Kina i nespremnost SAD za trku u veštačkoj inteligenciji


Kai-Fu Li, poznati venčer-ulagač i veteran Silicijumske doline kaže da bi trebalo početi da se pripremamo za izazove koje nam donosi veštačka inteligencija, kao i da američke kompanije nisu spremne za kineske proboje u veštačkoj inteligenciji.

Predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Sinovation Ventures kaže da američka tehnološka industrija ne može sebi da priušti potcenjivanje AI kompanija koje potiču i finansiraju se u Kini. Li, poreklom Tajvanac je većinu svoje dosadašnje profesionalne karijere proveo u Kini iako je četvrt veka boravio u Sjedinjenim Država pre nego što je postao venčer-ulagač; radio je za Apple, Microsoft i Google s obe strane Pacifika. Li je razgovarao sa novinarom izdanja Bloomberg Businessweek i to nedugo pre zvaničnog objavljivanja njegove knjige „AI supersile: Kina, Silicijumska dolina i Novi svetski poredak“ (AI Superpowers: China, Silicon Valley, and the New World Order). Njegovi komentari u ovom obliku su sažeti i redigovani.

Zašto bi Google i drugi američki AI lideri trebalo da budu zabrinuti zbog konkurencije koja im dolazi iz Kine?

Mnogi ljudi u Silicijumskoj dolini pretpostavljaju da ste, ukoliko kopirate, osuđeni da kao takvi budete prepoznati do kraja svog života. Da nikada nećete postati odličan inovator. Kina je dokazala koliko je ovaj stav pogrešan. Razmislite o vrlo pametnoj, vrednoj grupi ljudi sa snažnim vođstvom i poslovnim veštinama koji jednostavno dotad nisu bili te sreće da se zateknu na takvom mestu kao što je to Silicijumska dolina. Oponašati nekoga jedno vreme je, zapravo, kako se pokazalo, najbolji trening ikada.

Gledajte na to kao na piramidu. Za sve ove kopije koje ulaze u bazu piramide, većina njih neće uspeti a samim tim ni popeti se koju stepenicu naviše zato što nikad ne nauče da izgrade dobar proizvod. Ali, ako kopirate u prvoj fazi svog razvoja, onda toliko toga naučite iz tog iskustva pa ste u stanju da svoj sledeći poslovni poduhvat bude još bolji ili da vaš trenutni proizvod bude bolji; i mada je ovo rešenje vrlo uočljivo, Silicijumska dolina ga nikada nije smatrala izvodljivim.

Postoji li kompanija koja se izdvaja?

Vang Singov „Meituan Dianping“ je jedan od dobrih primera. Eto nekoga ko je oponašao Facebook, Twitter i Groupon. Međutim, sa Meituanom, Vang je shvatio kako da tehnologiju i svoje poslovne sposobnosti iskoristi ne bi li firmu pretvorio u inovativan, profitabilan poduhvat. Proizvodnjom veoma dobrog softvera zadobio je lojalnost trgovaca. Takođe je zaposeo i kontrolu nad korisničkim iskustvom i potrebama klijenata, pa da vam može dostaviti hranu u razumnom vremenskom periodu – za 20 ili 30 minuta – a hrana će biti vruća kada stigne. U ovoj tržišnoj niši možete uočiti 500, možda i 5.000 restorana, što je previše za internet-pretraživanje; njegov softver, pak, maksimizuje isporuke tako da njihova cena košta manje od jednog dolara po porudžbini.

Šta sprečava američku kvazi-paralelu kao što su Uber ili, recimo, Seamless koji rade istu stvar?

Svaka zemlja ima teškoća da nauči nove trikove. Američki način bio je lak u logistici, Amerikanci imaju i bolju upućenost i know-how u veštini entiranja i naplate usluga sa svojih softverskih platformi, dozvoljavajući aktivnosti na svim nivoima – kako vama tako i vašoj domaćoj konkurenciji. Neko kao što je Vang Sing je spreman da se lati zaista napornog posla oko angažovanja desetina hiljada ljudi koji isporučuju robu, rukovodeći obezbeđivanjem sigurne i efikasne usluge koja se obavlja tačno na vreme. Ovo je posao pun prepreka i izazova.

Možda je ovakav posao naročito izazovan u Kini. Očigledno je da vlada nije bila stidljiva niti se ustručavala u nastojanjima da olakša posao tehnološkim kompanijama. Koje su najvažnije stvari u tom smislu?

Najveća uloga koju vlada ima u Kini je ono što nazivam tehno-utilitarnom politikom, a to znači dozvoliti tehnološkim kompanijama da pokušaju sa još neproverenim tehnologijama: neka ih isprobavaju na neki ograničen način, i u ograničenom obimu, a zatim neka vide šta se dešava i – ukoliko to funkcioniše – neka pomeraju granice i krenu u „sivu oblast“, to jest u preuzimanje gotovo svih mogućih vrsta rizika. To je bio slučaj sa puštanjem Alibabe i Tencenta da uđu u globalni internet promet i e-naplatu. Njihovi servisi, Alipay i WeChat, silovito su uzneli čitavu kinesku privredu. Danas u Kini više nema mesta za kompanije koje rade kreditnim karticama, jer su Kinezi uznapredovali u svojim tehnologijama mobilne i internet trgovine i naplate. Taj duh odgovara brzini, hitrosti prevladavanja prepreka kojom se odlikuju kineski preduzetnici.

Druga stvar koju su kineske vlasti uradile bilo je preduzimanje nadasve korisnih ulaganja u infrastrukturu. U Kini je pokrivenost mrežama tipa 3G i 4G bolja nego u Sjedinjenim Državama. Naravno da je pokrivenost američkih gradova odlična. Ali, ukoliko zađete u seoska područja Amerike, njihova pokrivenost nije toliko dobra kao na kineskom selu.

Koje vrste domino-efekta poseduju one vrste finansijskih ulaganja koja obe zemlje izdvajaju sa ciljem osvajanja čelne pozicije na polju veštačke inteligencije?

Moj stav je da je Kina više-manje uhvatila kopču za trku u oblasti veštačke inteligencije. U Sjedinjenim Državama postoje određene prednosti, kao što su najbolji univerziteti i, barem istorijski, useljenici koji željno pritiču iz čitavog sveta. Kina ima neke druge prednosti, uključujući tu i veću količinu podataka, dok kineski naučnici imaju veću podršku države nego što je imaju američki naučnici u SAD; tu su sada i veoma dobri kineski preduzetnici, spremni da se uhvate u koštac sa svakim.

Šta je sa tolikom količinom podataka i nadgledanjem građana? Pomalo zvuči kao neka naučno-fantastična anti-utopija.

Pravi problem sa čovečanstvom nije u tome da li u nekom trenutku prednjači Amerika ili Kina. Prava stvar je to što će veštačka inteligencija stvoriti toliko bogatstva ali i toliko izazova – njenim uvođenjem biće ukinut ogroman broj radnih mesta, a tu su i pitanja privatnosti i bezbednosti – dakle, stvar je u tome da bi možda stvarno trebalo zajednički raditi na mogućim rešenjima. A ukoliko nemamo dobra rešenja, onda bilo koji od ovih problema može dovesti do katastrofa razmera većih nego od bilo koje druge kataklizme u ljudskoj istoriji.

Već sada moramo početi da se pripremamo.

 

Bloomberg

Jesen u slici


01. Članovi grupe “Colla Vella dels Xiquets de Valls” formiraju ljudski toranj pod nazivom “castell” (zamak) tokom bijenalnog takmičenja u pravljenju kula od ljudi u Taragoni, Španija 7. oktobra 2018. godine. [Foto: agencije]

02. Oči prisutnih uperene su ka džinovskoj bundevi tokom vaganja težine ovih „tikava“ na vašaru u Lengliju u Kanadi 6. oktobra 2018. godine. [Foto: Xinhua]

03. Učenici obučeni poput Mahatme Gandija učestvuju na događaju u znak obeležavanja 150. godišnjice Gandijevog rođenja u školi u indijskom gradu Ahmedabadu, 1. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]

04. Rika divljeg jelena u sezoni parenja u zoološkom vrtu u Hanoveru, 2. oktobra 2018  [Foto: VCG]

05. Žena sa koferom kreće se duž uništenog puta u Paluu, u centralnom delu Sulavezija u Indoneziji 2. oktobra 2018. godine, nakon što su zemljotres i cunami pogodili ovo područje 28. septembra 2018. godine. [Foto: VCG]

06. Britanska premijerka Tereza Mej pleše dok se penje na podijum kako bi se obratila delegatima tokom govora na konferenciji Konzervativne partije u ICC-u, u Birmingemu, Britanija 3. ​​oktobra 2018. godine. [Foto: IC]

07. Čivava obučena u stilu Elizabet Tejlor iz filma Kleopatra pozira sa svojim vlasnikom tokom događaja koji se održava uoči Svetskog dana životinja na Istvudu, glavnom šetalištu i Promenadi poznatih (Walk of fame) u gradu Kvezon, Manila, Filipini 3. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]

08. Žena plače dok priča mobilnim telefonom svoje mrtve kćerke nakon što su je zvaničnici obavestili da su njeno telo pronašli u pod ruševinama nastalim u zemljotresu u Paluu, Centralni Sulavezi, Indonezija 4. oktobra 2018. [Foto: IC]

09. Plesačica u tradicionalnoj gruzijskoj haljini priprema se za svoj nastup u Moskvi na festivalu koji promoviše gruzijsku kulturu i kuhinju, 6. oktobra 2018. godine. [Foto: VCG]]

10. Vojni lovci tipa Suhoj Su-30SM, akro-grupa „Russkye Vityazi“ (ruski vitezovi) tokom izvođenja demonstracionog leta u Krasnojarsku, Rusija 6. oktobra 2018. godine. [Foto: agencije]

11. Lider Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong-un sastao se sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Pjongjangu, fotografija napravljena 7. oktobra 2018. (korejska Centralna novinska agencija KCNA. [Foto: agencije]

12. Podržavaoci Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro), krajnje desnog poslanika i predsedničkog kandidata Socijalno liberalne partije reagovali su tokom izbora u Sao Paulu, Brazil 7. oktobra 2018. [Foto: VCG]

Izvor: China Daily

Užici kraj jezera u Sečuanu 


Povetarac nas pozdravlja dok se vozimo autobusom na turi duž obale jezera Guji (Guyi) u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta…

Bujno zelenilo drveća okružuje jezero, pružajući prirodni štit od letnjih vrućina koje počinju da tinjaju.

Paviljoni izrađeni u drvetu i pešačke staze omogućavaju bliski pogled na jezero oko kojeg ljudi skejtuju, bicikliraju ili jednostavno uživaju u razgledanju.

“Malo je veće od Zapadnog jezera u Hangdžuu”, kaže Huang Džong, direktor turističkog biroa Longčang. Jezero Guju, međutim, poseduje nešto mnogo više od vode, kaže on.

Jezero pokriva površinu od 5,4 kvadratna kilometra i sadrži 56 miliona kubnih metara vode.

Prizor s jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Photo bi You Zixiou/ China Daily]

Prizor s jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Photo bi You Zixiou/ China Daily]

Njegova dubina je u proseku 15 metara, a najviša ide do 27 metara.

Guju jezero je nastalo je 70-tih godina prošlog veka kada je lokalna vlada odlučila da izvuče vodu iz reke Tuođjang, jedne od pritoka reke Jangce.

A onda se dogodilo da je Longčangu ponestalo vode, jer se nalazi na višem nivou od okolnih područja, a u njega nisu uticale bilo kakve velike reke ili jezera.

“Dakle, većinom smo zavisili od meteoroloških prilika (kako bismo preživeli)”, kaže Huang.

Kako je hram Guju smešten na najnižoj tački jezera, vodena masa koja se ulila u deo doline nazvana je po njemu, kaže Huang.

Prizor sa jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto: bi You Zixiu/ China Daily]

Prizor sa jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto: bi You Zixiu/ China Daily]

Pravljenje jezera to jest punjenje vodom mesta na kojem je trebalo da nastane Guju otpočelo je 1976. godine i trebalo mu je čitave dve godine kako bi se napunilo.

Jezero doprinosi navodnjavanju zemljišta u Longčangu površine gotovo 70 kvadratnih kilometara (66.7 kvadratnih kilometara), kaže Huang, dodajući da je nešto kasnije lokalna vlada 2003. dozvolila uzgoj ribljeg fonda u jezeru.

“Gajenje ribe odvijalo se na približno jednoj petini područja jezera”, kaže Huang, dodajući da se to dešavalo više od jedne decenije pre nego što je zaustavljeno zbog problema sa nedostatkom vode jer se tokom 1980-tih broj stanovnika povećao sa 50.000 na 200.000.

Tokom 2009. godine otpočeli su radovi na poboljšanju životne sredine jezera, a više od dva kvadratna kilometra poljoprivrednog zemljišta oko jezera je od tada doživelo svoju prenamenu: preraslo je u zelenu zonu, u kojoj je posađeno drveće.

Kao rezultat ovih poboljšanja, jezero je sada počelo da privlači posetioce, a brojke kazuju da njih 400.000 godišnje poseti ovo jezero.

“Leti su u čamcima, dok u zimskim mesecima čuvaju ptice, osim što uživajuc u lokalnoj hrani”, kaže Huang.

Krajolik jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto bi You Zixiu / China Daily]

Krajolik jezera Guju u gradu Longčang, jugoistočno od provincije Sečuan početkom avgusta. [Foto bi You Zixiu / China Daily]

U periodu od novembra do aprila, desetine hiljada ptica doleti u područje jezera, stvarajući sasvim jedinstveni prizor.

U tom području se može videti 90 vrsta ptica, uključujući bele i sive ždralove, kao i bele čaplje i kormorane.

Sada su lokalne vlasti uspostavile desetine lokacija na kojima javnost može da hrani ptice i barem delimično promatra njihovo kretanje i ponašanje.

Guju jezero je 2016 proglašeno nacionalnim bogatsvom kategorije 4A. Brzo rastući turizam pomogao je lokalnom agrobiznisu da se dramatično razvije u veoma kratkom roku.

Trenutno postoji preko 35 agro-obrtnih objekata koji rade i posluju sa oko 2.000 do 3.000 posetilaca dnevno, kaže Huang, dodajući da neki od tih objekata zarađuju čak 200.000-300.000 juana godišnje ($29.279 – 43.918).

Tang Veniji je bio prvi žitelj koji je 2000. godine u području Gujua otvorio restoran, na oko 500 metara od jezera.

“Biznis je bio dobar, pogotovo poslednjih godina”, kaže ovaj 43-godišnjak.

“Danas je sve više posetilaca koji dolaze da vide jezero a okolni meštani sve više unapređuju svoju ponudu i sve im više izlaze u susret.”

Vožnja biciklom obalama jezera Guju jezera u Longčang, jugoistočno od provincije Seuan, početkom ovog avgusta. [Photo bi You Zixiu/ China Daily]

Vožnja biciklom obalama jezera Guju jezera u Longčang, jugoistočno od provincije Seuan, početkom ovog avgusta. [Photo bi You Zixiu/ China Daily]

Tang, koji može da usluži čak 400 ljudi istovremeno, zaposlio je 11 lokalnih stanovnika, od kojih svaki prima platu od 2.000-5.000 juana mesečno (od 255 do 640 evra).

Kao i Tang, i mnogi drugi lokalci su takođe angažovani u turističkom biznisu sa sa izdavanjem prostora kao i opreme za plovidbu, jedrenje i vodene sportove.

Za sada ima oko 40 turističkih plovila. Za one koji na jezeru Guju žele da provedu noć, na raspolaganju je ukupno 100 kreveta.

Lokalna samouprava u međuvremenu planira dalje razvijanje ovog područja; Obližnji Vodeni grad, čija je izgradnja u toku, za sada košta tri milijarde juana (381 milijarda evra). Nalazi se na samo nekoliko stotina metara južno od jezera i treba da bude uspostavljen u roku od pet godina.

“Planiramo da iskoristimo tri miliona kubnih metara vode iz jezera Guju (za Vodeni grad), kao i da jedan deo recikliramo”, kaže Huang.

Nezavisno od ovoga, Longčang radi sa vrhunskim kozmetičkim i zdravstvenim ustanovama, ohrabrujući ih da svoje prodajne objekte otvore upravo u Vodenom gradu.

Moguće je da se u ovoj oblasti izgradi i ozbiljan filmski objekat.

Što se tiče transporta, vozovi velikih brzina povezuju Longčang sa Čengduom i Čongkingom – do njih se dopire u roku od sat vremena. Dakle, na jezero Guju bi uskoro moglo da se sjati i daleko više posetilaca.

China Daily

Sajam naoružanja DefExpo 2018 u slici


Deseto izdanje sajma odbrambene tehnike DefExpo održano je ove godine u indijskom gradu Čenaju, nekada poznatom kao Madras, smeštenom u indijskoj državi Tamil Nadu. Na ovom događaju, koji se zbiva svake druge godine, učestvovalo je više od 25 indijskih i svetski poznatih kompanija za proizvodnju odbrambenog oružja. Strani igrači kao što su Lockheed Martin i SAAB pokazali su svoje najreprezentativnije borbene avione, a indijske firme kao što su Ashok Leyland, Tata Motors i Hindustan Aeronautics Ltd. prikazale su svoje linije novih proizvoda. L&T, jedan od najvećih domaćih igrača kada je reč o indijskom odbrambenom oružju, takođe je prikazao svoje autonomno podvodno vozilo. Naglasak je bio na vazdušno-kopneno-mornaričkoj pokaznoj vežbi, koju su prošle srede združeno izvela sva tri roda Indijskih oružanih snaga.

Pripadnici indijskih oružanih snaga uživo su nastupili u pokaznoj vežbi pred indijskim premijerom Narendrom Modijem, odmah po otvaranju 10. izdanja indijskog Sajma odbrambene tehnike DefExpo 2018.

Bacimo pogled na nešto od najsavremenijeg kao i modernizovanog već postojećeg naoružanja, koje je pre par dana prikazano na Sajmu odbrambenog naoružanja u Čenaju.

01 Rudra, proizvođač HAL-a, prvi je izvorno indijski helikopter sa sopstvenim a ne licenciranim naoružanjem. (Izvor: Bloomberg/ Quint):

02 Dronovi srednjeg dometa izraelske firme Aeronautics. Kompanija Mahindra Defence sarađuje s Izraelcima u proizvodnji indijske verzije ovog modela. (Izvor: Bloomberg/ Quint):

03 Na desetom bijenalu naoružanja DefExpo, SAAB je prikazao svoj borbeni avion Gripen-E (Izvor: Bloomberg/ Quint):

04 Raketni sistem Nirbhaya i lanser. (Izvor: Bloomberg/Quint):

05 Osnovni borbeni tenk Arjun Mk-I  u paviljonu DRDO. (Izvor: Bloomberg/ Quint):

06 Raketni sistem Akash proizvođača Bharat Dynamics. (Izvor: Bloomberg/ Quint):

07 Adamya, autonomno podvodno vozilo koje je za indijsku mornaricu namenski proizvela kompanija L&T. (Izvor: Bloomberg/Quint):

08 Anti-podmornički raketni lanser Warfare, proizvođača L&T. (Izvor: Bloomberg/Quint):

09 Oružana amfibijska platforma koju su zajedno napravili indijski Tata Defence i izraelski Aerospace. (Izvor: Bloomberg/Quint):

10 Pokretni raketni bacač izrađen od strane kompanije L&T. (Izvor: Bloomberg/Quint):

11 Helikopterski akro-tim „Sarang“ (Paun) kojeg čine četiri pilota indijskih vazdušnih snaga (Izvor: PTI Photo):

12 Napredni laki helikopter, razvijen od strane konstruktorskog tima HAL uživo u akciji. (Izvor: PTI Photo):

13 Indijski tenk Arjun Mark II probija se kroz pesak tokom živog nastupa za javnost. (Izvor: PTI):

14 Vojni piloti indijske akro-grupe Sarang uživo demonstriraju svoja timska umeća. (Izvor: PTI):

15 Na desetom Sajmu DefExpo prikazane su i mogućnostii borbenog helkoptera Marcos, projektovanog za podršku dejstvima indijskih specijalnih snaga (Izvor: PTI):

16 Padobranski skokovi izvedeni iz helikoptera Marcos na visini od preko 3000 metara. (Izvor: PTI):

17 Nastupanje indijskih ratnih brodova u formaciji u sklopu desetog sajma DefExpo (Izvor: PTI):

18 Dornije (Dornier) priprema svoje avione tipa Hawks za nastup uživo. (Izvor: Bloomberg/Quint):

BloombergQuint

Kineski bike-share: startup zvani želja


Kineski Bike-Share model je pukao: previše preduzetnika započelo je posao iznajmljivanja bicikala, kada se ispostavilo  da ovaj poslovni model nije lukrativan za sve one koji su uložili u njega. Pouka koju su neki Kinezi izvukli iz ovoga, a koja je inače dobro poznata: Nisu svi preduzetnici i dobitnici. I ne mogu svi koji pokreću svoj posao da postanu uspešni. Barem ne iz prve. Ovaj sjajan foto-pejzaž iz onlajn magazina Atlantik je živopisna ilustracija kako može izgledati rezultat neuspešnog poslovanja – kako izgledaju snovi na smetlištu – ali bukvalno.

Kina je prošle godine doživela pravu najezdu bicikala za iznajmljivanje (tzv. bike-sharing), a desetine biciklističkih kompanija u trenu su poplavile gradske ulice milionima raznobojnih rent-a-velosipeda. Međutim, brz rast ove ideje je znatno nadmašio trenutnu potražnju –  zatrpavši kineske gradove čija infrastruktura i propisi nisu bili spremni za rešavanje problema iznenadne poplave miliona rentiranih dvotočkaša. Vozači bi, nakon vožnje, parkirali bicikle bilo gde, ili bi ih samo odgurnuli bilo gde, što je dovodilo do nagomilavanja i blokade ionako već zakrčenih ulica i trotoara kineskih urbanih sredina. Kako su gradske vlasti nagomilavale desetine hiljada napuštenih a potom zaplenjenih bicikala, brzo su doneli propise o maksimalnom broju bicikala u najam i to proporcionalno broju stanovnika koje neki grad ima, a sve u pokušaju da regulišu industriju. Tako su nestvarno velike gomile zaplenjenih, napuštenih i slomljenih bicikala postale prepoznatljiv prizor mnogih velikih gradova. Pošto su neke start-up kompanije zagrizle prevelik zalogaj, uloživši u preveliki broj bicikala, isto su tako ubrzo počele i da se još brže urušavaju, a njihovi ogromni viškovi bicikala širom Kine skupljaju prašinu na ogromnim placevima. Bike-sharing je i dalje veoma popularan posao u Kini i verovatno će nastaviti da raste, mada verovatno primerenijom stopom nego dosad (koja je bila prilično precenjena). U međuvremenu, ostaje nam da na neki čudan način uživamo u prizorima koji su nastali kao posledica prevelikih očekivanja i špekulacija – gomile gvožđurije koja ostaje nakon što pukne ovakav poslovni mehur, već popularno nazvan „Bike Bubble“.

Alan Taylor, www.theatlantic.com

Doktorand koji je uspeo da uslika samo jedan atom


U nastavku sledi nagrađena fotografija urađena uz izuzetno dugu ekspoziciju. Na njoj je zabeležen jedan jedini pozitivno naelektrisani atom uhvaćen u jonsku zamku, poznatu i kao „Peningova klopka“. To je elektromagnetni uređaj koji može da primi mali broj jona ili naelektrisanih atoma i elektrona na duži vremenski period, čime se omogućava proučavanje njihovih svojstava. Jonska zamka je mala kutija sa nekoliko elektroda, na koje je doveden naizmenični i jednosmerni napon. Jon, koji uđe u zamku, oscilira u zamci kompleksnim putanjama, koje se kontrolišu elektrodama s jednosmernim naponom. Ova metoda je brza i ima nisko razlučivanje.

Fotos prikazuje jedan pozitivno naelektrisani atom stroncijuma, koji se drži u blizini nepomičnih električnih polja.

Ponekad, sve što je potrebno za snimanje odlične fotografije je DSLR kamera, mikroskopski atom i – zanimljiv kandidat za doktorat.

Dejvid Nedlinger (David Nadlinger), koji je kamerom „hvatao“ atome za svoje kvantno istraživanje na Univerzitetu u Oksfordu, napravio je ovu sliku 7. avgusta  korišćenjem standardne DSLR kamere. Na slici je prikazan „ubod iglom“ pozitivno nabijenog stroncijumovog atoma osvetljenog plavo-ljubičastim svetlom na crnoj podlozi. Atom se drži skoro nepokretnim zahvaljujući električnom polju kojeg emituju dve metalne elektrode postavljene sa obe strane atoma. Rastojanje između malih igličastih vrhova jonske zamke je manja od 0.08 inča (2.032mm).

Fotografija pod nazivom “Jedinstveni Atom u Jonskoj zamci” osvojila je nagradu za naučnu fotografiju koju je objavio Britanski istraživački savet za inženjerstvo i fiziku.

“Ideja da se golim okom može videti samo jedan atom pogodio me je kao grom, iz samog stomaka: čudesno direktan visceralni most između majušnog kvantnog sveta i naše makroskopske realnosti”, rekao je Nedlinger EPSRC-u u saopštenju za javnost. “Moji odlasci u laboratoriju nedeljom popodne, sa kamerom i stalkom, isplatili su se. Nagrada je došla u obliku posebne slike jedne male, bledo plave tačke.”

Nedlinger je snimio fotografiju posmatrajući atom kroz okno ultra-visokovakuumske komore jonske zamke. Takođe je koristio objektiv od 50 mm kao i produžetke za objektiv, kao i dva seta bliceva ​​opremljenih kolor-gelovima. Produžne cevi se uglavnom koriste za snimanje krupnih planova na velikoj blizini i sa izvanredno velikim uvećanjem (tzv close-up).

Atomi su beskonačno malih dimenzija, prečnika samo jednog sićušnog delića milimetra.  Sa 38 protona (atomski broj stroncijuma je zato 38), i prečnika 215 milijarditih delova milimetra, atomi ovog prilično retkog elementa su relativno veliki u poređenju sa ostalima. Ipak, jedini razlog zbog kojeg vidimo atom na fotografiji je to što apsorbuje i ponovo emituje lasersko svetlo brzinom koja se može snimiti jedino dugom ekspozicijom kamere. Dakle, slika je zapravo nastala zahvaljujući laserskom svetlu koje je “naletelo” na atom, i kao njegov refleks se ponovo emituje i biva vidljiv; dakle svetlost potiče od lasera, a ne od samog atoma. Bez efekta dugotrajne ekspozicije, atom ne bi bio vidljiv golim okom (vezani link: “Božja čestica”).

Nedlingerova fotografija nije jedina koja je osvojila nagradu na ovom takmičenju: Ostale nagrađene fotografije obuhvatale su ekstremne krupne planove kuhinjskog slivnika sa mehurovima sapunice, mikro-mehur unutar leka, i leptirovo krilo. Na izložbi je prikazan i portret volontera koji testira slušalice koje mere aktivnost mozga.

Elaina Zachos

National Geographic

Bloomberg: Najupečatljiviji prizori 2017.


Portal Bloomberg predstavlja 100 najboljih fotografija koje su zabeležile prizore iz biznisa, tehnologije, klimatskih promena i svetske politike u 2017. Sledi preko 50 slika koje su uhvatile neke od najupečatljivijih trenutaka u godini koja je već iza nas.