Preduzetništvo i poslovna literatura: saveti i alati

Sa listama svake vrste je uvek zanimljivo i zabavno jer su one odraz afiniteta svojih kreatora: Uprkos riziku od subjektivnosti, na ovoj listi 20 najboljih poslovnih magazina je u najmanju ruku zastupljeno petnaestak onih najreferentnijih; Tako misli barem 90% njihovih čitalaca, kako onih “običnih”, tako i ljudi od biznisa. Svaka od navedenih publikacija ima uticaja ne samo na američku već i svetsku preduzetničku scenu.

U jednom trenutku, onda kada započinjete mali posao, naći ćete potrebu za inspiracijom. Tada ne postoji ništa bolje od dobrih, staromodnih magazina za mala preduzeća (u redu, ili su to možda internet-verzije poslovnih časopisa); oni će vam pružiti osvežavajući podsticaj ili, jednostavno, dobre izvore dodatnih saznanja koja vam mogu zatrebati kako biste svoje poslovanje vodili na najbolji mogući način.

Pored omiljenih blogova, podkastova, knjiga i foruma na mreži, pretplata na redovne publikacije za poslovanje malih preduzeća predstavlja odličan način da svom poslu pridodate i neke relevantne uvide i iskustva, proizašlih iz prakse poznatih preduzetnika; ovi izvori vam pružaju dragocene savete kako biti bolji i efikasniji vlasnik malog biznisa ili ćete u njima, naprosto, pročitati neke zanimljive priče o malim preduzećima (poput vašeg).

Pa, koje bi magazine za mala preduzeća trebalo imati na radaru? Autorka ovog teksta, Seli Laukner, predlaže da pretragu započnete sa ovih dvadesetak.

Vrhunske poslovne publikacije za preduzetnike:

Prilično smo sigurni da ste čuli za neke od sledećih poslovnih časopisa – ako već dosad niste njihov pretplatnik. Međutim, nadamo se da će vam ova lista pomoći da otkrijete magazine za mala preduzeća (ili nekoliko njih), koje ćete dodati vašoj listui omiljenih.

Najbolji poslovni časopisi:

1. Forbes: najbolje za zaokružene liste

Magazin sa verovatno najpriznatijim imenom, Forbes je industrijski standard koji već više od jednog veka viri iz aktovki Volstritera. Forbsova štampana i onlajn izdanja nude praktične savete, sveobuhvatne liste (za početak, pogledajte Forbsovu godišnju listu milijardera), komentare, trendove u životnom stilu, vesti i rubriku posvećenu malom biznisu. I mada Forbs važi za klasik, on nije “starovremski”; posvećuje jednaku pažnju kako vrhunskim fintech kompanijama tako i preduzećima bliskim praktično svakom domaćinstvu – uz, naravno, sva ona koja pripadaju i „staroj školi“ biznisa.

Ali, ono po čemu se Forbs zaista ističe kao časopis za mala preduzeća – i gde njegov uticaj i kalibar zaista dolaze do izražaja – jeste njegova sposobnost da prenese praktična znanja o liderstvu; već više od jednog veka, Forbes je spona koja iskustva najmoćnijih svetskih stručnjaka spaja sa energijom novopečenih preduzetnika; taj način prenošenja poslovnih finesa je dragocen, bez obzira koliko vaš poslovni poduhvat bio nov ili mali.

2. Fast Company: najbolja inspiracija za startapere

U svetu poslovnih publikacija, Fast Company se od 1995. prepoznaje po novom i manje konzervativnom senzibilitetu – njegove priče nude blistave, uzbudljive poglede na neke od najbrže rastućih i najinovativnijih startup firmi (Ostale mrežne oznake članaka uključuju „Najkreativnije ljude u poslu“, „Dizajn inovacija“ i „Ideje koje menjaju svet“.)

Njihova štampana izdanja nude priče dužeg formata, a za magazin aktivno pišu neki od vodećih svetskih mislilaca i stvaralaca, poput osnivača Tvitera, Džeka Dorsija, izvršne direktorke kompanije Bumble, Vitni Volf, ili, recimo, dobitnika nagrade Emi, Donalda Glovera. Fast Company može izgledati kao da mu je poslovna slika preširoka da bi se takmičio sa drugim sličnim publikacijama koje su manje ali uže profilisane, i koje uspevaju da pokriju sve dramatično važne i praktične detalje poslovanja. I pored toga, u njemu je lako pronaći veoma dobru inspiraciju kojom se poslovanje može dovesti na viši nivo, ili možda samo uživati u „mentalnom profilu“ briljantnih preduzetnika i lidera poslovnih grana.

3. Money: Najbolja publikacija za finansije

Kao što i samo ime govori, Money je poslovni časopis namenjen uglavnom vlasnicima malih preduzeća ili zaposlenima u svetu finansija. To, međutim, ne znači da ga ne bi trebalo čitati čak i da niste direktno uključeni u poslovne finansije – na kraju krajeva, svaki vlasnik malog preduzeća mora da se bavi finansijama svog preduzeća, a Money je legitiman izvor saveta koji se mogu praktično primeniti.

Iako više ne izlazi u štampanoj formi, Money i dalje ima dobar deo tržišnog kolača tradicionalno namenjenog štampi za mala i srednja preduzeća; razlog uspehu je što i dalje pokriva sve ključne sektore: od upravljanja poslovnim bankovnim računom do ulaganja u male, startaperske kompanije.

4. Inc.: Najbolji za posebne izveštaje

Bez obzira da li vodite brzorastući startup ili tek otvarate vrata svom malom preduzeću, imaćete koristi od uvida u život koji nudi svako izdanje časopisa “Inc.“, kao i “Inc.com“. Ovaj potonji (Inc.com) posebno postiže pravu ravnotežu između vesti vezanih za posao, praktičnih uputstava, ličnih iskustava i eseja na temu “poslovnih trijumfa”, uz nedogledni niz profila i lista koje se mogu deliti, ili, recimo, pop-psiholoških karakteristika koje će privući svaku generaciju vlasnika malih biznisa i(li) ambicioznih preduzetnika.

5. TechCrunch: Najbolje za vesti iz sveta tehnološkog biznisa

Internet izdavač TechCrunch jedan je od najboljih poslovnih časopisa za preduzetnike koji vode tehnološki orijentisana preduzeća. Praćenje TechCruncha je odličan način da se bude u toku sa novostima iz ove poslovne grane, kompanijama koje se pojavljuju na vašem tržištu, akvizicijama kompanija, kampanjama za finansiranje i najperspektivnijim novim preduzetnicima.

Novinske priče TechCruncha su upečatljive i brzo se čitaju, pa nije teško uživati u njihovom praćenju – ukoliko vas, naravno uopšte zanima svet tehnologije i stehno-biza, bez obzira da li vaše malo preduzeće posluje u toj grani ili ne.

Takođe biste mogli razmisliti o registraciji na Crunchbase koji je u vlasništvu TechCruncha, a koji možete smatrati “LinkedInom za preduzeća”. Ovde možete da napravite profil za svoje preduzeće, podelite informacije o svojim proizvodima, uslugama i statusu finansiranja, i povežete se sa bilo kojim relevantnim informacijama o vašem preduzeću (poput članaka vesti i kanala na društvenim mrežama). Tada ga investitori, drugi vlasnici preduzeća ili zainteresovani pojedinci mogu pronaći, i možda zapratiti vaš profil; A Crunchbase nije samo za male početničke firme: Neke od najvećih svetskih kompanija, poput Epla, Netfliksa, Tesle i LinkedIna su izuzetno aktivne na poslovnoj klaud-bazi Crunchbase.

6. VentureBeat: Najbolje za novosti iz Startup biznisa

VentureBeat je još jedna korisna publikacija o tehnologiji i preduzetništvu koju treba pratiti. Ova mrežna publikacija uglavnom objavljuje vesti vezane za tehnologiju, iako su njihove preduzetničke i poslovne rubrike posebno korisne za informisanje o onim najperspektivnijim i novim startup kompanijama. VentureBeat predstavlja odličnu bazu za sve one koje interesuju pomaci u sferi tehnološki orijentisanih kompanija.

Publikacije za male preduzetnike i mali biznis:

7. Wired: najbolji za nauku i tehnologiju

Ukoliko želite da ste najbrže i najbolje obavešteni o najbitnijim naučno-tehnološkim probojima, onda je magazin Wired apsolutno obavezna literatura. I mada biste ovaj časopis mogli odbaciti kao „previše težak“ ili „sadržajno prezahtevan“, članci pružaju dragocen uvid u način na koji funkcionišu najinovativnija preduzeća. Njihova internet-publikacija dobija malo manju nišu (ili veću, u zavisnosti od vaše perspektive), sa rubrikama posvećenim najnovijoj opremi, idejama, nauci, bezbednosti, transportu ili kulturi poslovanja; doslovce sve priče iz domena poslovne kulture vredne su vremena potrošenog na njihovo iščitavanje – mahom se tiču najvećih tehnoloških kompanija na svetu.

8. Rubrika „Preduzetništvo“ poslovnog dnevnika Volstrit žurnal: Najbolje mesto za opšti pregled

Možda ste ovaj dnevni list već uvrstili u vašu „obaveznu literaturu“ kako biste bili u toku sa poslovnim vestima i opštim trendovima u biznisu i ekonomiji. Ali, kao vlasnik malog preduzeća, svakako bi trebalo obratiti pažnju na njegovu rubriku „Preduzetništvo“. Ovaj odeljak sadrži detaljne informacije o uber-uspešnim vlasnicima malih preduzeća, trendovima u malom preduzetništvu i korisnim vestima, komentarima i profilima o novim i obećavajućim startapovima.

A jednom kada izrastete u iskusnog preduzetnika, kakav vam je i sudbinom dopalo, počnite da pratite referentne vesti koje se tiču rizičnog kapitala. WSJ je odličan, zapravo vrhunski izvor poslovnih informacija korisnih za vlasnike preduzeća – ili čak za male investitore koji su već neko vreme u solidnom biznisu.

9. Odeljak o malom biznisu (’On Small Business’) u Vašington Postu: rubrika ‘Best Opinion’

Kao što mnogi već sigurno znaju, Vašington Post je jedan od vodećih američkih informativnih izvora, sa posebnim interesovanjem na pokrivanje unutrašnje politike. Ipak, nakon što pročitate današnje naslove, trebalo bi da pređete na „Odeljak za mala preduzeća“, koji funkcioniše kao svojevrsni poslovni časopis.

Članci u ovom odeljku mogu imati određene političke tendencije, ali im je zajedničko to što se svi direktno odnose na vesti i zakonodavne implikacije bitne za mala preduzeća. I, kao što bi se već moglo i pretpostaviti, članci o malom biznisu su u WP-u obično napisani u beskompromisnom stilu; iako ova rubrika podseća na umanjenu verziju “velikih” poslovnih magazina, njegovi sadržaji obiluju komentarima podsticajnim za dalja razmišljanja, poput onog da li je kompanija Amazon dobra ili loša po male biznise.

10. Mashable: najbolji za lagano čitanje

Mashable se u početku fokusirao gotovo isključivo na društvene medije, mada je tematika njegove veb-stranice veoma brzo proširila svoj opseg. Shodno tome, ovaj sajt sada ima ekskluzivnu poslovnu rubriku.

Iako Mashable objavljuje vesti i članke koji će većini ljudi biti zanimljivi, generacija Milenijumovaca i dalje ostaje njihova demografska ciljna kategorija. Dakle, veći deo njihovog poslovnog sadržaja usmeren je na mlađe preduzetnike, kojima nudi konkretna uputstva o svemu onome što pokreće jedno malo preduzeće. Ali, ukoliko tek započinjete svež poslovni poduhvat ili prelazite u preduzetništvo sa prethodnog posla, u ovoj publikaciji ćete verovatno pronaći neke korisne ili inspirativne delove – bez obzira na vaše godine.

Takođe treba primetiti da, za razliku od drugih magazina namenjenih malim preduzećima, njegov sadržaj nije pretežak ili “pregust”. Dakle, ako tražite nešto lagano ali privlačno „za čitanje u vozu“, između sastanaka ili pre spavanja, onda bi Mashable trebalo da bude vaša poslovna publikacija.

11. Entrepreneur: najbolje za potpuno nova preduzeća

Ako želite da otvorite malo preduzeće ili razvijete svoje već uspešno poslovanje, mesečnik Entrepreneur je sjajan poslovni magazin za proboj u svet biznisa. Ovaj magazin je privukao posebno istaknute saradnike: Nedavne naslovke uključuju Džefa Bezosa, Venus Villijems, Bobija Fleja i izvršnu direktorku Glossier-a Emili Vajs, koja je vodila njihov godišnji broj „Mladi milioneri“. Proverom veb-lokacije magazina Entrepreneur ćete na jednostavan način ostati u kontaktu s novostima iz sveta biznisa (a između objavljivanja narednog štampanih izdanja, na koja ne bi bilo loše pretplatiti se).

I u štampanoj kao i onlajn verziji ćete naći savete o gotovo sva pitanja vezana za mala preduzeća, poput cikličnih ekonomskih usporavanja, finansiranja preduzeća, zapošljavanja i efikasnog upravljanja vremenom. Veb-lokacija se ažurira nekoliko puta dnevno, mahom vestima vezanim za posao i trgovinu. Ostale rubrike zanimljive startaperima, a specifične za onlajn verziju magazina, uključuju “Inspiration”, “How To”, “Franchise”, “Technology”, i – zgodno i prikladno početničkoj sceni – “Start a Business“.

Ako tražite kombinaciju korisnih saveta i zabavnih priča koje se odnose na vaše malo preduzeće ili industriju, onda treba znati da Entrepreneur važi za jedan od najboljih poslovnih časopisa na koji se možete pretplatiti.

12. Business2Community: Najbolji za praktične savete

Bez obzira na posao kojeg želite da se poduhvatite, Business2Community je jedan od najboljih časopisa za mala preduzeća tipa „How-To“, odnosno, vrhunsko mesto u kojem ćete naći praktične poslovne savete. Ovaj časopis je sjajan za praćenje vesti iz vašeg ali i iz domena tehnološki orijentisanih firmi, mada je odličan resurs za preduzetnike kojima su potrebni delotvorni i praktični saveti o, recimo, najboljim načinima upravljanja malim biznisom ili svojim zaposlenicima. Njihovi članci su neretko usko profilisani, (recimo, „Najbolje prakse za vođenje kampanje digitalnog prikupljanja sredstava)“ ali i opšte uzev, nudeći savete o zapošljavanju kandidata s visokim potencijalima. Dakle, bez obzira kakav vam savet za mala preduzeća treba, Business2Community uvek ima neki sadržaj koji vam može pomoći.

13. Small Business Trends: Trendovi malog biznisa – najbolje za etablirane firme

’Trendovi malog biznisa’ je dragoceni onlajn i štampani izvor koji pokriva sve stvari vezane za poslovanje malih firmi; to ga čini jednim od najboljih magazina za mali biznis ukoliko želite da budete ispred „očekivane utabane krivulje“ vašeg poslovanja. Ako se pretplatite na njihovo štampano izdanje, dobićete mesečnik koji se fokusira na jednu određenu temu. Dakle, jednog meseca se, recimo možete informisati o izazovima vezanim za ostvarivanje što bolje prodaje u sektoru vašeg poslovanja, da biste nekog narednog možda čitali članke koji se tiču poslovnih putovanja. Sve u svemu, imaćete pristup resursima koji pokrivaju širok spektar tema kojima se, kao vlasnik malog preduzeća, svakodnevno bavite.

14. Mala preduzeća danas (Small Business Today): najbolji saveti za poslovno upravljanje

I štampano i onlajn izdanje magazina Small Business Today predstavljaju iscrpan izvor informacija korisnih za vlasnike malih preduzeća, naročito onih kojima su potrebni saveti o efikasnom i uspešnom upravljanju svojim kompanijama. SBT se, takođe, bavi pitanjima koja se tiču pronalaženja pozajmica za mala preduzeća. Dakle, ako želite da finansirate svoje poslovanje, možda ćete u ovom magazinu pronaći neki posebno koristan savet za vaše malo preduzeće.

Small Business Today poseduje i odličnu poslovnu rubriku koja vlasnike malih preduzeća povezuje sa dešavanjima u njihovom području. Ako želite da kontaktirate druge vlasnike malih preduzeća u vašoj poslovnoj niši, pogledajte dugačku listu lokalnih poslovnih dešavanja.

15. Franchise Times: najbolji za vlasnike franšiza

Ako se bavite franšiznim biznisom, onda bi Franchise Times trebalo da tretirate kao maksimalno referentan magazin za vaš biznis. Kao što verovatno možete pretpostaviti, Franšizna vremena su mesto za objavljivanje članaka posebno namenjenih davaocima a i primaocima franšiza. Koristite ovu publikaciju kako biste pratili vesti o franšizingu, doznali više o drugim uspešnim primaocima franšiza, ili iskoristili dragocene savete o boljem upravljanju franšizom koje ste se poduhvatili. Sve ono što se tiče uhodavanja u franšizno poslovanje ovde je skupljeno na jedno mesto; i mada deluje da franšiza ne zahteva “otkrivanje rupe na saksiji”, i da je to puki “skup rutina”, daleko od toga da je sve u vašem poslu baš tako “opušteno”.

16. Inbound Logistics: najbolje za logistiku

Bez obzira da li se bavite transportom, skladištenjem ili rukovanjem transportnim materijalom, ukoliko je vaše malo preduzeće neka od karika lanca snabdevanja – upravo ste vi prava publika ovog specijalizovanog lista. Ovaj poslovni magazin predstavlja „sve na jednom mestu“ za logistiku svih stvari; nudi vam najreferentnije vesti i savete za uspešno vođenje logističkog posla (poput načina povećanja produktivnosti skladišnog prostora i izbora sistema za upravljanje istim), izveštaje o industrijskim trendovima i još mnogo toga.

Magazin ‘Poslovna logistika’ je ipak mnogo više od izvora dragocenog materijala za „iščitavanje“. On, takođe, pruža aktivne alate i usluge, kao što su liste ponuda i planeri logistike uz čitav padajući meni za „Pronalaženje rešenja“, poput pronalaženja kompanija za transport, iili tehnoloških kompanija i programa edukacije iz oblasti logistike.

17. Nation’s Restaurant News: Najbolje za vlasnike restorana

Baš kao što mu i naslov kaže, Nation’s Restaurant News je vaš najbolji izvor informacija o restoranima i ugostiteljskom biznisu. U njemu će restorateri pronaći dragocene savete, informacije i inspiraciju o svim aspektima poslovanja: Veb-lokacija časopisa sadrži tekstove o potrošačkim kao i trendovima u hrani i pićima, poslovanju, marketingu, finansijama, vlasničkim istraživanjima i izveštajima bogatim podacima, profilima kuvara i, naravno, novostima o jelovnicima i meni-trendovima najvećih američkih restorana. NRN spada u najreprezentativnije poslovne publikacije jer, između ostalog, verno prenosi izvorna iskustva onih koji su se usudili da uđu u ugostiteljski biznis.

18. Modern Healthcare: najbolje za zdravstvene radnike

Verovatno se i ovde po naslovu nazire i tematika lista, ipak, u skladu sa svojim imenom, Modern Healthcare je apsolutno najbolje mesto za one kojima je posao povezan sa zdravstvenim sektorom. Ova nagrađivana publikacija je posebno temeljita u pokrivanju poslovnih vesti iz zdravstvenog sektora, sa fokusom na politike i sve aspekte zdravstvene zaštite, uključujući pružaoce usluga, industriju osiguranja, vesti o dešavanjima u okviru državnih struktura i zdravstva, finansije i tehnologije, ali, takođe, sadrži odlične, opsežne rubrike kao što su ‘Mišljenja’, ili, recimo, ‘Istraživanja’.

Čak i da niste u zdravstvenoj industriji, možda ćete biti zainteresovani da pročitate ili nominujete nekoga za liste nagrada magazina Modern Healthcare, koji prepoznaje najbolje rukovodioce, bolnice i preduzetnike iz područja američkog zdravstvenog poslovanja.

19. Women’s Wear Daily: najbolje za dizajnere

Ako je malo preduzeće blisko sa modom, trendi odećom ili industrijom za negu lepote – ili se možda naprosto radi o štreberu uključenom u posao koji ima veze s nekakvom odećom – onda je preporučljivo odvojiti koji trenutak za WWD, bilo u onlajn ili štampanoj formi. Ovaj nedeljnik se sjajno drži već više od jednog veka (nazivaju ga još i „modnom biblijom“ – ovde se autorka teksta, Seli Laukner “izvinjava” magazinu Vogue), jer funkcioniše ne samo kao poslovni već i kao “lifestyle” časopis.

I, kao što biste i očekivali od tako pohvalnog nadimka („modna biblija“), lideri iz ove poslovne grane veruju WWD-u zbog njegovog sveobuhvatnog pokrivanja najvažnijih vesti, trendova, emisija i događaja u modnom poslovanju. Ukoliko nekoga interesuju zbivanja u poslovnoj sferi mode i industrije odeće, onda je tu rubrika „Oko“, namenjena znatiželjnicima koji bi da “isprate” ekskluzivne  zabave-poslovne susrete, uz profile perspektivnih dizajnera. Magazin Success neretko piše i o “ekskluzivnim” vilama, rezidencijama, apartmanima itd. poznatih ličnosti (rubrike i inače uobičajene u brojnim drugim magazinima). Savršeno za lagano, čitanje bez previše udubljivanja (koga, naravno, ova tema uopšte zanima), a uz to, ipak, i s praktičnim poslovnim informacijama.

20. Success: najbolja inspiracija za mala preduzeća

Časopis Success nije posebno skrojen da bude striktno poslovni časopis, niti da u tom smislu parira ostalima već je, umesto toga, usmeren na ostvarivanje ličnih poslovnih dostignuća – kako god definisali taj pojam “ličnog” u svetu opšte međusobne povezanosti. On bi, i pored toga, trebalo da je na vašoj listi poslovnih časopisa na koje je poželjno obratiti pažnju. Na kraju krajeva, kao vlasnik malog preduzeća, vaš lični uspeh je direktno povezan sa uspehom vašeg preduzeća. U svojoj poslovnoj rubrici, ova publikacija stara više od 120 godina nudi savete kako izrasti u bolje menadžere, kako uravnotežiti svoje vreme i obaveze, uz čitavu nauku ispletenu oko postavljanja dostižnih ciljeva i podsticanje produktivnosti.

Umesto pogovora

Treba napomenuti da, tehnički, svaki od pomenutih publikacija za mala preduzeća nije automatski i “časopis” u tradicionalnom smislu (pod kojim mislimo na „štampu“), niti su svi oni isključivo usmereni na mala preduzeća. Ova lista je verovatno proširila ono što biste smatrali poslovnom publikacijom, mada svi spadaju u najbolje izvore kojima se možete obratiti ukoliko tražite poslovni savet, inspiraciju ili možda samo produktivnu pauzu tokom svog radnog dana.

Znamo da biti preduzetnik znači neprestanu zauzetost poslom, ali vredi odvojiti nekoliko minuta za poneki članak o vašoj poslovnoj grani ili malom preduzeću nalik vašem – nikada ne znate koja je korisna “poslovna mudrost” zapretena među korice neke od ovih publikacija (ili, ako je onlajn izdanje, na samo nekoliko „skrolova“ nadole).

 

The Best Small Business Magazines

  1. Forbes: Best for Round-Up Lists
  2. Fast Company: Best for Startup Inspiration
  3. Money: Best for Finance
  4. Inc.: Best for Special Reports
  5. TechCrunch: Best for Tech News
  6. VentureBeat: Best for Startup News
  7. Wired: Best for Science and Technology
  8. WSJ’s ‘Entrepreneurship’ Section: Best for an Overview
  9. WP’s ‘On Small Business’ Section: Best for Opinion
  10. Mashable: Best for Light Reading
  11. Entrepreneur: Best for Brand-New Businesses
  12. Business2Community: Best How-Tos
  13. Small Business Trends: Best for Established Businesses
  14. Small Business Today: Best Management Tips
  15. Franchise Times: Best for Franchise Owners
  16. Inbound Logistics: Best for Logistics
  17. Nation’s Restaurant News: Best for Restaurant Owners
  18. Modern Healthcare: Best for Health Care Professionals
  19. Women’s Wear Daily: Best for Designers
  20. Success: Best for Small Business Inspiration

Sally Lauckner, Fundera.com

 

Iz radijusa:

The bizarre reason Amazon drivers are hanging phones in trees near Whole Foods

Fortune’s 2020 40 Under 40

Why poetry may be the ultimate test for A.I.

Alibabin uspeh: Još jedan kineski poziv na buđenje Zapada

„Odrastao sam u Novoj Engleskoj na severoistoku Sjedinjenih Država, u zajednici koja gaji relativno malo veza sa Kinom u poređenju sa, recimo, Kalifornijom. Ovde u Šangaju živeo sam više od decenije, proveo u Aziji čak i duže, neprestano pokušavajući da jednu od mojih sestara kod kuće nagovorim da poseti Kinu. Njen ‘klan po tazbini’ putuje na druge kontinente – svuda – ali ne i do Kine. ‘Ne, hvala’, uvek je njen odgovor“, otvara svoju priču Russel Flannery za magazin The Forbes.

01

Da se razumemo, dosta je razloga zbog kojih Amerikanci ne bi trebalo da budu u ljubavi s Kinom. Brojne američke kompanije ovde u Šangaju veruju da ih kineska vlada ne tretira pravično, u nekoj vrsti modernog merkantilizma. Komunistička partija, kako strahuju i sebi predočavaju neki u SAD, sprovodi cenzuru i ograničava religiju. Takođe, u nekim manje ozbiljnim oblastima, već i sam razgovor sa Kinezom može se ispostaviti kao težak, jer njihova lična imena nemaju bilo kakve zvukove uporedive na engleskom jeziku. Pokušajte da kažete “Ah, Ćjaožuang (Xiaozhuang), kako si?” Zato je bila zaista dobra stvar što je Džek Ma iz kompanije za e-trgovinu Alibaba pre nekoliko godina bio toliko vidovit da izabere englesko ime koje se može lako izgovoriti: Džek. Njegovo kinesko ime je – Yun.

Alibabin rekordni IPO i grom iz vedra na njujorškoj berzi pre dve godine podsetili su me na moju sestru. Jer, kako ja to vidim, ovaj događaj s usponom Alibabe samo je još jedan u nizu poziva na buđenje koji je Kina uputila Amerikancima: da obrate više pažnje na izuzetno brz rast ove zemlje u svetu, kao i da porazmisle šta to znači za našu, sopstvenu budućnost. Spisak stvari u vezi kojih Kina sada zauzima mesto br.1. u svetu debeo je kao knjiga. Procvat kineske internet-trgovine bio je vetar u leđa Džeku Mau, koji je na vrhu Forbsove liste najbogatijih Kineza, već dobro poznata ali ipak i dalje važna priča, jer toliko je drugih Kineza koje mi Amerikanci, a ni svet, ne poznajemo, a koji su takođe stekli ogromno bogatstvo trgovinom preko svetske računarske mreže. Kina ima najveći broj korisnika Interneta i mobilnih telefona na svetu. Ona je, isto tako, kao svoj princip prihvatila jedan od ključnih pokretača američkog uspeha u tehnološkim industrijama – venčer to jest preduzetnički kapital – onu vrsta ulaganja koja su „pre“ berze.

09

Neki kažu da su njihove mobilne aplikacije, kao što je WeChat, već bolje od onih koje su sačinile njihove američke kolege. Azijski tigar bi, tako, mogao da uskoro, napokon, zadominira globalnim pejzažom mobilne e-trgovine. Treba li napomenuti da je aplikacija WeChat već nekoliko godina najpopularnija chat aplikacija među populacijom mladih američkih „Milenijumaca“ – a ne samo Kineza rođenih posle 1990. godine – koji su, kao i mladi Amerikanci, odrastali uz digitalne tehnologije, prihvatajući tehnološke novitete jako lako, u potrazi za bogatstvom kroz tehnologije i internet, generacije mladih ljudi koji poseduju relativno nezavisno mišljenje i stavove. Treba spomenuti i da su ovi mladi Kinezi dosad najbolje obrazovana generacija koju je ta zemlja imala. Postavlja se pitanje: Kolike su šanse da rastuća populacija tih veoma obrazovanih Kineza preuzme kormilo svetskog tech-biznisa? Odgovor: Veoma velike.

Jasno se uočava da, uz sve svoje probleme, kineska ekonomija i dalje ima ogromnih potencijala za dalji uspon. Već je po veličini druga – neki kaži i da je prva – svetska ekonomija. S obzirom na njeno veliko domaće tržište i štednju, zemlja je u stanju da generiše svoj privredni rast još zadugo vremena. Od Londona do Sijetla, Kinezi imaju veliki uticaj na tržište nekretninama, a turisti iz ove zemlje su nova moćna sila u industriji globalnog turizma i putovanja. Uloga Kine u globalnom turizmu ide, po svemu sudeći, samo u jednom smeru – iako, za sada, još uvek samo mali deo njenog stanovništva putuje u inostranstvo.

02

AlibabIn rekordnI IPO takođe ističe još jednu osobinu koju u našoj eri poseduje Kina: Ambiciju. Džek Ma (Jack Ma) je počeo svoju karijeru radeći kao profesor engleskog jezika u jednom turističkom gradu na istoku Kine, Hangdžouu, a onda je veoma borbeno sagradio Alibabu, pretvorivši ga u kompaniju čija je vrednost ozbiljan izazov za američke tehnološke gigante. Džek Ma misli uvek gledajući široku sliku, energično gurajući napred, uživajući u svakovrsnim ulogama, posedujući drskost potrebnu za svaki veliki biznis. Na udaru je zbog lošeg korporativnog upravljanja i naizgled preširokih akvizicija, ali on sve te udarce uspešno apsorbuje i nastavlja dalje, smerom svoje vizije.

Njegova odlučnost da ostavi trag u svetu velikog biznisa podseća na kineskog predsednika, Si Đinpinga. Stigavši na scenu posle dugog, mirnog uspona iza svog mirnog i učtivog prethodnika, Si je potresao zemlju u kojoj je korupcija široko rasprostranjena, a koja i inače razjeda čitavu planetu. Sprovodi jednu aktivističku spoljnu politiku, odbacujući kritike o kineskim teritorijalnim pretenzijama prema susedima kao što su Japan i Vijetnam. Za svakog ko ima uvid u savremenu Kinu, Sijev duh u brutalnom domenu politike na kraju se ne razlikuje puno od onog koji poseduje Ma u oblasti trgovine, niti od kineskog vojnog pilota koji je nedavno proleteo tik pored američkog mornaričkog lovca koji se nalazio blizu kineske granice (što je Kini, očekivano, donelo namršteni prekor iz Pentagona). Put kojim se krećemo, kažu mnogi moji kineski prijatelji, jeste put naviše!

U međuvremenu, Sjedinjene Države se već četiri godine nalaze zaglavljene usled neefikasnog rukovodstva pod predsednikom Obamom, političarem koji je izgubio veći deo javne podrške koju je nekada uživao. Njegova administracija je posebno loše odradila posao pomaganja običnim Amerikancima da na smislen način shvate značaj uspona Kine u svetu, da objasne mogućnosti i rizike koji dolaze sa njom, ili da urade više kako bi im stavili do znanja šta je Kina danas. Za početak, da li se u američkim javnim školama dovoljno podučava mandarinski kineski? Kada se bude pisala američka istorija, nedavno učešće SAD u Iraku bi se moglo i trebalo posmatrati kao manje važno od ekonomskih poteza Vašingtona s Kinom, kao i drugih veza koje imamo s ovom zemljom.

03

Razmislite o tome: Jedna zemlja je najveći dužnik na svetu, ima ogroman trgovinski deficit sa drugom, koja iscrpljuje njen rast, nema snažno nacionalno vođstvo, a bori se da proširi svoj ekonomski uticaj. Druga zemlja je nešto sasvim suprotno: Kina ima veliki trgovinski suficit naspram SAD, pred njom su verovatno godine održivog rasta, ima politički fokusirane lidere, a na dugi rok ima nameru da postane vodeća zemlja u svetu.

A ukoliko, na neki volšeban način, još uvek niste razmišljali šta sve ovo znači za vašu karijeru, za konkurentnost vaše firme i njene mogućnosti u budućnosti, za zdravlje vaših finansija i bezbednost SAD, verovatno bi bilo uputno da to učinite. A tada, najverovatnije, nećete želeti da lakonski započnete konverzaciju, pokušavajući da vašeg sagovornika iz Kine upitate nešto tipa “Ah, Ćjaožuang, šta ima?”

Russell Flannery, The Forbes

 

Najbolje zemlje za biznis u 2015. godini

U potrazi ste za zemljom mogućnosti? Stari svet zove. Uprkos usporenoj ekonomiji, Evropa dominira vrhom Forbsove godišnje liste najboljih zemalja za kapitalizam – sa Skandinavijom koja se posebno izdvaja kao mesto za dobar biznis. Evropske zemlje zauzimaju dve trećine liste u prvih 25, sa Danskom koja zauzima dvostruku krunu: najbolje zemlje za biznis i na globalnoj listi zemalja dobrih za poslovanje.

Danska: u vrhu po mogućnostima za start-up firme. Infografika: Mecometer

Danska: u vrhu po mogućnostima za start-up firme. Infografika: MecoMeter

Slika nije tako svetla za Sjedinjene Države, koje su skliznule za četiri mesta nadole, na 22. poziciju. Ova zemlja nastavlja šestogodišnji pad započet 2009. godine, kada su SAD zauzimale drugo mesto u ukupnom plasmanu. SAD je finansijska prestonica sveta i njegova najveća ekonomija sa $17.4 triliona (Kina je druga, sa $10.4 triliona), ali slabo stoji kada su u pitanju slobode u vođenju monetarne politike, birokratija i preveliko administriranje. Više od 150 novih masivnih propisa je dodato od 2009. godine a cena njihovog sprovođenja je, prema procenama Heritidž Fondacije (Heritage Foundation) $70 milijardi dolara.

Za ovogodišnji pad SAD može se okriviti nekoliko faktora. Njen rejting je pao u odnosu na druge zemlje zahvaljujući pokazatelju Svetske banke o merama zaštite investitora koji je deo godišnje “Doing Business” liste ove međunarodne finansijske institucije. Za loše rezultate okrivite “obim učešća akcionara u upravljanju”. SAD su takođe dobile niži rang u poreskoj komponenti liste Svetske banke  a takođe su slabije ocenjene i za tehnološku spremnost od strane Svetskog ekonomskog foruma,  odnosno njihovog “Globalnog izveštaja o konkurentnosti”.

Danska: Mogućnosti za građevinski sektor i preduzimače. Infografika: Ellen Macarthur Foundation

Danska: Mogućnosti za građevinski sektor i preduzimače. Infografika: Ellen Macarthur Foundation

Danska je na prvom mestu u šest od 10 godišnjih izdanja zemalja najboljih za biznis koju izdaje Forbs.  Ova zemlja našla se na vestima u SAD zahvaljujući predsedničkom kandidatu Demokrata Berniju Sandersu (Bernie Sanders), koji ovu naciju sa 5,6 miliona žitelja smatra socijalističkom utopijom vrednom poštovanja. Danska ima jedno od najviših poreskih opterećenja u svetu u zamenu za koje nudi svoj širok dijapazon socijalnih usluga, ali je po svim parametrima veoma tržišno orijentisana ekonomija.

Danska je rangirana u prvih 20 zemalja u svim – osim jednog – od 11 indikatora koju su novinari magazina The Forbes koristili kako bi izabrali najbolje zemlje za biznis (ona se nalazi na 28. mestu po oceni birokratije). Danska se izuzetno dobro rangira kada je reč o ličnim i monetarnim slobodama i niskom nivou korupcije. Regulatorni okvir je jedan od “najtransparetnijih i najefikasnijih” na svetu, navodi Heritidž Fondacija.

Sa 341 milijardom dolara vrednom ekonomijom, Danska privreda je u poslednje vreme prilično bezvoljna i njen BDP je prošle godine porastao za jedva 1,1%, a verovatno neće biti bolji ni u 2015. godini, kad se na kraju godine svedu računi. Pad prihoda od izvoza je glavni krivac za to, ali, u suštini, Danska je mesto koje je odlična baza za nastavak snažnih ekonomskih aktivnosti. Danska berza je oduševljena i poletna privrednim i poslovnim izgledima ove zemlje. Berzanski indeks je u proteklih 12 meseci porastao za 34% .

Danska: Pravne procedure i uslovi poslovanja

Danska: Poslovno okuženje vs. pravne procedure. Infografika: MecoMeter

Da bi sastavio list najboljih zemalja za poslovanje u 2015. godini, The Forbes je rangirao 144 zemlje po 11 različitih faktora: imovinska prava, inovacije, porezi, tehnologije, korupcija, slobode (lične, trgovinske i monetarne), birokratija, zaštita investitora i performanse berze. Svaka kategorija je jednako ponderisana*. Do podataka o ovim pokazateljima Forbs je došao iz objavljenih izveštaja sledećih organizacija: Freedom House, Heritage Foundation, Property Rights Alliance, Transparency International, World Bank Group i World Economic Forum (kliknite ovde za više detalja o metodologiji).

Novi Zeland se pomerio za jedno mesto, na poziciju broj 2 (bio je na prvom mestu u 2012. godini). Sa $ 201 milijardi dolara ovo je najmanja ekonomija na listi  naših 10 najboljih ali je ostvarila veoma dobre rezultate i u 2014. godini zabeležila rast od 3,3%  Ova zemlja nudi transparentnu i stabilnu poslovnu klimu koja podstiče preduzetništvo. Njegova privreda je usko vezana za Australiju. Novi Zeland dobija visoke ocene u oblasti imovinskih prava, monetarnih sloboda, zaštite investitora i niske korupcije.

U prvih pet su još Norveška, Irska i Švedska.

Dok je SAD pala u našoj listi, naredne četiri najveće svetske ekonomije su sve listom poboljšale svoju ukupnu poziciju. Britanija i Japan su se popeli za po tri mesta na mesto broj 10 i broj 23, respektivno. Nemačka je skočila za dva mesta na poziciju broj 18. Kina je otišla na gore za tri mesta sa 97 mesta na 94. Relativno nisko mesto ove siromašne komunističke zemlje može se pripisati pre svega niskim rezultatima u vezi sa ličnim i monetarnim slobodama, kao i u vezi sa zaštitom investitora i birokratijom.

03 business-environment-taxes

Danska: Poslovno okruženje i takse. Infografika: MecoMeter

Na samom dnu liste ima mnogo zemalja u razvoju čiji je rast ograničen visokim stepenom korupcije i manjkom sloboda. Čad je zamenio Gvineju na poslednjem mestu, koja je tu poziciju držala u poslednje tri godine. Čad je bio na poslednjem mestu po pet od ukupno 11 naših kriterijuma. Ova kontinentalna zemlja u centralnoj Africi oslanja se na naftu koja učestvuje u izvozu sa oko jednom polovinom ukupne vrednosti izvoza. Pad cene energenata dodatno otežava poziciju Čada, koji se suočava ekstremnim nivoima siromaštva. Među ostalih pet na dnu liste su Gvineja, Libija, Haiti i Mijanmar (kliknite ovde za više o najgorim zemljama za biznis).

 

(* Ponderisanjem se određuje značaj pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najčešće se za pondere uzima broj koji odražava učešće kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno tržišnog segmenta koji se želi aproksimirati)

 

Kurt Badenhausen (The Forbes)

Budizam i biznis: Kazuo Inamori

Ovo je priča o budističkom svešteniku koji je postao milijarder ignorišući investitore.

04

Ako je ovaj 83-godišnji milijarder u pravu, jedna od najvažnijih lekcija u zapadnim poslovnim školama je prilično pogrešna.

Održivo investiranje

Slušate li sve te priče o fokusiranju na akcionare? Zaboravite ih, kaže Kazuo Inamori, preduzetnik, guru savremenog menadžmenta i budistički sveštenik. Umesto toga, posvetite svoje vreme tome da svoje zaposlene učinite srećnim. Inamori je ovu svoju poslovnu filozofiju iskoristio da pre više od pet decenija stvori giganta u elektronici, kompaniju Kjosera (Kyocera Corp), danas 64 milijarde dolara vrednog provajdera telekomunikacionih usluga poznatog kao KDDI Corp., spašavajući Japan Airlines Co. od stečaja 2010.

Iz sedišta Kjocere, s pogledom na brda i hramove nekadašnje prestonice Kjoto, Inamori neuvijeno izražava sumnjičavost prema zapadnim kapitalističkim metodama. Njegovi stavovi su podsetnik da mnogi bastioni japanskog poslovanja ne kupuju priču premijera Šinzo Abea da kompanije treba da budu mnogo posvećenije akcionarima.

“Ako hoćete jaja, morate voditi računa o koki nosilji”, rekao je Inamori u jednom intervjuu od 23. oktobra. “Ako zlostavljate ili ubijete koku, ona neće moći da nadalje radi za vas”.

To je stav koji ima svoju težinu, jer je Inamori veoma uspešan. KDDI i Kjosera zajedno vrede oko 82 milijarde dolara. Kada je Inamori imenovan za izvršnog direktora Japan Airlines 2010. godini, Inamori je imao 77 godina i nikakvo iskustvo u industriji. Već naredne godine, vratio je ovog avio-prevoznika na staze profita izvukavši ga iz stečaja. Tokom 2012. godine, Japan Airlines je ponovo listiran na Tokijskoj berzi.

02

Promena mentaliteta

Tajna je, kako Inamori to objašnjava, bila u tome da se promeni mentalitet zaposlenih. Nakon što je zauzeo mesto CEO odrekavši se plate, odštampao je malu „knjigu“ sa osnovnim postavkama svoje filozofije za svakog člana osoblja. U njoj je objasnio da će kompanija biti posvećena rastu. Takođe, dao je tu i širok osvrt na društveni značaj njihovog rada, izloživši budizmom inspirisane principe kako treba da žive zaposleni, a to je da budu skromni i rade pravu stvar. Ovo je zaposlene učinilo ponosnim na svoju kompaniju i spremnim da rade više kako bi njihova kompanija postigla uspeh, rekao je Inamori.

Ameba upravljanje

Ova doktrina se dobro primila u preduzeću, delom i zato što je linija između nečijeg rada i ličnog života zamagljenija u Japanu nego u SAD. Nisu sve Inamorijeve taktike ovako spiritualne. Njegov sistem “ameba menadžmenta” podrazumeva deljenje zaposlenih u veoma male jedinice koje same prave svoje planove i, iz sata u sat, prate svoj stepen efikasnosti koristeći originalni računovodstveni sistem. Njegov plan preporoda Japan Airlines je takođe podrazumevao i otpuštanje trećine zaposlenih, ili oko 16.000 ljudi.

“Lideri kompanija treba da teže tome da njihovi zaposleni budu srećni i materijalno i intelektualno”, rekao je Inamori. “To je njihova svrha, a ne da rade za akcionare.”

Iako to možda ne bi impresioniralo neke investitore, on u tome ne vidi ništa što bi moglo biti konfliktno. Ako su zaposleni zadovoljni, oni će raditi bolje i zarada će se poboljšati, rekao je on. Kompanije ne treba da se stide svog profita ako je on zarađen tako da doprinosi društvu i društvenom blagostanju, kaže Inamori. On je drugi sin u porodici sa sedmoro dece, i odrastao je u Kagošimi (Kagoshima), rodnom mestu poslednje pobune japanskih samuraja.

01

Inamorijev muzej

Iako Inamorijeve lekcije nisu uvek tipične za školske tekstove poslovnih škola, on se ne susreće sa manjkom ljudi koji su zainteresovani da od njega nešto nauče. Više od 4.500 vlasnika kompanija prisustvovalo je godišnjoj konvenciji njegove škole Sejvađjuku (Seiwajyuku) u Jokohami u poslednjem kvartalu. Inamori je tom prilikom izjavio kako volontira da bi posvetio vreme razgovoru sa ljudima, sve to kao dela svojih filantropskih aktivnosti koje takođe uključuju i Nagradu Kjota – japansku verziju Nobelove nagrade. Pored sedišta Kjosere u Kjotu, tu je i petospratni muzej posvećen Inamorijevom životu i filozofiji.

Kompanije koje je Inamori vodio povezane su i još nečim, a ne samo njegovim pristupom menadžmentu. Prema sajtu ove kompanije, Samsung je od 30. septembra ove godine postao najveći akcionar u KDDI sa 13.7 odsto glasačkih prava. Ulog je vredan $8.2 milijarde, što je skoro polovina Kjoserine tržišne vrednosti. Kjosera poseduje 2.1 odsto Japan Airlines, prema podacima koje prikuplja Blumberg (Bloomberg).

Neto vrednost imovine Inamorija i njegove porodice je 1,1 milijarda dolara, što ga je ove godine dovelo na 32. mesto 50 najbogatijih ljudi u Japanu, prema listi Forbsa (Forbes).

Oazis Menidžment (Oasis Management), čije je sedište u Hong Kongu, pozvao je ovog proizvođača elektronske opreme da kešira investitore tako što će prodati svoj udeo u japanskoj avio-kompaniji i smanjiti svoj udeo u KDDI. Zaključno sa sredom, Kjoserine akcije su porasle za 48% od dolaska Abea na čelo vlade u 2012, u poređenju sa benčmarkom od 84 odsto Topix indeksa (Tokyo Stock Price Index, indeksa Tokijske berze). Kjosera je (u danu pisanja ovog teksta) dodala još 1.4 odsto na tokijskoj berzi prema Topix-u, koji je porastao za jedan odsto. Stopa prinosa na sopstveni kapital, mera profita kojeg kompanije ostvaruju koristeći novac investitora bila je krajem septembra na 5.8, prema proseku Topix od 8.6%.

03

Najviši prinosi

Investitori “žele najveći mogući povraćaj novca i ja to razumem”, rekao je Inamori, govoreći u globalu o akcionarima. On kaže da njegov ulog u KDDI donosi dobru dividendu i služi kao tampon u teškim vremenima. “S vremena na vreme oni koji upravljaju kompanijom moraju da kažu ‘ne’ sebičnim zahtevima akcionara.”

Set Fišer, koji je načelu investicionog odeljenja Oazisa kaže da je to jedan način razmišljanja koji je zastareo, i ignoriše rizik koji poslovanje KDDI može da pričini svom osnivaču. Njegov fond je deo rastućeg talasa aktivista ohrabrenih naporima japanskog premijera Abea da firme učini odgovornijima prema akcionarima.

08“Mi smo akcionari, a ne ‘sebični akcionari’, rekao je Fišer putem e-maila. “Stav da menadžment ima obavezu da štiti poslovanje od akcionara je upravo ponašanje koje Abenomics želi da menja.”

Kada Inamori govori o tome da zaposleni treba da budu srećni, on onda ne misli kako oni treba da podignu „sve četiri u vis“ i planduju. Njegovo viđenje sreće je ono koje potiče od istrajnijeg rada, vrednoće veće od bilo koga drugog. Ovaj je stav kompletno je prožet budističkom idejom “Šođin” (Shojin), o uzdizanju duše kroz posvećenost zadatku. U knjizi iz 2004. godine, u kojoj je izložena njegova radna i životna filozofija, on se bavio rastućom tendencijom Japanaca da cene svoje vreme odmora i slobodnog vremena.

Inamorijev manje-ekstreman-kapitalizam je proizvod japanskog društva, za koje on kaže da je manje spremno da prihvati jaz između imanja i nemanja nego što su to zapadna društva. Rukovodioci to moraju uzeti u obzir, rekao je on.

“Kompanije ne pripadaju akcionarima, ali stotine ili hiljade zaposlenih su takođe uključeni”, rekao je Inamori. ” Koka mora da bude zdrava“.

 

Tom Redmond, Blumberg