Renesansa skandinavske železnice
∗ ∗ ∗
„Potražnja za spavaćim kolima na železničkim linijama između većih nordijskih gradova raste. Imajući u vidu klimatsku krizu, i flygskam, ‘blam zbog letenja’, odnosno, trend putovanja koje ostavlja što manje posledica po životnu sredinu, krajnje je vreme da putovanje vozovima na dužim relacijama učinimo atraktivnim“, kaže Freddy André Øvstegård, član nordijske Zelene levice. Ova ekološka grupa poziva Nordijski savet da pomogne u oživljavanju noćnih železničkih linija.
Noćni voz za Minhen. Timoti Šenk iz Odenzea (9 godina). Dva umorna dečaka u krevetima spavaćih kola Foto: Scanpix/Norden.org
Nordijski savet je na svom januarskom sastanku u Kopenhagenu pozitivno reagovao, prihvativši predlog grupe za oživljavanje noćnih vozova između velikih skandinavskih gradova.
„Želimo da voz bude očigledna i prirodna alternativa za putovanja na relacijama Oslo-Geteborg-Kopenhagen, Stokholm-Kopenhagen i Oslo-Stokholm. Manja podešavanja lokomotiva, vagona i signalizacionih sistema, u kombinaciji sa koordiniranim voznim redom i naplatama karata znatno bi skratili vreme putovanja. Takođe bi bilo lakše putovati vozom nego što je to danas slučaj“, kaže Øvstegard iz Nordijskog saveta (Odbor za rast i razvoj Severnih regija).
Izuzetno interesovanje za vozove
Putovanje vozom, mereno pređenim kilometrima po putniku se od 1990-tih do danas povećalo u svim nordijskim zemljama. Nordijska zelena levica veruje da je presudno iskoristiti zamah generisan ovim brzo rastućim interesom.
„Potrebna nam je jedinstvena nordijska politika za povećanje broja putovanja vozovima. Norveška, Švedska i Danska, posebno, lako bi mogle da zajedno uspostave jednu jedinstvenu železničku mrežu i poboljšaju saobraćanje noćnih voznih linija između skandinavskih prestonica, kao i između njih i ostatka Evrope “, kaže Øvstegard.
Nekoliko članova Nordijskog Odbora za ekonomski rast i razvoj izrazilo je zabrinutost da bi se učestaliji broj putničkih vozova noću mogao ispostaviti kao problem za teretne vozove, koji obično funkcionišu u tom terminu, a Odbor je izrazio mišljenje da je važno razjasniti eventualne sporne a i dodirne tačke, i za njih pronaći razumna rešenja.
Bolji sistemi karata
Nordijski omladinski savet podržava ovaj predlog. Tokom svog zasedanja u Stokholmu oktobra 2019. godine, Savet mladih usvojio je predlog za rad na poboljšanju nacionalnih i prekograničnih železničkih veza. Oni žele da vide napredak što je pre moguće. S obzirom da će trebati vremena za uvođenje transportnih rešenja prilagođenih globalnim klimatskim promenama, Savet mladih smatra da je od suštinskog značaja poboljšati već postojeće usluge, čineći ih pristupačnijim. Jednostavniji i praktičniji sistem izdavanja karata koji funkcioniše preko državnih granica nordijskih zemalja bi bio od velike pomoći i mogao bi se relativno brzo uvesti, pod uslovom da se ispune određeni uslovi.
„Kako sada stvari stoje, kupovina karata za prekogranična noćna putovanja je previše komplikovana. Skandinavske železničke kompanije uključene u donošenje jedinstvenog putnog rešenja razmišljaju samo o tome šta je najbolje za njih pojedinačno. Niko ne koristi holistički pristup. Bitno je da otvore svoje programske interfejse za aplikacije (API) trećim provajderima kako bi mogli razviti nove, integrisane usluge. Moramo olakšati kupovinu voznih karata širom Evrope, na način na koji je danas moguće rezervisati letove, ali još uvek ne i vozne karte“, kaže šefica sekretarijata za Mlade Konzervativce, Amalie Hervad- Jørgensen.
Konzervativci
Na Tematskoj sednici u Helsinkiju, Odbor za rast i razvoj pri Nordijskom savetu je krajem marta nastavio rad na ovom predlogu. Nagla i velika popularnost železnice ide na ruku efikasnijem očuvanju životne sredine, zaključak je ovog tela sastavljenog od pet nordijskih zemalja i tri autonomne regije.
10 najboljih muzeja u blizini železničkih stanica u Evropi – saveti čitalaca:
Od antike do kompjuterskih igara: nikada nije dosadno ukoliko ste radoznali a treba da nekako ispunite par sati pre polaska svog voza s neke od evropskih železničkih stanica. Topla preporuka novinarke Gardijana: posetite neke od muzeja u blizini železničkih stanica; a i muzejske kafee koji nisu nimalo loši, naprotiv.
Muzej kompjuterskih igara (Computerspielemuseum, Berlin)
“Oko 15 minuta hoda od berlinske žel. stanice Istok (Ostbahnhof) nalazi se Computerspielemuseum (9 €/6 €), idealno utočište za stare i mlade koji su odrasli igrajući računarske igre. Tamo se nalaze gomile igračkih konzola, starih i savremenih. Čak se mogu probati i igre poput legendarnog Ponga i Spejs Invejdersa. Kako bi što vernije dočarali „old school“ atmosferu nekadašnjih igraonica, u muzeju imaju i nekoliko izvanrednih soba koje su verni „rimejk“ prostora u kojima su neki od posetilaca uživali dok su bili tinejdžeri. Takođe je zabavna i prilično nasumična, random interaktivna prezentacija plamena DeLoreana iz “Povratka u budućnost” projektovanog na pod. Priredila sam dobru zabavu svojoj ćerki, koja je nagađala da je njena mama “jednom davno” igrala neke od ovih igara, a imali smo priliku i da razmenimo svoja gejmerska iskustva i međusobno se „čelindžujemo“. Suvenirnica je takođe bila veoma kul, s majicama i torbama u retro-stilu.”
Heder Džonson
Muzej Mauritshuis: Hag
“Kako ubiti popodne u Hagu pre polaska voza? Na samo 10 minuta hoda od stanice Den Haag Centraal nalazi se muzej Mauritshuis (za odrasle 15,50 evra, besplatno za mlađe od 19 godina): ovo je mesto na kojem se nalazi čuvena Vermerova ‘Devojka sa bisernom minđušom’. Posetu muzeju mi je predložio jedan ljubazni službenik sa info-pulta na žel. stanici – i tako mi je drago što je to uradio, a mi ga poslušali. Slika izgleda kao da “sija iznutra”, a devojčino lice i minđuše blistaju, isijavajući svetlost iz sedefa. Bio je to pravi trenutak najčistije radosti, stojeći tamo i gledajući je. Uživala sam i u šetnji do Mauritshuisa: okružen je brojnim velikim zgradama i trgovima, uključujući i Plein, sa statuom Villijama III Oranskog, gde možete sesti i naručiti džin-tonik (samo kao predlog).”
Ana
Gučijeva vrtna galerija, Firenca
“Petnaest minuta hoda od železničke stanice u Firenci možete slobodno ući u izložbeni prostor „Gucci Garden Galleria“, smešten u Trgovačkoj Palati (Palazzo della Mercanzia). Troetažni muzej u vlasništvu ovog modnog brenda, kojeg je osmislio Gučijev dizajner Alesandro Mikele sadrži niz prostorija ispunjenih vizuelnom istorijom brenda kroz decenije. Izuzetno upečatljive vitrine u kojima su izloženi komadi Gučijeve odeće kroz istoriju, uz police i stolove sa asesoarima iz 1930-ih. Zatim će neke od posetiteljki izvesno uzdisati na jedinstveno ukrašene haljine i kožne torbe „a la Gucci“. Izloženi su njihovi klasični printovi na tekstilu, uključujući marame i haljine sa cvetnim dezenima, inspirisanim komadima koje je volela da nosi princeza Grejs Keli, uz čudesnu retro-kolekciju pletera iz 1970-ih. U prizemlju muzeja je radnja u kojoj se prodaju knjige o modi i modni časopisi, kao i neki komadi odeće. Poznata ’Gucci Osteria’ Massima Botture smeštena je na terasi u prizemlju, uz nadasve lep zalogaj koji je u sebe vizuelno ‘ušio’ i poznate Gucci ‘šnajderske vizuale’, pa je Gučijev vatromet šarenila prisutan i na zdravom tanjiru.”
Kler
Muzej nameštaja (Hofmobiliendepot), Beč
“Od bečkog Vestbahnhofa, do ovog muzeja imate 10 minuta laganog hoda (10,50 € / 6,50 €). To je, inače, jedna od najvećih kolekcija nameštaja na svetu, fascinantna, uz kuratore koji posetioce veoma dobro vode kroz ovaj nepojmljivo aranžirani lavirint nameštaja, uključujući carske putujuće prestole, komode i umivaonike. Sama stanica je dragulj za sebe, sa staklenim frontovima dizajniranim tokom srednjeg veka, nepretencioznim spomenikom deci spasavanoj tokom bečkog Kindertransporta 1938. Vestbanhof i Hofmobiliendepot predstavljajali su glavne tačke okupljanja mnogih izbeglica u vreme migrantske krize 2015. godine.”
Anita
Muzej savremene umetnosti u Kijasmi, Helsinki
“Muzej moderne umetnosti u Kijasmi (€15 / besplatan ulaz posetiocima do 18 godina), odmah iza glavne železničke stanice u Helsinkiju, je, pa, neverovatan – ne samo zato što ćete videti najlepšu železničku stanicu u Finskoj, koju je dizajnirao legendarni Eliel Saarinen. Radeći jedno vreme kao dadilja u Helsinkiju, tamo sam svakodnevno vodila devojke koje sam pazila. Ne samo što ste u prilici da uživate u čestim postavkama, već su dobre šanse da vas i sama arhitektura zgrade i njeni prostori impresioniraju: Iz prednjeg dvorišta imate sjajan pogled na Finski parlament.”
Ida
Muzej primenjenih umetnosti i zanata, Hamburg
“Museum für Kunst und Gewerbe (ulaz 12€ / 8€) idealno je mesto da ispružite noge između dugih putovanja vozom do Skandinavije; smešten je u parku iza hamburškog Hauptbahnhofa. Sam muzej je u predivnoj zgradi sa ogromnom kolekcijom antikviteta, uključujući drevne artefakte iz svih najvećih religija. Tu su i izvanredne kolekcije klavira, grafika, komada Art Nouveau-a i Bauhaus-a. Vrednost eksponata doprinela je da budu zaštićeni kao baština od svetskog značaja. Topla preporuka: Stalna postavka Umetnost pljačke, s akcentom na kuhinjski i pribor za jelo, koje su u IIsv.r. zaplenili nacisti. U muzeju je permanentno postavljeno sedam aktuelnih izložbi koje su često fokusirane na savremeni dizajn, a tu je i sjajan kafić.”
Aleksandra
Muzej Drugog svetskog rata, Gdanjsk
“Petnaestominutnom šetnjom od ‘Gdanjske Glavne’ (Gdansk Glowny), dospećete do muzeja čija je postavka fascinantna koliko i u neku ruku uznemirujuća (ulaznica od 3.5 evra). Glavna postavka spada među najveće na svetu – ali čak i ako imate tek koji slobodni minut u presedanju između dva voza – vredi ga posetiti – pa makar i preleteti, uprkos njegovoj veličini. Ovde se nalaze prvi snimci Drugog svetskog rata, a fokus je na tragičnom iskustvu Poljske. Izložba govori o tome kako je počeo rat, prikazujući žrtve, počinioce i obične ljude u Poljskoj. Način na koji je postavljena ova „vizuelna priča“ vrlo je kvalitetan i nudi posetiocu emocionalnu i misaonu provokaciju. Ovaj muzej nam je preporučio obližnji hostel u kojem smo boravili; ispostavilo se da je ovo bio jedan od najvažnijih trenutaka naše posete Poljskoj.”
Šeril
Jevrejski muzej, Kopenhagen
“Mnogi muzeji u Kopenhagenu su prepuni umetnina, dizajnerskih komada i onih koji su pristigli iz svih krajeva sveta tokom plovidbi danske kraljevske mornarice. Ipak, predmet koji spada među najinteresantnije – pisaća mašina na jidišu – izložena je u omalenom Danskom jevrejskom muzeju, kojeg su fantastično osmislili Daniel Libeskind i njegov studio (7.75/6.5 evra). Ušuškan među idilične vrtove palate Kristijanborg (1167.), na 15 minuta laganog hoda od glavne železničke stanice u Kopenhagenu, eksponati za sebe prikazuju neverovatnu priču o tome kako je većina danskih Jevreja preživela holokaust nakon evakuacije od strane pripadnika danskog pokreta otpora. Ova masovna evakuacija je, ipak, tek jedan delić viševekovne istorije danskih jevreja prikazane u stalnoj postavci. Eksponati se kreću od sakralnih komada (vezenih Tora s polovine 18. veka) do onih šarmantno profanih (svadbeni meniji iz 1930-ih).”
Danika Parik
Muzej arheologije Južnog Tirola, Bolcano
Ecijev novi dom: italjanski muzej po konceptu norveškog studija Snøhetta u Dolomitima
“U Bolcanu se nalazi čuvena statua-reprodukcija drevnog lovca, poznatog pod imenom Ötzi. Na pravcu kada se od Minhena spuštate ka srcu Alpa i Italiji, neizbežno prispevate u Bolcano, poznatom kao „kapija Dolomita“. Preporuka: ovde neizostavno napravite pauzu u putu, i razonodite se posetom Muzeju arheologije Južnog Tirola (9€/7€) pre no što vas voz ili vozilo „odšlepuje“ do vrhova italijanskih Alpa. Novi dom tog legendarnog gorštaka i lovca koncipirao je norveški studio Snøhetta. Stalna postavka ima svetski poznatog ‘Ledenog čoveka’, Ecija, izvanredno očuvanog unutar komada glečera kojim je bio okovan više od 5.000 godina; pronađen je 1991. na vrhu jednog planinskog prevoja u Ectalskim Alpima. Eci je nastarija prirodna ljudska mumija u Evropi, čijim je otkrićem pružen dragocen i dotad nedostupan uvid u život kalkolitskih Evropljana. Obavestite se i o detaljima dosad obavljenih istraživanja, uz fascinantna saznanja i procene o tome kako je Eci živeo i na kraju umro; izbliza ćete videti i njegovu odeću, komade oružja i drugih predmeta od kojih podilaze trnci: Ötzi – sinonim za dirljivu, dramatičnu i opasnu egzistenciju Homo sapiensa na evropskom tlu 3300pne.”
Matthew Craven
Gradska galerija ’Kroford’ u Korku
“Na četvrt sata šetnje obalom reke od železničke stanice u Korku dolazite do Gradske umetničke galerije ‘Crawford’ (ulaz besplatan). Radi se maloj, ali savršenoj umetničkoj kolekciji koja prikazuje dela irskih umetnika, među kojima su Seán Keating, Dorothy Cross i Norah McGuinness, ali i mnogi drugi znameniti irski kreativci. Njegova kompaktnost nameće da se, usled gotovo fizičke bliskosti s eksponatima, ‘povežete’ s umetničkim delima iz Krofordove postavke; moju dvogodišnju ćerku tretirali su kao ‘malu poklonicu umetnosti’, a ne kao ‘nestašnu osobicu’ koja bi u tom skučenom prostoru mogla da u trenu napravi džumbus. Sjajna, nadaleko poznata kafeterija ovenčana nagradama je prava glazura (bukvalno!) na torti. Umetnička dela koja smo tamo videli su nas impresionirala, ostavši nam u trajnom sećanju.”
Kerol
Nizvodno od izvora:
[Coronavirus] EU countries agree not to use location data for tracing apps
[Opinion] It doesn’t have to be coronavirus ‘or’ Green Deal
Last Chance Tourism Destroys the Very Places People Want to Save
99-year-old veteran raises $33 million for Britain’s health-care system by walking his garden
Coronavirus: Army veteran Tom Moore, 99, raises £4m for NHS
7 Historic Dishes Born From Tough Times That You Can Make at Home