Sada se već nazire kraj pandemije, piše Sara Ženg za magazin Atlantik
Okončana je neizvesnost, iščekivanje pozitivnih naučnih ishoda koje smo čekali je privedeno kraju. Izgleda da su, za sada, dve vakcine delotvorne, a trebalo bi da usledi još barem nekoliko.
Uprkos svemu što su naučnici učinili kako bi ukrotili razuzdani biološki mikro-svet, još uvek postoje stvari koje leže izvan domena ljudskog znanja. Kovid-19 je krajem 2019. bio jedan od takvih alarmantnih podsetnika u trenutku kada se pojavio, bez jasnog porekla, pronašavši u ljudskom telu naivne, nesvesne domaćine. Čak i kada je nauka počela da razotkriva mnoge misterije ovog virusa – kako se širi, kako prodire kroz ćelije, kako ubija – jedna od temeljnih nepoznanica koja se nadvila nad čitavu situaciju s vakcinama, pandemijom, kao i našoj kolektivnoj ljudskoj sudbini bi se moglo svesti na pitanje: Vakcine mogu zaustaviti brojne viruse, ali ne i sve njih. Da li bi mogle da zaustave ovaj?
Sad znamo da je odgovor – da. Gromoglasno da. Fajzer i Moderna su odvojeno objavili preliminarne podatke koji sugerišu da su njihove vakcine u preko 90% slučajeva efikasne, daleko više nego što su mnogi naučnici očekivali. Nijedna kompanija nije u punom obimu javno podelila svoje rezultate i podatke istraživanja, ali su nezavisni odbori za praćenje kliničkih ispitivanja pregledali rezultate, a američka FDA će uskoro ispitati vakcine radi odobrenja za njihovu hitnu proizvodnju i primenu. Ako se set ovih podataka u međuvremenu neočekivano ne preokrene, početne doze bi trebalo da budu dostupne u decembru.
Zadaci koji su pred nama – masovna globalna proizvodnja vakcina protiv korone, njihova distribucija hladnim ili čak ultrahladnim lancem – ali i nagovaranje opreznih Amerikanaca da ih preuzmu – nisu trivijalni, premda su svi oni u domenu naših znanja i predviđanja. Najteži trenutak je okončan: Rešena je naučna nedoumica zapretena u osnovi procesa pronaaska ove vakcine. One deluju. I zbog toga možemo da zajednički odahnemo. „Sad nam je jasno da će vakcine biti naš izlaz iz ove pandemije“, kaže Kanta Subbarao, virusološkinja s Instituta Doerti, koja je proučavala ove viruse od samog izbijanja epidemije.
Otkriće vakcina protiv virusa identifikovanog pre samo 10 meseci je izuzetno naučno dostignuće. To su najbrže vakcine ikad razvijene, sa marginom koja se meri ne u mesecima već godinama. Gotovo od prvog trenutka, onog dana kada su kineski naučnici u januaru podelili genetsku sekvencu novog korona virusa, istraživači su se bacili na osmišljavanje vakcina koje bi mogle da „obuče“ naš imunološki sistem, “instruirajući ga” kako da prepoznaje tada još neimenovani virus. Trebalo je da identifikuju odgovarajući „komadić“, genetsku sekvencu virusa koji bi se potom pretvorio u vakcinu, a jedan od obećavajućih ciljeva bili su tretmani nad proteinimačija forma podseća na „šiljke“ (tzv. spajkovi) koji se nalaze na spoljašnjoj strani novog virusa (targetovani protein za vakcinu nije sa dna ovojnice ili membrane virusa, već iz njegovih šiljaka). Vakcine Fajzera i Moderne oslanjaju se na “genetski ključ” ovog proteina, kao uostalom i mnogi drugi kandidati za vakcinu, koji su još uvek u fazi razvoja. Ovi početni uspesi sugerišu da je takvaa strategija bila nadasve delotvorna; još nekoliko COVID-19 vakcina bi uskoro moglo da uspešno prođe kroz „ciljnu liniju“ efikasnosti. Da bismo vakcinisali milijarde ljudi širom sveta – i time pandemiju blagovremeno priveli kraju – trebaće nam sve moguće uspešne vakcine koje smo sposobni da izmislimo, a potom i proizvedemo.
(mRNK je molekul ribonukleinske kiseline koji kodira “hemijski tlocrt”, koji ribozomima nosi informaciju o nizu po kojem će povezivati aminokiseline radi proizvodnje jednog određenog proteina. mRNK se prepisuje iz “predloška” odnosno “tlocrta”, koda prvobitne dezoksiribonukleinske kiseline, i nosi kodirajuću informaciju do mesta sinteze proteina – do ribozoma. Tamo je polimer nukleinske kiseline “preveden” u polimer amino-kiseline (protein). Kao i u DNK, u m(RNK) je genska informacija kodirana u sekvenci nukleotida, koji su grupisani u kodone (triplet nukleotida); svaki od njih se sastoji od tri baze. Svaki kodon kodira specifičnu aminokiselinu, izuzev STOP kodona, koji završavaju sintezu proteina.
Ovaj proces zahteva dva druga tipa RNK: prenosnu RNK (tRNK) i ribozomsku RNK (rRNK). Prenosna RNK je manja vrsta RNK. Posreduje prepoznavanje kodona, a svaki molekul tRNK dostavlja jednu odgovarajuću aminokiselinu koja se vezuje u rastući lanac proteina. Ribozomska RNK je centralni deo sistema za proizvodnju proteina).
Nije, međutim, slučajno niti iznenađujuće što su Moderna i Pfizer prvi prošli kroz cilj. Obe su kompanije položile svoje adute na razrađivanje nove i dosad nedokazane ideje upotrebe mRNK, koja ima dugo obećavanu prednost brzine (efikasnosti). Ova ideja je preživela ispitivanja, da bi se, po svemu sudeći, ispostavila kao pobedničko rešenje. Ukoliko mRNK vakcine pomognu da se okonča pandemija i uspostavi normalan život, one bi, takođe, mogle da otvore i jednu sasvim novu epohu u razvoju vakcina.
Ljudski imuni sistem poseduje sjajne kapacitete, ali neko ko je neobučen i neuvežban ne bi znao kako i gde da usmeri svoju “vatru” (kolokvijalno rečeno, „ne zna gde udara“). I tu, onda, nastupaju vakcine.
Vakcine predstavljaju bezazleni „snimak“ patogena, „traženi“ poster, sliku, ili matricu, ako tako želite, predložak koji priprema imunološki sistem da prepozna određeni virus onda kada se dotični pojavi. Tradicionalno, ovaj „snimak“ može biti u obliku oslabljenog ili inaktiviranog (neaktivnog) virusa, ili posebno karakterističnog virusnog molekula. Ipak, ti pristupi zahtevaju od proizvođača vakcina da proizvode viruse i njihove molekule, što zahteva vreme i stručnost; Oboje je nedostajalo tokom pandemije izazvane novim virusom korone.
Vakcine tipa mRNA nude nam pametnu prečicu. Mi, ljudi, ne moramo intelektualno da razrađujemo kako da “napravimo” viruse; naša tela su već vrlo, vrlo dobra u inkubaciji, dakle, proizvodnji samih virusa. U trenutku kada smo zaraženi koronom, ona nam u tom trenutku „preotme“ našu ćelijsku mašineriju, pretvarajući ih u minijaturne fabrike koje sa svoje “proizvodne trake” dalje izbacuju zarazne viruse. Vakcina protiv mRNK preokreće ovu ranjivost u snagu: A šta ako bismo bili u stanju da sopstvene ćelije „prevarimo“, pa „napravimo“ samo jedan pojedinačno bezopasan, mada vrlo prepoznatljiv virusni protein? Šiljak proteina korona virusa odgovara ovom opisu, a “uputstva” (genetski kod) za njegovo pravljenje mogu se „ukodirati“, odnosno, „ušitati“ u genetski materijal koji se naziva mRNK.
Obe vakcine, Modernina i Fajzerova, plod su njihove saradnje sa jednom manjom nemačkom kompanijom, BioNTech. Ova vrsta vakcina je, zapravo, „pakovanje“ tek malo modifikovane mRNK iz proteina koroninih šiljaka, unutar malog zaštitnog, mehura masne likvidne membrane (zapravo ulja). Ljudske ćelije zauzimaju ovaj „mehur“, i naprosto slede genetska njegova „uputstva“ kako bi proizvele određene belančevine. Ćelije zatim prikazuju ove proteinske šiljkove, predstavljajući ih imunom sistemu kao „čudnovate ukrasne kugle za jelku“ (strange baubles). Prepoznajući ove virusne proteine kao strana tela – što na neki način i jesu – naš imuni sistem počinje da gradi svoj defanzivni arsenal kako bi se pripremio za trenutak kada se pojavi virus koji nosi ove proteinske šiljkove.
Ovaj celokupni proces oponaša korake u procesu infekcije bolje od nekih tradicionalnih vakcina, što sugeriše da mRNK vakcine mogu izazvati bolji imunološki odgovor na određene bolesti. Kada ubrizgate vakcine napravljene od inaktiviranih virusa ili njihovih komadića, one ne mogu da uđu u ćeliju i ćelija ne može da ih „predstavi“ imunološkom sistemu odnosno, prepozna ih u celosti. Te vakcine i dalje mogu da izazovu proteine koje nazivamo antitelima, i koja neutrališu virus, ali teže podstiču T ćelije, koje čine još jedan važan deo imunog odgovora (Oslabljeni virusi koji se koriste u vakcinama mogu prodreti u ćelije, ali uz rizik da izazovu stvarnu infekciju ukoliko nešto krene po zlu. Nasuprot tome, mRNK vakcine ne mogu izazvati infekciju jer ne sadrže ceo virus.)
Štaviše, inaktivirani virusi ili njihovi delići obično nestaju iz tela u roku od jednog dana, ali mRNK vakcine mogu nastaviti da proizvode proteine šiljaka dve nedelje, kaže Dru Vajsman (Drew Weissman), imunolog sa Univerziteta u Pensilvaniji, čije je istraživanje mRNK vakcine licencirano kako od kompanije BioNTech tako i od Moderna. Što je duži vremenski period ovaj protein iz korona-šiljaka prisutan, to je bolji imuni odgovor organizma na virus.
Sve je ovo tipa „kako bi mRNK vakcine trebalo da funkcionišu“… u teoriji. Ali, niko na kugli zemaljskoj, sve do pretprošle sedmice, nije znao da li mRNK vakcine zaista deluju na ljude kada je reč o Kovidu-19. Iako su naučnici imali prototipove jedne druge mRNK vakcine daleko pre pandemije, tehnologija je i dalje bila nova. Nijedan raniji postupak tretiranja mRNK nije prošao kroz sve nužne korake obimnijeg i detaljnijeg kliničkog ispitivanja. A ljudski imuni sistem je među stručnjacima na zlom glasu zbog svoje komplikovanosti i nepredvidljivosti. Imunologija je, kako je napisao moj kolega Ed Jong, mesto gde intuicija zamire. Vakcine, čak, mogu učiniti bolesti još težim, umesto da ih redukuju (svima i posvuda jako dobro poznate kontra-indikacije na vakcine protiv sezonskih tipova gripa) Podaci iz ovih velikih kliničkih ispitivanja Fajzera, Bajonteka i Moderne prvi su opipljivi dokaz da mRNK vakcine štite od ove bolesti onako kako se od njih i očekivalo. Nada, prisutna tokom mnogih godina istraživanja mRNK vakcine kada se „letelo ispod radara“ – nada da će tehnologija biti ta koja će doneti uspeh u borbi protiv pandemije – pokazala se sada kao činjenica.
„Kakvo olakšanje“, kaže Barni Grejem, virusolog iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji je pomogao u osmišljavanju tog proteina za vakcinu Moderne. „Možete donositi hiljade odluka, i hiljade stvari mora da se uklopi kako bi ovo zaista dobro ispalo i funkcionisalo. Samo se, ipak, brinete da ste, usput, napravili na tom putu neko pogrešno skretanje.” Za Grejema je ova vakcina vrhunac mnogih godina tokom kojih su se takve odluke donosile, dugo prethodeći otkriću korona virusa koji uzrokuje COVID-19. On i njegovi saradnici su stekli dublji uvid u značaj i ulogu proteina iz šiljaka u jednom drukčijem virusu, nazvanom respiratorni sincicijalni virus, osmislivši kako da protein učine stabilnijim a samim tim i pogodnim za pravljenje vakcine. Ova modifikacija se pojavljuje u vakcinama Fajzer-Bajontekove i Modernine vakcine, kao i u drugim vodećim kandidatima za efikasnu vakcinu.
Spektakularna efikasnost ovih vakcina (oko 95%), ukoliko preliminarni podaci budu „držali vodu“, verovatno se takođe odnosi na izbor koroninih proteinskih šiljaka kao nosioca rešenja, a samim tim i glavnog targeta u razvoju vakcine. Zahvaljujući istraživanjima poput Grejemovog, naučnici su, s jedne strane, bili pripremljeni za targetovanje i tretiranje ovog proteina. S druge strane, protein iz šiljaka korona virusa ponudio je „otvaranje prave kombinacije“. Tri odvojene komponente imunog sistema – antitela, ćelije-pomagaći i T ćelije ubice – sve reaguju na proteinske šiljke, što nije slučaj sa većinom virusa.
Po pitanju istraživačkog i razvojnog procesa, izgleda da smo imali sreće. „To su tri udarca“, kaže Alesandro Sete. Radeći sa Šejnom Krotijem, svojim kolegom imunologom sa Instituta La Jolla, Sette je otkrio da pacijenti čiji imuni sistemi mogu uspostaviti sva tri odgovora na spajk-protein imaju najbolje rezultate. Činjenica da se većina ljudi može oporaviti od Kovida-19 uvek je bila ohrabrujuća vest; to je značilo da je, naprosto, bila potrebna vakcina za pokretanje imunološkog sistema, koji bi potom mogao da preuzme sam virus (za razliku od problema s kojima se imunolozi već 40 godina suočavaju pokušavajući da stvore vakcinu protiv ejdsa, mada će mRNA tehnologija, izgleda, pomoći i u iznalaženju antidota za ovu žilavu bolest). Međutim, ne postoje konačni dokazi zbog kojih bi na vakcine protiv Kovida-19 trebalo gledati kao na „pobedu koju je bilo lako izvojevati“. sam Kroti kaže da, naime,„Ne postoji ništa poput kliničkog ispitivanja faze 3. Naprosto, ne znate znate šta će se dogoditi sa vakcinom sve dok se ‘to nešto’ i ne dogodi, jer je virus komplikovan, a takođe i naš imuni sistem.“
Stručnjaci predviđaju da će ispitivanja koja su u toku dodatno pojasniti već postojeće odgovore na još uvek neodgovorena pitanja o vakcinama protiv Kovida-19. Rut Keron, direktorka Centra za istraživanje imunizacije na Univerzitetu Johns Hopkins se, recimo, pita da li vakcina sprečava samo simptome pacijenta. “Ili, takođe, sprečava dalje širenje virusa? Koliko će trajati imunitet?” Koliko dobro vakcina štiti starije osobe, od kojih mnogi imaju slabiji imunološki odgovor na vakcinu protiv gripa? Do sada je ekipa iz Fajzera uočila da, izgleda, njihova vakcina jednako dobro štiti i starije osobe, što je sjajna vest jer su one posebno osetljive na Kovid-19.
Još nekoliko vakcina koje koriste protein šiljaka je takođe u fazi kliničkih ispitivanja. Ta se ispitivanja oslanjaju na niz različitih tehnologija za dobijanje vakcine, uključujući rad na oslabljenim virusima, inaktiviranim virusima, virusnim proteinima, uz jedan još prilično nov koncept nazvan DNK vakcine. Nikada ranije kompanije nisu testirale toliko različitih vrsta vakcina protiv istog virusa, što bi, u krajnjem slučaju, moglo proizvesti i niz izvanrednih otkrića o vakcinama uopšte. Sada vam se isti protein iz šiljaka ispostavlja kao vakcina na mnogo različitih načina, ističe Sette. Kako će se i koliko vakcine ponašati drugačije, ukoliko se uporede? Da li će svaka od njih stimulisati različite delove imunološkog sistema? I, koji su delovi najbolji za zaštitu od koronavirusa? Pandemija je prilika da direktno uporedite različite vrste vakcina, njihove (donekle) različite mehanizme, načine na koje deluje i njihovu efiksnost, naravno i – dužinu trajanja našeg imuniteta zadobijenog zahvaljujući vakcinama.
Ukoliko efikasnost ove dve mRNK vakcine i dalje ostane nepobitna, onoliko koliko se to u početku činilo i shodno rezultatima tvrdilo, njihov uspeh će verovatno otvoriti čitav novi svet imunologije zasnovane na mRNK vakcinama. Naučnici ih već testiraju na virusima za koje je trenutno nemoguće napraviti vakcinu, kao što su Zika ili Citomegalovirus, pokušavajući da naprave poboljšane verzije postojećih vakcina, poput onih koje se upotrebljavaju protiv sezonskog gripa (nimalo naivnog, naročito poslednjih godina, jer postaje sve žilaviji i otporniji, dakle, snažniji i smrtonosniji). Druga mogućnost leži u personalizovanim mRNK vakcinama, koje bi mogle stimulisati imuni sistem pacijenta u borbi protiv raka.
Ali, u narednih će nekoliko meseci uslediti test jedne potencijalno slabe strane mRNK vakcina: njihove krajnje krhkosti. mRNA je inherentno nestabilan molekul, zbog čega joj je potreban zaštitni mehur lipida (lipidne nano-čestice). Same lipidne nano-čestice su, međutim, izuzetno osetljive na više temperature. Za dugotrajnije skladištenje, vakcina Pfizer / BioNTech mora se čuvati na –70ºC, a Modernina na –20ºC (mada se mogu držati i na nešto višim temperaturama, doduše samo jedan kraći vremenski period). Iz kompanija Pfizer / BioNTech i Moderna dopire informacija da bi do kraja 2020. godine mogli zajedno obezbediti doze za 22,5 miliona Amerikanaca.
Pravedna i dobra distribucija ograničenog broja ovakvih “hladnih” vakcina predstavljaće ogroman politički i logistički izazov, pogotovo što je čitavo otkriće u senci ogorčene tranzicije vlasti u Vašingtonu. Vakcina je naučni trijumf, ali je proteklih osam meseci jasno pokazalo koliko (ne)spremnost za pandemiju nije samo stvar naučnih istraživanja. Obezbeđivanje adekvatnih zaliha testova i lične zaštitne opreme, pružanje ekonomskih olakšica i obaveštavanje javnosti o dokazano poznatim rizicima od prenosa Kovida-19 ulaze u okvir predvidivog i očekivanog, iako je (već bivša) američka garnitura u tome sasvim omašila.
Vakcina sama po sebi ne može usporiti opasnu putanju rasta broja obolelih kojima je ove jeseni potrebna hospitalizacija, niti bi mogla spasti mnoge koji će preminuti do Božića. Pronalazak vakcina nam, i pored svega, uliva izvesnost i nadu u konačni kraj pandemije. Svaka infekcija koju sada sprečavamo – maskama i držanjem na bezbednoj udaljenosti – jeste infekcija koja će se, napokon, zauvek sprečavati vakcinama.
Od ovog sajma se očekuje da bude platforma na kojoj bi zemlje učesnice predstavile svoje ekonomske potencijale i dobile priliku da ostvare kontakte sa kineskim partnerima. Očekuje se učešće predstavnika više od 100 zemalja i regiona, kao i 150.000 profesionalnih kupaca iz Kine i drugih zemalja.
CIIE privlači uvoznike iz svih kineskih provincija i iz svih industrijskih grana, koji će se naći u Nacionalnom izložbenom i kongresnom centru tokom ovog sedmodnevnog sajma. Popunjeno je praktično 100% raspoloživih mesta za izlagače. Među potvrđenim izlagačima je i više od 150 američkih kompanija, među kojima su i lideri u granama svog poslovanja.
Poslovni model je sistem stvaranja, isporuke i zaposedanja vrednosti. A priroda svakog sistema je da su međusobno povezani i lančano uvezani. Ukratko, ne možete dizajnirati jedan segment bez „efekta protoka“, jer se svaki od segmenata “uliva” i u druge segmente biznisa.
Vožnja automobilom čak i do mesta gde bi trebalo obaviti neke jednostavnije popravke može biti izazov. Napokon, većina nas koristi svoja vozila kako bi od jednog mesta stigli do drugog – to znači da odvoženje automobila na popravak često uključuje dugo čekanje u servisu, iznajmljivanje vozila na jedan dan ili koordinisanje vožnje sa prijateljem ili suprugom. Ove opcije su i skupe a i nezgodne.
Predviđa se da će poslovni trend 
Na ovoj listi najprofitabilnijih preduzeća slede mobilne usluge auto-perionica. Čini se da se, sa gledišta profitabilnosti, komotno može reći da bi mnogi platili i nešto više od uobičajene cene za auto-pranje koje bi im došlo na kućni prag, umesto što moraju da se odvezu preko grada da bi došli do nje. Ovo se posebno odnosi na ljude sa luksuznim automobilima koji preferiraju usluge s malo više ličnog pečata (“malo personalizovanije usluge”). Kao usluga mobilne perionice i automatizovane 
Reći da su ljudi danas opsednuti elektronikom bila bi čak i pomalo potcenjena, ublažena verzija realne situacije. Većinu svojih sati na javi provodimo zureći u neku vrstu ekrana, nekog monitora, video-panela itd. Ova široko rasprostranjena tehnološka zavisnost znači da ćemo, kada nešto pođe po zlu, poželeti pomoć što je pre moguće.
Iako dve trećine Amerikanaca misli da je uverzirano i vično rukovanju tehnologijom, istina je da se često moraju oslanjati na 
Pretvaranje ljubavi prema fitnesu u karijeru ne mora značiti rad u velikoj korporativnoj teretani – niti vam je potrebno da imate svoju lokaciju da biste radili s vašim klijentima. Bacite nekoliko tegova, traka i podloga za jogu u prtljažnik automobila i vaša mobilna fitnes-instruktaža je spremna za put.
Iako milenijumovci odlažu roditeljstvo duže od prethodnih generacija, na kraju žele da imaju decu – zapravo, u 2016. godini je 1,2 miliona milenijumovki uspostavilo materinstvo. Stoga je potreba za poslovima usmerenim ka deci i njihovom podizanju postala sve profitabilnija poslovna ideja – počev od pružanja usluga po okončanju trudnoće, kao i onih koje su fokusirane na tek rođenu decu.
Iako broj dece u Sjedinjenim Državama raste, smanjivanje budžeta za obrazovanje znači da su i tradicionalni – ali i dopunski predmeti poput muzike, umetnosti i atletike – u značajnijoj meri pogođeni ovakvom situacijom.
Tome nasuprot, ako su vaši interesi bliži tehnologiji ili zabavi, razmislite o tome da svoju umešnost u baratanju tehnologijom i/ili u programiranju usmerite ka najmlađima. Istraživanja pokazuju da je bez obzira na preporuke stručnjaka, potražnja za tabletima, aplikacijama i mobilnom zabavom za decu u porastu.
Sajtovi poput Rent the Runway i Gwynnie Bee su se u svom nastajanju oslanjali na ideju ekonomije deljenja – tamo gde želimo i moramo da posedujemo manje stvari, pa, umesto toga, delimo resurse. Ovaj trend je doveo do poslovnih mogućnosti za ovako orijentisana mala preduzeća, koja nude pozajmljenu ili iznajmljenu odeću i asesoare po deliću svoje nabavne cene. A budući da isti inventar može više puta donositi prihod, profitabilnost ovih poduhvata je prilično značajna.
Da li ste od onih koji pohode komšiluk uoči svakog košenja travnjaka, uređivanja bašte ili ste u potrazi za alatom kojim biste vršili popravke? A zašto te usluge-alate ne biste pretvorili u profitabilan posao, recimo, oglašavanjem vaše raspoložive opreme izvan vaše neposredne grupe prijatelja?
Sajtovi poput Airbnb nam više nego ikada olakšavaju isplativost vaše nedovoljno iskorišćene – odnosno, nedovoljno nastanjene nekretnine – a to je, možda, tek samo dodatna spavaća soba. Pored toga, nije previše teško postati 
Još jednom o pomoći savremene tehnologije koja vam se nađe pri ruci, pomoću koje su vlasnici preduzeća na internetu napravili neka od najprofitabilnijih preduzeća, nudeći kurseve putem edukativnih platformi ili nezavisno, putem sopstvenih veb-lokacija. Stoga, možete započeti sa tradicionalnim načinom podučavanja, nudeći dopunska onlajn uputstva iz matematike, prirodnih nauka ili možda istorije na nivou određenih razreda, ili čak pružati standardizovanu pripremu za testove koji se polažupri upisu u gimnazije i fakultete.
Pored toga, kako se komunikacija poboljšava a granice brišu usled komunikacione i tehnološke globalizacije, pojavio se veliki broj zainteresovanih širom sveta koji žele da uče strane jezike. Bez obzira na to da li biste mrežno obrazovanje upotrebili sa znanjem engleskog jezika, ili se služite samo svahilijem, verovatno da „tamo negde“ ima nekih ljudi koji bi želeli da ih podučite jeziku kojim govorite. A verovatno su spremni i da vam za to daju neki novac, pa je jezička nastava već odavno ustanovljena klasična mrežna forma utrživosti vaših jezičkih znanja. Možda ćete imati uspešno poslovanje, posebno ako govorite najtraženije jezike u 2020. godini i kasnije –
Tužna je stvarnost da iako diplomci koji su završili društvene nauke mogu razviti misleće jedinke s razvijenim kritičkim aparatom, mnogi od njih ne dođu do nivoa utrživosti svojih veština koje bi ih činile uspešnima u poslu. Vaša sposobnost da svoje praznine popunite sopstvenom stručnošću bi mogle spadati među najbolje ideje za mala preduzeća; to je ideja koju možete realizovati sa vrlo malo početnih ulaganja.
Da li ste, možda, terapeut ili savetnik iz neke oblasti (psihologija, dijetetika itd.), instruktor joge, life coach ili, recimo, dugi niz godina upražnjavate meditaciju? Ako gajite duboku strast prema „ličnom velnesu“, možda ćete moći da pomognete drugima da pronađu „svoj zen“ – istovremeno zarađujući nimalo beznačajan prihod. Sve što treba da uradite je da sa drugima podelite ono što znate.
Iako su mnogi kursevi osmišljeni da unaprede vaše obrazovanje ili karijerne izglede, ili u vaš (poslovni) život možda unesu neke značajne promene, jednako lako možete da osmislite i onlajn kurs oko bilo koje sfere interesovanja, hobija takoreći. Da li imate pasiju prema kaligrafiji ili zanatskom pivarstvu? Da li ste savladali određenu video-igru? Iznenadili biste se koliko je onih koji su spremni da plate kako bi doznali nešto više o „sporadičnim“ temama koje ih interesuju.
Računovodstvo i knjigovodstvo nezaobilazna su stvarnost vlasništva nad preduzećem. Ali, za mnoge preduzetnike je upravljanje novcem najteži i najkritičniji deo sopstvenog biznisa. Bez obzira jeste li licencirani CPA ili ste samo „čarobnjak“ za korišćenje računovodstvenog softvera QuickBooks, možda biste bili savršeni kandidat za pokretanje sopstvenog preduzeća, održavajući lične kao i finansijske obaveze malih preduzetnica/preduzetnika. Sa maržom neto dobiti od 19,8 odsto, knjigovodstvo, računovodstvo, priprema poreza i obračun zarada dugo su dosad važili za najprofitabilniji preduzetnički posao.
Ako ste već dugo u poslovnom svetu, onda znate da ima ljudi kojima bi bilo potrebno znanje i stručnost vašeg profila. Tu se nameće pitanje: Zašto svo to znanje ne pretočiti u novu karijeru, recimo, nezavisnog konsultanta?
Kako raste broj brendova koji se nadmeću u osvajanju pažnje potrošača, tako je i jedna lepa i uglađena slika-imidž postala važnija nego ikad za poslovanje malih preduzeća. Bez obzira na to mogu li priuštiti iznajmljivanje usluga neke reklamne ili marketinške agencije, gotovo svakom malom preduzeću će povremeno zatrebati nešto iz domena grafičkog dizajna.
Većina milenijumovaca je rođena i odrasla na društvenim mrežama. Kao kupci, oni očekuju da preduzeće ima snažno prisustvo na društvenim mrežama, kao i da pokaže odgovornost u pružanju korisničkih usluga.
Slično tome, ako ste posebno vešti u rečima, mogli biste iskoristiti svoje talente za kreativno pisanje u marketinškim kompanijama. Predviđeno je da do 2021. marketinška industrija bude vredna orijaških 
Konačno, poslednje na mesto na ovoj listi najprofitabilnijih poslovnih niša za mala početnička preduzeća spadaju 
Pažnja najvećeg broja porodica je, pre svega, usmerena ne na radna mesta već na – edukativne ustanove. Mekinsijev najnoviji osvrt na edukativne metode i procedure usvajanja gradiva pre svega bacaju akcenat na ispitivanje varijabli koje ulaze u konačne 
1. Ne potcenjujte ulogu sreće u uspehu vaše kompanije
2. Ne okružujte se onima koji vam idu niz dlaku
3. Ne postavljajte svoju poslovnu strategiju gledajući u retrovizor
4. Ne uzimati previše osnivačkog novca, već samo onoliko koliko je zaista potrebno
Zapamtite datum – ili, možda, nemojte
Kompanije koje procenjuju da bi svoje zaposlene mogle bezbedno vratiti “pod krov firme” i pre jula 2021. takođe ne bi trebalo obeshrabriti, smatra Mahoni. „Velike firme mogu sebi priuštiti da svoj raspored rada planiraju na zaista duge staze“, kaže on.
Nema jednog, univerzalnog rešenja za sve firme
Po mišljenju epidemiološkinje Triše Goš, dok američke male i srednje kompanije odmeravaju šire trendove na nivou čitave zemlje, one ujedno treba i da pomno prate podatke o zdravstvenom stanju na veoma lokalnom nivou. Ona kaže da bi, u cilju utvrđivanja roka za ponovno vraćanje radnika u kancelarije i na teren, vlasnici preduzeća trebalo da prate stopu zaraženosti i broj testiranog stanovništva u sopstvenim zajednicama, na mikro-planu; putem veb-lokacija lokalnih zdravstvenih odeljenja ili neprofitnih resursa poput ’Covid Act Now’ (sa kojim je njena kompanija u partnerstvu). Da biste dobili najsvežije informacije, ona preporučuje da direktno kontaktirate Dom zdravlja ili zdravstvenu ambulantu na lokalu, i pokušate da sa medicinskim osobljem uspostavite komunikaciju. „A onda preduzmite preporučene mere bezbednosti kako biste zaštitili zaposlene na radnom mestu.“
Za većinu zaposlenih, ovakva vrsta razgovora bila bi kratka uzgredna vest „negde ispod“ glavnog sadržaja na monitoru, ali rasprava o kajacima – kao i planovima za vikend i omiljenim društvenim igrama – predstavljaju suštinu ovog poziva. Zaposleni iz bilo kog GitLabovog tima (ili vremenske zone) prijavljuju se na ove periodične, polusatne kompanijske pozive kako bi replicirali i dali svoje mišljenje po raznim pitanjima, takoreći „inscenirali slučajne razgovore“ koji se, prirodno, dešavaju onda kada saradnici dele istu kancelariju.
Kompanija trenutno radi na aplikaciji koja programerima omogućava saradnju tokom pisanja i pokretanja softvera, i – nema svoje fizičko sedište. Umesto toga, sastoji se od preko 1.300 zaposlenih, razmeštenih u 67 zemalja i u gotovo svakoj vremenskoj zoni, a svi koji rade za GitLab su ili kod kuće ili u tzv. co-op prostorima. To su „neutralne lokacije“, jer ne pripadaju nijednoj specifinoj kompaniji; u njima se, uglavnom, nalaze radnici iz raznih kompanija da bi zajednički učestvovali u poslovima koji nisu povezani ni sa jednom od firmi kojima nominalno pripadaju.
GitLab ove opuštene interakcije shvata toliko ozbiljno da u svom priručniku za zaposlene ima navedeni protokol koji je u celini javno dostupan na Mreži. Ako bi se odštampao, obuhvatio bi više od 7.100 stranica.
Pre no što su pandemijske blokade pogodile SAD, u martu je samo 2% plaćene radne snage radilo puno radno vreme od kuće. Do maja ove godine, više od dve trećine američkih kancelarijskih radnika prijavilo se da radi sa mesta svog prebivališta. To je, po mnogima, predstavljao neočekivani uspeh. U julskoj studiji kompanije Lenovo, ispostavilo se da je gotovo dve trećine od preko 20 hiljada ispitanika iz celog sveta izjavilo da su više radili od kuće – uprkos ometanjima prouzrokovanim pandemijom. Imajući u vidu tekuću situaciju (i potencijal da uštede novac na kancelarijskom prostoru i platama), neke kompanije – među njima Facebook, Twitter i Square – sada zaposlenicima nude mogućnost stalnog rada od kuće.
GitLab ne samo da je stvorio živahnu i veoma dinamičnu kulturu komuniciranja kroz aplikaciju Zoom, već je, takođe, razvio način da u svoje virtuelne prostorije uvede nove zaposlene, koji nikada dotad nisu lično upoznali nijednog od već postojećih saradnika. Ustanovljena su i pravila za komunikaciju e-poštom a i za upotrebu Sleka, kako bi se osiguralo da zaposleni koji su aktivni po različitim vremenskim zonama budu „ukačeni“ u sve one ključne poruke, relevantne za dalje poslovanje i razvoj.