Toma Žorijon: prostori uzeti vremenom


Crkva Svetog srca u Vijetnamu, iz serije "Ostaci carstva"

Crkva Svetog srca, Vijetnam (iz serijala “Ostaci carstva”)

Parižanin Toma Žorijon (Thomas Jorion, 1976.) specijalizovao se za fotografisanje ruševnih urbanih zdanja i zgrada osuđenih na propadanje, prostora koji više ne služe svrsi zbog koje su sazdani. Njegov rad istražuje građevine u stanju entropije, pozivajući posmatrača da razmisli o odnosu između materijala i njegove prolaznosti. Žorijon je sinonim za poetiku nestajanja.

Ćedri, Italija

Ćedri, Italija

Žorijon kaže da se njegov rad “zasniva na našoj percepciji vremena, način na koji ono protiče, a posebno na nedostatku linearnosti. Neka mesta izgledaju kao “zamrznuta u vremenu”. I dok se naše društvo razvija i menja velikom brzinom, ova mesta su podvrgnuta jednom “iskrivljenom”, drukčijem proticanju vremena: Čini se da su beživotna ili u stanju buđenja, iako u stvarnosti imaju svoju “kopču” s vremenom.

Simulacra, Poetika nestajanja

“Putujem svetom sa jednom idejom na umu, naime, da pronađem i pokažem ostrva van vremena (kroz serijal fotografija ‘Ilots Intemporels’). Odlučio sam da uđem u zatvorena i napuštena mesta koja su ranije bila živa, a često i mesta odmora ili prestiža, da ih uhvatim a onda i podelim sa posmatračem.”

Fukacu, Japan

“Moja fascinacija estetikom napuštenih prostora je nastavak jedne starije tradicije. Romantičari su uživali šetajući kroz ruševine davno izgubljenih civilizacija. Vekovima pre toga, slikari kao što su Fransoa Denom (François de Nomé, 1592 – 1623), Đovani Batista Piranezi (Giovanni Battista Piranesi, 1720-1778) i Iber Rober (Hubert Robert, 1733 – 1808) su deo svog opusa posvetili ovim zaboravljenim mestima. Moje fotografije su nekako deo ovog istog procesa. Postojanje “bezvremenih ostrva” – tačaka u kojima se percipira kao da je vreme stalo – potiče od raznih savremenih fenomena. Iako svako od ovih “ostrva” ima određeno poreklo u zavisnosti od njegove lokacije, sve to na kraju simbolizuje nestanak čoveka.

Napuštena kuglana Kanagawa Toyo, Jokohama

Napuštena kuglana Kanagava Tojo, Jokohama

U Japanu je granica između odmora i potrošnje često zamućena i nejasna. Slobodne aktivnosti koje se smatraju staromodnim uklanjaju se – slično onim “nuigiši” maramicama koje prilično mlade dame besplatno dele na ulicama. Primer ove pojave je trospratna kuglana sa 108 kuglaških staza u predgrađu Tokija, ali i Jokohame: Budući da je neko vreme van upotrebe, uskoro će biti uništena. Širenje novih oblika slobodnih aktivnosti dovelo je i do naglog rasta hotelske industrije.

Ilots temporels: prizor napuštenog odmarališta, poluostrvo Izu, Japan

Bolja i jeftinija povezanost međunarodnim letovima i rastuća mobilnost globalnih građana učinili su svet jednim selom, u kojem nam je lako dostupna svaka destinacija. Provincija Izu, koja je nekada bila popularna letnja destinacija za Japance, sada se utrkuje sa već renomiranim međunarodnim destinacijama poput Kine ili Koreje. Hotelski kompleksi ili zabavni parkovi sada se otvaraju u nadi da će dobro poslovati – ili pak zatvaraju svoja vrata, shodno kratkoročnim trendovima u turističkoj industriji.

Ilôts Intemporels

Ilôts Intemporels

U Americi su, kako se ispostavilo, posledice ekonomske krize bile pogubnije nego što je iko mogao i da zamisli. Sjedinjene Države su ogroman prostor, i sinonim su za državu u kojoj se gradnja na netaknutom zemljištu smatra neograničenim resursom. Navika podizanja novih zgrada i “kratkoročnost” njihovog funkcionisanja – umesto obnove starih – pokazala se prilično lošom po ovu zemlju. Dramatične posledice mogu se uočiti u gradovima poput Detroita, gde je fenomen „bele zastave“ još više pogoršao stvari.

Silencio (La Calzona)

Silencio (La Calzona)

Neke druge gradove, poput Memfisa ili Bridžporta, snašla je sudbina Detroita. Celokupni njihovi kulturni i društveni identiteti su urušeni. Prva mesta koja su postala beskorisna po društvo bila su pozorišta, bioskopi, sportski centri, škole i crkve. Uz njih, i zdravstvene ustanove, a potom i javne i pravosudne institucije. Neuspeh američkih utopija, koje je Džoel Sternfeld (Joel Sternfeld) snimao kasnih 70-ih, već je ukazivao na dublje fenomene koje je danas lako uočiti. Na starom kontinentu, razlozi su višestruki, dok su posledice često istovetne. Usled velike strukturne transformacije – od industrijskih ka postmodernim društvima – brojne zemlje su bile primorane da okrenu leđa teškoj industriji. To je značilo napuštanje pogona i objekata u kojima se ova industrija obavljala. Napuštanje ovih prostora znači i njihovo lagano nestajanje u vremenu.

Fotos iz Žorijonovog serijala "Bezvremena ostrva"

Fotos iz Žorijonovog serijala “Bezvremena ostrva”

Gigantske tekstilne fabrike u severnoj Italiji potpuno su nestale, čak su i raskošne vile industrijalaca bivale napuštene i prepuštene propadanju. Nakon tri decenije od ponovnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, ovi se procesi mogu uočiti i u današnjoj jedinstvenoj Nemačkoj, gde su fabrike postale potpuno neprikladne za globalnu ekonomiju a čitave oblasti i regije bivale napuštane zbog migracije – usled preseljenja stanovništva na mesta  boljeg života.

Sognare, Švajcarska

“Ne može se poreći da su ova napuštena mesta danas prisutna na svim kontinentima, i da ovaj fenomen teži da se, zarad profita, još više intenzivira.”

“Što se tiče moje fotografske prakse”, Kaže Žorijon, “Želim da sačuvam sirovost mesta koja posmatram. Ovo predstavlja izazov. Kadar, ono što u njega ulazi, mora biti u skladu sa elementima i njihovim rasporedom u prostoru, kao i raspoloživom svetlošću. Za mene to pojačava čistotu, izvornost i bezvremenost mesta.”

Katedrala Svetog srca u Alžiru

“Moja upotreba kamere velikog formata mi omogućava da napravim oštre i detaljne slike koje sadrže različite fokalne tačke, teksture i dubine. Uhvatiti svojim slikama svo bogatstvo tih prostora iziskuje mnogo vremena, što zauzvrat umanjuje broj fotografija koje sam u stanju da napravim. Izbor filma u boji je važan zato što od njega zavisi i način na koji ćemo uspeti (ili nećemo uspeti) da to mesto uhvatimo i zadržimo u trenutku kada naša fotografija nastaje.”

“Ovo omogućava verno prikazivanje stvari koje promatramo kroz objektiv. Time se eliminiše uniformni, šturi kvalitet određenih prostora. Na primer, u Pijemontskom teatru, plava, žuta i smeđa su prigušene i meke boje ali se sve one zajedno, u ovom ambijentu, dobro slažu, otkrivajući jednu novu lepotu ovog prostora.”

 

Železara u Smederevu – prva srpska žrtva trgovinskog rata SAD i Kine


Gotovo neopaženo, tokom skupštinske rasprave o Kosovu, predsednik Aleksandar Vučić izneo je dramatično upozorenje o čeliku, po kome bi novi potez Evrofera za nas značio “metak u čelo” – kvote iz Brisela postavile rampu za kineski izvoz iz Smedereva, donosi RTS.

Američki predsednik Donald Tramp nikada nije bio u Smederevu. Kineski predsednik Si Đinping bio je jednom. Ali su neki njihovi potezi odredili poslovne rezultate smederevske čeličane.

Sve je počelo tako što je Amerika uvela carine na jeftin kineski čelik. Kina je uzvratila istom merom. Amerika je onda uvela carine i Evropi. A Evropa je, kao odgovor, uvela ograničenja za čelik iz zemalja trećeg sveta, uključujući i Srbiju. Tako je železara u Smedervu postala prva srpska žrtva svestkog trgovinskog rata između Trampa i Si Đinpinga.

Brisel nam je kvote uveo u februaru, na predlog Evrofera, moćnog lobističkog udruženja evropskih proizvoča čelika. Od tada važi globalna kvota. Prema njoj sve zemlje trećeg sveta do kraja juna mogu da izvezu samo 3,3 miliona tona čelika. Između ostalih, to se odnosi i na Tursku, Rusiju, Kinu i Brazil.

U vreme kada su ograničenja uvedena premijerka Ana Brnabić tvrdila je da Srbija neće biti pogođena ovim merama.

“U ovom trenutku mislim da je naša železara u potpunosti bezbedna, da smo sigurni. Svakako će mere morati da idu i prema Srbiji. Imamo političke garancije, da Srbija neće biti bilo kako negativno pogođena”, rekla je tada premijerka.

Profesor Radovan Kovačević kaže da je moguće da su naše vlasti imale politička obećanja.

Nova drama u čeličnom ratu

“Prema onome što smo mogli da čitamo u štampi, EU je imala neku diplomatsku formulaciju u smislu da to neće značajnije uticati na naš izvoz. Očekivao sam da nas te kvote zaobiđu na neki način. Međutim, malo smo se prevarili i nismo imali očekivan tretman. Tako da sada te kvote počinju da deluju”, ističe Kovačević.

Februarske kvote bile su samo početak čeličnog rata u kome se Srbija našla. Nova drama dešava se sada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u skupštinskoj raspravi oko Kosova uzgred je spomenuo i čelik.

“Mnogo me brinu najave Evrofera oko našeg čelika. Toliko me brinu da mislim da Anu (Brnabić) zamolim da izađe sa sednice i da ide da se time bavi. Jer to može da bude bukvalno pucanje, metak u čelo za našu zemlju ako na tim odlukama budu istrajavali”, upozorio je Vučić.

Odgovor na pitanje šta znače ove upozoravajuće poruke nismo dobili ni u Vladi Srbije, niti u Evroferu. Ali brojke u ovom slučaju govore više od reči.

Šta se dogodilo od februara do juna? Kineski vlasnici železare u Smederevu shvatili su šta globalna kvota znači u praksi. Zemlje trećeg sveta do kraja ovog meseca imaju pravo da izvezu ukupno 3,3 miliona tona. Po principu, ko prvi Evropi, njegova Evropa.

Evropska visoka peć već je puna. Podaci Evrofera pokazuju da su samo u prva tri meseca zemlje trećeg sveta izvezle 2,2 miliona tona čelika. Evropa je već spustila rampu. “Hestil” iz Smedereva već sada ne može da izveze ni gram.

Rampa spušena, kineski izvoz iz Smedereva smanjen

Najviše čelika izvezla je Turska. Za samo tri meseca – više od milion tona čelika. Rusija je izvezla više od 300.000 tona. U istom periodu, izvoz srpskog čelika u Evropu bio je 188.000 tona. I to je uzrok kineskog nezadovoljstva.

“Ograničenje na izvoznoj strani ne pogoduje nikome. Desilo se da je reč o proizvodu koji se kod nas proizvodi, a vlasnici su Kinezi. Nema sumnje da su oni računali da će sa dostizanjem proizvodnje od dva miliona tona najveće količine plasirati na tržište EU”, podseća Kovačević.

Rampa za izvoz ponovo se diže u julu. Tada stupaju na snagu nove kvote. Kada su uvedene, premijerka Ana Brnabić izjavila je i da postoji mogućnost njihove revizije. Kako nezvanično saznajemo, srpski pregovarački tim ovih dana je boravio u Briselu i pokušao da ispregovara dodatno povećanje kvota. Srbija je od Brisela već jednom tražila da bude izuzetak. Ali u tome nije uspela.

“Možda sada ima više šansi za to. Trebalo bi insistirati na tome da je naš izvoz u prvoj polovini godine znatno manji nego u istom periodu prošle godine. Trebalo bi tražiti od EU poseban tretman, iako oni mogu da kažu da su kvote prijavili Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da nema izuzetka. Ali mi ipak imao poseban ugovor – Sporazum o slobodnoj trgovini”, smatra Kovačević.

Od kako su preuzeli upravljanje smederevskom čeličanom, Kinezi su dramatično povećavali izvoz. Za samo godinu dana izvoz u Evropu je sa 700.000 dostigao milion tona. A proizvodnja je rasla još brže. Tako je u januaru 2018. godine u odnosu na isti mesec prethodne proizvodnja bila veća za neverovatnih 100 odsto. Jasno je zašto se onda srpski državni zvaničnici hvataju za glavu.

Da se briselske kvote odražavaju na Smederevo vidi se i po podacima koje redovno objavljuje Svetska asocijacija za čelik. U januaru i februaru ove godine “Hestil” je imao pad proizvodnje. Kasnije se proizvodnja oporavila.

“Hestil” bacio oko na “Britiš stil”

Na sve to, kineski “Hestil” bacio je oko na britansku čeličanu. Gde se proizvodnja čelika više isplati? U Srbiji ili Velikoj Britaniji?

“Svaka država ima lokacione prednosti”, odgovara Uroš Delević saradnik Instituta “Džon Daning” u Londonu.

“Praviti čelik u Velikoj Britaniji je skup posao. To je država u kojoj su takse i cene energenata na najvišem nivou u svetu. Cena radne snage i porezi su, takođe, visoki. Za prljave industrije, kao što je proizvodnja čelika, jako je teško biti profitabilan u Evropi”, ističe Delević.

Zanimljivo je ipak, da je sadašnji “Britiš stil” zapravo nekadašnji “TATA stil”. A ta kompanija je bila je glavni konkurent smederevskoj železari 2016. godine, pre nego što je “Hestil” stigao u Srbiju.

Na potpisivanju ugovora sa Kinezima u Smederevu u aprilu 2016. godine tadašnji premijer Aleksandar Vučić otkrio je to kao veliku tajnu.

Kako je istakao tada, jedna velika evropska kompanija nudila je Kinezima da preuzmu njihove čeličane, jer su u problemu.

“Naši kineski partneri su to odbili i rekli – idemo u Srbiju. Pa o tom – potom”, rekao je Vučić.

Naš misteriozni konkurent bila je upravo britanska čeličana.

“Hestil, kao multinacionalna kompanija sa razvijenom mrežom dobavljača, ima svoj ineteres da uđe na zapadno tržište jer je to biznis od preko milijardu i nešto funti. S druge strane, Britanija, takođe, ima interes da sarađuje sa Kinezima, jer su u tom poslu. Pre nego sa investicionim fondom”, smatra Delević.

Iz kineskog “Hestila” nismo dobili odgovor da li je britanska čeličana zaista njihov strateški interes i kakvi su im onda planovi sa Smederevom. Dolaskom u Srbiju kineska kompanija stala je na evropska ulazna vrata. Velika Britanija je na izlaznim vratima. I na ulazu i na izlazu Evrope Kineze čeka – čelična brava.

 

RTS 11. jun 2019

Najbolji vinarski sajtovi u ovoj godini


Sajt VinBound marketing na svakih godinu ili dve predstavlja neke od najlepših, funkcionalnih i inspirativnih sajtova vinarija. Ovaj izvor ima za cilj da inspiriše ostale vinarije koja bi želele da izgrade novu veb stranicu, služeći kao referenca za moguće pravce pri dizajniranju vaših sjajnih veb-stranica. Evo nekoliko aktuelnih ključnih trendova u veb-dizajnu vinarskih stranica:

Slike i video-snimci preko celog ekrana: ovo nije novi trend u 2019, ali veb sajtovi vinarija nastavljaju da koriste slike koje vam „napune monitor“, prelepe slike ili video-zapise koji brzo prikazuju vino, vinograd i iskustvo degustacije. Rezultat je zadivljujuće prijatno vizuelno iskustvo, posebno na desktop ekranima.

Asimetrija: rigidna, predvidljiva struktura veb sajta zamenjena je sajtovima koji favorizuju asimetrični dizajn. Slike i tekst se prikazuju u više slučajnih, mozaičkih struktura, sa prostranim razmacima i umetničkim pozicioniranjem.

Jedinstveni fontovi: Google Fontovi i druge veb usluge sada dozvoljavaju brzo učitavanje; kreativni fontovi sada su među ključnim faktorima veb-dizajna. Najbolji sajtovi vinarija ne zaziru da prihvate jedinstvene fontove u svom dizajnu, a povremeno koriste veoma velike frontove za maksimalni učinak (videti ispod sajt vinarije Hannes Reeh).

Cuvaison

Cuvaisonov sajt je odmah primamljiv oku. Toliko je toga što na ovom sajtu dobro funkcioniše: neverovatna fotografija, topla šema boja, suptilne animacije za učitavanje, elegantni razmak sadržaja sa asimetrijom (ključni trend u dizajnu 2019. godine). Pozicioniranje menija sa strane sajta dobro funkcioniše, sa elegantnim izborom fonta. Definitivno jedan od naših omiljenih vinarskih sajtova.

Charbono (Matt Morris Wines)

Sajt za Charbono uopšte nije „vaš tradicionalni sajt“, već iskustvo pripovedanja sa odličnom upotrebom videa i fotografije. To je produkcija na jednoj stranici koja se više percipira kao “mini-dokumentarac” nego kao veb sajt…  Inače, svima nama je poznato da skrolovanje zadržava pažnju na priči, dok se detalji vinarije razvijaju u narativu a ne na više različitih stranica kao što je slučaj na tradicionalnim veb-sajtovima. Tako ovaj sajt koristi dugačke stranice a manje linkova koji vode na druge stranice. Ovaj sajt je takođe dokaz da ne morate da imate prelepo vinogradarsko imanje da bi video mogao efikasno da se učitava i funkcioniše – upravo te autentične slike vinograda, bez mnogo doterivanja, najbolje prenose autentičnost koja stoji iza brenda. Ovako definisane veb-stranice će se ubuduće češće viđati, i nismo mogli biti sretniji što je baš je ovakav trend u veb-dizajnu sve prisutniji.

Garden Creek

Veb sajt Garden Creek Vineyard nije u vrhu (samo) zbog odličnih slika i fontova (obe kategorije su sjajne), već zbog koncepta onoga što je napisano. Sajt je u potpunosti ispričan glasom vinara, kao narativ u stilu intervjua. To je osvežavajući dašak kreativnosti koji čini da se odmah osećate kao da već dugo vremena poznajete vinarski tandem Karinu i Džastina.

Hannes Reeh

Veb stranica austrijske vinarije Hannes Reeh nalazi se na samom vrhu trendova u dizajnu veb stranica: veliki, podebljani fontovi, „pljusak“ boja i asimetrični dizajn. To je impresivan sajt koji je takođe i umetničko delo.

Flâneur Wines

Veb lokacija oregonske vinarije Flâneur je dobro izvedena: video se „razliva“ ekranom, tu su interaktivne karte vinograda, prelepa fotografija i intuitivna navigacija. Ovaj sajt je izgrađen u WordPress-u.

Gallica Wine

Sajt za Gallicu je jednostavan i čist. Manji font ovde dobro funkcioniše, prenoseći eleganciju i ekskluzivnost. Vebsajtovi vinarija ne moraju biti ogromne uvertire u avangardno prezentovani sadržaj već mogu biti čisti, minimalistički i svedeni poput sajta Gallice, koji isto tako radi izvrsno. Izgrađen je na platformi Squarespace.

Zena Crown

Veb stranica Zena Crown se posebno ističe zahvaljujući vrlo intenzivnoj upotrebi boja i filtera. Sve slike su pokrenute kroz neznatno zrnast, smireniji filter (defused), koji doprinosi osobenom stilu sajta. Izbor boja je takođe odličan. Sajt pokazuje da ne morate da imate brda visoko doteranih fotografija: ako je izbor fotografije ograničen, stvaranjem jedinstva sa filterima i minimalizmom postići ćete pun pogodak.

Chamisal Vineyards

Sajt za Chamisal Vineyards je pravi  dragulj. Prisutna je velika upotreba belina, nepravilnih granica na gornjim slikama i video snimcima što daje dobar estetski efekat, sa elementima grafičkog dizajna koji topografski tematizuje i sadržajno ujedinjuje ceo sajt. Ovaj sajt je izgrađen na platformi WordPress.

 

VinBound Marketing

Best Winery Websites 2019

Svetskih top 10 u veštačkoj inteligenciji


Prema kineskom izdanju Harvard Business Review, Robin Li Janhong, izvršni direktor kineskog internet pretraživača Baidu ušao je na listu Global Top 10 AI Figures kao trećeplasirani, odmah iza Eplovog CEO-a Tima Kuka i CEO-a kompanije Majkrosoft, Satje Nadele.

Robin Li je u prvom planu, kao i arhitekta kineske industrije veštačke inteligencije, piše u izveštaju HBR-a. On je prvi u svetu sačinio otvorenu internet-platformu za autonomnu vožnju, promovišući razvoj sektora pametne vožnje u Kini ali i globalno.

Evo 10 najvećih u svetu u domenu veštačke inteligencije.

10 Demis Hassabis, osnivač kompanije DeepMind

09 Elon Musk, CEO kompanije Tesla CEO

08 Jensen Huang, CEO kompanije Nvidia

07 Mark Zuckerberg, CEO kompanij Facebook

06 Marc Benioff, CEO kompanije Salesforce

05 Sundar Pichai, CEO kompanije Google CEO

04 Jeff Bezos, CEO kompanije Amazon

03 Robin Li Yanhong

02 Satia Nadella, CEO kompanije Microsoft

01 Tim Cook, CEO kompanije Apple

China Daily

Kina i nespremnost SAD za trku u veštačkoj inteligenciji


Kai-Fu Li, poznati venčer-ulagač i veteran Silicijumske doline kaže da bi trebalo početi da se pripremamo za izazove koje nam donosi veštačka inteligencija, kao i da američke kompanije nisu spremne za kineske proboje u veštačkoj inteligenciji.

Predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Sinovation Ventures kaže da američka tehnološka industrija ne može sebi da priušti potcenjivanje AI kompanija koje potiču i finansiraju se u Kini. Li, poreklom Tajvanac je većinu svoje dosadašnje profesionalne karijere proveo u Kini iako je četvrt veka boravio u Sjedinjenim Država pre nego što je postao venčer-ulagač; radio je za Apple, Microsoft i Google s obe strane Pacifika. Li je razgovarao sa novinarom izdanja Bloomberg Businessweek i to nedugo pre zvaničnog objavljivanja njegove knjige „AI supersile: Kina, Silicijumska dolina i Novi svetski poredak“ (AI Superpowers: China, Silicon Valley, and the New World Order). Njegovi komentari u ovom obliku su sažeti i redigovani.

Zašto bi Google i drugi američki AI lideri trebalo da budu zabrinuti zbog konkurencije koja im dolazi iz Kine?

Mnogi ljudi u Silicijumskoj dolini pretpostavljaju da ste, ukoliko kopirate, osuđeni da kao takvi budete prepoznati do kraja svog života. Da nikada nećete postati odličan inovator. Kina je dokazala koliko je ovaj stav pogrešan. Razmislite o vrlo pametnoj, vrednoj grupi ljudi sa snažnim vođstvom i poslovnim veštinama koji jednostavno dotad nisu bili te sreće da se zateknu na takvom mestu kao što je to Silicijumska dolina. Oponašati nekoga jedno vreme je, zapravo, kako se pokazalo, najbolji trening ikada.

Gledajte na to kao na piramidu. Za sve ove kopije koje ulaze u bazu piramide, većina njih neće uspeti a samim tim ni popeti se koju stepenicu naviše zato što nikad ne nauče da izgrade dobar proizvod. Ali, ako kopirate u prvoj fazi svog razvoja, onda toliko toga naučite iz tog iskustva pa ste u stanju da svoj sledeći poslovni poduhvat bude još bolji ili da vaš trenutni proizvod bude bolji; i mada je ovo rešenje vrlo uočljivo, Silicijumska dolina ga nikada nije smatrala izvodljivim.

Postoji li kompanija koja se izdvaja?

Vang Singov „Meituan Dianping“ je jedan od dobrih primera. Eto nekoga ko je oponašao Facebook, Twitter i Groupon. Međutim, sa Meituanom, Vang je shvatio kako da tehnologiju i svoje poslovne sposobnosti iskoristi ne bi li firmu pretvorio u inovativan, profitabilan poduhvat. Proizvodnjom veoma dobrog softvera zadobio je lojalnost trgovaca. Takođe je zaposeo i kontrolu nad korisničkim iskustvom i potrebama klijenata, pa da vam može dostaviti hranu u razumnom vremenskom periodu – za 20 ili 30 minuta – a hrana će biti vruća kada stigne. U ovoj tržišnoj niši možete uočiti 500, možda i 5.000 restorana, što je previše za internet-pretraživanje; njegov softver, pak, maksimizuje isporuke tako da njihova cena košta manje od jednog dolara po porudžbini.

Šta sprečava američku kvazi-paralelu kao što su Uber ili, recimo, Seamless koji rade istu stvar?

Svaka zemlja ima teškoća da nauči nove trikove. Američki način bio je lak u logistici, Amerikanci imaju i bolju upućenost i know-how u veštini entiranja i naplate usluga sa svojih softverskih platformi, dozvoljavajući aktivnosti na svim nivoima – kako vama tako i vašoj domaćoj konkurenciji. Neko kao što je Vang Sing je spreman da se lati zaista napornog posla oko angažovanja desetina hiljada ljudi koji isporučuju robu, rukovodeći obezbeđivanjem sigurne i efikasne usluge koja se obavlja tačno na vreme. Ovo je posao pun prepreka i izazova.

Možda je ovakav posao naročito izazovan u Kini. Očigledno je da vlada nije bila stidljiva niti se ustručavala u nastojanjima da olakša posao tehnološkim kompanijama. Koje su najvažnije stvari u tom smislu?

Najveća uloga koju vlada ima u Kini je ono što nazivam tehno-utilitarnom politikom, a to znači dozvoliti tehnološkim kompanijama da pokušaju sa još neproverenim tehnologijama: neka ih isprobavaju na neki ograničen način, i u ograničenom obimu, a zatim neka vide šta se dešava i – ukoliko to funkcioniše – neka pomeraju granice i krenu u „sivu oblast“, to jest u preuzimanje gotovo svih mogućih vrsta rizika. To je bio slučaj sa puštanjem Alibabe i Tencenta da uđu u globalni internet promet i e-naplatu. Njihovi servisi, Alipay i WeChat, silovito su uzneli čitavu kinesku privredu. Danas u Kini više nema mesta za kompanije koje rade kreditnim karticama, jer su Kinezi uznapredovali u svojim tehnologijama mobilne i internet trgovine i naplate. Taj duh odgovara brzini, hitrosti prevladavanja prepreka kojom se odlikuju kineski preduzetnici.

Druga stvar koju su kineske vlasti uradile bilo je preduzimanje nadasve korisnih ulaganja u infrastrukturu. U Kini je pokrivenost mrežama tipa 3G i 4G bolja nego u Sjedinjenim Državama. Naravno da je pokrivenost američkih gradova odlična. Ali, ukoliko zađete u seoska područja Amerike, njihova pokrivenost nije toliko dobra kao na kineskom selu.

Koje vrste domino-efekta poseduju one vrste finansijskih ulaganja koja obe zemlje izdvajaju sa ciljem osvajanja čelne pozicije na polju veštačke inteligencije?

Moj stav je da je Kina više-manje uhvatila kopču za trku u oblasti veštačke inteligencije. U Sjedinjenim Državama postoje određene prednosti, kao što su najbolji univerziteti i, barem istorijski, useljenici koji željno pritiču iz čitavog sveta. Kina ima neke druge prednosti, uključujući tu i veću količinu podataka, dok kineski naučnici imaju veću podršku države nego što je imaju američki naučnici u SAD; tu su sada i veoma dobri kineski preduzetnici, spremni da se uhvate u koštac sa svakim.

Šta je sa tolikom količinom podataka i nadgledanjem građana? Pomalo zvuči kao neka naučno-fantastična anti-utopija.

Pravi problem sa čovečanstvom nije u tome da li u nekom trenutku prednjači Amerika ili Kina. Prava stvar je to što će veštačka inteligencija stvoriti toliko bogatstva ali i toliko izazova – njenim uvođenjem biće ukinut ogroman broj radnih mesta, a tu su i pitanja privatnosti i bezbednosti – dakle, stvar je u tome da bi možda stvarno trebalo zajednički raditi na mogućim rešenjima. A ukoliko nemamo dobra rešenja, onda bilo koji od ovih problema može dovesti do katastrofa razmera većih nego od bilo koje druge kataklizme u ljudskoj istoriji.

Već sada moramo početi da se pripremamo.

 

Bloomberg

Jesen u slici


01. Članovi grupe “Colla Vella dels Xiquets de Valls” formiraju ljudski toranj pod nazivom “castell” (zamak) tokom bijenalnog takmičenja u pravljenju kula od ljudi u Taragoni, Španija 7. oktobra 2018. godine. [Foto: agencije]

02. Oči prisutnih uperene su ka džinovskoj bundevi tokom vaganja težine ovih „tikava“ na vašaru u Lengliju u Kanadi 6. oktobra 2018. godine. [Foto: Xinhua]

03. Učenici obučeni poput Mahatme Gandija učestvuju na događaju u znak obeležavanja 150. godišnjice Gandijevog rođenja u školi u indijskom gradu Ahmedabadu, 1. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]

04. Rika divljeg jelena u sezoni parenja u zoološkom vrtu u Hanoveru, 2. oktobra 2018  [Foto: VCG]

05. Žena sa koferom kreće se duž uništenog puta u Paluu, u centralnom delu Sulavezija u Indoneziji 2. oktobra 2018. godine, nakon što su zemljotres i cunami pogodili ovo područje 28. septembra 2018. godine. [Foto: VCG]

06. Britanska premijerka Tereza Mej pleše dok se penje na podijum kako bi se obratila delegatima tokom govora na konferenciji Konzervativne partije u ICC-u, u Birmingemu, Britanija 3. ​​oktobra 2018. godine. [Foto: IC]

07. Čivava obučena u stilu Elizabet Tejlor iz filma Kleopatra pozira sa svojim vlasnikom tokom događaja koji se održava uoči Svetskog dana životinja na Istvudu, glavnom šetalištu i Promenadi poznatih (Walk of fame) u gradu Kvezon, Manila, Filipini 3. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]

08. Žena plače dok priča mobilnim telefonom svoje mrtve kćerke nakon što su je zvaničnici obavestili da su njeno telo pronašli u pod ruševinama nastalim u zemljotresu u Paluu, Centralni Sulavezi, Indonezija 4. oktobra 2018. [Foto: IC]

09. Plesačica u tradicionalnoj gruzijskoj haljini priprema se za svoj nastup u Moskvi na festivalu koji promoviše gruzijsku kulturu i kuhinju, 6. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]]

10. Vojni lovci tipa Suhoj Su-30SM, akro-grupa „Russkye Vityazi“ (ruski vitezovi) tokom izvođenja demonstracionog leta u Krasnojarsku, Rusija 6. oktobra 2018. godine. [Foto: agencije]

11. Lider Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong-un sastao se sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Pjongjangu, fotografija napravljena 7. oktobra 2018. (korejska Centralna novinska agencija KCNA. [Foto: agencije]

12. Podržavaoci Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro), krajnje desnog poslanika i predsedničkog kandidata Socijalno liberalne partije reagovali su tokom izbora u Sao Paulu, Brazil 7. oktobra 2018. [Foto: VCG]

Izvor: China Daily

Užici kraj jezera u Sečuanu 


Povetarac nas pozdravlja dok se vozimo autobusom na turi duž obale jezera Guji (Guyi) u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta…

Bujno zelenilo drveća okružuje jezero, pružajući prirodni štit od letnjih vrućina koje počinju da tinjaju.

Paviljoni izrađeni u drvetu i pešačke staze omogućavaju bliski pogled na jezero oko kojeg ljudi skejtuju, bicikliraju ili jednostavno uživaju u razgledanju.

“Malo je veće od Zapadnog jezera u Hangdžuu”, kaže Huang Džong, direktor turističkog biroa Longčang. Jezero Guju, međutim, poseduje nešto mnogo više od vode, kaže on.

Jezero pokriva površinu od 5,4 kvadratna kilometra i sadrži 56 miliona kubnih metara vode.

Prizor s jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Photo bi You Zixiou/ China Daily]

Prizor s jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Photo bi You Zixiou/ China Daily]

Njegova dubina je u proseku 15 metara, a najviša ide do 27 metara.

Guju jezero je nastalo je 70-tih godina prošlog veka kada je lokalna vlada odlučila da izvuče vodu iz reke Tuođjang, jedne od pritoka reke Jangce.

A onda se dogodilo da je Longčangu ponestalo vode, jer se nalazi na višem nivou od okolnih područja, a u njega nisu uticale bilo kakve velike reke ili jezera.

“Dakle, većinom smo zavisili od meteoroloških prilika (kako bismo preživeli)”, kaže Huang.

Kako je hram Guju smešten na najnižoj tački jezera, vodena masa koja se ulila u deo doline nazvana je po njemu, kaže Huang.

Prizor sa jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto: bi You Zixiu/ China Daily]

Prizor sa jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto: bi You Zixiu/ China Daily]

Pravljenje jezera to jest punjenje vodom mesta na kojem je trebalo da nastane Guju otpočelo je 1976. godine i trebalo mu je čitave dve godine kako bi se napunilo.

Jezero doprinosi navodnjavanju zemljišta u Longčangu površine gotovo 70 kvadratnih kilometara (66.7 kvadratnih kilometara), kaže Huang, dodajući da je nešto kasnije lokalna vlada 2003. dozvolila uzgoj ribljeg fonda u jezeru.

“Gajenje ribe odvijalo se na približno jednoj petini područja jezera”, kaže Huang, dodajući da se to dešavalo više od jedne decenije pre nego što je zaustavljeno zbog problema sa nedostatkom vode jer se tokom 1980-tih broj stanovnika povećao sa 50.000 na 200.000.

Tokom 2009. godine otpočeli su radovi na poboljšanju životne sredine jezera, a više od dva kvadratna kilometra poljoprivrednog zemljišta oko jezera je od tada doživelo svoju prenamenu: preraslo je u zelenu zonu, u kojoj je posađeno drveće.

Kao rezultat ovih poboljšanja, jezero je sada počelo da privlači posetioce, a brojke kazuju da njih 400.000 godišnje poseti ovo jezero.

“Leti su u čamcima, dok u zimskim mesecima čuvaju ptice, osim što uživajuc u lokalnoj hrani”, kaže Huang.

Krajolik jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto bi You Zixiu / China Daily]

Krajolik jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto bi You Zixiu / China Daily]

U periodu od novembra do aprila, desetine hiljada ptica doleti u područje jezera, stvarajući sasvim jedinstveni prizor.

U tom području se može videti 90 vrsta ptica, uključujući bele i sive ždralove, kao i bele čaplje i kormorane.

Sada su lokalne vlasti uspostavile desetine lokacija na kojima javnost može da hrani ptice i barem delimično promatra njihovo kretanje i ponašanje.

Guju jezero je 2016 proglašeno nacionalnim bogatsvom kategorije 4A. Brzo rastući turizam pomogao je lokalnom agrobiznisu da se dramatično razvije u veoma kratkom roku.

Trenutno postoji preko 35 agro-obrtnih objekata koji rade i posluju sa oko 2.000 do 3.000 posetilaca dnevno, kaže Huang, dodajući da neki od tih objekata zarađuju čak 200.000-300.000 juana godišnje ($29.279 – 43.918).

Tang Veniji je bio prvi žitelj koji je 2000. godine u području Gujua otvorio restoran, na oko 500 metara od jezera.

“Biznis je bio dobar, pogotovo poslednjih godina”, kaže ovaj 43-godišnjak.

“Danas je sve više posetilaca koji dolaze da vide jezero a okolni meštani sve više unapređuju svoju ponudu i sve im više izlaze u susret.”

Vožnja biciklom obalama jezera Guju jezera u Longčang, jugoistočno od provincije Seuan, početkom ovog avgusta. [Photo bi You Zixiu/ China Daily]

Vožnja biciklom obalama jezera Guju jezera u Longčang, jugoistočno od provincije Seuan, početkom ovog avgusta. [Photo bi You Zixiu/ China Daily]

Tang, koji može da usluži čak 400 ljudi istovremeno, zaposlio je 11 lokalnih stanovnika, od kojih svaki prima platu od 2.000-5.000 juana mesečno (od 255 do 640 evra).

Kao i Tang, i mnogi drugi lokalci su takođe angažovani u turističkom biznisu sa sa izdavanjem prostora kao i opreme za plovidbu, jedrenje i vodene sportove.

Za sada ima oko 40 turističkih plovila. Za one koji na jezeru Guju žele da provedu noć, na raspolaganju je ukupno 100 kreveta.

Lokalna samouprava u međuvremenu planira dalje razvijanje ovog područja; Obližnji Vodeni grad, čija je izgradnja u toku, za sada košta tri milijarde juana (381 milijarda evra). Nalazi se na samo nekoliko stotina metara južno od jezera i treba da bude uspostavljen u roku od pet godina.

“Planiramo da iskoristimo tri miliona kubnih metara vode iz jezera Guju (za Vodeni grad), kao i da jedan deo recikliramo”, kaže Huang.

Nezavisno od ovoga, Longčang radi sa vrhunskim kozmetičkim i zdravstvenim ustanovama, ohrabrujući ih da svoje prodajne objekte otvore upravo u Vodenom gradu.

Moguće je da se u ovoj oblasti izgradi i ozbiljan filmski objekat.

Što se tiče transporta, vozovi velikih brzina povezuju Longčang sa Čengduom i Čongkingom – do njih se dopire u roku od sat vremena. Dakle, na jezero Guju bi uskoro moglo da se sjati i daleko više posetilaca.

China Daily