Gledati a ne razumeti: “stvari”


Kada “znamo da ništa ne znamo”, iako netremice gledamo u “nešto” sa velike blizine? Nedostatak informacija čini takve stvari nepoznanicom – sve dok u pomoć ne pritekne internet-zajednica.

40 puta ljudi nisu imali pojma u šta su to gledali, ali je neko na internetu odmah znao o čemu se radi. Sledi 40 fotografija koje predstavljaju ove “nepoznate” predmete.

Internet je prava riznica znanja. A postoje stotine i hiljade „detektiva“ na mreži, koji su spremni da vam pomognu. Subreditt  rubrika, „Šta je ova stvar“ preplavljena je amaterskim i profesionalnim detektivima, kao i stručnjacima koji pomažu drugima da prepoznaju čudne, neobične i neraspoznatljive stvari na koje su naišli. Mudrost i potraga za istinom ove internet-zajednice, kombinovane zajedno, bez premca su.

Zbog toga je veb sajt Bored Panda sastavio listu najbizarnijih stvari u koje su ljudi gledali a nisu mogli da shvate i prepoznaju o čemu se radi, zajedno sa nagađanjima sa subreddit-a o tome šta te „stvari“ jesu. Pokušajte da identifikujete 40 „stvari“ u nastavku. A kada završite, možda nije loše i da pogledate neke druge liste na ovom zabavno-poučnom sajtu koje se tiču najčudnijih „nalaza“ koje korisnici prijavljuju „odasvud“. (Sabrediti su podkategorije unutar Reddit veb stranice. Omogućavaju korisnicima da se fokusiraju na određeni interes ili temu pri objavljivanju sadržaja, koji od čitalaca dobije više ili manje glasova – shodno relevantnosti i sklonostima korisnika).

# 1 Pronašao ovaj prsten u svom dvorištu dok sam se bavio  baštovanlukom. Nakon čišćenja, ne liči na uobičajeni prsten. Ima li neko ideju šta bi ovo moglo biti?

Odgovor: prsten žalosti uz džordžijanske ili rane viktorijanske ere. Inicijali pripadaju voljenoj osobi koje više nema. Obično su izrađivani od zlata, i to čistoće koja iznosi barem 18 karata (18k +); prevučeni su crnim emajlom. Izgleda da je napravljen u periodu između 20-ih i 40-ih godina 19. veka.

# 2 Kakvo je to veliko udubljenje koje se obično nalazi na plastičnim kanticama za mleko?

Odgovor: Ovo konusno ulegnuće služi kao oduška koja redukuje pritisak unutar ambalaže pri udarcu. Ukoliko slučajno ispustite kanticu s mlekom, umesto da eksplodira od unutarnjeg pritiska, ovo udubljenje će kompenzovati silu i tako preduprediti prskanje ambalaže.

# 3 Pronađeno na obalama Atlantika u  Mertl Biču, u Južnoj Karolini. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: slomljeni zub najvećeg od svih predatora u istoriji živih vrsta – megalodona. Tiranosaurus reks je „mališan“ prema ovoj titanskoj ajkuli iz praistorijskog doba, najvećem predatoru ikada koji je postojao na kopnu, u vodi i vazduhu.

# 4 Skenirao sam porodične slajdove iz 1964. „Ovo“ je bilo iznad kuće mojih roditelja u Teksasu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: ostaci gasa i pare nakon lansiranja rakete. Zove se „efekat sumraka“ (Twilight effect). Lansiranje je obavljeno pri zalasku, tako da je sunce obasjalo trag vodene pare i izduvnih gasova koji se odozdo, sa rampe, penju naviše.

# 5 Ovaj čudni „ufačlovani“ automobil. Svetla su bila umotana u tkaninu. Serijski brojevi posvuda. Ima li ova „pojava“ nekog značaja ili je možda samo želja za upadljivošću bez posebnog povoda?

Odgovor: Ovako izgleda automobil tokom testiranja prototip-modela, tako da se tek objavljeni modeli ne fotografišu a i ne objavljuju. Nasumični „talasasti“ obrasci efikasno skrivaju konture i linije realnog oblika šasije.

# 6 Ovo je pronašla čistačica, bilo je „ušuškano“ ispod mog garderobera u spavaćoj sobi (rekla mi je vrlo diskretno, i to je ono što me brine); pokušala sam da „naguglam“ šta bi to moglo biti ali uzalud. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: diktafon. I mada ne prenosi tj, ne reemituje ono što hvata putem bežične mreže, pa… ko god da je ovo postavio, vratiće se po njega. A ako se ovo zateklo u vašem domu, postoji verovatnoća da u njemu imate i „ušuškane“ kamere.

# 7 U Teksasu smo ugledali ovu „mačku“ i isprva smo pomislili da se radi o domaćoj mački, ali kada smo prišli bliže to nam se nije činilo kao verovatan odgovor. Šta je to?

Odgovor: Crni ris.

# 8 Na ovo sam nabasao u svom dvorištu. Da li je ovo samo neka vrsta običnih crva, Ili je u pitanju parazit? (Video sam „disanje“ / imaju neku vrstu otkucaja srca, tako da su očigledno živi.)

Odgovor: dva crva, stvaraju još više crva.

# 9 Pre nekoliko godina pronađen je ovaj „mali čajnik“. Pokušali smo da potražimo nešto slično, ali dosad bez uspeha, bez ikakve ideje o čemu se radi…. Ima li neko ideju šta je ovo i čemu uopšte ovaj jedinstveni oblik?

Odgovor: ovo je „portabl pisoar“ za muške pacijente vezane za postelju. Koristi se za urinaciju, kada osoba nije u stanju da ustane iz kreveta.

# 10 „Četvoroprste“makaze. Neudobno za držanje u bilo kojoj ruci, ide teško i sa dva ali i sa četiri prsta. Kakva je ovo stvar i čemu služi?

Odgovor: ovo su makaze za vežbanje dece u predškolskim ustanovama. Dodatne rupe su tu da bi jedino odrasle osobe tj. vaspitači  mogli da rukuju makazama i pomažu detetu.

# 11 Koja je ovo „slučajna“ betonska struktura na koju sam naišao usred šume?

Odgovor: Betonski bunker tj sklonište za jednog čoveka, potiče iz Drugog svetskog rata.

# 12 Pronađeno u sobi mog tate, stvarno se nadam da nije „nešto“ za „bezobrazne igrice“. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: Svrha mu je ista kao i derezama sa klinovima, koje se navlače na alpinističku obuću (link): stavlja se preko cipela (recimo, poput lanaca za auto-gume) i pomaže obući da se uhvati za led. Nazivaju ih još i „jakovim stopama“.

# 13 Fotografija nastala na višespratnom parkingu. Kakav je ovo „prelaz za pacove“ i zbog čega na tom mestu? Inače, ovde postoje i male rupe u podu i plafonu, s malim lestvama koje ih spajaju.

Odgovor: Tajna industrija Džona Pima: Stepenice i predvorja višespratnih parkirališta obično nisu područja na kojima ljudi zastaju da bi se divili arhitekturi, pa je Džon Pim to iskoristio u svoju korist. Umanjeni model ovog „prelaza“ i merdevine verna su replika nekog prelaza „pravih dimenzija“ i u neku ruku su „razigrani“ način „predloga“  neke alternativne, dosad neviđene uslužne delatnosti na tom delu objekta. Naizgled delujući banalno na toj visini i „bez neke funkcije“, znamo da neki ljudi mogu parkirati automobil godinama, a da nisu svesni prisustva ovog „mosta“,  dok će drugi odmah to primetiti (idejni tvorac koncepta to smatra nagradom za one koji pažljivije gledaju svoju okolinu i uočavaju detalje). Dakle, ako niste sigurni na kom ste nivou parkirali, a treba da osmotrite gde vam je auto – popnete se na ovaj „mostić“ i sa njega bacite pogled na parkirana vozila.

# 14 Pronađeno u tetkinoj „riznici blaga“ . Izgleda kao da je unutra smešteno neko teže parče metala. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ovo je „kamenčić pratilac“ koji se koristi za praćenje odrona na obali. Broj urezan u ovaj „kamenčić“ je neka vrsta „serijskog broja“; zakopaju se na lokaciji podložnoj mogućim odronima, a potom ih pronalaze metalnim detektorima, dalje niz obalu u šindri. Meri se pomak u odnosu na početnu poziciju, samim tim se premerava i koliko je klizište pomerilo tle na toj tački.

# 15 Izgleda mi nekako „sumnjivo“, ali ima nekoliko izmenljivih veličina i čini se da svi imaju neku svrhu. Šta je ovo?

Odgovor: dečji pribor za sklapanje Sneška Belića.

# 16 Ovo ljubičasto nebo u južnoj Kaliforniji, uočeno je u pola dva ujutro i trajalo je samo samo oko 5 minuta pre nego što je izbledelo. Šta je to bilo?

Odgovor: ova „purpurna izmaglica“ odnosno svetlost potiče od posebnih UV panela za indoor farming – lampi koje su prilično uobičajena oprema za uzgoj useva u staklenim baštama. Ovo je boja posebnih baštenskih UV lampi; uz ljubičasti, mogu proizvesti žut ili ružičasti sjaj.

# 17 Časovnik u ustanovi za osobe sa medicinskom asistencijom – zašto su u više boja?

Odgovor: Prevencija dekubitusa (Raznobojni dvosatni intervali na brojčaniku predstavljaju raspored okretanja pacijenta u drugi položaj).

# 18 Prijateljica se upravo uselila u novi stan, a ovo je vrt njenih komšija. Šta ovo predstavlja?

Odgovor: Vudu-oltar.

# 19 Koja je svrha ovih ogledala? Zapazila sam ih u gradiću Trosa, u Švedskoj, pokraj reke. Nalaze se na gotovo svakoj kući.

Odgovor: U Danskoj ove „sobne retrovizore“ zovu “gadespejl”, a na švedskom “skvallerspegel” (ili „trač-ogledalo“): služi za špijuniranje suseda i praćenje ko, gde pretrčava i kada. Ovo je stari izum; u osnovi je ogledalo koje ukućanima omogućava da postignu bolji „pregled“ ulice, iz udobnosti svojih kaučeva.

# 20 Upravo je prešlo preko zebre ispred mene: zumiralo je trotoar pre nego što sam uspeo da ga malo bolje osmotrim. Primećen u Melburnu u Australiji. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: automatizovana dostava, verovatno je u pitanju hrana.

# 21 Primetili smo ovaj čudan pisoar u toaletu u Kelnu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: zove se „Papst“ (nemački izraz za papu). Služi za – povraćanje.

# 22 Naišao na ovo hodajući plažom Olimpijskog poluostrva, država Vašington. Nikad nisam video ništa slično.Šta je to?

Odgovor: Jaja lignje.

# 23 Srebrna kapsula kamuflirana unutar drvenog spremnika, smeštena na drvetu u javnom parku. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: to je „geo-keš“ (geocache) neka vrsta „tajnog poljskog pretinca“, skladište skriveno na nekoj lokaciji sa ciljem da u budućnosti bude otvoreno. Sudeći po veličini, verovatno da će unutar njega biti samo spisak onih koji su potpisali da su ga pronašli… a potom ga uredno vratili na mesto gde je bio sakriven.

#24 Fotos napravljen kroz prozor mog aviona na putu iz Di-Sija u Las Vegas. Neka ideja, šta je to dole ispod?

Odgovor: rudnik minerala. Upravo ovde je najveće ležište litijuma na svetu.

# 25 Kakva je ovo riba sa čudnim znakovima?

Odgovor: Gvozdena Riba sreće. Sećam se da sam čuo da je nedostatak gvožđa bio ozbiljan problem u zemljama u razvoju usled nepravilne ishrane, koja se sastojala uglavnom od testenina i pirinča, koji su loš izvor gvožđa.

Rešenje za nedostatak gvožđa je pronađeno u „ukuvavanju“ ovakvih ribolikih komada gvožđa sa hranom da bi se povećao sadržaj ovog mikroelementa koji se unosi u organizam; međutim, mnogi su bili sumnjičavi, oklevajući da ih stavljaju u hranu koju kuvaju. Gvožđe je oblikovano u “Sretnu ribu” koja je, po verovanju, pružala dodatne koristi po zdravlje onda kada budete kuvali vodu za jelo uz ovaj metal u njoj.

# 26 Kakva je svrha ovog znaka?

Odgovor: To znači da je zabranjeno plašiti flaminge. Mnogi prenebregavaju taj znak upravo da bi ih – uplašili; ptice tada polete a oni koji su ih poplašili – prave „lepe i efektne““ fotografije.

# 27 Svi ovi „predmeti“ su od drveta, a ova „polica“ visoka je oko jedne stope (oko 35cm). Kakva je ovo stvar?

Odgovor: nazivamo ih „pčelinjim hotelima“; kao što su mnogi već odavno spominjali, oni su za „samotne“ pčele (samotne jer se ne roje s drugima u svrhu razmnožavanja, a takođe zaziru i od kolektivnog rada u košnicama, iako je jasno da u ovom okruženju, u ovim „hotelima“,  ipak, žive jedni do drugih); ovo veštačko stanište može privući i mnoge druge životinjske vrste (insekte, bube). Ovakvi „predmeti” su veštačka staništa koja doprinose poboljšanju ekosistema.

# 28 Koja je svrha ovog lanca?

Odgovor: to je „kišni lanac“, alternativa tradicionalnom sistemu oluka.

# 29 Kakav je ovo „paint ball“ pištolj koji policija koristi prilikom napada na, recimo, dilere?

Odgovor: ovo jeste pejntbol pištolj ali sa biber-sprej municijom. Tehnički gledano, to jeste pištolj za paintball, međutim kuglice koje se ispucavaju sadrže biber-prašak (i nisu u formi aerosola, poput biber-spreja). Efikasan je, a nije smrtonosan.

# 30 Kakav je ovaj čudan „polu-kamionet“ i zašto gura prikolicu sa ravnom platformom? I, u čemu je guranje u prednosti u odnosu na vuču?

Odgovor: Zadatak ovog automobila ili kamioneta je da preparkira hidro-avione ali i čamce. Ovakvo vozilo je bezbednije od uobičajenog koje, za razliku od ovog „ima i zadnji kraj“.

S obzirom da „slika vredi više od hiljadu reči“, ova dva filma ispod će prikazati njihovu namenu bolje od svih slika (a tu je i Google)

# 31 Ovo je već godinama potopljeno u vodi pritoke kraj koje živim. Ne mogu da naguglam o čemu je reč, jer ne znam odakle da počnem. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: To je Quester, spasilačka podmornica koja je bila deo opreme talijanskog luksuznog kruzera „Andrea Doria“ (kojoj je i samoj sada potrebno spašavanje). Potonuo 1956. u sudaru sa švedskim kruzerom kod Nantaketa, pred obalama Masačuseca, i samo zahvaljujući dobroj organizovanosti i požrtvovanosti posade nije stradalo više ljudi (od 1660, život je izgubilo njih 46). U protivnom, ovo je veoma lako mogla biti katastrofa identična onoj koju je doživeo Titanik. „Andrea Doria“ je bio brod za turističke prohteve najbogatijih, ponos Italije i njene brodogradnje, najbrži u to vreme i, kako su ga tada procenjivali – najbezbedniji.

# 32 Moja majka je ostavila izbeljivač da stoji u sudoperi nedelju dana, dok smo bili na odmoru; po povratku smo zatekli ovo. Plesan ili nešto drugo?

Odgovor: izbeljivač je nagrizao tj. najeo (oksidisao) metalne delove vaše sudopere.

# 33 Dvadeset godina istraživanja i Reddit je moja poslednja nada! Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Fosili ribe Crni bubanj. Crni bubanj imao je kratko pljosnato telo sa visoko zakrivljenim leđima, ali ravnog trbuha. Zubi vilice bili su mali i šiljasti, ali grlo je bilo oboružano krupnim, ravnim zubima pomoću kojih je drobio školjke. Ova karakteristika ga razlikuje od srodnih vrsta poput Senki (Pljunaste Sive) ili Kraljevske skuše.

# 34 Kakve su ovo savršene „rupe“ na plaži, i koje je njihovo poreklo – namena? (papuča u blizini je smišljeno „ostavljena“, za skaliranje reda veličine)

Odgovor: ostaci naučnog istraživanja školjki.

# 35 Naredne noći smo imali žurku i jutros smo na kuhinjskom pultu zatekli ovo. Ovaj plastični spremnik bez poklopca podseća na beli prah od krede, i ni na koji način nije osiguran. Poklopac za flašu pored ove „stvari“ je referenca za njenu veličinu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: služi za obeležavanje štofova koji se koriste u šivenju. Kada se povuče preko tkanine, iz spremnika izlaze tanke linije krede u prahu. Ima ih u nekoliko boja.

# 36 Kakve su ovo plave cevi koje stalno viđam u Berlinu?

Odgovor: služe za istakanje podzemnih voda u reke zbog povišenog vodostaja. Od ranih 1990-ih do danas, nivo podzemnih voda u Berlinu raste. Usled manje potrošnje vode, apstrakcija podzemnih voda je opala i grad se sada mora nositi sa izuzetno visokim nivoom podzemnih voda.

# 37 Zagrizao u Mekdonaldov burger „Double Quarter Pounder“ sa sirom i osetio nekakav „hemičan“ ukus. Otvorio sam i video ovo… a šta je to!?

Odgovor: Bivši zaposleni, možda; više je nego verovatno da su ovo njegove (njene) lateks rukavice koje se koriste pri stavljanju mesa na roštilj.

# 38 Upravo pada s neba, kakva je ovo stvar?

Odgovor: trag kondenzovane vode iz motora putničkog aviona na velikoj nadmorskoj visini. S obzirom da je snimak nastao u svetlu zalaska sunca, oblaci pare poprimaju istu boju kao i bilo koji drugi oblak koji bi imao tu boju pod zalazećim suncem – otuda izgleda kao da „gori“, a zapravo je bele boje.

# 39 Pronađena ispod kreveta. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: mala improvizovana naprava za pravljenje „meta“ (metamfetamin).

# 40 Nađeno u zatvorenoj boci sa koka-kolom. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ibuprofen (200mg).

Subdreddit forum „Šta je ova stvar“ je veoma široka zajednica: ima preko 1.170.300 korisnika (za sada), što samo pokazuje koliko je ljudi privučeno željom da shvati savremene „misterije“. Ili koliko entuzijasta a la Šerlok Holms, zapravo, noću luta ulicama tražeći slučajeve koje treba rešiti. Nikad ne znate; vaš bi sused mogao biti jedan od ovih svakodnevnih junaka, pomažući drugima da pronađu odgovore na pitanja koja im noću neće dati da spavaju.

 

Jonas Grinevičius / Mindaugas Balčiauskas (BoredPanda)

Tajni jezik brodova


«Le bateau c’est la liberté, pas seulement le moyen d’atteindre un but.»

Leto je vreme odmora, mora, luka i brodova. S tim u vezi, verovatno da nema čoveka koji se nije upitao: šta znače svi oni “hijeroglifi” ispisani na brodskom trupu? Priču donosi neprofitni portal za okeansku ekologiju, pomorstvo i očuvanje obalskih sistema, Hakai.

Približavajući se kontejnerskom brodu u zalivu San Franciska, tegljač izgleda kao štene pit bula koje je u poteri za teretnim kamionom s prikolicom. Kad se oba plovila približe na dohvat ruke, brod spušta svoj most. Sada kada je za njega privezan brod, tegljač ga u zalivskoj oblasti može pogurati ili pak povući. Jer, veliki brodovi ne mogu sami tako lako usporiti ili manevrisati: oni su konstrukcijski osmišljeni za pravolinijsko kretanje a ne za skretanja, niti za manevrisanje na za njih relativno skučenom prostoru (za pun okret ovakvog tipa broda najmanjih dimenzija – tankera ili kargo broda – potrebno je imati slobodan brisan prostor od najmanje 600-800m, a okret traje najmanje dva-tri minuta pri maksimalnom broju obrtaja motora).

Posade tegljača rutinski se susreću s onim što će retko ko od nas ikada imati prilike da iskusi. S lakoćom iščitavaju veličinu plovila, njihov oblik, funkciju i karakteristike, istovremeno dešifrujući tajanstvene brojke, slova i simbole ispisane na brodskom trupu. Za one koji nisu iskusni pomorci, ove markacije deluju poput hijeroglifa. Za one koji poznaju jezik pomoraca i brodarstva, ovi brojevi puno toga govore o nekom određenom brodu, ali i o njegovoj nameni.

Prekookeanski brodovi transportuju robu koja čini preko 80 procenata svetske trgovine, dok u međunarodnim vodama plovi više od 90.000 trgovačkih brodova. Tankeri, teretni brodovi i kontejnerski brodovi – najveće stvari na Zemlji koje su u stanju da se kreću – daleko su najvažniji način transporta robe u našem dobu; Svake godine oni prevezu milijarde tona robe, donoseći nam na kućni prag praktično sve: od automobila i sirove nafte, do kontejnera krcatih igračkama, recimo – fidžet spinerima.

Oni koji rade u lukama ili na vodi imaju dobar pregled svega što se radi u zalivsko-lučkim vodama; uostalom, u odnosu na sva ostala plovila, tegljači možda imaju i kabinu s najboljim pregledom. Oni koji su u njima poslom imaju prilike da, dok se tegljač približava brodu, vide nešto što mi „obični“ ljudi nemamo prilike.

“Strane tj brodski bokovi imaju jednu sebi svojstvenu lepotu”, kaže pasionirani fotograf Dejvid Vebster Smit, koji inače radi u zalivu San Franciska i, uzgred, već tri decenije kao inženjer koji opslužuje tegljače od Montereja i San Franciska u Kaliforniji do Vestporta u Vašingtonu (ali, možda pre svega, čovek koji je napravio ove izuzetne fotografije (koje je najlepše pogledati u uvećanom formatu). “Čim sam u prilici, izvadim fotoaparat da uslikam pristajanje i pripajanje.”

Tragovi identiteta većine brodova utisnuti su na krmi, i to često istim redosledom: vlasnik, ime plovila, ime njegove matične luke na koju je registrovan (ili „zastave“ pod kojom plovi) i broja Međunarodne pomorske organizacije (IMO). Recimo ovaj: vlasnik ovog broda je American President Lines (APL), „kršten“ je u Meksiko Sitiju, a plovi pod zastavom Singapura (što se “u 2 klika” može lako proveriti ukucavanjem ovog broja u pretraživač).

Vlasnik, ime i zastava mogu se menjati tokom životnog veka broda, ali IMO broj ostaje isti kao što to nalaže međunarodni pomorski ugovor. Poput identifikacionih brojeva vozila, IMO-i pomažu u sprečavanju prevara. Ukoliko se samo malo potrudite da pretražite po računarskoj mreži, IMO broj će vam ispričati čitavu istoriju svakog broda (po ovom broju ćete za tren oka pronaći sve gore navedene podatke).

Možda ste radoznali i kopka vas šta su oni žuto-zeleni “diskoliki predmeti” u obliku kolačića sudbine, nalik „pakmenu“ i raspoređenih duž brodskih pristavnih užadi? U pitanju su „spravice“ protiv pacova, nalik disku i pričvršćene za konop, kojim se glodari odvraćaju od prebacivanja sa pristaništa na brodske staze, a potom i u sam brod. Glodari, naime, nisu u stanju da prođu ove prepreke zakačene o užad.

Zašto bi brod u vlasništvu južnokorejske kompanije (Hanđin) za svoju matičnu luku naveo – Panamu?

Više od 70 odsto svetskih komercijalnih brodova plovi pod onim što se naziva „zastavom pogodnosti“ (zastava zemlje pod kojom je brod registrovan kako bi se izbegli veći finansijski troškovi ili restriktivni propisi u zemlji vlasnika). To znači da je brod registrovan u stranoj državi i plovi pod zastavom te zemlje, obično da bi redukovao troškove poslovanja, smanjio porez ili izbegao strože sigurnosne standarde od onih koji su na snazi u zemlji vlasnika plovila.

Daleko najpopularnija zastava pogodnosti je Panama, dok je Liberija i Maršalska Ostrva brzo sustižu. Za ove zemlje, naknade koje kompanije plaćaju isticanjem njihovih zastava predstavljaju značajan izvor prihoda.

Postoji još jedna stvar u vezi s ovim brodom. Da li, možda, uočavate članove posade gore na palubi, krajnje levo i desno na fotografiji? Oni su zapravo – lutke. Obučene su kao pomorci, kako bi zaveli gusare koji možda misle da je neko na brodu stalno na oprezu.

Ove oznake, nazvane tovarne linije ili tovarni zapisi, pokazuju maksimalno opterećenje koje brod može da prevozi.

Tovarne crte za gaz, koje pokazuju opterećenost plovila svoju korisnu svrhu duguju britanskom članu parlamenta, Semjuelu Plimsolu. Zabrinut zbog gubitka brodova i članova posade usled preopterećenja, on je 1876. godine pokrenuo nacrt predloga koji je stavljen u parlament na raspravu, a na osnovu kojeg je izglasan i zakon po kojem je svako plovilo obavezno da ima oznake za opterećenost i gaz sa obe strane broda. Ukoliko je brod preopterećen, ove crte nestaju pod vodom. Originalna „Plimsolova crta“ bio je zapravo krug sa horizontalnom linijom koji prolazi kroz njega. Ovaj se simbol širio svetom; tokom godina su dodavane i druge oznake.

Slova ispisana s obe strane kruga predstavljaju nadležnu upravu koja je registrovala brod. „AB“ je skraćenica za „Američki brodski biro“ (American Bureau of Shipping), koji je jedan od 12 članova Međunarodne asocijacije društava za brodsku klasifikaciju (International Association of Classification Societies, IACS), međunarodnih tela koja postavljaju i održavaju bezbednosne standarde za više od 90 odsto svetskih teretnih brodova.

Oznake i slova desno od kruga označavaju maksimalna opterećenja u različitim klimatskim uslovima. Slana voda je gušća od slatke, a hladna voda gušća od tople. Pošto gustina vode utiče na plovidbu broda, različiti uslovi zahtevaju različite linije opterećenja.

Slovo „W“ označava maksimalno opterećenje u zimskoj umereno toploj morskoj vodi, „S“ važi za maksimalno opterećenje u letnjoj umereno toploj morskoj vodi, „T“ označava maksimum opterećenja u tropskoj morskoj vodi, „F“ važi za najveću količinu brodskog tereta u slatkoj vodi, a „TF“ u tropskoj slano-slatkoj vodi, kao što su, recimo, vode Amazona.

Ovaj je brod opremljen oblim ispupčenjem na pramcu, izbočinom koja je postavljena nisko na pramcu. Suprotno svom nezgrapnom i „opuštenom“ izgledu, ova izdužena oblina – izbočina na pramcu – zapravo je malo čudo hidrodinamike, jer smanjuje vučni otpor vode, povećavajući brzinu broda i njegovu ekonomičnost potrošnje goriva.

Simbol iscrtan belom bojom koji izgleda kao broj pet bez gornje linije upozorava tegljače na prisustvo ove izbočine (tzv. „sijalice“), koja pod određenim uslovima može biti u potpunosti pod vodom. Tegljači moraju biti svesni ove pramčane izbočine kako bi izbegli prevrtanje dok manevrišu oko broda, što može oštetiti i „sijalicu“ a i tegljač.

Beli krug unutar kojeg je ispisano slovo „X“ naznačuje prisustvo pramčanog potisnika, pogonskog uređaja koji pomaže bočnom manevrisanju broda, kojim se olakšava odvajanje od doka ili pristanak na njega.

Brojevi raspoređeni po vertikalnoj liniji – zvani oznake gaza – mere razdaljinu od dna trupa (kobilice) do vodene linije (površine vode) – ova linija je gaz broda. Ako voda, na primer, dođe do linije od 10 metara, to znači da je 10 metara broda pod vodom.

Tamo gde voda dodiruje ove crte gaza govori mornarima da li je brod preopterećen, i – ukoliko je ovo iščitavanje upoređeno sa očitavanjem na suprotnoj strani broda – da li, možda, jedna od strana brodskog trupa preteže.

Sa leve strane linija gaza nalaze se različite verzije simbola za „pramčanu sijalicu“ tj izbočinu na pramcu, kao i za pramčani potisnik. „BT | FP“ nam govori o položaju pramčanog potisnika: između balastnog rezervoara (BT, ballast tank) i prednjeg šiljka (FP, forepeak), prednjeg dela broda. Za operatera tegljača važno je da zna tačnu lokaciju pramčanog potisnika, jer to stvara turbulenciju koju bi tegljač radije izbegao.

Dva tegljača prilaze tankeru za naftu u blizini mosta Ričmond-San Rafael. Ova fotografija je uzeta sa trećeg tegljača koji se kreće na brodu, vođenog belim strelicama koje ga upućuju na „klinove“ u kojima se nalaze mali ali jaki stubići nazvani „vezišta“ tj bitve.

SWL 50t znači da je bezbedno radno opterećenje 50 tona za svaku bitvu (izbočine na palubi na kojima se brod privezuje). Jednom kada tegljač pričvrsti svoje uže za brodsku bitvu, on će izvršiti ne više od 50 tona vučnog potiska, dok pomaže brodu da uspori-zakoči, ili dok mu asistira tokom pristajanja.

Da li ovi „ptičji prorezi“ rđaju na morskom vazduhu? Ne baš. Šupljine su, međutim, poznate kao „otvori za golubove“. Oni su u sklopu merdevina na brodskom trupu koje omogućavaju pomorcima da se penju uzduž jedne barže. Za razliku od teretnih brodova, barže s ravnim dnom nisu samohodne; Obično ih vuku ili guraju tegljači, mada su ih u ranim danima vukli konji, mule ili magarci na stazama koje su se protezale duž kanala. Iako su barže često bez posade, povremeno se mora i na njih ukrcati, na primer, kada konop treba da bude spušten do lučkog radnika. Takozvani „pretinci“ pomažu onima koji se ukrcavaju da kroče na brod.

Farbanje broda je posao koji nije primarno povezan sa pitanjima njegove estetike ili brendiranja. Kada vidite ovaj efekat boja u dva tona, imajte u vidu da je boja bliže vodenoj liniji po pravilu različitog hemijskog sastava od one koja treba da se bolje drži pri uranjanju trupa ispod vodene linije (tj morske-rečne površine). Čak i više od sprečavanja korozije, premaz trupa koji bi se mogao naći pod vodom mora da brodski trup štiti od mulja, algi, školjki i lopara, koje veoma čvrsto prijanjaju uz pogodne površine brodske oplate.

Šta je tako loše u školjkama i mikroorganizmima koji su se „okačili“ o brodski trup? Lopari, dagnje ​​i bakterije – koje nazivaju biozagađivačima – takođe proizvode “povlačenje”, odnosno, usporavaju brodove i povećavaju njihov unos goriva tj potrošnju za čak 40 procenata. Strane, to jest iz drugih okeana i mora “uvezene” vrste morskog života, koji su se kao “slepi putnici” okačili o bokove broda, takođe mogu napasti domicilne ekosisteme i nadmašiti domaće vrste u bici za hranu i životni prostor. Da bi se uklonili ovi „autostoperi“, brod mora da se „uparkira“ u suvu pristanu, radi struganja pramca ili kompresionog spiranja biomaterijala sa brodske oplate.

Stoga su potrebne preventivne mere, poput boje protiv bio-zagađivača. Rane iteracije kompresionog spiranja su sadržavale bakar, pa čak i arsen, koji su efikasno trovali ove organizme, ali i – vodu. Moderni premazi su ekološki prihvatljiviji, a konstantno se uvode i novi pristupi, recimo, nanošenja takve vrste farbe na površinu trupa sposobne za mimikriju tj efikasnog oponašanja kože morskog psa. Naime, za razliku od nekih kitova, ajkule nemaju tendenciju da privlače „morsku sitnež“ – lopare, školjke i alge.

Belim pravougaonikom uokvirenim žutom bojom je označeno mesto za pristanak posade tegljača, kojim se na brodu markira pozicija za lestve i ukrcavanje lučkog pilota na brod. Njegov zadatak je da pomogne kapetanu da bezbedno pristane na dok; ovaj pravougaoni simbol govori pilotu gde se treba ukrcati na tanker ili kontejnersko plovilo. Piloti tegljača (koji se nazivaju i lučkim ili pristanišnim pilotima) jesu stručnjaci za navigacione opasnosti i rizike prisutne u njihovoj matičnoj luci i ključni su likovi u „drami“ svakog pomorskog života.

Pilot „hvata vožnju“ kačeći se za brod sa tegljača, a potom sledi uspon lestvama od konopa i prebacivanje na brodsku palubu, da bi od kapetana preuzeo kormilo pre no što brod uplovi u luku. Lestvice od konopa se možda još uvek ne bacaju dokle god se čamac pristanišnog pilota približava brodu, tako da je sprovodni belo-žuti pravougaonik veoma važna oznaka, jer pilota navodi na pravu tačku za pristanak tegljača brodskom trupu i tačno mesto na kojem će lestve  biti razvučene.

Beli tragovi na crvenoj podlozi su risovi koji su svojevrsni „ožiljci“ iz bitaka, podsetnici na „metež“ i trenutke pre uspostavljanja kontrole – momente kada druga plovila (uglavnom tegljači) pristaju uz trup broda; takođe risovi nastaju usled neposrednog kontakta tj potiranja brodskog trupa o strane kanala.

Pristanišni pilot bi se ukrcao na ovaj brod koristeći dva para lestvi od konopa. Prvo se uspinje uz prečke – koje se ponekad nazivaju i Jakovljevim lestvama (Jacob’s Ladder), aludirajući na biblijskog Jakova koji je po predanju sanjao o merdevinama koje spajaju nebo i Zemlju. Tokom penjanja, pilot se penje do relativne bezbednosti dijagonalne klipnjače tj pomične rampe, poznatije kao pristajne merdevine.

Ponekad piloti rade samo sa lestvama od konopa. Prema propisima IMO-a, ako je udaljenost od nivoa vode do palube (koja se menja u zavisnosti od opterećenja broda i uslova na moru) veća od devet metara, brod mora da, pored lestvi od konopa, ima i pristajnu rampu tj pristajne merdevine. Jer, devet metara ili više znači  da vas očekuje dug uspon na konopcima, posebno tokom teških vremenskih uslova.

Ukrcavanje i iskrcavanje verovatno su najopasnije faze ovog posla. Izlazeći s broda i silazeći niz lestve ka svom čamcu, piloti mogu pasti s lestvi i zato koriste i uže, koje im pomaže da bezbedno kroče na palubu pilotovog plovila (tegljača). Na taj način je manje verovatno da će pri silasku pasti s lestvi i uklještiti se između tegljača i broda.

They that go down to the sea in ships, that do business in great waters; These see the works of the Lord, and his wonders in the deep. (Psalm 107:23-31, KJV)

 

Erin Van Rheenen, David Webster Smith

Hakai Magazine: Coastal Science and Societies

The Secret Language of Ships

Seganova bledoplava tačka


Džon Meserli, (John G. Messerly, PhD), dugogodišnji član odeljenja za filozofiju i računarstvo na Teksaškom univerzitetu i pisac knjiga o evolutivnoj filozofiji pravi kratak osvrt na reči koje je napisao i izgovorio jedan od najpopularnijih svetskih naučnika s kraja prošlog stoleća.

Ilustracija: indac

Astronom Karl Segan (Carl Sagan) jedan je od mojih intelektualnih junaka i jedan od velikih sekularista dvadesetog veka. Pre trideset godina (1989), nakon što su oba Vojadžerova svemirska broda prošla Neptun i Pluton, Segan je poželeo poslednju sliku Zemlje sa „sto hiljada puta“ veće razdaljine od čuvenih fotografija Zemlje koje su uslikali astronauti programa Apolo. Nijedna fotografija nikada nije pružila bolju perpektivu uslova i prilika nas, ljudi; vredi je videti, a i saslušati ovo, najmanje jednom godišnje do kraja života. Hvala, Karl Segan.

(Gornja multimedijalna prezentacija ponovo je objavljena u internet-magazinu Instituta za etiku i nove tehnologije, 17. marta 2015.)

O Plavoj tački u beskraju, Karl Segan je napisao:

“Sa ovog udaljenog mesta posmatranja, Zemlja možda izgleda beznačajna. Ali za nas je drugačije. Pogledajte ponovo tu tačku. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj… svi koje volite, svi koje poznajete, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikad postojalo – živelo je tu. Skup svih naših radosti i patnji, hiljade samouverenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i svaki sakupljač, svaki heroj i svaki strašljivac, svaki stvaralac i razarač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki mladi zaljubljeni par, svaka majka i svaki otac, dete puno nade, pronalazač i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvezda, svaki vrhovni vođa, svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste — svi smo živeli tamo: na čestici prašine osvetljenoj zrakom Sunca.

Zemlja je veoma mala scena u nepreglednoj kosmičkoj areni. Setite se reka krvi koje su prolili svi oni generali i vladari, da bi, u slavi i trijumfu, na trenutak postali vladari delića tačke. Setite se beskrajnih okrutnosti počinjenih od strane stanovnika jednog ćoška piksela prema jedva prepoznatljivim stanovnicima nekog drugog ćoška, njihovih toliko čestih nesporazuma, toliko želeći da poubijaju jedni druge, njihove  mržnje.

Naše zablude, naše umišljeno samouvažavanje, obmana da imamo neki privilegovani položaj u Svemiru su suočene sa ovom bledom tačkom. Naša planeta je usamljena mrlja zapretena velikom kosmičkom tamom. U našoj beznačajnosti u svom tom prostranstvu, ne postoji nikakva naznaka da će pomoć doći s nekog drugog mesta, da nas izbavi od nas samih.

Zemlja je jedino mesto za koje znamo da sadrži život. Ne postoji ni jedno drugo mesto, bar ne u skoroj budućnosti, gde bi se naša vrsta mogla odseliti. Posetiti, da. Naseliti, ne još. Sviđalo vam se ili ne, Zemlja je mesto gde se trenutno nalazimo.

Kažu da je astronomija iskustvo koje kroz poniznost izgrađuje karakter (“jer smo tek trun u beskraju prostora i vremena”). Verovatno ne postoji bolji pokazatelj glupavosti ljudske sujete od ove slike našeg sveta sa ovolike udaljenosti. Za mene, ona naglašava našu odgovornost da se jedni prema drugima odnosimo ljubaznije, i da sačuvamo i negujemo bledoplavu tačku — jedini dom za koji znamo.”

Fotografiju “Plava tačka u beskraju” (Pale Blue Dot) snimio je Vojadžer 1, šestog jula 1990. godine. Vojadžer je ovu fotografiju napravio na svom putovanju, sa same granice Sunčevog sistema, u momentu kada je bio udaljeniji od Plutona, na rastojanju od 6,4 milijarde kilometara. Četiri godine kasnije, Karl Segan objavio je istoimenu knjigu, Plava tačka u beskraju, o tome koliko su ljudi (ne)značajni i (ne)moćni u odnosu na Univerzum.

Oktobar 1994.

Reason & Meaning

Carl Sagan’s Pale Blue Dot

Toma Žorijon: prostori uzeti vremenom


Crkva Svetog srca u Vijetnamu, iz serije "Ostaci carstva"

Crkva Svetog srca, Vijetnam (iz serijala “Ostaci carstva”)

Parižanin Toma Žorijon (Thomas Jorion, 1976.) specijalizovao se za fotografisanje ruševnih urbanih zdanja i zgrada osuđenih na propadanje, prostora koji više ne služe svrsi zbog koje su sazdani. Njegov rad istražuje građevine u stanju entropije, pozivajući posmatrača da razmisli o odnosu između materijala i njegove prolaznosti. Žorijon je sinonim za poetiku nestajanja.

Ćedri, Italija

Ćedri, Italija

Žorijon kaže da se njegov rad “zasniva na našoj percepciji vremena, način na koji ono protiče, a posebno na nedostatku linearnosti. Neka mesta izgledaju kao “zamrznuta u vremenu”. I dok se naše društvo razvija i menja velikom brzinom, ova mesta su podvrgnuta jednom “iskrivljenom”, drukčijem proticanju vremena: Čini se da su beživotna ili u stanju buđenja, iako u stvarnosti imaju svoju “kopču” s vremenom.

Simulacra, Poetika nestajanja

“Putujem svetom sa jednom idejom na umu, naime, da pronađem i pokažem ostrva van vremena (kroz serijal fotografija ‘Ilots Intemporels’). Odlučio sam da uđem u zatvorena i napuštena mesta koja su ranije bila živa, a često i mesta odmora ili prestiža, da ih uhvatim a onda i podelim sa posmatračem.”

Fukacu, Japan

“Moja fascinacija estetikom napuštenih prostora je nastavak jedne starije tradicije. Romantičari su uživali šetajući kroz ruševine davno izgubljenih civilizacija. Vekovima pre toga, slikari kao što su Fransoa Denom (François de Nomé, 1592 – 1623), Đovani Batista Piranezi (Giovanni Battista Piranesi, 1720-1778) i Iber Rober (Hubert Robert, 1733 – 1808) su deo svog opusa posvetili ovim zaboravljenim mestima. Moje fotografije su nekako deo ovog istog procesa. Postojanje “bezvremenih ostrva” – tačaka u kojima se percipira kao da je vreme stalo – potiče od raznih savremenih fenomena. Iako svako od ovih “ostrva” ima određeno poreklo u zavisnosti od njegove lokacije, sve to na kraju simbolizuje nestanak čoveka.

Napuštena kuglana Kanagawa Toyo, Jokohama

Napuštena kuglana Kanagava Tojo, Jokohama

U Japanu je granica između odmora i potrošnje često zamućena i nejasna. Slobodne aktivnosti koje se smatraju staromodnim uklanjaju se – slično onim “nuigiši” maramicama koje prilično mlade dame besplatno dele na ulicama. Primer ove pojave je trospratna kuglana sa 108 kuglaških staza u predgrađu Tokija, ali i Jokohame: Budući da je neko vreme van upotrebe, uskoro će biti uništena. Širenje novih oblika slobodnih aktivnosti dovelo je i do naglog rasta hotelske industrije.

Ilots temporels: prizor napuštenog odmarališta, poluostrvo Izu, Japan

Bolja i jeftinija povezanost međunarodnim letovima i rastuća mobilnost globalnih građana učinili su svet jednim selom, u kojem nam je lako dostupna svaka destinacija. Provincija Izu, koja je nekada bila popularna letnja destinacija za Japance, sada se utrkuje sa već renomiranim međunarodnim destinacijama poput Kine ili Koreje. Hotelski kompleksi ili zabavni parkovi sada se otvaraju u nadi da će dobro poslovati – ili pak zatvaraju svoja vrata, shodno kratkoročnim trendovima u turističkoj industriji.

Ilôts Intemporels

Ilôts Intemporels

U Americi su, kako se ispostavilo, posledice ekonomske krize bile pogubnije nego što je iko mogao i da zamisli. Sjedinjene Države su ogroman prostor, i sinonim su za državu u kojoj se gradnja na netaknutom zemljištu smatra neograničenim resursom. Navika podizanja novih zgrada i “kratkoročnost” njihovog funkcionisanja – umesto obnove starih – pokazala se prilično lošom po ovu zemlju. Dramatične posledice mogu se uočiti u gradovima poput Detroita, gde je fenomen „bele zastave“ još više pogoršao stvari.

Silencio (La Calzona)

Silencio (La Calzona)

Neke druge gradove, poput Memfisa ili Bridžporta, snašla je sudbina Detroita. Celokupni njihovi kulturni i društveni identiteti su urušeni. Prva mesta koja su postala beskorisna po društvo bila su pozorišta, bioskopi, sportski centri, škole i crkve. Uz njih, i zdravstvene ustanove, a potom i javne i pravosudne institucije. Neuspeh američkih utopija, koje je Džoel Sternfeld (Joel Sternfeld) snimao kasnih 70-ih, već je ukazivao na dublje fenomene koje je danas lako uočiti. Na starom kontinentu, razlozi su višestruki, dok su posledice često istovetne. Usled velike strukturne transformacije – od industrijskih ka postmodernim društvima – brojne zemlje su bile primorane da okrenu leđa teškoj industriji. To je značilo napuštanje pogona i objekata u kojima se ova industrija obavljala. Napuštanje ovih prostora znači i njihovo lagano nestajanje u vremenu.

Fotos iz Žorijonovog serijala "Bezvremena ostrva"

Fotos iz Žorijonovog serijala “Bezvremena ostrva”

Gigantske tekstilne fabrike u severnoj Italiji potpuno su nestale, čak su i raskošne vile industrijalaca bivale napuštene i prepuštene propadanju. Nakon tri decenije od ponovnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, ovi se procesi mogu uočiti i u današnjoj jedinstvenoj Nemačkoj, gde su fabrike postale potpuno neprikladne za globalnu ekonomiju a čitave oblasti i regije bivale napuštane zbog migracije – usled preseljenja stanovništva na mesta  boljeg života.

Sognare, Švajcarska

“Ne može se poreći da su ova napuštena mesta danas prisutna na svim kontinentima, i da ovaj fenomen teži da se, zarad profita, još više intenzivira.”

“Što se tiče moje fotografske prakse”, Kaže Žorijon, “Želim da sačuvam sirovost mesta koja posmatram. Ovo predstavlja izazov. Kadar, ono što u njega ulazi, mora biti u skladu sa elementima i njihovim rasporedom u prostoru, kao i raspoloživom svetlošću. Za mene to pojačava čistotu, izvornost i bezvremenost mesta.”

Katedrala Svetog srca u Alžiru

“Moja upotreba kamere velikog formata mi omogućava da napravim oštre i detaljne slike koje sadrže različite fokalne tačke, teksture i dubine. Uhvatiti svojim slikama svo bogatstvo tih prostora iziskuje mnogo vremena, što zauzvrat umanjuje broj fotografija koje sam u stanju da napravim. Izbor filma u boji je važan zato što od njega zavisi i način na koji ćemo uspeti (ili nećemo uspeti) da to mesto uhvatimo i zadržimo u trenutku kada naša fotografija nastaje.”

“Ovo omogućava verno prikazivanje stvari koje promatramo kroz objektiv. Time se eliminiše uniformni, šturi kvalitet određenih prostora. Na primer, u Pijemontskom teatru, plava, žuta i smeđa su prigušene i meke boje ali se sve one zajedno, u ovom ambijentu, dobro slažu, otkrivajući jednu novu lepotu ovog prostora.”

 

Železara u Smederevu – prva srpska žrtva trgovinskog rata SAD i Kine


Gotovo neopaženo, tokom skupštinske rasprave o Kosovu, predsednik Aleksandar Vučić izneo je dramatično upozorenje o čeliku, po kome bi novi potez Evrofera za nas značio “metak u čelo” – kvote iz Brisela postavile rampu za kineski izvoz iz Smedereva, donosi RTS.

Američki predsednik Donald Tramp nikada nije bio u Smederevu. Kineski predsednik Si Đinping bio je jednom. Ali su neki njihovi potezi odredili poslovne rezultate smederevske čeličane.

Sve je počelo tako što je Amerika uvela carine na jeftin kineski čelik. Kina je uzvratila istom merom. Amerika je onda uvela carine i Evropi. A Evropa je, kao odgovor, uvela ograničenja za čelik iz zemalja trećeg sveta, uključujući i Srbiju. Tako je železara u Smedervu postala prva srpska žrtva svestkog trgovinskog rata između Trampa i Si Đinpinga.

Brisel nam je kvote uveo u februaru, na predlog Evrofera, moćnog lobističkog udruženja evropskih proizvoča čelika. Od tada važi globalna kvota. Prema njoj sve zemlje trećeg sveta do kraja juna mogu da izvezu samo 3,3 miliona tona čelika. Između ostalih, to se odnosi i na Tursku, Rusiju, Kinu i Brazil.

U vreme kada su ograničenja uvedena premijerka Ana Brnabić tvrdila je da Srbija neće biti pogođena ovim merama.

“U ovom trenutku mislim da je naša železara u potpunosti bezbedna, da smo sigurni. Svakako će mere morati da idu i prema Srbiji. Imamo političke garancije, da Srbija neće biti bilo kako negativno pogođena”, rekla je tada premijerka.

Profesor Radovan Kovačević kaže da je moguće da su naše vlasti imale politička obećanja.

Nova drama u čeličnom ratu

“Prema onome što smo mogli da čitamo u štampi, EU je imala neku diplomatsku formulaciju u smislu da to neće značajnije uticati na naš izvoz. Očekivao sam da nas te kvote zaobiđu na neki način. Međutim, malo smo se prevarili i nismo imali očekivan tretman. Tako da sada te kvote počinju da deluju”, ističe Kovačević.

Februarske kvote bile su samo početak čeličnog rata u kome se Srbija našla. Nova drama dešava se sada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u skupštinskoj raspravi oko Kosova uzgred je spomenuo i čelik.

“Mnogo me brinu najave Evrofera oko našeg čelika. Toliko me brinu da mislim da Anu (Brnabić) zamolim da izađe sa sednice i da ide da se time bavi. Jer to može da bude bukvalno pucanje, metak u čelo za našu zemlju ako na tim odlukama budu istrajavali”, upozorio je Vučić.

Odgovor na pitanje šta znače ove upozoravajuće poruke nismo dobili ni u Vladi Srbije, niti u Evroferu. Ali brojke u ovom slučaju govore više od reči.

Šta se dogodilo od februara do juna? Kineski vlasnici železare u Smederevu shvatili su šta globalna kvota znači u praksi. Zemlje trećeg sveta do kraja ovog meseca imaju pravo da izvezu ukupno 3,3 miliona tona. Po principu, ko prvi Evropi, njegova Evropa.

Evropska visoka peć već je puna. Podaci Evrofera pokazuju da su samo u prva tri meseca zemlje trećeg sveta izvezle 2,2 miliona tona čelika. Evropa je već spustila rampu. “Hestil” iz Smedereva već sada ne može da izveze ni gram.

Rampa spušena, kineski izvoz iz Smedereva smanjen

Najviše čelika izvezla je Turska. Za samo tri meseca – više od milion tona čelika. Rusija je izvezla više od 300.000 tona. U istom periodu, izvoz srpskog čelika u Evropu bio je 188.000 tona. I to je uzrok kineskog nezadovoljstva.

“Ograničenje na izvoznoj strani ne pogoduje nikome. Desilo se da je reč o proizvodu koji se kod nas proizvodi, a vlasnici su Kinezi. Nema sumnje da su oni računali da će sa dostizanjem proizvodnje od dva miliona tona najveće količine plasirati na tržište EU”, podseća Kovačević.

Rampa za izvoz ponovo se diže u julu. Tada stupaju na snagu nove kvote. Kada su uvedene, premijerka Ana Brnabić izjavila je i da postoji mogućnost njihove revizije. Kako nezvanično saznajemo, srpski pregovarački tim ovih dana je boravio u Briselu i pokušao da ispregovara dodatno povećanje kvota. Srbija je od Brisela već jednom tražila da bude izuzetak. Ali u tome nije uspela.

“Možda sada ima više šansi za to. Trebalo bi insistirati na tome da je naš izvoz u prvoj polovini godine znatno manji nego u istom periodu prošle godine. Trebalo bi tražiti od EU poseban tretman, iako oni mogu da kažu da su kvote prijavili Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da nema izuzetka. Ali mi ipak imao poseban ugovor – Sporazum o slobodnoj trgovini”, smatra Kovačević.

Od kako su preuzeli upravljanje smederevskom čeličanom, Kinezi su dramatično povećavali izvoz. Za samo godinu dana izvoz u Evropu je sa 700.000 dostigao milion tona. A proizvodnja je rasla još brže. Tako je u januaru 2018. godine u odnosu na isti mesec prethodne proizvodnja bila veća za neverovatnih 100 odsto. Jasno je zašto se onda srpski državni zvaničnici hvataju za glavu.

Da se briselske kvote odražavaju na Smederevo vidi se i po podacima koje redovno objavljuje Svetska asocijacija za čelik. U januaru i februaru ove godine “Hestil” je imao pad proizvodnje. Kasnije se proizvodnja oporavila.

“Hestil” bacio oko na “Britiš stil”

Na sve to, kineski “Hestil” bacio je oko na britansku čeličanu. Gde se proizvodnja čelika više isplati? U Srbiji ili Velikoj Britaniji?

“Svaka država ima lokacione prednosti”, odgovara Uroš Delević saradnik Instituta “Džon Daning” u Londonu.

“Praviti čelik u Velikoj Britaniji je skup posao. To je država u kojoj su takse i cene energenata na najvišem nivou u svetu. Cena radne snage i porezi su, takođe, visoki. Za prljave industrije, kao što je proizvodnja čelika, jako je teško biti profitabilan u Evropi”, ističe Delević.

Zanimljivo je ipak, da je sadašnji “Britiš stil” zapravo nekadašnji “TATA stil”. A ta kompanija je bila je glavni konkurent smederevskoj železari 2016. godine, pre nego što je “Hestil” stigao u Srbiju.

Na potpisivanju ugovora sa Kinezima u Smederevu u aprilu 2016. godine tadašnji premijer Aleksandar Vučić otkrio je to kao veliku tajnu.

Kako je istakao tada, jedna velika evropska kompanija nudila je Kinezima da preuzmu njihove čeličane, jer su u problemu.

“Naši kineski partneri su to odbili i rekli – idemo u Srbiju. Pa o tom – potom”, rekao je Vučić.

Naš misteriozni konkurent bila je upravo britanska čeličana.

“Hestil, kao multinacionalna kompanija sa razvijenom mrežom dobavljača, ima svoj ineteres da uđe na zapadno tržište jer je to biznis od preko milijardu i nešto funti. S druge strane, Britanija, takođe, ima interes da sarađuje sa Kinezima, jer su u tom poslu. Pre nego sa investicionim fondom”, smatra Delević.

Iz kineskog “Hestila” nismo dobili odgovor da li je britanska čeličana zaista njihov strateški interes i kakvi su im onda planovi sa Smederevom. Dolaskom u Srbiju kineska kompanija stala je na evropska ulazna vrata. Velika Britanija je na izlaznim vratima. I na ulazu i na izlazu Evrope Kineze čeka – čelična brava.

 

RTS 11. jun 2019

Najbolji vinarski sajtovi u ovoj godini


Sajt VinBound marketing na svakih godinu ili dve predstavlja neke od najlepših, funkcionalnih i inspirativnih sajtova vinarija. Ovaj izvor ima za cilj da inspiriše ostale vinarije koja bi želele da izgrade novu veb stranicu, služeći kao referenca za moguće pravce pri dizajniranju vaših sjajnih veb-stranica. Evo nekoliko aktuelnih ključnih trendova u veb-dizajnu vinarskih stranica:

Slike i video-snimci preko celog ekrana: ovo nije novi trend u 2019, ali veb sajtovi vinarija nastavljaju da koriste slike koje vam „napune monitor“, prelepe slike ili video-zapise koji brzo prikazuju vino, vinograd i iskustvo degustacije. Rezultat je zadivljujuće prijatno vizuelno iskustvo, posebno na desktop ekranima.

Asimetrija: rigidna, predvidljiva struktura veb sajta zamenjena je sajtovima koji favorizuju asimetrični dizajn. Slike i tekst se prikazuju u više slučajnih, mozaičkih struktura, sa prostranim razmacima i umetničkim pozicioniranjem.

Jedinstveni fontovi: Google Fontovi i druge veb usluge sada dozvoljavaju brzo učitavanje; kreativni fontovi sada su među ključnim faktorima veb-dizajna. Najbolji sajtovi vinarija ne zaziru da prihvate jedinstvene fontove u svom dizajnu, a povremeno koriste veoma velike frontove za maksimalni učinak (videti ispod sajt vinarije Hannes Reeh).

Cuvaison

Cuvaisonov sajt je odmah primamljiv oku. Toliko je toga što na ovom sajtu dobro funkcioniše: neverovatna fotografija, topla šema boja, suptilne animacije za učitavanje, elegantni razmak sadržaja sa asimetrijom (ključni trend u dizajnu 2019. godine). Pozicioniranje menija sa strane sajta dobro funkcioniše, sa elegantnim izborom fonta. Definitivno jedan od naših omiljenih vinarskih sajtova.

Charbono (Matt Morris Wines)

Sajt za Charbono uopšte nije „vaš tradicionalni sajt“, već iskustvo pripovedanja sa odličnom upotrebom videa i fotografije. To je produkcija na jednoj stranici koja se više percipira kao “mini-dokumentarac” nego kao veb sajt…  Inače, svima nama je poznato da skrolovanje zadržava pažnju na priči, dok se detalji vinarije razvijaju u narativu a ne na više različitih stranica kao što je slučaj na tradicionalnim veb-sajtovima. Tako ovaj sajt koristi dugačke stranice a manje linkova koji vode na druge stranice. Ovaj sajt je takođe dokaz da ne morate da imate prelepo vinogradarsko imanje da bi video mogao efikasno da se učitava i funkcioniše – upravo te autentične slike vinograda, bez mnogo doterivanja, najbolje prenose autentičnost koja stoji iza brenda. Ovako definisane veb-stranice će se ubuduće češće viđati, i nismo mogli biti sretniji što je baš je ovakav trend u veb-dizajnu sve prisutniji.

Garden Creek

Veb sajt Garden Creek Vineyard nije u vrhu (samo) zbog odličnih slika i fontova (obe kategorije su sjajne), već zbog koncepta onoga što je napisano. Sajt je u potpunosti ispričan glasom vinara, kao narativ u stilu intervjua. To je osvežavajući dašak kreativnosti koji čini da se odmah osećate kao da već dugo vremena poznajete vinarski tandem Karinu i Džastina.

Hannes Reeh

Veb stranica austrijske vinarije Hannes Reeh nalazi se na samom vrhu trendova u dizajnu veb stranica: veliki, podebljani fontovi, „pljusak“ boja i asimetrični dizajn. To je impresivan sajt koji je takođe i umetničko delo.

Flâneur Wines

Veb lokacija oregonske vinarije Flâneur je dobro izvedena: video se „razliva“ ekranom, tu su interaktivne karte vinograda, prelepa fotografija i intuitivna navigacija. Ovaj sajt je izgrađen u WordPress-u.

Gallica Wine

Sajt za Gallicu je jednostavan i čist. Manji font ovde dobro funkcioniše, prenoseći eleganciju i ekskluzivnost. Vebsajtovi vinarija ne moraju biti ogromne uvertire u avangardno prezentovani sadržaj već mogu biti čisti, minimalistički i svedeni poput sajta Gallice, koji isto tako radi izvrsno. Izgrađen je na platformi Squarespace.

Zena Crown

Veb stranica Zena Crown se posebno ističe zahvaljujući vrlo intenzivnoj upotrebi boja i filtera. Sve slike su pokrenute kroz neznatno zrnast, smireniji filter (defused), koji doprinosi osobenom stilu sajta. Izbor boja je takođe odličan. Sajt pokazuje da ne morate da imate brda visoko doteranih fotografija: ako je izbor fotografije ograničen, stvaranjem jedinstva sa filterima i minimalizmom postići ćete pun pogodak.

Chamisal Vineyards

Sajt za Chamisal Vineyards je pravi  dragulj. Prisutna je velika upotreba belina, nepravilnih granica na gornjim slikama i video snimcima što daje dobar estetski efekat, sa elementima grafičkog dizajna koji topografski tematizuje i sadržajno ujedinjuje ceo sajt. Ovaj sajt je izgrađen na platformi WordPress.

 

VinBound Marketing

Best Winery Websites 2019

Svetskih top 10 u veštačkoj inteligenciji


Prema kineskom izdanju Harvard Business Review, Robin Li Janhong, izvršni direktor kineskog internet pretraživača Baidu ušao je na listu Global Top 10 AI Figures kao trećeplasirani, odmah iza Eplovog CEO-a Tima Kuka i CEO-a kompanije Majkrosoft, Satje Nadele.

Robin Li je u prvom planu, kao i arhitekta kineske industrije veštačke inteligencije, piše u izveštaju HBR-a. On je prvi u svetu sačinio otvorenu internet-platformu za autonomnu vožnju, promovišući razvoj sektora pametne vožnje u Kini ali i globalno.

Evo 10 najvećih u svetu u domenu veštačke inteligencije.

10 Demis Hassabis, osnivač kompanije DeepMind

09 Elon Musk, CEO kompanije Tesla CEO

08 Jensen Huang, CEO kompanije Nvidia

07 Mark Zuckerberg, CEO kompanij Facebook

06 Marc Benioff, CEO kompanije Salesforce

05 Sundar Pichai, CEO kompanije Google CEO

04 Jeff Bezos, CEO kompanije Amazon

03 Robin Li Yanhong

02 Satia Nadella, CEO kompanije Microsoft

01 Tim Cook, CEO kompanije Apple

China Daily