ga na kraju čini proizvodom mozga. Vreme meri i oblikuje naš život, a kako živimo svoj život, zauzvrat, utiče na to kako doživljavamo protok vremena. Vaš osećaj za vreme je “savitljiv” i subjektivan – menja se kao odgovor na promene konteksta i onoga što primamo kao informaciju, a može se “iskriviti” i “izuvijati” onda kada je mozak oštećen ili pogođen hemijskim sredstvima, bolestima, usled nedostatka sna ili prirodno izmenjenim stanjima svesti. Međutim, novi skup nalaza istraživanja u oblasti neuronauke sugeriše da je gubitak vremena takođe usko povezan sa kreativnošću, lepotom i “zanesenošću”.

Vremenom se najčešće manipuliše prilikom onih vrsta stvari koje radimo kako bismo ga – ispunili. Kad se naš um ne stimuliše u dovoljnoj meri, osećaj za vreme često je nalik „usporenom filmu“ (kao u sceni u „Simpsonovima“ gde Bart čitavo popodne liže koverte sa pismima namenjenim direktoru springfildske škole Simoru Skineru, i stenje kad sat počne da otkucava „unazad“). S druge strane, kada smo potpuno angažovani, kada nas nešto sasvim preokupira, naročito u onoj vrsti „stanja slobodnog strujanja svesti“ kao proizvoda opuštenosti, koja je poznata umetnicima, sportistima i drugim vrhunskim izvođačima, čini se da naš osećaj vremena ubrzava ili čak potpuno nestaje.

Free jazz improvizacija (Esbjörn Svensson Trio) | brucecrossman

Mnogi opisuju da su “očarani” ili “izmešteni na neko drugo mesto”, ili „kao da su preneti na neko drugo mesto“ dok gledaju predstavu uživo ili svoje omiljeno umetničko delo. Na primer, kada istražujem odeljak o evropskim slikama muzeja umetnosti Metropoliten, ulazim u neku vrstu isključenosti, odaljenosti, ograđenosti od okoline, transcendentnog stanja, što mnogi od priznaju da doživljavaju. Sav naš oprez i brige nestaju tada, i čini se da je vreme stalo ili kao da „bledi“ dok se gubimo u svetu priče, umetničkog dela ili virtuoznosti izvođača. Ovaj gubitak vremenske svesnosti odražava proces koji se dešava u mozgu izvođača ili umetnika dok stvaraju, piše Heather Berlin za portal Nautilus.

Unutrašnji kritičar mora biti isključen, a neki “unutrašnji Pikaso” uključen.

Tokom onoga što psiholozi nazivaju „stanjem protoka“, gde je čovek potpuno uronjen i apsorbovan nečim o čemu razmišlja ili dela, „utopljeni“ u svoj mentalni ili fizički čin, često se izveštava o izmenjenom osećaju za vreme, mesto i sopstvo. To je prenosivo i prijatno iskustvo koje ljudi žele da postignu, a koje neuronauka sada pokušava da razume. Sjajan primer „stanja slobodnog toka“ nalazimo u mnogim improvizovanim oblicima umetnosti, od muzike i glume do komedije i poezije, poznate i kao “spontano stvaralaštvo”. Improvizacija je izuzetno složen oblik kreativnog ponašanja koji upravo nadahnjuje naše strahopoštovanje i divljenje. Sposobnost improvizacije zahteva kognitivnu fleksibilnost, raznovrsno (divergentno) mišljenje kojim obezbeđujete više perspektiva gledanja na stvar, problem, pojavu; inprovizacija zahteva i veštine specifične za određenu disciplinu, a poboljšava se vežbanjem.

Nije iznenađujuće da su prednja tj frontalna područja mozga – za koja se pokazalo da su uključena u percepciju vremena i kontrolu impulsa – takođe uključena u spontanu kreativnost. Čini se da se improvizacija odvija u izmenjenom stanju uma / mozga, a studije neuronskih mehanizama muzičke improvizacije identifikovale su mrežu prefrontalnih područja mozga povezanih sa improvizacijom. Čini se da je stvaralački čin improvizacije, barem u carstvu muzike, rezultat promene obrazaca aktivnosti u dve ključne oblasti prefrontalnog korteksa (PFC).

John Coltrane, A Listener’s Guide to Free Improvisation

Tokom muzičke improvizacije u džezu ili fristajl „opuštenom“ repovanju, kako pokazuju studije, izrazito je povećanje medijalne prefrontalne korekcije korteksa. Medijalni prefrontalni korteks (mPFC) je područje mozga za koje se zna da je uključen u namerno, interno generisano samoizražavanje i traženje ciljanog ponašanja. Ovo ima smisla, budući da improvizovani performans zahteva da brzo kreirate novi materijal i da ga jednako brzo plasirate publici koja sluša ili gleda. Drugi aspekt ovog obrasca je za nas laike blisko nadrealističkoj poeziji “toka svesti”: smanjenje bočne orbitofrontalne kore i dorsolateralne prefrontalne kore korekcije (DLPFC). Bočni orbitofrontalni korteks (OFC) i dorsolateralni prefrontalni korteks su područja mozga koja su uključena u svesno samo-praćenje, naporno rešavanje problema, usmerenost pažnje i procenu i regulisanje ponašanja usmerenih na ponašanje u svrhu postizanja cilja ili sprovođenja plana. Ove lateralne oblasti mozga služe za procenu da li su ponašanja u skladu sa društvenim normama i vrše inhibirajuću kontrolu nad neprimerenim ili neprilagođenim ponašanjem. Ali kao što će vam reći svaki vešt izvođač – inhibicije su neprijatelj improvizacije.

Kada se aktivira mPFC, taj proces podstiče unutrašnju „proizvodnju“ ideja. A kada se bočna tj lateralna PFC područja mozga istovremeno isključuju, to omogućava da nove misli i ponašanja nastaju neometano, što dovodi do „šarolikog“ i raznovrsnog, divergentnog razmišljanja i nefiltrirane kreativnosti. Drugim rečima, naš „unutrašnji kritičar“ mora biti isključen, a neki „unutrašnji Pikaso“ uključen. Deaktivacija bočnih PFC regija povezana je sa „slobodno plutajućom“, neusmerenom pažnjom, omogućujući spontane asocijacije između ideja i iznenadnih „paljenja lampica“ ili uvida. Čini se da kreativnost nastaje kada DLPFC smanjuje svoju regulaciju sadržaja svesti, omogućavajući ispoljavanje nesvesnih, nefiltriranih ili slučajnih osećaja i misli u stanju „slobodnog protoka“. Baš kao što će se deca igrati daleko neobuzdanije kad ih nastavnik ne gleda, kada smanjujemo uticaj DLPFC na naše ponašanje, što nam omogućava da razmišljamo više „poput umetnika“.

Čini se da se improvizacija odvija u “izmenjenom” stanju uma i drukčijoj “mentalnoj matrici” od uobičajene.

Ornette Coleman / Charlie Hayden

Buduća istraživanja mogla bi proučavati da li je ovaj obrazac moždane aktivnosti u stvari „neuronski potpis“ improvizacije koji se javlja u svim umetničkim oblicima, na primer tokom improvizacije u muzici, slikarstvu, pozorišnoj glumi, komičnoj ili plesnoj tački, ili, pak, da li je taj „mentalni, lični potpis“ jedinstven u odnosu na dosad stvorene muzičke i verbalne forme. Kada bočni PFC regioni – gde se stvara osećaj za svrhovito ponašanje upereno ka postizanju cilja, koje sledi nakon trenutnih akcija – dakle kada te PFC regije umanje svoju aktivnost, izvođačeve odluke i postupci iz trenutka u trenutak mogu se osećati kao da se dešavaju izvan vremena i bez svesne namere, kao da oni dolaze „odnekud“. To je u skladu s osećajem mnogih umetnika koji izražavaju da njihovim kreativnim procesom upravlja neka „muza“ ili „spoljni posrednik“.

Međutim, izvođači koji se zdušno koriste improvizacijom ne pate od zaboravnosti; tu je i trenutni “check-in” u realnom vremenu, racionalna provera u datom trenutku, da biste videli kako napreduje vaše izvođenje, može pružiti preko potrebne povratne informacije iz okoline (ili publike), pomažući da se u realnom vremenu revidira vaš pristup i optimizuju performanse. Kreativna misao takođe uključuje „zadanu mrežu načina rada“ (default mode network, DMN), skup moždanih regija aktivnih kada je pažnja usmerena iznutra i potisnuta kada se čovek bavi spoljno usmerenim zadacima. DMN je aktivan tokom sanjarenja, ali ne i kada ispunjavate obrazac za prijavu, koja zahteva izvršne kontrolne oblasti kao što je DLFPC. Improvizacija zahteva ravnotežu u učestalosti svoje aktivacije između ove dve mreže, odražavajući stepen do kojeg kreativna misao i ponašanje moraju da odgovore na doprinos koji daje trenutna okolina/situacija, i ograničena je određenim pravilima zarad ispunjenja specifičnih ciljeva zadanog zadatka.

Ali, ukoliko predugo vremena budete obuzeti sobom ili „preterano“ samosvesni, možete izgubiti stanje spontanog protoka uz pad izvođačkih performansi. Naravno, ne treba vam kognitivni neuronaučnik da bi vam to rekao – ili bi, možda bolje bilo da neko posluša Eminema?

Albert & Don Ayler

Izgubite se u muzici, u trenutku.

Ako imate taj trenutak – nikad ga ne propuštajte.

Imate samo jedan “hitac”, ne propustite šansu da ga iskoristite.

Ova prilika ukazuje se jednom u životu.

Srećom, za postizanje stanja „slobodnog protoka“ ne morate da ste u stanju da improvizujete. Deaktivacija tj isključivanje lateralnog PFC-a se dešava i tokom drugih „izmenjenih“ stanja svesti kao što su meditacija, hipnoza ili – sanjarenje. Sličan obrazac disocirane aktivacije u PFC-u identifikovan je tokom REM faze spavanja, u kojoj se obično sanja. Sanjanje uključuje neplanirane, iracionalne asocijacije, fokusiranje pažnje, izmenjen osećaj za vreme i osećaj nedostatka ciljnog razmišljanja ili voljne kontrole (sa izuzetkom lucidnog sanjanja). Te iste karakteristike povezane su sa kreativnošću u trenucima koji nastupaju nakon što se potpuno probudite.

Osećaj vremena koje prolazi, protiče; vreme, kažu ispitivanja, proizvodi u nama osećaj „promene tempa“ kao da se ubrzava-usporava; ali tu je i osećaj „postupnog“ kretanja; ovo je sposobnost koju su naši mozgovi razvili iz adaptivnih razloga. Koliko dugo spavam? Koliko često deca treba da jedu? Koliko brzo ću morati da hodam kako bih stigao kući pre mraka? Praćenje vremena je nešto što instinktivno radimo, a naši su instinkti nedavno dopunjeni izumima poput satova i kalendara, koji „treniraju“ naš mozak da mapira svoje instinkte po obimu i uvećanjima-promenama (prostora-vremena, tzv. inkrementalna validacija u psihometriji). Međutim, takođe smo razvili sposobnost da isključimo to stalno „čuvanje vremena“ u sebi, u trenucima umetničkog “uzleta” ili dok o nečem usredsređeno razmišljate, i da upravo taj adaptivni osećaj bezvremenosti daje našem životu većinu njegove lepote i smisla. Način na koji smo odlučili da provodimo svoje vreme, koje je i dalje naš najoskudniji  i najvredniji resurs, jedan je od najvećih poklona ali i odgovornosti koje su nam date.

Dr Heather Berlin je kognitivna neuronaučnica i neuropsihološkinja, docentkinja psihijatrije na Medicinskoj školi u Ikanu, pri njujorškoj klinici Mount Sinai. Kliničku neuropsihologiju praktikuje na Weill Cornell-ovom Odeljenju za neurološku hirurgiju i gostujući je profesor stipendistima Njujorškog psihoanalitičkog društva i instituta. Domaćin je skupova Startalk All-Stars sa Nilom Degras Tajsonom, a bila je i domaćin serija na kanalima PBS i Diskaveri.

 

Nautil.us

Filmovi za zaljubljenike u vina


Volite li filmove? Ili vino? Ili, možda, filmove o vinu? Ako je odgovor potvrdan, onda ste „sleteli“ na pravo mesto: veb-sajt za vrhunske somelijere “Sommeliers Choice Awards” donosi simpatičnu filmofilsko-enofilsku priču.

StyleCaster

Kakva je najbolja završnica jednog napornog dana? Lako je zamisliti, recimo, neke omiljene (zdrave) grickalice i omiljenu bocu vašeg vina, uz neki dobar film – zar to ne zvuči „skroz u redu“? Pa još i ako se film tiče vina… Ako je vaš odgovor potvrdan, ali niste sigurni koji film da odaberete, evo liste filmova za sve koji su u ljubavi kako sa kinematografijom tako i s vinima.

Uzgred, ovo nisu najbolji filmovi u istoriji kinematografije, ali – opet uzgred: koliko je i inače 90% onoga što gledamo (slika, skulptura, film, knjiga), baš toliko dobro da će “odjekivati u večnosti”?

vintagraph.com/Pinterest

Filmovi koje najčešće gledamo su – izvor zabave. Čak i oni nepojamno loši filmovi su ponekad – a, zapravo, ne tako retko – daleko zabavniji ukoliko se gledaju kroz “how low can you go” optiku (tako dragu jednom Tarantinu ili Rodrigezu).

Koliko smo loših filmova i loših filmskih priča ispratili samo zbog toga što su upravo to – očajno loši; jer nas uvek i nanovo “očarava” upravo taj “kvalitet”; ili zato što imamo, sasvim prirodno, omiljene glumce, ili replike koje volimo, iako je ostatak priče/filma “teško preživljiv”; ili pak režisere, kamermane koji su nam prirasli k srcu – ili ih, naprosto, gledamo jer su nam, čak, neki dragi ljudi “nekako povezani” s tom slikom ili knjigom-filmom-serijom, pa lako i poletno “”traćimo vreme” na sasvim “prijateljskoj osnovi” i bez ikakvog upuštanja u dublje i objektivnije uvide. Koliko filmova ste gledali neumorno i uvek ispočetka, samo zbog jedne scene od koje “padate u nesvest”, ili zbog društva s kojim ih gledate, ili dobre atmosfere “pre, za vreme i nakon projekcije”?

Filmovi s ove liste su pre svega zabavni (a dokumentarci, uz to, i informativni i zanimljivi), još zabavniji uz dobro društvo, a možda i – “nekakvo” dobro vino.

…Santé!

Dobra godina (A Good Year)

Elisabeth85

Veseli film koji pruža vedre, prekrasne poglede i naglašava lepote Francuske. Rasel Krou glumi britanskog investicionog bankara Maksa Skinera, radoholičara koji ne zna šta znači odmor. Nakon smrti ujaka, nasleđuje francusku vinariju, mesto u kome je proveo neke dane svog detinjstva. Kao odrasla osoba kojoj je bankarstvo u krvi, Maksu su pojmovi finansija i štednje dobro poznati, pa on na ovu situaciju gleda kao na priliku da unovči „s neba palu“ nekretninu. Živopisno selo i sezanovski blistava sunčeva svetlost prikazuju Provansu kao blaženo i čarobno mesto. Kada mu se ukaže prilika da živi ne toliko manijakalnim tempom, odjednom mu se grad i gradski stil više ne čine toliko sjajnim.

Hoće li Skiner brže-bolje prodati vinariju, ili će se još dugo baviti vinskim poslom?

Crvena opsesija (Red Obsession)

Fandango.com

Ovaj dokumentarac prati period velikih promena u globalnoj vinskoj industriji jer je novi član ušao na tržište vina, a novi član je – Kina. Dolazeći dominantni igrač u vinskom biznisu biće drugi najveći potrošač vina do 2020. godine. On pokazuje da Kina eksponencijalno povećava apetit za vinom, posebno onim iz Bordoa. Film čine dve celine, gde se prvi deo bavi vinogradima i regionom iz istorijske perspektive, dok se drugi fokusira na eksploziju interesovanja koje Kina i Kinezi imaju za francuska vina.

Šok boca (Bottle Shock)

IMDB

Davne 1976. godine, svet vina imao je uglavnom samo jednu zemlju na mapi – Francusku. Tihi Kalifornijci sami su pravili dobra vina koja ama baš niko, a posebno Francuzi, nisu primetili… Sve dok vlasnik britanske prodavnice vina i somelijer Stiven Sparijer (Steven Spurrier), koji živi u Parizu, ne odluči da otputuje u Napu kako bi testirao jedan skrajnuti i „autsajderski“ vinograd, u kojem otkriva tandem oca i sina, Džima i Boa Bareta (Jim Barrett, Bo Barrett). Džim vodi vinariju u Napi, Šato Montelena (Chateau Montelena). Bivši advokat za nekretnine opsednut je pravljenjem savršenog Šardonea, a kod banaka se zadužio ne bi li o(p)stao u vinarskom biznisu. Sparijer je, blago rečeno, zgranut kvalitetom američkih vina koja je probao. Zatim organizuje takmičenje „Judgment Of Paris“, i degustaciju naslepo, zapravo istinski „obračun“ između američkog i francuskog vina. Bo ovo smatra šansom da smisli način da Chateau Montelena pristupi takmičenju degustacija vina. Malo šta su znali tada, ali su bili na putu da revolucionišu vinarsku industriju i tako pruže potpuno novi svet mogućnosti za ljubitelje vina ma gde se oni nalazili.

Godina u Portu (A Year In Port)

ayearinport.com

Putovanje do portugalske doline Douro sa spektakularnim pogledom kako bi istražili misteriju i složenost sveta ove „lisabonske sestre“ i luke po kojoj je Portugal dobio svoje ime – jedan od najstarijih gradova u Evropi – Porto – jeste scena na kojoj se odvija razgovor s legendarnom pariskom vinarskom vedetom, Martinom Sonije (Martine Saunier), koja je još krajem 60-ih došla u Kaliforniju i tamo prva zasnovala butik-prodaju vrhunskih francuskih vina, da bi proširila asortiman i na evropska vina koja nisu francuskog porekla. Reditelj Dejvid Kenard kaže da je „Izuzetno teško ne voleti ljude iz Porta.“ Potencijalna zabava na vidiku za vikend večeri.

Mondovino

sfgate.com

Centralna tema ovog filma je „borba za opstanak duše vina.“ U režiji Džonatana Nositera (Jonathan Nossiter), ovaj dokumentarni film prikazuje kako je jačanje globalizacije uticalo na brojne aspekte savremenog sveta, uključujući priču o vinskoj industriju koja je neminovno uvezana sa krčenjem šuma, a tu je i politička napetost koja postoji između velikih kompanija i „indie“ tj. nezavisnih kompanija; ovo su ključne teme a i razlozi zbog kojih je Nositer odlučio da snimi ovaj film. Od gledaoca iziskuje samo malo više strpljenja, jer dokumentarac traje gotovo dva sata. Sastoji se od intervjua sa ljudima koji pripadaju svetu vina, vinarija i vinarskog biznisa.

Godina u Burgonji (A Year In Burgundy)

ayearinburgundy.com

Mnogi filmovi su imali „godinu“ u svom naslovu i onda bismo se pitali – zašto? Godine su presudno važni ciklusi u proizvodnji vina jer definišu čitav proces: od rasta i sazrevanja grožđa, do sazrevanja u buradima i flaširanja. Ovaj dokumentarni film istražuje rad nekoliko vinara u Burgonji, poznatoj francuskoj vinskoj regiji (odakle je i čuveni „burgundac“). Posle ovog filma ćete na vina možda gledati “malo drukčije”.

Somelijer: unutar boce (Somm: Into The Bottle)

cinemamontreal.com

„Somelije“ vodi gledaoca u “džet-set” avanturu, kako bi se našao odgovor na pitanje „šta je vino i zašto je ono važno“. Film je omnibus sastavljen od 10 mini-priča koje istražuju različite korene porekla vina, kao i njihov put od podruma do stola i čaša. Ovaj dokumentarni film više se fokusira na vinarije, tradiciju, dajući gledaocu zanimljiv pogled na svet vina. Ovaj film nastavak je filma “Somm” objavljenog 2012. godine u kojem četvoro ljubitelja vina pokušava da položi ispit za titulu majstor-somelijea.

Stranputice (Sideways)

IMDB

Road movie, filmska oda životu, prijateljstvu, krizama, ljubavima, otvaranju „savršene boce“ ali i opasnostima od ispijanja količine koja je „možda malo previše“. Ova klasična komedija priča priču o dvojici prijatelja Džeku i Majlsu, koji kreću na obilazak vinograda u okolini Santa Barbare. Ovaj film bi nekom bio i sasvim legitimno nadahnuće za putovanje u neku interesantnu vinsku regiju.

Godina u Šampanju (A Year In Champagne)

IMDB

Ovaj film vodi gledaoce iza kulisa, gde od samih vinara mogu čuti priče „kako se čarolija istače u bocu“. Živahni film koji prikazuje ljude i njihove bahusovske strast, mesta i, naravno – mehuriće koji se penušaju. Istorijat penušavog vina, šampanjca, poreklom iz Šampanja, vodi nas kroz priču o šest vinarskih kuća – od malih nezavisnih proizvođača, sve do veličanstvenih vinarija Gose i Bolanže (Gosset, Bollinger).

(A možda ga i pogledati uz čašu penušca – možda).

Opori plodovi (Sour Grapes)

 cinemaclock.com

“Opori plodovi“ je američki krimić o mladom čoveku koji je američko vinsko tržište preplavio lažnim vinima. Zabavni film koji govori o Rudiju Kurnijavanu (Rudy Kurniawan), falsifikatoru vina i njegovim slavnim žrtvama.

Nazad, ka Burgonji (Back To Burgundy)

nytimes.com

“Ljubav je kao vino, treba joj vremena…”

Ova otužno sladunjava replika potiče iz filma koji prikazuje neobičan odnos koji se uspostavlja između ljudi, tla i tradicionalnog procesa proizvodnje vina u koji se glavni akteri upuštaju (naziv mu je “Ono što nas vezuje”, Ce qui nous lie, radni naslov: Le Vin et le vent). Sestra i njena dva brata (Ana Girardot, François Civil, Pio Marmaï) se ponovo susreću u svom domu u Burgonji. Otac im je ostavio ogroman vinograd i moraju da odluče da li ga zadržati ili prodati imanje, što je emocionalno teška odluka za svo troje.

∗   ∗   ∗

SCA je jedno od vodećih vinskih takmičenja u kojem vina ocenjuju vrhunski svetski somelijeri, kupci vina koji se nalaze na lokaciji i vlasnici vinarija. Ako želite da prihvatite izazov „Sommeliers Choice Awards“, možete ostvariti velike uštede tako što ćete nam sada podneti svoja vina i iskoristiti „Super Early Bird“ ponudu. Morate biti brzi jer ova onuda važi samo do 30. avgusta 2019. godine.

 

SMC (Sommeliers Choice Awards)

Webflow: “programiranje” bez blama


Kako je ideja za Webflow, alat za izradu veb-sajtova „bez kodiranja” uspela da njene kreatore dovede do ivice bankrota, da bi potom postala investicija vredna 72 miliona dolara. Startap priču o sjajnom “veb-dizajnu za laike”, svojevrsnom “programiranju bez programiranja” je za portal StartIT napisao Aleksandar Krunić.

Awwwards

Posle mnogo padova i skepticizma na koje su nailazili, danas mogu da kažu da su izgurali ideju u koju su verovali kada mnogi nisu, i da takve, izgleda, na kraju, uvek neko prepozna i podrži.

Godine borbe su iza Webflow-a. Kako piše Forbes, četiri puta je Vlad Magdalin pokušao da napravi kompaniju svojih snova. Izgleda da mu se konačno posrećilo. Godine 2012, Vlad, koji je inače sa devet godina prognan iz Rusije, sa svojim bratom Sergejem i prijateljem Brajantom Čouom napravio je Webflow, iza kog stoji ideja koja mu je došla još na koledžu, gde se zaljubio u programiranje.

On se još tada pitao kako alatke, koje mogu da prevedu drag-and-drop dizajn u čist back-end kod mogu da olakšaju preduzetnicima stvaranje nekog novog Facebook-a ili Airnbnb-a. Ubedio je svog kolegu iz Intuita, gde je radio kao programer, kao i svog brata Sergeja, koji je dizajnirao lokalne e-commerce sajtove da krenu u ovu priču, a plan da brzo dođu do sredstava, preko Kickstartera, prošao je neslavno. Dugovi na karticama su se gomilali, i vreme im je isticalo.

Svoju ideju su, sedam meseci nakon početnog neuspeha, predstavili na Hacker News-u, i postala je viralna. Proveli su još šest meseci radeći na jednostavnoj, prvoj verziji svog proizvoda.

No code princip nije izazivao posebnu pažnju tada, i njegove elemente mogli ste naći u Airtabe-u, Notion-u ili Zapier-u. Webflow nije prvi koji je pokušao da izbaci tehnički kompleksne elemente iz građenja veb-sajtova, ali ono što je ovog puta drugačije je napredak Google Chrome-a i napredne tehnologije koje bi podržale tipove sajtova koji mogu da nastanu Webflow-ovim kodom. Alatka je prvenstveno privukla frilens veb dizajnere, a onda stekla dovoljno trakcije da ubedi Y Combinator da promeni svoje mišljenje i 2013. godine uključi ovaj startap u svoj akceleratoski program.

Awwwards

Webflow je sakupio 2.9 miliona investicija u to vreme, iako su mnogi sumnjali da im je ciljna grupa suviše uska i da ima previše konkurencije, koja biznisima nudi lake alate za građenje veb-sajtova, poput GoDady-ja, Wix-a ili Weebly-ja.

Posle godina borbe, stvari se konačno popravljaju za Webflow. Za njih je stigla investicija iz serije A od 72 miliona dolara (iza koje većinski stoji firma Accel), pa Magdalin i Webflow sada igraju „šahovsku igru” da izgrade ogroman biznis oko no-code programerskog pristupa. Ova investicija dolazi kao priznanje Webflow-u da je sazreo poslovno, nakon dve profitabilne godine i nakon što je broj korisnika dostigao 47.000, a godišnji prihod kompanije postao veći od 20 miliona. Nakon investicije, vrednost kompanije je procenjena između 350 i 400 miliona dolara.

„Vlad je video da se sprema dobra tržišna prilika”, kaže Erik Ben, iz Hustle Fonda, koji je bio jedan od prvih anđela-investitora koji je podržao kompaniju.

“Dali smo im podsticaj jako rano da krenu ka velikim potrošačima, ili da dodaju marketing alatke. Ali oni su osećali da moraju da provedu neko vreme gradeći reputaciju među manjom zajednicom”.

Ubeđeni da imaju drugačiji model od ostalih sajt-kreatora, Webflow je proveo pet godina usmeren na zajednicu frilens dizajnera, pre nego što je krenuo na „veće igrače”. I dalje su mnogi korisnici startapi, iako je na listi klijenata i Dell. U Edgar Allan-u, američkoj digitalnoj agenciji, objašnjavaju da programer sa njihovim alatom može da skrati proces redizajna sajtova klijenata za više meseci. Startapima pomažu tako što vlasnici mogu više da se usmere na biznis, olakšavajući im celokupno programiranje vezano za veb-sajt. Jednostavno rečeno, CEO može da uređuje stranice sajta svoje kompanije, a da „ne zabrlja”.

Awwwards

To je ubedilo Accel, kompaniju koja pruža softversku podršku Slack-u, Atlassian-u i Qualtrics-u, da bude glavni investitor i da veruje da Webflow radi nešto drugačije i novo. Iako generalno služi kao zamena za WordPress, iz ove kompanije veruju da svoj pristup mogu da prošire i van veb-sajtova, pa je prava prilika da se ovom investicijom prošire na druge oblasti softverskog inženjerstva i građenja aplikacija.

Posle mnogo padova i skepticizma na koji su nailazili, danas mogu da kažu da su izgurali ideju u koju su verovali, kada mnogi nisu, i da takve, izgleda, na kraju, uvek neko prepozna i podrži.

Aleksandar Krunić, StartIT.rs

10 startapova sa Balkana koje treba imati u vidu u 2019. (a i posle)


Pinterest

Makedonija, Hrvatska, Albanija, Srbija, Kosovo, Bugarska, Bosna i Hercegovina – ovaj krševiti region koji se devedesetih „usitnio“ na nekoliko novih država retko je na startaperskom radaru, ali ga definitivno ne treba izostaviti. Ekosistemi u svakoj zemlji polako se oblikuju, potpomognuti vladinim inicijativama, zasnivanjem udruženja s rizičnim kapitalom kao i udruženjima poslovnih anđela, regionalnim tehnološkim konferencijama i pričama o uspehu početničkih kompanija. Poznati po velikom tehničkom talentu i ambicioznoj mladoj populaciji, možda ćete narednih godina čuti mnogo više startap priča iz regiona “Jugoistočne Evrope“. A dotle, evo 10 startup firmi „sa brdovitog Balkana“ koje su sebi već izgradile ime.

FindMeCure – nazvan još i „Google za klinička ispitivanja“, ovo je još jedan u nizu uspešnih startapa nastalih kao rezultat mentorskog programa diplomaca londonskog akceleratora Techstars (Techstars London Accelerator). On povezuje pacijente koji traže inovativne zdravstvene tretmane sa farmaceutskim kompanijama koje od učesnika traže da se pridruže kliničkim ispitivanjima putem njihove “pametne” platforme za pretraživanje. Osnovan 2015. godine u Sofiji i podržan od strane kompanije LAUNCHub Ventures, startup firma FindMeCure revolucioniše pristup kliničkim ispitivanjima i spašava živote širom sveta.

Gideon Brothers – Osnovan 2017. godine, ovaj hrvatski startup razvija robote na AI pogon za razne industrijske aplikacije. Podržani od Estonca Taaveta Hinrikusa, osnivača firme-aplikacije za transfer novca TransferWise (i ne manje bitno, nekadašnjeg prvog uposlenika u kompaniji Skype), Gideonov prvi proizvod je autonomno vozilo za unutrašnji (indoor) transport namenjeno za logističke i proizvodne svrhe. „Braća Gideon“ su osvojila prestižnu informatičko-poslovnu nagradu „Evropska AI zvezda u usponu“ (European AI Rising Star) na londonskom Forumu osnivača (Founders Forum) u junu 2018. godine.

Hunch – srpski startup Hunch je kompanija koja se bavi oglašavanjem tj reklamiranjem kroz SaaS tehnologiju koja pomaže preduzećima u realizaciji automatizovanih, optimizovanih i personalizovanih oglasa, namenjenih prvenstveno korisnicima na vodećim digitalnim reklamnim platformama kao što su Facebook, AdWords, Instagram, Twitter i LinkedIn. Osnovan 2016. godine, ovaj startap za usluge automatizovanog oglašavanja već pomaže brendovima poput Viblija, Grinpisa ili Dajsa (Weebly, Greenpeace, Dice). Svoj FM grade rastom platforme i sticanjem svojih kupaca na mreži (FM, Facility management, upravljanje usmereno na efikasno pružanje usluga podrške organizacijama/klijentima koje opslužuju).

Koola razvija platformu za prediktivno održavanje AI i mašinskog učenja u „radnom  hodu“, i pre svega je namenjen auto-dilerima tj trgovcima vozilima. Platforma pruža raznovrsne usluge (mogućnosti servisiranja, izveštaje o padu sistema, greškama kod motora, čak i mogućnostima-informacijama koje doprinose boljem poslovanju i prihodovanju); uz to, platforma još povećava zadržavanje kupaca, njihovu satisfakciju i prihode nastale trgovinom. Podržana ABC Accelerator-om, Koola proširuje svoje usluge na upravljanje voznim parkom (usluga opsluživanja više vozila); ovaj „pametni“ startap ima svoja sedišta u Sarajevu i Delaveru (SAD).

Nasekomo je agro-biotehnološki start-up iz Sofije čija inovativna tehnologija omogućava pretvaranje organskog otpada u alternativni izvor proteina koji se potom koristi za ishranu ribe i stoke. Startup se bavi rešenjima za prehrambeni otpad i nastoji da iskoristi insekte kao izvor „goriva“ (tj. energije), stvarajući održivi izvor hranljivih proteina. Osnovan 2017. godine, Nasekomo je u junu 2018. prikupio milion evra početnog kapitala (seed round).

Sentinel Marine Solutions – Vlasnici brodica i kompanije za iznajmljivanje plovila imaju ograničene mogućnosti nadgledanja i kontrole svojih plovila. Osnovan 2015. godine i sa sedištem u Vodnjanu, Hrvatska, Sentinel Marine Solutions razvija platformu za održavanje i logistiku plovila, pružajući lokaciju broda (praćenje flote), njegovo “zdravlje” tj stanje plovila (baterije, pogon, navigacija itd.) i informacije o aktivnostima (posete benzinskim stanicama, ETA, opasna područja itd.). Nagrađen od strane CESA-e kao „najbolji IoT startup“ i podržan od strane venčer-investitora, Sentinel transformiše brodsku industriju.

Softmogul je razvio alat za upravljanje softverom zasnovanim na cloud-uslugama (izmeštenog čuvanja podataka) za hotele i druge smeštajne objekte, pomažući im da svoje poslovanje učine ekonomičnijim. Karakteristike uključuju sistem upravljanja imovinom, prodajna mesta (point-of-sale, mesto na kome se obavlja maloprodajna transakcija), vođenje domaćinstva, upravljanje događajima i rezervacijama, upravljanje vašim platnim kanalima (prometom) i platno posredovanje (Payment Gateway). Ovaj „Plug & Play“ akcelerator je jedan od najvećih startapa u Albaniji a svoje kancelarije ima i u SAD-u.

Agremo – beogradski Agremo je razvio platformu za analizu poljoprivrednih senzora i slikovnu analizu za operatore koji opslužuju bespilotne letelice (dronove) i daljinske senzore. Koristeći vazdušne snimke, AI, „računarski vid“ i mašinsko učenje, Agremo pomaže agro-preduzećima da ostvare održivu proizvodnju, poboljšaju svoje prinose i snize troškove proizvodnje. Osnovan 2015. godine i podržan od South Central Ventures, Agremo uvodi digitalnu transformaciju u poljoprivredi.

Alchemy Cloud – Fond za preduzetničke inovacije (Enterprise Innovation Fund) je 2016. uložio 300.000 evra u srpski startup „dryTools“. Godinu dana kasnije spojili su se sa kompanijom Alchemy čije je sedište u Silicijumskoj dolini, kako bi dalje radili na svom akceleratorskom softveru u hemiji (Chemistry Acceleration Software), pomažući hemijskim kompanijama da povećaju laboratorijske kapacitete, ubrzaju inovacije u hemiji i povećaju prodaju. Startup je sa sedištem u Novom Sadu, a nedavno je otvorio kancelariju u San Francisku.

EmbedSocial – Osnovan 2016. godine, ovaj start-up iz Skoplja predstavlja potpuno automatizovanu SaaS platformu koja pomaže kompanijama da poboljšaju svoje veb stranice, ponovo koriste sadržaj sa društvenih medija i povećaju veb-konverzije. Funkcije uključuju 1. EmbedAlbum, generator svih vaših fotografija na društvenim medijima; 2. EmbedReviews, sakupljač vaših mrežnih recenzija na bilo kojem vebsajtu, 3. EmbedFeed, agregator feedova na društvenim mrežama, i 4.  EmbedStories, alatku za Instagram-priče. Inače, jedan od najpopularnijih oblika računarstva u oblaku je softver kao usluga SaaS (Software as-a-Service), definisan kao model distribucije softvera u kojem provajder usluga ugošćava aplikacije za kupce i čini ih dostupnim ovim korisnicima putem interneta. SaaS je jedna od tri glavne kategorije usluga u oblaku, zajedno sa infrastrukturom kao uslugom (IaaS – Infrastructure as a Service) i platformom kao uslugom (PaaS – Platform as a Service). S obzirom na jednostavnost pristupa, SaaS je postao zajednički model isporuke za mnoge vrste poslovnih aplikacija i uključen je u strategiju isporuke proizvođača softvera. Na raspolaganju su SaaS ponude za razne poslovne aplikacije, uključujući elektronsku poštu i saradnju, upravljanje odnosima s kupcima (CRM – customer relationship management), obradu plata i platnog prometa, upravljanje prodajom, upravljanje ljudskim resursima, finansijsko upravljanje, upravljanje bazom podataka, planiranje resursa preduzeća (ERP – enterprise resourcing planning), upravljanje sadržajem i uređivanje dokumenata i upravljanje njima.

Uzgred: Ako ste korporacija ili investitor koji traže uzbudljive startapere na određenom tržištu radi potencijalne investicije ili kupovine, pogledajte više na linku za Startup Sourcing Service.

 

EU-Startups.com

10 startups to look out for in the Balkans in 2019 and beyond

(Samo)10 svetskih top startapa u 2019.


INC.com

Od studentskih zajmova do rada od kuće: ovi startup preduzetnici imaju odvažne ideje kako da poboljšaju bar nešto što je u njihovom (ne samo poslovnom) okruženju najnezgodnije. Prvih 10 (ovde predstavljenih po abecednom redu) odličan su prikaz veoma “sretnog susreta” kreativnosti i preduzetničkog duha, u trenutku kada osnivači žele da “podignu na noge” svoju početničku firmu (što startup, zapravo, i jeste). Raznolikost ideja s kojima se nastupa na tržištu je ujedno i odličan primer da sveža ideja u tradicionalnim vodama biznisa može i te kako dobro da “zapliva”.

Ne nedostaje ljudi sa odvažnim idejama i entuzijazmom u njihovom sprovođenju. Autorka teksta (Anna Meyer) piše da “dalje od ove liste najboljih kompanija u nastajanju na globalnom nivou nema potrebe tragati” (ali ako je i izvesno da ima smisla tražiti inovativne mlade firme, i ova je lista za sada više nego solidna i referentna).

Kairos, investicioni fond sa sedištem u Njujorku u ranoj fazi traga za vrhunskim novim osnivačima početničkih firmi koji se bave „najtežim problemima na svetu“, a krajem prošlog novembra predstavio je svoju godišnju listu vodećih preduzetnika. Od 2.500 startup firmi u ranoj fazi koji iz preko 65 zemalja širom sveta, za ovu listu je izabrano 50 kompanija (od kojih će ovom prilikom biti predstavljeno abecednih deset, uz toplu preporuku i za preostalih četrdeset sa ove liste). I dok je Kairos uložio po 50.000 dolara u svaku od ovih 50 startup kompanija, izbor je napravljen pre bilo koje investicije. Ovo su startaperi koji mozgaju nad velikim idejama, poput pronalaženja načina za umanjivanje dugova poteklih od studentskih zajmova, ili pretvaranja privatnih prostora-domova u prostor za poslovnu kooperaciju – a i sve ono što je kao inovativna ideja između toga.

Osnivač Ayenda Rooms startapa, Andrés Sarrazola

1. Ayenda Rooms​

Ayenda Rooms je sistem upravljanja imovinom nezavisnih hotela u Kolumbiji (onih koji ne pripadaju velikim hotelskim lancima). Hoteli koji su pod okriljem ovog tri godine starog startapa dobijaju kompletne usluge rezervacije i upravljanja imovinom, a Ayenda nudi standardne pogodnosti u svim objektima, poput doručka, Wi-Fi veze, boca sa vodom, televizora i čiste posteljine. Kompanija sa sedištem u Kolumbiji Medelin kaže da povećava stopu popunjenosti svojih partnerskih hotela u proseku za 30 odsto u prva tri meseca. Trenutno ima 37 hotela u tri grada.

Koosnivači startap firme BabySparks

2. BabySparks​

Osim ukoliko i sami niste u braku sa specijalistom za razvoj deteta (pedijatra), svi oni koji su „sveže unapređeni“ u roditelje imaju nekoliko zaista dragocenih, pouzdanih prodajnih mesta za učenje o njihovom mališanu. Uđite u BabySparks, petogodišnju uslugu pretplate za obrazovanje dece u ranom uzrastu; startup je osnovan u Majamiju a namenjen je roditeljima kojima su potrebni dublji uvidi-saveti u kritičnih prvih nekoliko godina odrastanja njihove dece. Ova usluga im nudi sve – od dnevnih aktivnosti prilagođenih starosnoj dobi, do upućivanja u glavne obrazovno-vaspitne prekretnice u određenoj dobi.

Koosnivači startap firme Bankity, Dijego Alehandro Guzman (levo) i Hulijan Velez

3. Bankity

Bankity, kompanija osnovana 2016. godine je napredna aplikacija za digitalno bankarstvo koja omogućava korisnicima da prate svoje troškove i na taj način bolje razumeju stanje svojih finansija. Kompanija je nedavno počela da nudi i svoju kreditnu karticu. Kompanija sa sedištem u Kolumbiji (Medelin), takođe sarađuje sa bankama radi pružanja „bekend“ (back-end) finansijskih usluga, a novac zarađuje na tradicionalan način, kroz naknade i kamate (back-end funkcije uključuju obračune, odobrenja, održavanje evidencije, poštovanje propisa, računovodstvo i IT usluge. Na primer, firma za finansijske usluge segmentirana je u tri dela: 1. „prednja kancelarija“ ili front-end (npr. prodaja, marketing i korisnička podrška, 2. „srednja kancelarija“ (upravljanje rizicima), i 3. „zadnja kancelarija“ (administrativne i pomoćne usluge).

Bumblebee Spaces su: Sankaršan Murti (krajnje levo), Geret Rajner (u sredini, iza), Prahlad Atreja (krajnje desno)

4. Bumblebee Spaces

Osnivači startapa Bumblebee Spaces žele da smanjite – ili, možda tačnije, da povećate svoj prostor: da smanjite loše iskorišćen prostor i optimizujete ga uz pomoć pametnijih i boljih enterijerskih rešenja, ali i najnovijih tehnologija.  Koristeći pametne robote i AI, ovaj startap pomaže klijentima da povećaju iskorišćenost privatnog i poslovnog prostora i smanji nepotrebnu „gužvu“ boljim skladištenjem, organizacijom i oslobađanjem od “viškova“.

Trenutno se prodaje odabranim kupcima u San Francisku i Sijetlu: ova kompanija pravi namenske ležajeve, garderobere, ormare, dresere za odeću i spremnike za odlaganje stvari, a sve to može biti – iznad vas – na plafonu.

Ovim nameštajem „upravljate“ preko aplikacije. Kompletno sređena soba sa svim komadima nameštaja košta između 6.000 i 10.000 dolara, a BumblebeeSpaces trenutno prihvata samo zahteve s liste čekanja, spremajući se za masovno osvajanje tržišta.

Koosnivači startapa Cabin, Tom Karijer (levo) i Gaetano Krupi

5. Cabin

Imajući u vidu da nam avio-kompanije pružaju sve manje prostora u koji bismo mogli “staviti” i noge, ova autobuska linija povećava udobnost prevoza. Nažalost, ovaj startap iz San Franciska trenutno nudi tek jedno noćno putovanje na ruti između Los Anđelesa i San Franciska, a cena najjeftinije karte je 115 dolara; tu je spavaći odeljak koji vam omogućava da sebi priuštite i malo spavanja – makar na trenutak. Ove kabine su ozbiljan multitasking – odlično su opremljene.

Osnivači CalipsoAI: Viktor Ardulov (levo) i Nil Serebrijani

6. CalypsoAI

Tamo gde postoji nova tehnologija, poput veštačke inteligencije, mora da se nalaze i kriminogeni umovi koji čekaju svoj trenutak. CalipsoAI je „stealth“ kompanija sa sedištem u Los Anđelesu fokusirana na rešavanje A.I. pitanja kibernetičke sigurnosti. A.I. danas je posebno nezgodna tačka, možda pre svega zbog onoga što je poznato kao „problem crne kutije“ odnosno, nejasno je kako uopšte uređaji s veštačkom inteligencijom donose odluke; uz to, logično ide i pitanje prelaska na sofisticirane metode „temeljitog“ tj „dubokog“ učenja (tzv. deep learning). CalipsoAI tvrdi da ima rešenje.

Channel Cross Border: Mark Kortez (u sredini) i Tim Hvang (krajnje desno) sa svojim timom

7. Channel Cross Border

Ono što se događa u Sjedinjenim Državama po pravilu ima međunarodne implikacije. Iz tog razloga, vašingtonska startup firma Channel Cross Border, polaže svoje preduzetničke snage na poslovnu nišu za koju se nadaju da će se otvoriti i postati uočljiva na tržištu. Channel Cross Border stvara višejezičnu platformu za azijsko-američke ostrvljane iz regiona Pacifika; ova platforma iz SAD im blagovremeno obezbeđuje relevantne  informacije o graničnim prelazima i trenutnoj situaciji na granici sa Meksikom i Kanadom.

Koosnivači startup firme Compound, Dženin Jorio (levo), TJ Kavamura, Nadž Ostin i koosnivač Džes Stein

8. Compound

Sa sedištem u Njujorku, Compound pravi fondove za stambene nekretnine, fokusirane na glavna gradska jezgra poput San Franciska, Njujorka ili Majamija. Osnivači kažu da je fond osmišljen za novu, nastupajuću generaciju investitora, pošto Compound investira kroz ono što tim naziva ReTF (Real Estate Thematic Fund, tematski fond za nekretnine); ovo navodno predstavlja inovativni finansijski proizvod koji kompanija opisuje kao kombinaciju “tematskih strategija ulaganja ETF-a (exchange traded fund, trgovački fond za razmenu) sa vlasništvom nad nekretninama i poreskim povlasticama REIT-a (real estate investment trust, investicioni trast za nekretnine).”

Osnivači startapa Cover, Aleksis Rivas (levo) i Džemuel Džozef

9. Cover

Startup kompanija Cover sa sedištem u Los Anđelesu je na misiji da život u dobro osmišljenom, dobro dizajniranom i dobro izgrađenom domu pretvori u stvarnost za mnoge. Ova firma radi već četiri godine i fokusirana je na izgradnju moderno dizajniranih stambenih jedinica sa dodatnim prostorima u zadnjem dvorištu – več po američkoj tradiciji poznatih i kao “stanovi bake” ili “apartmani”; radi se o kompaktnim kućama odvojenim od glavne zgrade, a koju vlasnici kuća mogu da, uz asistenciju Cover-a, pridodaju svom imanju.

Koosnivači startup firme Covered, Kris Didrik (levo) i Ros Didrik

10. Covered Insurance

Kupovina kućnog ili automobilskog osiguranja ne mora biti bolno iskustvo. Uđite u „Pokriveno osiguranje“ (Covered Insurance), denversku agenciju za osiguranje. Osnovana je 2016. godine, a klijentima širom Amerike nudi prilagođene mogućnosti proizvoda osiguranja s kojima klijenti lako ulaze, izlaze i započinju svoj život u bezbednijoj, fleksibilnijoj i manje formalnoj „vezi“ – uz Covered Insurance.

 

INC.com

10 top startapova u EU (u II polovini) 2019.


Evo liste 10 evropskih startap firmi koje treba imati “na radaru” u (ostatku) 2019.

Ilustracija: studiofmp.com

Evropska startup scena doživela je ogromne promene u poslednjih nekoliko godina.

Proteklih godina je na region EU posebnog efekta imao jedan od novijih evropskih zakona, tzv. GDPR, novi set EU pravila za zaštitu privatnosti (General Data Protection Regulation) uz brojne dodatne propise, a na njih još možemo nadovezati proteste protiv velikih tehnoloških giganata koji operišu na tlu Evrope (Google, Facebook), ali i protiv Ubera i njemu sličnih servisa (mediji su imali prilike da pre tri godine isprate protest francuskih taksista protiv “app-taksista”), uz već višegodišnji oblak Bregzita koji se nadvio nad Stari kontinent.

Bilo koji od ovih pojedinačnih događaja i situacija verovatno bi uplašio čak i najsrčanije preduzetnike iz Silicijumske doline, iako su svi skupa svojevrsno “minsko polje” za kompanije koje naprosto pokušavaju da njihov startaperski posao doživi uzlet. Pa, zašto se uopšte gnjaviti s tolikim komplikacijama umesto otići na mesto gde je, za razliku od EU, toliko lakše raditi posao?

Dva su razloga tome: tržišna prilika i talent.

Evropska unija je druga najveća ekonomija na svetu (posle Sjedinjenih Država), kao i prema paritetu kupovne moći ili PPP-a (purchasing power parity), odmah posle Kine.

Procenjuje se da je BDP Evropske unije u 2018. godini bio 18,8 biliona dolara (nominalno), što predstavlja oko ~22% globalne ekonomije.

Posle Severne Amerike, Evropa ima najveći broj upisanih u tercijarno (visoko) obrazovanje, i taj koeficijent upisa raste u poslednje dve decenije.

Izvor: Quartz  (Atlantic Mag)

Međutim, u Evropi ne cvetaju baš sve same ruže (ili lale).

Kada je reč o tehnološkim firmama osnovanim od 2000-te do danas, treba reći da evropske kompanije daleko zaostaju za drugim regionima u kumulativnom vrednovanju, odnosno ulaganjima kroz investicione runde (više nego četiri puta manje nego što je to slučaj u SAD, skoro triput manje nego što ulagači finansiraju u azijske startapove):

Pored svih dodatnih propisa koji važe u Evropskoj Uniji (ali ne i u ostatku sveta), zašto su evropske startup firme manje (nego u ostatku sveta)?

Razlog za to je – novac. Runde finansiranja su u prošlosti po tradiciji bile manje u Evropi nego u Americi ili Aziji, dok venčer kapitalisti i ulagači kroz akcije u EU ni izdaleka nisu toliko široke ruke i izdašni kao što je to slučaj s obimom njihovih investicija u startapove u Aziji ili Sjedinjenim Državama.

Međutim, plima i oseka počinju da se menjaju, a TransferVise i Klarna podižu više od 200 mil. USD tokom 2017. godine, dok je Spotify je izašao na berzu prošle godine i trenutno vredi 24 milijarde dolara.

Drugi razlog i inače umanjenih procena vrednosti evropskih MSP krije se u manjoj “gustini” tehnološke mreže u EU, odnosno oskudnijoj razgranatosti tehnoloških sistema.

I dok Sjedinjene Države imaju „PayPal mafiju“ i tehnološke “orijaše” poput Gugla, Amazona, Fejsbuka i Epla, Evropa tek počinje da stvara velike tehnološke kompanije koje su u stanju da finansiraju i podržavaju preduzetničke zajednice koje se šire u EU. (Izraz “PayPal Mafia” u slengu označava grupu nekadašnjih zaposlenih i osnivača “Pejpala” koji su od tada osnovali i razvili svoje tehnološke kompanije kao što su Tesla Motors, LinkedIn, Palantir Technologies, SpaceX, YouTube, Yelp i Yammer. Većina članova je u nekom trenutku studija pohađala Univerzitet Stenford ili Univerzitet Ilinois u Urbani-Čempejnu. Šest članova – Peter Thiel, Elon Musk, Reid Hoffman, Luke Nosek, Ken Howery i Keith Rabois – postali su milijarderi)

Kako su izabrani ovih top-ten? I uopšte, sa toliko sjajnih startapa koji se mogu lako uočiti u Evropi, kako uopšte napraviti listu od samo njih deset?

Na ovaj spisak su uvrštene mnoge startup kompanije koje uspešne ideje iz drugih delova sveta “uvezle” u evropski regulatorni „pakao“ (što nije lak preduzetnički korak, a još manje primamljiv ukoliko se želi konkretan ulazak u posao, kada treba zaigrati “na terenu”).

Ovi startapovi osnovali su timove sa iskustvom, koji preskaču ove (često vrlo visoke) regulatorne lestvice.

Uzgred, ove firme nalaze se u svim referentnim prikazima i analizama evropske startaperske scene.

∗  ∗  ∗ 

1. Softomotive: RPA (robotic process automation) za EU

U proteklih nekoliko godina, kompanije RPA (Robotic process automation, automatizacija robotskih procesa) rastu brže od gotovo bilo koje druge podindustrije.

Najznačajnije je što je u aprilskoj rundi finansiranja UIPath počeo sa 568 miliona dolara, a prikupio je sedam milijardi dolara (!), dok je novembra 2018. njihov bliski konkurent Automation Anywhere sa početnih 300 miliona dolara vrednosti prikupio tri milijarde dolara.

Softomotive je u to vreme (osnovani 2005. godine) napredovao u poslovanju na teritoriji EU, podižući seriju A u iznosu od 25 miliona dolara u septembru 2018. godine.

Kancelarije: Engleska, Grčka

Ukupno prikupljeno: $25M

∗  ∗  ∗ 

2. Meero: Fotografije u susretu sa tehnologijom i veštačkom inteligencijom

Podatak: za materijal nastao fotografisanjem u trajanju od jednog sata, fotografu/snimatelju je obično potrebno četiri sata editovanja. Meero je izgradio algoritme koji automatizuju veći deo ovog uređivanja i na taj način skraćuje vreme video-obrade na samo nekoliko sekundi.

U samo 24 meseca, startup Meero je narastao na 400+ zaposlenih a nedavno su zatvorili investitorsku seriju B od 45 miliona dolara kako bi nastavili da se ubrzano šire. Oni već računaju i na to da pridobiju međusobno velike rivale u poslu s ekskluzivnim nekretninama, kao to su  Sotheby’s, BNP Paribas Real Estate i Barnes International Realty.

Kancelarije: Francuska, Engleska, Njujork, Šangaj, Bangalor i Tokio

Ukupno prikupljeno: 63 miliona dolara

∗  ∗  ∗ 

3. Mintos: Prosper / Credit Club (EU)

Mintos je model kreditiranja po sistemu Prosper/ Credit Club prvo doveo u Letoniju, a potom u ostatak EU. Od 2015. godine finansirali su 2,3 milijardi evra zajma sa prosečnim neto godišnjim prinosom blizu 12%.

Korisnici kredita još uvek se prijavljuju za kredite kod tipičnih davalaca kredita (banaka), takođe prisutnih i na Mintos-ovom investitorskom tržištu.

S obzirom da su Prosper i Kreditni klub vrednovani na 1-2 milijardi dolara, postoji velika mogućnost da na EU tržištu i Mintos poraste do slične veličine kao i Prosper odnosno Credit Club.

Kancelarija: Letonija

Ukupno prikupljeno: 7 miliona evra

∗  ∗  ∗ 

4. Qonto: mobilno bankarstvo za MSP frilensere

Qonto je bankarska alternativa za frilensere, startapove i MSP-ove. Dizajnirani su za pojedince ili kompanije do 250 ljudi. Pored osnovnih bankarskih usluga, oni pružaju finansijsko-računovodstvena rešenja i mogućnost upravljanja troškovima.

Možda ne zvuči previše primamljivo, ali u poređenju sa alternativom tokom poslednjih 20 netransparentnih godina (zastarelih računa-plaćanja-primanja koje smo kao komintenti vršili u tradicionalnim poslovnim bankama), Qonto je božji dar.

Kancelarija: Francuska

Ukupno prikupljeno: Nije objavljeno

∗  ∗  ∗ 

5. Playerhunter: LinkedIn za profesionalne sportiste

Playerhunter je mreža za zapošljavanje koja povezuje sportske profesionalce. Za sportiste u usponu, Plejerhanter je mesto za prikazivanje njihovih veština, trofeja i nagrada i onoga što su dosad postigli u karijeri.

Za fanove, ovo je mesto idealno za povezivanje s prijateljima, klubovima i igračima. Klubovi mogu da koriste Playerhunter kao još jedan izvor informacija kada ocenjuju talent nekog sportiste.

Izgradnja nove društvene mreže svakako je teška borba, ali fokusirajući se na malu nišu (profesionalci) i servis koji će dobro služiti njihovim potrebama, Plejerhanter ima dobre šanse za uspeh.

Preporuka, da se pored utakmica sa klupskim igračima, fokus stavi i na brendove / sponzorske mogućnosti.

Kancelarija: Austrija

Ukupno prikupljeno: 503 hiljade evra

∗  ∗  ∗ 

6. FoxIntelligence: Ultimativni izvor podataka za e-trgovce

FoxIntelligence pruža nepristrasan pristup podacima u oblasti e-trgovine preko većine glavnih evropskih trgovaca, uključujući Amazon, Uber, PayPal, Booking.com i još mnogo toga.

Njihovi podaci su od neprocenjive vrednosti za praćenje tržišnog udela, razumevanje demografije kupaca i razvoj strategija cena/ promocije. Sa potrošačkim panelom u realnom vremenu od blizu tri miliona ljudi u Evropi, FoxIntelligence je izgradio biznis sa izuzetno solidnom osnovom, i snažno je uklopljen u ovu nišu.

Kancelarija: Francuska

Ukupno prikupljeno: 16,2 miliona evra

∗  ∗  ∗ 

7. Sherpa: Aplikacija za evropska osiguranja

S obzirom na uspeh i rast platforme „Tech Meets Insurance“ poput Lemonade (koja je u aprilu 2019. u investitorskoj rundi podigla vrednost sa 300 miliona dolara na dve milijarde) u SAD-u, nije iznenađenje da mnoge ovakve firme počinju da se pojavljuju i u na teritoriji Evropske Unije.

Sherpa se prevashodno fokusira na populaciju frilensera i „ugovoraca“ iz EU koji su u potrazi za osiguranjem koje će lako shvatiti, ai lako kupiti jer je njegova cena pristupačna. U nekoliko klikova možete osigurati hipoteku, osigurati se od teške bolesti ili kupiti osnovno životno osiguranje.

Kancelarija: Engleska

Ukupno prikupljeno: 2,3 miliona dolara

∗  ∗  ∗ 

8. Crisp: net-supermarket za svežu hranu

Crisp, holandski „app-supermarket“ namenjen isključivo onima koji bi želeli da kupuju svežu hranu putem Crisp-ove aplikacije, sadrži retke predmete koji se obično mogu naći samo na probranim pijacama i u specijalnim prodavnicama. Njihova misija je: omogućiti bolji kvalitet hrane širem broju ljudi (klijenata).

Crisp kupuje super svežu, visokokvalitetnu hranu direktno od proizvođača i uzgajivača, bez uključivanja posrednika. Usmerenost na kvalitet ograničava njihov izbor, ali upravo ovako visoko podignuta lestvica zadržava i sve širi krug “Krispovih” klijenata će ovom startapu biti od od velike koristi, kako se obim posla u narednom periodu bude uvećavao.

Kancelarija: Holandija

Ukupno prikupljeno: tri miliona evra

∗  ∗  ∗ 

9. Datacamp: onlajn obuka za data-analitičare

Datacamp je nešto kao Codeschool ili Product School samo namenjen za ambiciozne u učenju veštinama prikupljanja i analize podataka. U slučaju da dosad niste obraćali pažnju, potražnja za data-analitičarima je apsolutno eksplodirala tokom poslednjih pet godina, povećavajući se za 344% od 2013. godine.

Datacamp se fokusira na popularne DS jezike kao što su Python, R, SQL i Spark i koristi SaaS pristup koji je dostupan samo na mreži, i koji ovom startapu omogućava da svoju vrednost povećava neverovatnom brzinom.

Iako su sigurni da će se suočiti sa žestokom konkurencijom – dok i druge škole brzo hvataju kopču u biznisu obuke veštinama baratanja sa strukturama podadaka (Data Structues) – DataCamp je dobro pozicioniran da odgovori na ogromne mogućnosti potražnje „na terenu“ .

Kancelarije: Engleska, Belgija

Ukupno prikupjeno: $31MM

∗  ∗  ∗ 

10. Impraise: Osnaživanje osoblja u rastućim kompanijama

Impraise je fidbek  tj povratna informacija i upravljanje performansama za poslovni svet u savremenom trenutku. Njihova platforma omogućava i češće i prirodnije tj logičnije sesije povratnih informacija, pružajući alate za praćenje njihovog uspeha u postizanju pozitivnih rezultata za zaposlenog i kompaniju.

Impraise takođe nudi alate koji će omogućiti vašim menadžerima da postanu bolji treneri i pomaže im da se fokusiraju na proverena područja koja će jačati njihove timove.

Impraise već koriste renomirane tehnološke kompanije kao DoorDash, Atlassian i Skyscanner kako bi pomogle svojim zaposlenima da i dalje napreduju, a njihovi timovi nastave da i dalje jačaju.

Kancelarija: Holandija

Ukupno prikupljeno: 12,3 miliona dolara

∗  ∗  ∗ 

Alex Mitchell, Medium.com

View at Medium.com

Tajni jezik brodova


«Le bateau c’est la liberté, pas seulement le moyen d’atteindre un but.»

Leto je vreme odmora, mora, luka i brodova. S tim u vezi, verovatno da nema čoveka koji se nije upitao: šta znače svi oni “hijeroglifi” ispisani na brodskom trupu? Priču donosi neprofitni portal za okeansku ekologiju, pomorstvo i očuvanje obalskih sistema, Hakai.

Približavajući se kontejnerskom brodu u zalivu San Franciska, tegljač izgleda kao štene pit bula koje je u poteri za teretnim kamionom s prikolicom. Kad se oba plovila približe na dohvat ruke, brod spušta svoj most. Sada kada je za njega privezan brod, tegljač ga u zalivskoj oblasti može pogurati ili pak povući. Jer, veliki brodovi ne mogu sami tako lako usporiti ili manevrisati: oni su konstrukcijski osmišljeni za pravolinijsko kretanje a ne za skretanja, niti za manevrisanje na za njih relativno skučenom prostoru (za pun okret ovakvog tipa broda najmanjih dimenzija – tankera ili kargo broda – potrebno je imati slobodan brisan prostor od najmanje 600-800m, a okret traje najmanje dva-tri minuta pri maksimalnom broju obrtaja motora).

Posade tegljača rutinski se susreću s onim što će retko ko od nas ikada imati prilike da iskusi. S lakoćom iščitavaju veličinu plovila, njihov oblik, funkciju i karakteristike, istovremeno dešifrujući tajanstvene brojke, slova i simbole ispisane na brodskom trupu. Za one koji nisu iskusni pomorci, ove markacije deluju poput hijeroglifa. Za one koji poznaju jezik pomoraca i brodarstva, ovi brojevi puno toga govore o nekom određenom brodu, ali i o njegovoj nameni.

Prekookeanski brodovi transportuju robu koja čini preko 80 procenata svetske trgovine, dok u međunarodnim vodama plovi više od 90.000 trgovačkih brodova. Tankeri, teretni brodovi i kontejnerski brodovi – najveće stvari na Zemlji koje su u stanju da se kreću – daleko su najvažniji način transporta robe u našem dobu; Svake godine oni prevezu milijarde tona robe, donoseći nam na kućni prag praktično sve: od automobila i sirove nafte, do kontejnera krcatih igračkama, recimo – fidžet spinerima.

Oni koji rade u lukama ili na vodi imaju dobar pregled svega što se radi u zalivsko-lučkim vodama; uostalom, u odnosu na sva ostala plovila, tegljači možda imaju i kabinu s najboljim pregledom. Oni koji su u njima poslom imaju prilike da, dok se tegljač približava brodu, vide nešto što mi „obični“ ljudi nemamo prilike.

“Strane tj brodski bokovi imaju jednu sebi svojstvenu lepotu”, kaže pasionirani fotograf Dejvid Vebster Smit, koji inače radi u zalivu San Franciska i, uzgred, već tri decenije kao inženjer koji opslužuje tegljače od Montereja i San Franciska u Kaliforniji do Vestporta u Vašingtonu (ali, možda pre svega, čovek koji je napravio ove izuzetne fotografije (koje je najlepše pogledati u uvećanom formatu). “Čim sam u prilici, izvadim fotoaparat da uslikam pristajanje i pripajanje.”

Tragovi identiteta većine brodova utisnuti su na krmi, i to često istim redosledom: vlasnik, ime plovila, ime njegove matične luke na koju je registrovan (ili „zastave“ pod kojom plovi) i broja Međunarodne pomorske organizacije (IMO). Recimo ovaj: vlasnik ovog broda je American President Lines (APL), „kršten“ je u Meksiko Sitiju, a plovi pod zastavom Singapura (što se “u 2 klika” može lako proveriti ukucavanjem ovog broja u pretraživač).

Vlasnik, ime i zastava mogu se menjati tokom životnog veka broda, ali IMO broj ostaje isti kao što to nalaže međunarodni pomorski ugovor. Poput identifikacionih brojeva vozila, IMO-i pomažu u sprečavanju prevara. Ukoliko se samo malo potrudite da pretražite po računarskoj mreži, IMO broj će vam ispričati čitavu istoriju svakog broda (po ovom broju ćete za tren oka pronaći sve gore navedene podatke).

Možda ste radoznali i kopka vas šta su oni žuto-zeleni “diskoliki predmeti” u obliku kolačića sudbine, nalik „pakmenu“ i raspoređenih duž brodskih pristavnih užadi? U pitanju su „spravice“ protiv pacova, nalik disku i pričvršćene za konop, kojim se glodari odvraćaju od prebacivanja sa pristaništa na brodske staze, a potom i u sam brod. Glodari, naime, nisu u stanju da prođu ove prepreke zakačene o užad.

Zašto bi brod u vlasništvu južnokorejske kompanije (Hanđin) za svoju matičnu luku naveo – Panamu?

Više od 70 odsto svetskih komercijalnih brodova plovi pod onim što se naziva „zastavom pogodnosti“ (zastava zemlje pod kojom je brod registrovan kako bi se izbegli veći finansijski troškovi ili restriktivni propisi u zemlji vlasnika). To znači da je brod registrovan u stranoj državi i plovi pod zastavom te zemlje, obično da bi redukovao troškove poslovanja, smanjio porez ili izbegao strože sigurnosne standarde od onih koji su na snazi u zemlji vlasnika plovila.

Daleko najpopularnija zastava pogodnosti je Panama, dok je Liberija i Maršalska Ostrva brzo sustižu. Za ove zemlje, naknade koje kompanije plaćaju isticanjem njihovih zastava predstavljaju značajan izvor prihoda.

Postoji još jedna stvar u vezi s ovim brodom. Da li, možda, uočavate članove posade gore na palubi, krajnje levo i desno na fotografiji? Oni su zapravo – lutke. Obučene su kao pomorci, kako bi zaveli gusare koji možda misle da je neko na brodu stalno na oprezu.

Ove oznake, nazvane tovarne linije ili tovarni zapisi, pokazuju maksimalno opterećenje koje brod može da prevozi.

Tovarne crte za gaz, koje pokazuju opterećenost plovila svoju korisnu svrhu duguju britanskom članu parlamenta, Semjuelu Plimsolu. Zabrinut zbog gubitka brodova i članova posade usled preopterećenja, on je 1876. godine pokrenuo nacrt predloga koji je stavljen u parlament na raspravu, a na osnovu kojeg je izglasan i zakon po kojem je svako plovilo obavezno da ima oznake za opterećenost i gaz sa obe strane broda. Ukoliko je brod preopterećen, ove crte nestaju pod vodom. Originalna „Plimsolova crta“ bio je zapravo krug sa horizontalnom linijom koji prolazi kroz njega. Ovaj se simbol širio svetom; tokom godina su dodavane i druge oznake.

Slova ispisana s obe strane kruga predstavljaju nadležnu upravu koja je registrovala brod. „AB“ je skraćenica za „Američki brodski biro“ (American Bureau of Shipping), koji je jedan od 12 članova Međunarodne asocijacije društava za brodsku klasifikaciju (International Association of Classification Societies, IACS), međunarodnih tela koja postavljaju i održavaju bezbednosne standarde za više od 90 odsto svetskih teretnih brodova.

Oznake i slova desno od kruga označavaju maksimalna opterećenja u različitim klimatskim uslovima. Slana voda je gušća od slatke, a hladna voda gušća od tople. Pošto gustina vode utiče na plovidbu broda, različiti uslovi zahtevaju različite linije opterećenja.

Slovo „W“ označava maksimalno opterećenje u zimskoj umereno toploj morskoj vodi, „S“ važi za maksimalno opterećenje u letnjoj umereno toploj morskoj vodi, „T“ označava maksimum opterećenja u tropskoj morskoj vodi, „F“ važi za najveću količinu brodskog tereta u slatkoj vodi, a „TF“ u tropskoj slano-slatkoj vodi, kao što su, recimo, vode Amazona.

Ovaj je brod opremljen oblim ispupčenjem na pramcu, izbočinom koja je postavljena nisko na pramcu. Suprotno svom nezgrapnom i „opuštenom“ izgledu, ova izdužena oblina – izbočina na pramcu – zapravo je malo čudo hidrodinamike, jer smanjuje vučni otpor vode, povećavajući brzinu broda i njegovu ekonomičnost potrošnje goriva.

Simbol iscrtan belom bojom koji izgleda kao broj pet bez gornje linije upozorava tegljače na prisustvo ove izbočine (tzv. „sijalice“), koja pod određenim uslovima može biti u potpunosti pod vodom. Tegljači moraju biti svesni ove pramčane izbočine kako bi izbegli prevrtanje dok manevrišu oko broda, što može oštetiti i „sijalicu“ a i tegljač.

Beli krug unutar kojeg je ispisano slovo „X“ naznačuje prisustvo pramčanog potisnika, pogonskog uređaja koji pomaže bočnom manevrisanju broda, kojim se olakšava odvajanje od doka ili pristanak na njega.

Brojevi raspoređeni po vertikalnoj liniji – zvani oznake gaza – mere razdaljinu od dna trupa (kobilice) do vodene linije (površine vode) – ova linija je gaz broda. Ako voda, na primer, dođe do linije od 10 metara, to znači da je 10 metara broda pod vodom.

Tamo gde voda dodiruje ove crte gaza govori mornarima da li je brod preopterećen, i – ukoliko je ovo iščitavanje upoređeno sa očitavanjem na suprotnoj strani broda – da li, možda, jedna od strana brodskog trupa preteže.

Sa leve strane linija gaza nalaze se različite verzije simbola za „pramčanu sijalicu“ tj izbočinu na pramcu, kao i za pramčani potisnik. „BT | FP“ nam govori o položaju pramčanog potisnika: između balastnog rezervoara (BT, ballast tank) i prednjeg šiljka (FP, forepeak), prednjeg dela broda. Za operatera tegljača važno je da zna tačnu lokaciju pramčanog potisnika, jer to stvara turbulenciju koju bi tegljač radije izbegao.

Dva tegljača prilaze tankeru za naftu u blizini mosta Ričmond-San Rafael. Ova fotografija je uzeta sa trećeg tegljača koji se kreće na brodu, vođenog belim strelicama koje ga upućuju na „klinove“ u kojima se nalaze mali ali jaki stubići nazvani „vezišta“ tj bitve.

SWL 50t znači da je bezbedno radno opterećenje 50 tona za svaku bitvu (izbočine na palubi na kojima se brod privezuje). Jednom kada tegljač pričvrsti svoje uže za brodsku bitvu, on će izvršiti ne više od 50 tona vučnog potiska, dok pomaže brodu da uspori-zakoči, ili dok mu asistira tokom pristajanja.

Da li ovi „ptičji prorezi“ rđaju na morskom vazduhu? Ne baš. Šupljine su, međutim, poznate kao „otvori za golubove“. Oni su u sklopu merdevina na brodskom trupu koje omogućavaju pomorcima da se penju uzduž jedne barže. Za razliku od teretnih brodova, barže s ravnim dnom nisu samohodne; Obično ih vuku ili guraju tegljači, mada su ih u ranim danima vukli konji, mule ili magarci na stazama koje su se protezale duž kanala. Iako su barže često bez posade, povremeno se mora i na njih ukrcati, na primer, kada konop treba da bude spušten do lučkog radnika. Takozvani „pretinci“ pomažu onima koji se ukrcavaju da kroče na brod.

Farbanje broda je posao koji nije primarno povezan sa pitanjima njegove estetike ili brendiranja. Kada vidite ovaj efekat boja u dva tona, imajte u vidu da je boja bliže vodenoj liniji po pravilu različitog hemijskog sastava od one koja treba da se bolje drži pri uranjanju trupa ispod vodene linije (tj morske-rečne površine). Čak i više od sprečavanja korozije, premaz trupa koji bi se mogao naći pod vodom mora da brodski trup štiti od mulja, algi, školjki i lopara, koje veoma čvrsto prijanjaju uz pogodne površine brodske oplate.

Šta je tako loše u školjkama i mikroorganizmima koji su se „okačili“ o brodski trup? Lopari, dagnje ​​i bakterije – koje nazivaju biozagađivačima – takođe proizvode “povlačenje”, odnosno, usporavaju brodove i povećavaju njihov unos goriva tj potrošnju za čak 40 procenata. Strane, to jest iz drugih okeana i mora “uvezene” vrste morskog života, koji su se kao “slepi putnici” okačili o bokove broda, takođe mogu napasti domicilne ekosisteme i nadmašiti domaće vrste u bici za hranu i životni prostor. Da bi se uklonili ovi „autostoperi“, brod mora da se „uparkira“ u suvu pristanu, radi struganja pramca ili kompresionog spiranja biomaterijala sa brodske oplate.

Stoga su potrebne preventivne mere, poput boje protiv bio-zagađivača. Rane iteracije kompresionog spiranja su sadržavale bakar, pa čak i arsen, koji su efikasno trovali ove organizme, ali i – vodu. Moderni premazi su ekološki prihvatljiviji, a konstantno se uvode i novi pristupi, recimo, nanošenja takve vrste farbe na površinu trupa sposobne za mimikriju tj efikasnog oponašanja kože morskog psa. Naime, za razliku od nekih kitova, ajkule nemaju tendenciju da privlače „morsku sitnež“ – lopare, školjke i alge.

Belim pravougaonikom uokvirenim žutom bojom je označeno mesto za pristanak posade tegljača, kojim se na brodu markira pozicija za lestve i ukrcavanje lučkog pilota na brod. Njegov zadatak je da pomogne kapetanu da bezbedno pristane na dok; ovaj pravougaoni simbol govori pilotu gde se treba ukrcati na tanker ili kontejnersko plovilo. Piloti tegljača (koji se nazivaju i lučkim ili pristanišnim pilotima) jesu stručnjaci za navigacione opasnosti i rizike prisutne u njihovoj matičnoj luci i ključni su likovi u „drami“ svakog pomorskog života.

Pilot „hvata vožnju“ kačeći se za brod sa tegljača, a potom sledi uspon lestvama od konopa i prebacivanje na brodsku palubu, da bi od kapetana preuzeo kormilo pre no što brod uplovi u luku. Lestvice od konopa se možda još uvek ne bacaju dokle god se čamac pristanišnog pilota približava brodu, tako da je sprovodni belo-žuti pravougaonik veoma važna oznaka, jer pilota navodi na pravu tačku za pristanak tegljača brodskom trupu i tačno mesto na kojem će lestve  biti razvučene.

Beli tragovi na crvenoj podlozi su risovi koji su svojevrsni „ožiljci“ iz bitaka, podsetnici na „metež“ i trenutke pre uspostavljanja kontrole – momente kada druga plovila (uglavnom tegljači) pristaju uz trup broda; takođe risovi nastaju usled neposrednog kontakta tj potiranja brodskog trupa o strane kanala.

Pristanišni pilot bi se ukrcao na ovaj brod koristeći dva para lestvi od konopa. Prvo se uspinje uz prečke – koje se ponekad nazivaju i Jakovljevim lestvama (Jacob’s Ladder), aludirajući na biblijskog Jakova koji je po predanju sanjao o merdevinama koje spajaju nebo i Zemlju. Tokom penjanja, pilot se penje do relativne bezbednosti dijagonalne klipnjače tj pomične rampe, poznatije kao pristajne merdevine.

Ponekad piloti rade samo sa lestvama od konopa. Prema propisima IMO-a, ako je udaljenost od nivoa vode do palube (koja se menja u zavisnosti od opterećenja broda i uslova na moru) veća od devet metara, brod mora da, pored lestvi od konopa, ima i pristajnu rampu tj pristajne merdevine. Jer, devet metara ili više znači  da vas očekuje dug uspon na konopcima, posebno tokom teških vremenskih uslova.

Ukrcavanje i iskrcavanje verovatno su najopasnije faze ovog posla. Izlazeći s broda i silazeći niz lestve ka svom čamcu, piloti mogu pasti s lestvi i zato koriste i uže, koje im pomaže da bezbedno kroče na palubu pilotovog plovila (tegljača). Na taj način je manje verovatno da će pri silasku pasti s lestvi i uklještiti se između tegljača i broda.

They that go down to the sea in ships, that do business in great waters; These see the works of the Lord, and his wonders in the deep. (Psalm 107:23-31, KJV)

 

Erin Van Rheenen, David Webster Smith

Hakai Magazine: Coastal Science and Societies

The Secret Language of Ships

Uvod u anatomiju bindžovanja


bingenomore (gif: nextweb.com)

Fenomen bindžovanja popularan je i van granica naše planete. Astronauti u svemiru redovno bindžuju tv serije poput Igre Prestola. Bindžovanje, kao i bilo koja druga slobodna aktivnost, krucijalno je za njihovo mentalno zdravlje (ako je verovati članku u magazinu The Atlantic). Za komično-poučne osvrte na fenomen bindžovanja se ovog puta postarala Sanja Dutina – Dragović na blogu psihobrlog.com

„Nema baš mnogo mesta na koja možemo da odemo. Postoji određeni broj modula u koji možemo da odletimo da se sklonimo ili da iskusimo nešto novo“, kaže Endrju “Dru” Feustel, svojevremeno član posade Međunarodne svemirske stanice.

Natrag ka Zemlji – ankete potvrđuju da je bindžovanje ne samo trend već i sastavni („normalni“) deo života. Ankete u Americi pokazuju da 70 odsto stanovnika u proseku pogleda pet epizoda po jednoj bindž sesiji dok prema Netfliksovim podacima, 88 odsto pretplatnika gleda bar tri epizode u jednom danu.

I dalje bez zvanične definicije, bindžovanje možemo predstaviti kao gledanje više od dve epizode iste serije u jednom sedenju. Binge na engleskom znači preterano konzumiranje ili upražnjavanje određene aktivnosti, posebno hrane i alkohola. Ipak binge watching nije devijantan oblik ponašanja sa negativnim posledicama, ma koliko se pojedini mediji trudili da ga opišu kao zlo ravno ozbiljnoj zavisnosti od supstanci.

Zašto bindžujemo?

Fast Company

Istraživanja pokazuju da su najčešći motivi potreba za uživanjem, zabavom, kontrolom, umanjenjem stresa, ili prosto činjenica da ste fan određene serije. Posebnu draž daju preporuke prijatelja, što obavezno uz gledanje nosi i live komentarisanje putem Vibera, Fejsbuka, Tvitera i slično. Dakle, bindžovanjem ne samo da pojačavamo pozitivne emocije, relaksiramo se i bežimo od svakodnevnog stresa, već i ojačavamo društvene veze i stvaramo osećaj zajedništva.

Na Netfliksu, nakon odgledane epizode, sledeća se pušta po auto-play principu, kada istekne nekoliko sekundi koliko imate da ipak odustanete od daljeg gledanja. To je moćna opcija imajući u vidu takozvane cliffhanger završetke većine serija. Pošto se epizoda završi u najzanimljivijem trenutku gde zaplet ostaje da visi u vazduhu, potreba da se oslobodimo napetosti i iščekivanja navodi nas da nastavimo dalje i vidimo kako će se konflikt razrešiti. Upravo ovo je i test da li je serija vredna bindžovanja – ako pobedite auto-play, verovatno ćete zaključiti da uopšte nije vredna daljeg gledanja.

Radi se o primeru Zeigernik efekta, kojim se u psihologiji opisuju situacije da bolje pamtimo nedovršene i prekinute zadatke nego one dovršene. Recimo, konobari će pre upamtiti porudžbinu gosta koji još uvek nije platio nego onog koji je već podmirio svoj račun. Svaki započeti zadatak uspostavlja tenziju koja se otpušta tek kada se on završi. Ukoliko je završetak ometen, misli o zadatku čine da ga bolje pamtimo. Svrbi nas mozak jer nismo završili započeto.

 

 

U kontekstu tv serije, epizoda je gotova što je samo jedan delić priče, kompletnu sliku još uvek nemamo. Toliko se fiksiramo za momenat u kojem smo prekinuti i želimo da zaokružimo priču, pa se prepuštamo još jednoj pa i još jednoj epizodi. Bez obzira koliko uživamo, potreba da završimo je ta koja nas gura napred.

Usled unutrašnjeg sistema nagrađivanja, ta radnja više nije potpuno svesna već se odvija po automatizmu. Dok bindžujemo nalazimo se u stanju toka (flow). Tok je intrinzički motivisano stanje kada smo potpuno uronjeni u priču – toliko udubljeni i skoncentrisani da sve drugo oko nas nestaje. Gubimo iz vida koliko vremena je prošlo, koliko epizoda smo pogledali, da li je neko ušao u prostoriju i tome slično. U takvom stanju se lakše prati radnja, što je i dodatni benefit bindžovanja. Tvorac ovog koncepta, profesor psihologije Mihalj Čiksentmihalji, smatra da smo najsrećniji upravo u stanju potpune obuzetosti. Jedna studija je pokazala da gledaoci nastavljaju sa gledanjem serija upravo da bi održali to pozitivno stanje i emocije.

“Astro-bindžovanje” (ISS), foto: JOSEPH M. ACABA / NASA /The Atlantic

U medijima je popularno kreirati moralnu paniku vezano za tehnologiju i online aktivnosti, pa se tako i bindžovanje našlo u pretećim naslovima koji upozoravaju da izaziva zavisnost i vodi u depresiju (što do sada nije potvrđeno istraživanjima – za detalje vidi ovaj tekst). Dok je stari dobri filmski maraton nosio prizvuk uspeha (jer zaista je uspeh za jedno veče pogledati sve delove Gospodara Prstenova), vikend bindžovanje serije neretko se dočekuje sa osudom da takav čovek sigurno nema „svoj“ život.

Kao argumenti protiv ove aktivnosti navode se upravo podaci da su ljudi koji bindžuju depresivni i usamljeni. Međutim, bindžovanje samo po sebi nije opasno i loše, sve dok ne ometa svakodnevno funkcionisanje i sve dok je čovek zadovoljan i ispunjen. Gledanje kompletne sezone Igre Prestola za jedno veče ne čini ljude depresivnim i usamljenim, što ne znači da depresivni i usamljeni nisu ti koji radije provedu noć uz HBO.

Gledanje televizije se oduvek ocenjivalo kao aktivnost koja ne zahteva preterano uključivanje mozga, a plitak i prost sadržaj televizijskih emisija samo pomaže da i to malo intelekta „iscuri“. Prema jednom istraživanju, ispitanici su impulsivnost i lenjost više povezivali sa ljudima koji satima gledaju televiziju nego sa onima koji satima čitaju knjigu. Postoje, dakle, dupli standardi vezano za različite medije. Ako pročitate novog Gejmena u dahu, bez obzira na generacijski jaz, to neće ama baš nikoga zabrinuti već pre impresionirati.

Naravno, ne voli svako da prekine tenziju išćekivanja kliktanjem na sledeću epizodu. To zavisi od tipa ličnosti. Neko namerno odmerava broj epizoda kako bi imao čemu da se raduje petkom uveče, a postoje i serije koje, kako kažu, prosto nisu stvorene za bindžovanje jer je potrebno da epizoda malo„odleži“ pre nego što se krene dalje. Kako kaže jedan kolega bindžoman: „Zadovoljstvo je bindžovati, ali ponekad je još bolja odložena gratifikacija.“ Prenesite to i ekipi u svemiru.

 

 

Reference:

Yoon Hi Sung, Eun Yeon Kang & Wei-Na Lee (2018) Why Do We Indulge? Exploring Motivations for Binge Watching, Journal of Broadcasting & Electronic Media, 62:3, 408-426, DOI: 10.1080/08838151.2018.1451851

Shim, Hongjin & Kim, Ki Joon. (2018). An exploration of the motivations for binge-watching and the role of individual differences. Computers in Human Behavior. 82. 94-100. 10.1016/j.chb.2017.12.032.

Seganova bledoplava tačka


Džon Meserli, (John G. Messerly, PhD), dugogodišnji član odeljenja za filozofiju i računarstvo na Teksaškom univerzitetu i pisac knjiga o evolutivnoj filozofiji pravi kratak osvrt na reči koje je napisao i izgovorio jedan od najpopularnijih svetskih naučnika s kraja prošlog stoleća.

Ilustracija: indac

Astronom Karl Segan (Carl Sagan) jedan je od mojih intelektualnih junaka i jedan od velikih sekularista dvadesetog veka. Pre trideset godina (1989), nakon što su oba Vojadžerova svemirska broda prošla Neptun i Pluton, Segan je poželeo poslednju sliku Zemlje sa „sto hiljada puta“ veće razdaljine od čuvenih fotografija Zemlje koje su uslikali astronauti programa Apolo. Nijedna fotografija nikada nije pružila bolju perpektivu uslova i prilika nas, ljudi; vredi je videti, a i saslušati ovo, najmanje jednom godišnje do kraja života. Hvala, Karl Segan.

(Gornja multimedijalna prezentacija ponovo je objavljena u internet-magazinu Instituta za etiku i nove tehnologije, 17. marta 2015.)

O Plavoj tački u beskraju, Karl Segan je napisao:

“Sa ovog udaljenog mesta posmatranja, Zemlja možda izgleda beznačajna. Ali za nas je drugačije. Pogledajte ponovo tu tačku. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj… svi koje volite, svi koje poznajete, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikad postojalo – živelo je tu. Skup svih naših radosti i patnji, hiljade samouverenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i svaki sakupljač, svaki heroj i svaki strašljivac, svaki stvaralac i razarač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki mladi zaljubljeni par, svaka majka i svaki otac, dete puno nade, pronalazač i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvezda, svaki vrhovni vođa, svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste — svi smo živeli tamo: na čestici prašine osvetljenoj zrakom Sunca.

Zemlja je veoma mala scena u nepreglednoj kosmičkoj areni. Setite se reka krvi koje su prolili svi oni generali i vladari, da bi, u slavi i trijumfu, na trenutak postali vladari delića tačke. Setite se beskrajnih okrutnosti počinjenih od strane stanovnika jednog ćoška piksela prema jedva prepoznatljivim stanovnicima nekog drugog ćoška, njihovih toliko čestih nesporazuma, toliko želeći da poubijaju jedni druge, njihove  mržnje.

Naše zablude, naše umišljeno samouvažavanje, obmana da imamo neki privilegovani položaj u Svemiru su suočene sa ovom bledom tačkom. Naša planeta je usamljena mrlja zapretena velikom kosmičkom tamom. U našoj beznačajnosti u svom tom prostranstvu, ne postoji nikakva naznaka da će pomoć doći s nekog drugog mesta, da nas izbavi od nas samih.

Zemlja je jedino mesto za koje znamo da sadrži život. Ne postoji ni jedno drugo mesto, bar ne u skoroj budućnosti, gde bi se naša vrsta mogla odseliti. Posetiti, da. Naseliti, ne još. Sviđalo vam se ili ne, Zemlja je mesto gde se trenutno nalazimo.

Kažu da je astronomija iskustvo koje kroz poniznost izgrađuje karakter (“jer smo tek trun u beskraju prostora i vremena”). Verovatno ne postoji bolji pokazatelj glupavosti ljudske sujete od ove slike našeg sveta sa ovolike udaljenosti. Za mene, ona naglašava našu odgovornost da se jedni prema drugima odnosimo ljubaznije, i da sačuvamo i negujemo bledoplavu tačku — jedini dom za koji znamo.”

Fotografiju “Plava tačka u beskraju” (Pale Blue Dot) snimio je Vojadžer 1, šestog jula 1990. godine. Vojadžer je ovu fotografiju napravio na svom putovanju, sa same granice Sunčevog sistema, u momentu kada je bio udaljeniji od Plutona, na rastojanju od 6,4 milijarde kilometara. Četiri godine kasnije, Karl Segan objavio je istoimenu knjigu, Plava tačka u beskraju, o tome koliko su ljudi (ne)značajni i (ne)moćni u odnosu na Univerzum.

Oktobar 1994.

Reason & Meaning

Carl Sagan’s Pale Blue Dot

Azijski tigar, epicentar haj-tek inovacija


Pedi Kozgrejv, poznati irski preduzetnik i organizator globalnih susreta informatičara tvrdi da se Kina definitivno etablirala kao globalni epicentar visoko-tehnoloških inovacija.

Paddy Cosgrave CEO “Veb Samita” (Foto: Startup Grind)

Za kineski tehnološki sektor posao ide “kao i inače”, uprkos trgovinskom ratu sa SAD.

Sjedinjene Države nastavljaju da vrše pritisak na Kinu usled trgovinskog rata koji su one same pokrenule, uključujući oštre reakcije u cilju potkopavanja kineske ekonomije. Vodeći svetski preduzetnici smatraju da se svetska dinamika odnosa snaga menja, i da je Kina danas na čelnoj poziciji.

“Ovo su prve naznake jednog novog sveta; Kina je nekada bila ‘mali brat’, ali sada je taj mali brat odrastao da bi predvodio svet”, rekao je Kozgrejv (Paddy Cosgrave), generalni direktor globalnog informatičkog kongresa “Veb samit” (Web Summit); inače, sam Kozgrejv uvršten je među 20 najuticajnijih Evropljana prema magazinu Wired UK).

“Kada je reč o tehnologiji i inovacijama, Kina je neprikosnoveni stegonoša i nesumnjivo globalno središte tehnološke industrije”, dodao je on.

Kozgrejv je boravio na trodnevnoj “turneji” po Kini, susrećući se sa izvršnim direktorima vodećih tehnoloških i startap kompanija. Uprkos zgusnutom rasporedu sastanaka u Šangaju, Guangdžou i Pekingu, on je u utorak (31. jul) u Pekingu razgovarao sa novinarom kineskog Global Times-a o nizu pitanja, uključujući trgovinski rat, 5G mobilnu mrežu kao i šta bi sve trebalo očekivati od Kine na kratak rok.

“SAD je dugo bila jedina globalno uspostavljena sila, ali sada se stvari menjaju – sa Kinom kao novim globalnim liderom. Svetsko tržište se prebacuje sa SAD na Kinu, pa one [SAD] ne mogu da tolerišu ovu činjenicu”, rekao je Kosgrejv.

Govoreći o neprestanom pozivu koji SAD upućuje američkim tehnološkim kompanijama, naime, da se prebace iz Kine “na neko drugo mesto”, ali i sve većoj, neopravdanoj paranoji od kineske tehnologije koja se može upotrebljavati za masovni nadzor stanovništva, Kozgrejv je odvratio da i same Sjedinjene Države imaju dugu istoriju špijunaže pa ipak, i pored svega, i dalje nastavljaju da “svuda z