Tajna, ili, bolje rečeno, nezvanična i od očiju javnosti odaljena grupa naučnika i milijardera gura svojevrsni ‘Projekat Menhetn’ za Covid 19. Oni trenutno rade na selekciji najizglednijih svetskih istraživanja koja se bave korona-pandemijom, trudeći se da njihov odabir naučnih studija pronađe put do Bele Kuće i kreatora politika.
Tom Cahill, osnivač kompanije ‘Newpath Partners’ iz Bostona (Kayana Szimczak)
Desetak vrhunskih američkih naučnika, grupa milijardera i industrijskih titana kažu da imaju odgovor na pandemiju korona virusa; oni su pronašli “zadnja vrata” (backdoor), odnosno, neuobičajen i nekonvencionalan način dostavljanja svog plana američkoj administraciji i odlučiocima u Beloj kući.
Ovu “eklektičnu grupu” predvodi 33-godišnji lekar i preduzimač, Tom Cahill, koji živi daleko od očiju javnosti u iznajmljenom dvosobnom stanu u blizini parka Fenvej u Bostonu. Poseduje samo jedno odelo, ali ima dovoljno čvrste veze da bi mogao uticati na odluke američke vlade u ratu protiv Kovida-19.
Grupa naučnika i preduzetnika-finansijera opisuju taj organizovani angažman kao svojevrsni ‘Projekat Menhetn’ u doba aktuelnog globalnog karantina; sam naziv je svima dobro poznat, i reminiscencija je kodnog naziva grupe naučnika iz Drugog svetskog rata, koji su pomogli u razvoju atomske bombe (Openhajmer, Ajnštajn et al). Ovog puta, naučnici su upregli svoje mozgove, a biznismeni novac, kako bi sa svih strana sveta “destilisali” odnosno pročistili i prikupili nekoliko neortodoksnih, neuobičajenih ali potencijalno izglednih rešenja u borbi protiv korone.
Sebe nazivaju “Naučnicima za suzbijanje Kovida-19” (Scientists to Stop Covid-19). Ovaj tim sastavljen je od biohemičara, imunobiologa, neurobiologa, hronobiologa, onkologa, gastroenterologa, epidemiologa i “nuklearaca”. Od naučnika koji su centralna osa ovog projekta, izdvaja se genetičar i hronobiolog Majkl Rosbaš (Michael Rosbash), dobitnik Nobelove nagrade za 2017. godinu, koji je rekao kako “Nema sumnje da sam najmanje kvalifikovan”.
Ova grupa, o čijem radu nije ranije izveštavano, sada deluje kao posrednik između farmaceutskih kompanija i ključnih igrača koji ”dreše kesu” iz američkog budžeta; farmaceuti su već neko vreme tražili neku “kopču” s naučnom i stručnom reputacijom, koja bi ih približila donosiocima odluka u Trampovoj administraciji. Svi stručnjaci angažovani u ovoj grupi deluju pojedinačno, svako iz svoje laboratorije, pritom uspostavljajući neku vrstu ad hoc odbora za pregled i procenu nebrojenih istraživanja na temu korona virusa, takođe uklanjajući nedostatne studije pre nego što ovi uopšte dopru do kreatora politika.
Kopija prve od 17 stranica naučnog izveštaja o mogućim načinima zaustavljanja korone (link)
Grupa je sastavila poverljiv izveštaj na 17 stranica u kome se poziva na niz nekonvencionalnih metoda u borbi protiv virusa. Jedna od zapaženijih ideja sastoji se u lečenju pacijenata snažnim lekovima koji su prethodno korišćeni protiv Ebole, primenjujući daleko snažnije doze nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Uprava za hranu i lekove i Odeljenje za boračka pitanja (The Food and Drug Administration, the Department of Veterans Affairs) već su primenjivali posebne preporuke, poput preinačenja postojećih propisa o proizvodnji, kao i odobravanja zahteva za specifične lekove protiv korona virusa. Kraće rečeno, taj skup stručnjaka je neka vrsta komisije kojoj farmaceutske kompanije podnose svoje naučne projekte vezane za COVID-19, pri čemu ih ta grupa odobrava ili pak odbacuje, u zavisnosti od njihove procene kvaliteta određene ideje. Novac iz državne kase poteći će tek ukoliko se ova grupa volontera saglasi da je neka ideja vredna daljeg razvoja i ulaganja.
Nik Ejers, dugogodišnji pomoćnik potpredsednika Majka Pensa (J. Ernst / Reuters)
Prema dokumentima u koje je imao uvid Volstrit žurnal i oni koji su iz prve ruke upoznati s tom problematikom, Direktor Nacionalnih instituta za zdravstvo Frensis Kolins (Francis Collins) je u aprilu izrazio slaganje s većinom preporuka datih u ovom izveštaju (akcionom planu). Taj je izveštaj dostavljen članovima Trampovog kabineta i potpredsedniku Majku Pensu, šefu operativne grupe (odnosno kriznog štaba) za koronu.
Osnovno preimućstvo Dr. Kehila je njegova po mnogima interesantna investiciona firma, to jest neprofitna grupa aktivista, koja je veoma sveža i radi odskora. U grupu su uključeni i neki od najvećih milijardera, poput Pitera Tila, Džima Palote ili Majkla Milkena – finansijera koji su Kehilu priuštili legitimitet da usred krize dopre do zvaničnika Bele kuće. Kehill i strručnjaci koje je sakupio često su savetovali odnosno “brifovali” Nika Ejersa (Nick Ayers), dugogodišnjeg Pensovog pomoćnika i šefa kriznog štaba, koji je u poslednjih mesec dana odgovarao na “spoljne pozive”.
Niko ko je uključen u grupu ne može se finansijski okoristiti ovim “naučnim aktivizmom”: Kažu da ih je motivisala šansa da čitavoj stvari pridodaju svoje profesionalne veze i stručno znanje u borbi protiv korona virusa – povezivanje nauke i politike, koje je na državnom i saveznom nivou doskora bilo prilično napeto i usiljeno.
„Možda ćemo uspeti“, rekao je Stjuart Šrajber (Stuart Schreiber), hemičar sa Univerziteta Harvard i član grupe. “Ali ukoliko uspe, to (što ćemo pronaći i razviti) bi moglo promeniti svet.”
Stiv Paljuka (Steve Pagliuca), suvlasnik Boston Seltiksa i kopredsednik Bain Capital-a, kao i jedan od investitora Kehilove inicijative je pomogao pri uređivanju nacrta njihovog izveštaja, čiju je verziju poslao izvršnom direktoru Goldman Saksa, Dejvisu Solomonu, koji je, pak, uspeo da ovaj izveštaj doturi ministru finansija Stivenu Mnučinu (Steven Mnuchin).
Potpredsednik Majk Pens na brifingu, sa članovima akcionog štaba za korona-krizu (Foto: michael reynolds/EPA/Shutterstock )
Članovi grupe kažu da su svesni kako mnoge njihove ideje možda neće biti sprovedene u delo, a da ih Trampova administracija može u potpunosti zanemariti.
Ovaj izveštaj je zasnovan na razgovorima s naučnicima, privrednicima, vladinim zvaničnicima, kao i pažljivog razmatranja s njim povezanih dokumenata.
Izbijanje epidemije
Pre samo dve godine, Kehil je spremao svoj doktorat na Djuk Univerzitetu, sprovodeći istraživanja o retkim genetskim bolestima (u svojim pantalonama od 20 dolara iz Kostkoa, radnje koja je simbol najjeftinije kupovine). Prvobitno je želeo da, po zaršetku doktorata, nastavi svoje bavljenje genetskim istraživanjima.
Umesto toga, ponovo se povezao s prijateljem koji ga je uveo u posao u očevoj “Blue Chip’ kompaniji, investicionoj firmi ‘Raptor Group’. („Plavi čipovi“ su zrele i iskusne kompanije koje na berzi važe za sigurne, stabilne, profitabilne i dugotrajne, odražavajući relativno sigurne investicije sa niskom volatilnošću).
Kehila je posebno privuklo ulaganje u bio-nauke. On je rezonovao da bi mogao napraviti veći uticaj tako što će prepoznavati obećavajuće, talentovane naučnike i njihov rad, kojima bi potom pomogao u otklanjanju problema vezanim za istraživanje – kako onih naučnih tako i finansijskih.
Nakon što je neko vreme radio za Raptor, osnovao je sopstveni fond, ‘Newpath Partners’, sa početnih 125 miliona dolara poteklih od male grupe bogatih investitora, uključujući Silicijumsku dolinu i u njoj lojalnog, pouzdanog i marljivog Pitera Tila (uz koosnivače privatnog fonda, poput Stivena Paljuke). Njih je privukao Kehilov potpuno iskren i otvoren pristup, kao i izuzetna zainteresovanost za rešavanje najvećih i najtežih problema.
Početkom marta, dok je stopa broja preminulih od korone nezadrživo išla naviše, Kehil je bio zaintrigiran i pomalo deprimiran stanjem onog dela naučne zajednice koji se bavi istraživanjem virusa. “Nauka i medicina bile su najudaljenije tačke, najskrajnutije oblasti: skrajnute od svega što se dešavalo u stvarnom svetu”, rekao je Kehil.
Donald Tramp na brifingu 13. aprila (Foto: Yuri Gripas/CNP/Zuma Press)
Njegovi investitori su ga preplavili pitanjima o virusu, a on je, podstaknut tim interesovanjem, organizovao internet-sastanak sa njima, i tom prilikom im predstavio nekoliko ideja koje idu “uzvodno”, prkoseći uobičajenim strujama kojima “pliva” naučna zajednica tokom rada na leku, vakcini i testovima za Covid-19, uz kratko izlaganje o tome kako ubrzati razvoj leka i slično. Očekivao je da ovom internet-sastanku prisustvuje dvadesetak osoba.
Kada je pokušao da pozove na sastanak, bio je odbijen jer je poziv dostigao pun kapacitet odnosno broj učesnika – za njega nije bilo mesta. Tada mu je zazvonio mobilni, a na displeju je uočio da ga neko zove sa njujorškog broja. Bio je to poverenik američke Nacionalne košarkaške asocijacije, komesar En-Bi-Ej lige, Adam Silver. I on je želeo pristupnu šifru za sastanak (kasnije mu je Kehil lično pružio sve potrebne informacije i zaključke donete na tom sastanku).
Veliki investitori koji su činili finansijsku bazu fonda-kompanije ‘Newpath’ su dalje razglasili ovu vest, a ovaj poziv je privukao stotine onih koji su spremno čekali da daju svoj stručni ili finansijski doprinos u istraživanjima i razvoju – od kojih većinu nikada nije sreo (uključujući i Milkena).
Kad je konačno usledio poziv, duboko je udahnuo i rekao da sarađuje sa prijateljima kako bi probrao potencijalna rešenja za lečenje korone, svodeći poplavu alternativa na najperspektivnije istraživačke projekte. On je rekao da je u velikoj meri odustao od investiranja kako bi se fokusirao na potragu za lekom.
Nakon jednog sata se isključio iz razgovora, izvadio slušalice iz ušiju i otvorio inboks: već je bio prepun mejlova s idejama i ponudama za pomoć, uključujući i tim gospodina Milkena. “Tokom 50 godina koliko sam uključen u medicinska istraživanja nikada nisam video ni približno sličan nivo i širinu saradnje kao danas”, rekao je Milken.
Harvardski hemičar Stjuart Šrajber se povezao sa dugogodišnjim prijateljem Edvardom Skolnikom, bivšim šefom istraživačko-razvojnog tima farmaceutskog giganta Merck & Co, gde je pomagao u razvoju 28 novih lekova i vakcina. Doktor Skolnik je bio brutalno otvoren prema Šrajberu: Vakcini bi trebalo najmanje 18 meseci do konačnog puštanja u opticaj – pod normalnim okolnostima, i to samo, kako je naglasio, “ukoliko imate sreće.”
Šrajber je uzvratio pitanjem: „A šta ako bi moglo za šest meseci?“
Tim je sastavio listu od dvadesetak kompanija koje bi mogle imati koristi od njihovih preporuka, i koje su se obavezale da će odmah prodati bilo kakve potencijalne akcije koje bi im mogle pripasti. Jedan od prvih članova ove grupe rekao je da ne može da deluje na takav način i shodno takvim propozicijama, što je bio razlog njegovog isključenja iz grupe.
Veliki deo početne faze aktivnosti je uključivao otkrivanje stotina naučnih radova na temu korone i krize, inovativih ideja koje su poticale iz celog sveta. Nakon što su te obećavajuće ideje prikupili, izdojili su ih od onih koje im nisu delovale perspektivno. Svaki član grupe je prolazio kroz čak 20 radova dnevno, što je otprilike 10 puta više od učinka koji su imali radeći svoje uobičajene poslove. A onda su se okupili da razgovaraju putem video-konferencije, otpočevši baraž unakrsnih tekstualnih poruka – „poput gomile tinejdžera“, rekao je Rosbaš – uz bezbroj međusobnh telefonskih poziva.
Usled izuzetno intenzivne i neprestane komunikacije, lična higijena je prva bila na udaru. Majkl Lin, neurobiolog sa Stenforda je počeo da isključuje kameru svog telefona kako bi se doslovce zaštitio od prekomernog izlaganja. „U samo par dana sam imao sedam ili osam intenzivnih sastanaka kroz aplikaciju ‘Zoom’, što je sasvim izvesno kod mene izazvalo neku vrstu bolesti“, našalio se harvardski biohemičar Dejvid Liu.
Rasprave nisu uvek bile strogo naučnog karaktera. Grupa je, na primer, razgovarala o tome da li da vlasti predloži da američko zdravstvo preimenuje virus u „SARS-2“, nakon pojave zoonotičkog (životinjskog) virusa 2003. godine. Misnistarstvu zdravstva je ovo (čini se prilično adekvatno) ime zvučalo zastrašujuće, “što bi moglo navesti da mnogo više njih nose zaštitne maske za lice”). Od preimenovanja se napokon odustalo.
Tim se obavezao da će nastojati da se ne meša u politiku – nimalo lak zadatak u “buci i besu” koji sa sobom nosi svaka izborna godina u SAD.
Hidroksihlorokvin, lek protiv malarije kojeg je promovisao i Tramp je odbačen nakon što je stalni član ove stručne grupe Ben Krevat iz kalifornijskog neprofitnog naučnog klastera ‘Scripps Research’ iz Lahoje utvrdio da on, u najboljem slučaju, ima male šanse da se pokaže efikasnim protiv korone. Lek je u završnom izveštaju grupe bio tek usputno pomenut.
Hidroklsihlorokvin (John Locher/Associated Press)
Grupa je takođe odbacila ideju upotrebe testiranja na antitela kako bi se omogućilo ljudima da se vrate na posao ako njihovi rezultati pokažu da su se oporavili od virusa. Krevat, po struci biohemičar, izjavio je da je to „najgora ideja za koju je ikad čuo.“ On je posebno naglasio da prethodno izlaganje virusu možda neće sprečiti da oni koji su ga preležali prenesu virus drugima, te da prekomerno naglašavanje testiranja na antitela može neke ljude “inspirisati” da se namerno zaraze… kako bi “malo potom” – kad ga preleže – stekli imunitet i bili “zdravi i imuni”.
Prve tri faze preporuka sadržanih u izveštaju ove grupe bile su usmerene na aktivnosti na nivou federalnih vlasti. Primera radi, ticali su se upotrebe lekova, koji se još nisu dokazali kao potpuno efikasan način da podstaknu proizvođače na povećanje proizvodnje – bez brige o gubitku novca ukoliko se lekovi ne pokažu uspešnim. Drugo, recimo, smanjiti vreme potrebno za klinički atest novih lekova: sa devet meseci ili jedne godine na – nedelju dana.
Grupi je potom bila potrebna preporuka za prave ljude u Trampovoj administraciji. Da bi to realizovao, Kehil je kontaktirao jednog milijardera koji je dobro pozicioniran u aktuelnoj upravljačkoj garnituri.
Uvod
Brajan Šet (Brian Sheth), koosnivač firme u vlasništvu grupe privatnih investitora ‘Vista Equity Partners’ i član američkih demokrata nadgleda prikupljanje novca iz svoje kuće u Ostinu, u Teksasu. On je bio među prvim investitorima koji su uložili u Kehilov fond, na čiji se poziv odmah odazvao. Njegova specijalnost bila je tehnologija, ali ne i imunologija.
Uspostavio je prijateljske veze sa Tomasom Hiksom Juniorom, biznismenom iz Dalasa i kopredsedavajućim Republikanskog nacionalnog odbora. Šet je Hiksu predstavio Kehilovu grupu naučnika i investitora.
Brajan Šet, koosnivač i predsednik kompanije Vista Equity Partners, prošle godine na Beverli Hilsu u Kaliforniji. (Foto: Patrick T. Fallon/Bloomberg News)
Ovim povezivanjem je obezbeđena stalna i sigurna komunikacija između grupe uglavnom liberalnih naučnika iz levo orijentisanih institucija sa republikanskim “staležom” koji sa Trampom Juniorom ide, recimo, u lov na – ptice.
Tokom svog prvog razgovora sa grupom, Hiks je rekao: „Nisam naučnik. Pokušajte da mi stvar predstavite na dovoljno jasan način, a onda mi recite gde je ta ‘crvena traka’ koja vas sputava” (‘red tape’; fraza za preteranu birokratiju ili ekstremno pridržavanje pravila i formalnosti, posebno u sferi javne uprave i državne adminisracije).
Glavna briga naučnika bila je američko Ministarstvo za hranu i lekove (FDA). Naučnici su u svom istraživanju identifikovali da, za sada, najviše izgleda pružaju monoklonalni lekovi na bazi antitela, koji se lepe odnosno čvrsto prijanjaju na ćelije virusa. Ali, da bi se lek napravio u dovoljnim količinama, jedan njihov proizvođač (Regeneron Pharmaceuticals Inc.) bi morao da neke svoje postojeće pogone premesti u Irsku. Pravila FDA zahtevala su višemesečno čekanje na odobrenje i pribavljanje dozvola za delimični premeštaj proizvodnje.
Skolnik, koji se preganjao s birokratijom tokom izbijanja epidemije AIDS-a je pokušao da dopre do rukovodilaca FDA. Taj se poziv nije završio baš idealno, nakon što su birokrate odgovorile njegovoj grupi da su “pandemiju već stavili pod kontrolu”. Nakon grupnog poziva, jedan od naučnika je za FDA rekao da su “Oni ovde problem.”
Zašto bi krv onih koji su preležali koronu mogla biti spasonosna za obolele?
Sve veći broj bolnica istražuje testiranje na antitela i terapiju krvnom plazmom kao način borbe protiv novog koronavirusa kod bolesnih pacijenata. Foto ilustracija: Laura Kammermann
Kehil je stupio u kontakt sa Ejersom. Nakon što je grupa upoznala pomoćnika potpredsednika o “uskom grlu” i teškoćama u komunikaciji sa političkim strukturama, Ejers je rekao da možda zna koga bi mogao da pozove. Te večeri, 27. marta, Regeneron je primio poziv od FDA. Imali su dozvolu, mogli su da otpočnu odmah, a da proizvodnju prebace u Dablin.
To je bio pozitivan znak da je ono što radimo konačno počelo da funkcioniše”, rekao je Rosbaš.
Grupa je takođe sarađivala s ljudima iz američke agencije za zdravstvenu zaštitu vojnih veterana (US Dept. of Veterans Affairs), najvećim zdravstvenim sistemom u Sjedinjenim Državama. Naučnici su medicinsko osoblje ovog odeljenja podstakli da veteranima zaraženim koronom omoguće uključivanje u postojeća medicinska ispitivanja (kao što je, recimo, rak prostate), kako bi videli da li se već odobreni lekovi mogu pokazati efikasnima protiv virusa. O ovom predlogu su razgovarali sa glavnim medicinskim oficirom i sekretarom agencije za pitanja veterana, dobivši pritom informaciju da inicijativa brzo napreduje.
Paljuka je o ovom izveštaju telefonom razgovarao sa Čarlsom Bejkerom, republikanskim guvernerom Masačusetsa, koji je tom prilikom rekao Paljuki kako planira da usvoji neke elemente njihovog plana.
Steve Pagliuca, Bain Capital (Simon Dawson/Bloomberg News)
Sa većinom svojih naučnih predloga koje stručnjaci preporučuju, ili je njihovo odobravanje u toku, grupa gleda na svet nakon ove pandemije. Paljuka je podstakao naučnike da postojećem planu pridodaju i četvrtu fazu: šta i kako nakon karantina i ponovnog “otvaranja” Amerike.
Neke od ideja tiču se izrade testa pljuvačke i zakazivanja testova na kraju radnog dana, tako da bi rezultati bili dostupni već sledećeg jutra. Takođe je predložena i široka upotreba mobilne aplikacije na nacionalnom nivou, koja od stanovnika zahteva da na dnevnoj bazi potvrđuju da nemaju nijedan od 14 simptoma koji odlikuju prisustvo korone u telu.
Članovi grupe su poslednjih dana nastavili razgovore sa zvaničnicima administracije, nadajući se da će njihov poverljivi plan prerasti u praktičnu akciju.
„Potrebna nam je angažovanost čitave nacije – kako vlade, tako i biznisa i naučne zajednice – da bismo se ujedinili u nadvladavanju pandemije“, rekao je Paljuka.
Rob Copeland, The Wall Street Journal, April 27, 2020 10:49 am ET
Shadowy Geometric Shapes Rendered with Meticulous Crosshatching by Artist Albert Chamillard
PS5 design has a wild ‘taco’ shape with removable fan cover
5 Asian Pacific American Photographers Share Their Journeys as Artists
The interior design mistakes everyone is making – and 5 ways to avoid them
New York Times – Sewer Cleaners Wanted in Pakistan: Only Christians Need Apply
Kaitlyn & Mady Dever Have Been Making Music Forever — Now They’re Ready To Share It
Peta Pixel – These Photos Show How Easy it is to Create ‘Fake News’ with Photography