Alibaba ili kako u prvih 5 minuta zaraditi milijardu dolara na Dan samaca

05

Kineski kolos za e-trgovinu na malo Alibaba je potukao svoj stari rekord na Dan samaca, 11. novembra. Džek Ma i njegova kompanija za internet prodaju su za manje od pet minuta prodali artikala u vrednosti od milijardu dolara, dok je u prvih 16 sati “samačkog kupoholičarstva” prodato robe vredne čak gotovo $14mlrd (13,7 milijardi). Ovo takođe znači i da je za manje od pola dana ostvaren promet veći nego što je bio tokom čitave prošle godine, javljaju američki portal Bloomberg, londonski Fajnenšel tajms i Dejli telegraf, kao i Gadgets NDTV.

Tokom 24 sata ovog istočnjačkog pandana “Crnom petku”, najomiljenijem danu svih kupoholičara Zapada, u Kini je prodato robe u vrednosti od 17.8 milijardi dolara.

08Kinezi obeležavaju “Dan samaca” od 1990-tih godina, kada su kineski studenti, zapravo, ovaj dan izabrali kao pandan – Valentinovu. Ovo je trgovački odgovor na Dan zaljubljenih, kako bi svi oni koji nisu u emotivnoj vezi i koji “soliraju” mogli sebi da priušte da kupuju… ako ne za svog partnera, a ono barem za sebe. Upravo su Džek Ma i njegova e-kompanija Alibaba zdušno podržali ovu inicijativu, prevorivši je 2009. u praznik poklonika (veoma jeftine) kupovine.

Dan samaca je, kada se radi o prodaji, zasenio i Crni petak (koji pada dan nakon novembarskog Dana zahvalnosti), ali i Sajber-ponedeljak (kojim započinje sezona Božićnih kupovina u internet-trgovini), što su dva dana kada se u Sjedinjenim Državama kupuje najintenzivnije.

Danijel Džang, glavni izvršni direktor Alibabe izjavio je da je “Još 2013. godine, Alibaba na dan samaca ostvario promet od 5,14 milijardi dolara (to jest 35 milijardi juana), što je u tom momentu bio najveći profit od bilo koje jednodnevne prodaje u prošlosti”… Sada (2016.), ovakav promet možemo postići za samo 60 minuta.”

Ove godine je u prvih sat vremena oko 83 odsto transakcija obavljeno posredstvom mobilnih uređaja; ovaj podatak ilustruje da potrošači iz Kine, “naoružani” pametnim telefonima, s puno entuzijazma pohode onlajn trgovce, mada na veliku štetu tradicionalnih prodavnica koje gube dah u trci s internetom.

25

E-portal Alibaba potukao sve rekorde, i to uprkos usporavanju rasta prodaje.

Bruto obim robne trgovine popeo se za 32 odsto, na 17,8 milijardi dolara.

24-časovna konzumerska egzaltacija otpočela je pompezno, a usred privrednog usporavanja Kine

Holding grupa Alibaba d.o.o. uspela je da postavi još jedan rekord u Danu samaca, čak i pored toga što je rast prodaje zaostajao prošle godine, u trenutku kada je ekonomsko usporavanje Kine nagnalo najmnogoljudniju naciju na smanjenje potrošačkog apetita.

14Prodaja na ovoj platformi za e-trgovinu popela se 32 odsto, na 120,7 milijardi juana (17,8 milijardi dolara), lako prevazišavši ukupni prošlogodišnji promet od 91,2 milijardi juana. Ipak, ovaj tempo rasta uveliko se smanjio sa prošlogodišnjih 60 odsto, obim koji je ovaj najvažniji trgovački dan u Kini dostigao 2015-te, u trenutku dok kineska ekonomija doživljava najsporiji tempo rasta u proteklih četvrt veka.

Patuljasti i gotovo neprimetni rast prometa kako tokom američkog Sajber ponedeljka tako i u Crnom petku, 24-časovna promocija na Mreži je pažljivo pratila indikatore zdravlja kineske privrede i njenog najvećeg online maloprodajnog lanca. Milijarder Jack Ma je 2009. na Alibabi pokrenuo veliku godišnju rasprodaju u vreme kada se to čini i na Zapadu, a od tada je ovaj dan prerastao u autentični društveni fenomen, kopirajući svoje ne samo zapadne rivale već i najveću kinesku kompaniju za internet trgovinu, JD.com Inc. uključujući tu i na hiljade poznatih brendova širom sveta.

00

Gigant za e-trgovinu je ove godine obeležio Dan samaca  tako što je angažovao glumicu Skarlet Johanson, Dejvida Bekama, košarkašku legendu Kobija Brajanta i pop-rok bend One Republic, sve u gala-ugođaju i raskošno, svojski se potrudivši da pobudi međunarodnu pažnju. Pop zvezda Keti Peri se u poslednjem trenutku povukla iz privatnih razloga.

16Rukovodioci ovog “praznika konzumerizma” su ove godine postavili lestvicu jako visoko, samouvereno predviđajući još jedan poduhvat za rekord, pa čak i slabljenje juana nije zaustavilo entuzijazam i raspoloženje Kineza za kupovinu inostrane robe.

“Potrošački potencijal težak 1,3 milijarde ljudi u Kini je upravo otkriven”, rekao je Džek Ma, govoreći na konferenciji za novinare. “Možemo da jasno uočimo ogroman potencijal kineskog tržišta.”

Kineska ekonomija sve više zavisi od svojih više od milijardu potrošača u momentu dok globalni rast usporava. Prošle godine je na krajnju potrošnju otišlo više od polovine privrednog autputa. Kupci su do sada zanemarivali usporavanje u drugom po veličini svetskoj ekonomiji, sa rastom u maloprodaji od 10,7 odsto u septembru, što je rekord za ovu godinu. Rastuća srednja klasa sada traži bolji kvalitet proizvoda, kao i inovativne načine kupovine.

“Mnogi strani brendovi, onih kojih ima i onih kojih nema na kineskom tržištu, iskoristiće ovaj trgovački događaj kako bi dodatno uvećali profil svojih brendova pred kineskim potrošačima”, rekao je Andrija Čeng, analitičar u firmi eMarketer.12

Dan samaca su 1990. izmislili kineski studenti kao odgovor na Dan zaljubljenih, u skladu s informacijama iz “Narodnog dnevnika”, javnog štampanog glasila kineske Komunističke partije. Jedanaesti novembar, kao brojka po sebi, u vizuelnom smislu, podseća na “gole grane”, što je lokalni izraz za neženje i usedelice. Otkad je taj datum pretvoren u svojevrsni potrošački fenomen koji podrazumeva mesece provedene u brižljivom planiranju, milione ljudi kao osoblja zaduženog za logistiku i tehničko-tehnološku podršku, kao i nacionalni medijski “slapovi” reklama i promotivnih operacija.

U petak 11. novembra najbolje se prodavala roba kompanija Epl, Najki i Adidas, kao i uređaji kineske fabrike potrošačke elektronike Haier, saopštila je kompanija Alibaba na svom zvaničnom blogu. Alibabine akcije kojima se trguje u SAD su u Njujorku u četvrtak pale za 4,6 odsto. To je nastavak pada od srede kada su akcije Alibabe pale za 3,2 odsto kao posledica zabrinutosti zbog uticaja politike Donalda Trampa na ekspanziju kompanije na prekomorskim tržištima.

Oko 14.000 brendova nudilo je u petak svoje proizvode. Alibaba je pokrenuo virtuelni servis kako bi kineskim kupcima obezbedio kupovinu zapadne robe, od Mejsisa u Njujorku do Otaku Mode u Tokiju. Uz sve to, bio je i streaming uživo, pa je čak mobilna igrica Pokemon-Go, bazirana na kretanju ka određenim lokacijama, pokušala da pobudi interesovanje kupaca.

“Ponašanje potrošača se vremenom menja”, rekao je Alibabin izvršni direktor Danijel Džang tokom gala otvaranja. “Kupovina je postala zabava.”

Tokom prvih šest godina, rezultati su bili tabelirani u Alibabom rodnom gradu, Hangžuu, u istočnoj Kini. Ove godine, Ma je premestio svoj komandni centar u južni grad Šenžen na samoj granici sa Hong Kongom, u pokušaju da zadobije što širu međunarodnu pažnju. Ma, koji ima za cilj da do 2025. polovinu prihoda svoje kompanije ostvaruje preko granice tj u inostranstvu, rekao je da želi da uvede Festival kupovine u Sjedinjene Države i Veliku Britaniju.

15

“Možda bismo mogli da na našu desetu, petnaestu ili dvadesetu godišnjicu 11. novembra odemo u SAD, Evropu ili Japan, možda ćemo ovaj naš Praznik kupovine uvesti širom sveta”, rekao je Evans.

Prošle godine, jedna trećina kupaca je kupovala u inostranstvu tokom manifestacije – Nike patike i Levi’s farmerke bili su među najtraženijim artiklima. Očekuje se da će globalna e-trgovina na malo porasti za 24 odsto, a ove godine je na 1,91 biliona dolara u transakcijama, prema firmi eMarketer. Navodi se da će se, samo u Kini, taj broj povećati za 36 odsto, na 899 milijardi dolara.

Alibabin Dan samaca je ipak izazvao i neke kontroverze, oko izveštaja o obavljenoj trgovini, odnosno bruto obimu trgovine. Američka Komisija za hartije od vrednosti je, pregledajući podatke prošlogodišnje promocije, delimično odgovorivši na zabrinutost da je brojka o ukupnoj trgovini mogla uključivati i prodaju koju su napravili trgovci iz “treće ruke” ili da su u tu brojku uključene transakcije za koje, do kraja, nije bilo plaćeno. Alibabin potpredsednik Džozef Cai je rekao da kompanija sarađuje sa regulatorom, dobrovoljno obelodanivši i podelivši činjenice vezane za istragu.

Navodi o napumpanim ciframa su i na lokalu izašle na svetlo dana. U utorak, Državna uprava za industriju i trgovinu rekla je da je pozvala najveće online prodavce na sastanak – uključujući Alibabu, JD, Tencent Holdings Ltd. i Amazon.com Inc., upozoravajući ih na naduvane brojke o prodajama, podmećući lažnu robu ili se koristeći predatorskim taktikama.

“Postoji dosta nejasnoća i rasplinutosti oko te cifre”, rekao je Pol Svini (Paul Sweeney), analitičar na Blumberg televiziji. Ipak, “mnogi investitori pažljivo će nadgledati bruto vrednost robe, koja je više usmerena na golu priču koja treba da usmeri potrošače.”

Bloomberg

Robotizacija Zapada: Kraj kineskog rasta?

Adidas vraća proizvodnju svojih patika kući u Evropu (zapravo u matičnu zemlju Nemačku), gde uz pomoć robota namerava da zadrži troškove radne snage na konkurentnom nivou. On očekuje da će proizvesti prvu seriju patika u u novoj robotizovanoj fabrici u 2016.

U novijim poglavljima razvoja ove kompanije za proizvodnju sportske odeće, proizvodnja je uglavnom bila locirana u Aziji, posebno u Kini, koja je zabeležila spektakularan privredni rast gradeći ga na podršci proizvodnim potrebama u svetu, nudeći kompanijama svoju masovnu jeftinu radnu snagu. Ono što robotika ili masovna automatizacija danas radi, jeste da rešava probleme nestašice radne snage, kao i nestašice odgovarajućih veština, uz smanjenje najskupljih troškova u svakodnevnom poslovanju svake organizacije u svetu: plata. Naravno, ovo se ne odnosi na preduzeća koja imaju pristup robovskoj radnoj snazi, ali na sreću, svi smo se složili da je to pogrešno, i skoro svuda bar danas (nadam se), tako nešto je nezakonito.

Čak i pre nego što je a-Commerce počeo da nagriza ili pristupa hotelskoj i bolničkoj industriji, robotika je već dugo bila u zagrljaju proizvođača, i danas nije baš ništa novo ili niti je neki poseban novitet. Ono što se, međutim promenilo, je pad ulaznih troškova materijala (input) i proizvodnje mašina, što je u suštini ono što kompjuterski uređaji i roboti jesu. Niska cena proizvodnje dovodi do niske cene kupovine i implementacije ovakvih mašina. To dovodi do smanjenja troškova proizvodnje po jedinici na duge staze, za kompaniju koja ovakve mašine kupuje i uvodi u svoj proizvodni proces. Ne morate ići u biznis školu da bi ste znali tako nešto.

Kada vam ne treba ljudski rad, ne treba vam ni da autsorsujete ili selite svoje proizvodne kapacitete na drugo mesto u potrazi za jeftinim ljudskim radom. To smanjuje logističke troškove i vreme outsourcinga i off-shoringa, kao što su na primer troškovi za transport tako proizvedene robe. Kina je bila alternativa  za niže troškove plata. Sada se pojavljuje jedna praktičnija alternativa u odnosu na Kinu gde troškovi radne snage počinju da rastu uporedo sa porastom zahteva kineskih radnika da se njihov trud adekvatnije nagradi.

Adidasova odluka da prigrli robotizaciju je daleko verovatniji ishod nego da od nje odustane u korist jeftine radne snage i on predvodi panteon zapadnih kompanija pozivajući ih da uskoče u ovaj voz, da povuku svoju proizvodnju iz inostranstva, da bi kod kuće pristupačno i efikasno radili to isto. Ako proizvodnja zapadnih kompanija bude izvan ruku proizvođača u Kini, pitanje je šta će oni da urade?

Naravno ima u Kini danas mnogo toga drugog, nije sve u jeftinoj radnoj snazi. Kina ima sopstvenu industriju i svoje multinacionalke koje ne proizvode u ime drugih nego sa svojim originalnim proizvodima, i brendovima koji sada predstavljaju ozbiljnu konkurenciju nastupaju na globalnoj sceni. Međutim, ta industrija i korporacije takođe su porasle na temelju niskih troškova proizvodnje, bez potrebe za off-shore-om, jer su imali direktan pristup radnoj snazi sa niskim platama. Robotika međutim, sada ujednačava tržišni teren u smislu troškova radne snage za zapadne konkurente kineskih kompanija, uključujući i najuspešnije, do određenog stepena. Robotika zapadnim kompanijama daje priliku da se trkaju sa kineskim kompanijama sa istom cenovnom konkurentnošću.

Povratak proizvodnje kući, za zapadne kompanije, takođe možda predstavljati povratak onome po čemu je zapadna posebno evropska proizvodnja ranije bila poznata, pre uspona proizvodnje u Kini i autsorsinga, a to je kvalitet. Proizvodi i proizvodnja  su bili poznati po trajnosti. Garancije su bile ispunjavane ali nisu i korišćene jer nije bilo razloga za popravku proizvoda u garantnom roku jer su frižideri proizvedeni na zapadu trajali decenijama. Danas nema mnogo takvih proizvoda na tržištu. Bilo da je reč o majicama, ili vozilima. Evropska proizvodnja je u istoriji bila poznata po pouzdanosti, trajnosti i kvalitetu i vraćanje proizvodnje natrag u Evropu može biti dobra vest za potrošače, i to bez dodatnih briga da bi to moglo dovesti do povećanja cena. Jer, proizvodnja je sada cenovno pristupačnija i za proizvođače.

Naravno od proizvoda sa snažnim brend imenima kao što su Adidasovi i ne očekuje se da budu jeftini, ali ako bude potrebno, njihove cene će moći da budu snižene, ako tehnologija stvori mogućnost za takvu vrstu fleksibilnosti koja uklanja prednost koje su do sada imale mnoge kineske kompanije.

Iako se može dogoditi da neki uspesi postanu neuspesi, neki efekti uspeha ne mogu se preokrenuti u negativnom smeru, i to je dobra vest za Kinu i njeno stanovništvo u celini. U stvari to je sjajna vest jer je nivo prosperiteta koji je ova zemlja ostvarila u relativno kratkom vremenskom periodu prilično zavidan, i vrlo je verovatno da će ga ova zemlja još dugo zadržati. Uspesi mogu da se uspore i zaustave. Kako usvajanje robotike i automatizacije bude postajalo masovno i stvar norme sa troškovima tehnologije koji teže ka nuli, sposobnost da se eksploatišu kursne razlike i siromaštvo radnika jedne zemlje u odnosu na druge postajaće sve manje značajne poluge prosperiteta. A tempo usvajanja novih tehnologija kojem svedočimo u celom svetu u protekloj deceniji definitivno treba da predstavlja alarm za kineska preduzeća.

Hariš Šah je singapurski prvi domaći profesionalni futurista i konsultant za upravljanje strategijama. On vodi Stratserv Konsalting (Stratserv Consultancy). Njegove oblasti konsaltinga uključuju strateško vizionarstvo, sistemsko mišljenje, planiranje scenarija i buduće organizacione strukture.

 

Hariš Šah, Singapur

LinkedIn Pulse

Tesno mi ga skroji, nanO

Ejpril Rudin, vlasnica kompanije za strateška preuzimanja Rudin Group, nedavno je otputovala u Hong Kong kako bi posetila Prolećni sajam elektronike, i nadasve želeći da vidi najsvežije poduhvate na azijskim tech, Fintech i start-up scenama. Kako već stoji stvar pred svako putovanje, uzvrtela se u dilemi: šta spakovati, šta obući? Na kraju krajeva, Hong Kong je modna meka i šoping destinacija, a tamo svi nose ono što je najnoviji modni krik i trendi.

Šta je ono što je ovog proleća nosio svako u Hong Kongu? Nosivu tehnologiju, to jest “tehnološku odeću” – eto šta!

12

Tehnologija nanO i mikrO tipa, spojena sa svakodnevnom odećom, takozvana “tehno-odeća” (TO), ili, kako je u svetu zovu wearables jedna je od najzanimljivijih atrakcija kada je reč o pomeranju granica u tehnologiji: Prošle godine je 71 odsto mladih ljudi uzrasta 16-24 godine starosti izrazilo želju da nosi TO, prema istraživanju GlobalWebIndex objavljenog u magazinu Forbes. Istraživačka firma IHS takođe je predvidela da će globalna isporuka nosive tehnologije dostići 130,7 miliona do 2018. godine, a značajan skok od 51,2 miliona u 2013. godini.

02To je deo “autoanalize” u čemu nam pomažu minijaturizovani nano-senzori i tehnologija: Starije i mlađe generacije podjednako žele da koriste tehnologiju za praćenje sopstvenih telesnih funkcija kao što su zdravlje i kondicija, pri čemu TO prati svaki njihov pokret, pravac i orijentaciju, upozoravajući najbliskije u slučaju vanrednih situacija. Na tržištu već postoje vojne, industrijske i infotainment TO aplikacije.

Sa svojim naprednim IT znanjima, pristupom proizvodnim čvorištima, sjajnim razvojnim programima nano i mikro tehnologija, u toku je procvat poslovnog okruženja i aktivnih kooperacija malih preduzetnika; rascvetala se i scena na kojoj figuriraju IT i tehnološki inkubatori, pa Hong Kong danas igra važnu ulogu u razvoju TO industrije. I zaista, na sajmu u Hong Kongu je prošle jeseni a i ovog proleća vladala prava TO pomama. Tokom prolećnog sajma održan je seminar pod nazivom “TO elektronika u modi.”

Neki Hong Kong akceleratori, koji nude mentorstvo i podršku start-upovima, čak su isključivo fokusirani samo na nosivu elektroniku. Krajem prošle godine, recimo, AIA Grupa, najveća osiguravačka kuća Hong Konga, udružila se sa biznis inkubatorom Nest kako bi zajesno stvorili akcelerator usmeren na start-up firme koje razvijaju TO za potrebe kineskog zdravstva. AIA-Nest Akcelerator je 12-nedeljni program u Hong Kongu koji je obezbeđivao mentorstvo i podršku za osam preduzetnika iz Azije. Program je počeo 2. marta, a okončao se 4. juna, kada su učesnici javno predstavili svoje ponude investitorima. Radni prostor će biti na raspolaganju startup firmama koje će finansirati kineska vlada kroz Hongkonški naučno-tehnološki park.

03Štaviše, neki zapadni proizvođači TO hardvera idu u Hong Kong ne bi li se približili azijskim istraživačko-proizvodnim centrima. Soundbrenner, na primer, nemačka kompanija koja proizvodi nosivi vibro-metronom za muzičare, samo je jedna od zapadnih firmi koje su se nedavno premestile u Hong Kong. Iako su svoje prve prototipove razvili u Nemačkoj, osnivači su smatrali da ih njihov geografski položaj “usred Evrope” ometa. Nakon što su se sastali s Manavom Guptom, generalnim direktorom hongkonškog hardverskog akceleratora Brinc, glavnog rivala na ovom azijskom terenu, spakovali su se i premestili u Hong Kong kako bi se priključili programu ovog akceleratora.

Ispod je uzorak nekolicine hongkonških TO kompanija, uključujući i one koje postoje već decenijama, uz ostale koje su upravo pokrenute.

1. Simple Wearables je hongkonška TO start-up kompanija za zdravstvene gedžete čiji je cilj zaštita starijih osoba. Ova firma proizvodi TO za starija i bolesna lica, obezbeđujuči ranu uzbunu njihovih najbližih. Uređaj koji ova firma nudi može da otkrije da li je osoba pala, upozoravajući hitne službe krenu da pruže pomoć, ako je potrebno. Kompanija trenutno radi s grupom u okviru jedne bolnice, i sposobna je da na stestiranje primi 100 proizvoda. Grupa i testiranje su na Filipinima gde živi i 92-godišnja baka izvršnog direktora i koosnivača Angela Umalija. Umali je projektovao i izgradio sopstvenu aplikaciju. On, takođe, poseduje, diplomu inženjera elektrotehnike univerziteta UCLA i Stanford, i ovo je njegova treća kompanija u vlasništvu.

2. Kompanija Clothing, čije je sedište ne samo u Finskoj već i u Hong Kongu, specijalizovana je za nosive biometrijske senzore ugrađene u odeću. Kompanija je još 1998. razvila prvi kardio-senzore za majicu, tako da je već neko vreme u ovom poslu, i s veoma mnogo iskustva. Klijenti su joj Adidas, Garmin i Under Armour, između ostalih, kao i neke bolnice, koje koriste “Clothing+” kako bi pratile srčanu aktivnost i disanje svojih pacijenata. Aplikacija Clothing++, takođe, omogućava skladištenje primljenih podataka.

163. CityU Apps Lab i hongkonški CDAHK (Udruženje doktora-kiropraktičara Hong Konga) razvili su aplikaciju pod nazivom “Provera držanja i stava” (Posture Check) ne bi li svojim korisnicima pomogla da ga isprave. Aplikacija od korisnika zahteva da uzme dve svoje slike (od glave do pete), jednu spreda i drugu iz profila, i “upari” ih sa već potojećim nacrtom ljudskog kostura koja postoji u aplikaciji. Aplikacija vam potom daje povratne informacije o vašem držanju, predlažžući vežbe koje možete da uradite, zajedno sa kiropraktičkim opcijama. Jedan od izazova s kojima su se suočavali kreatori aplikacije bilo je osmišljavanje najjednostavnijeg načina za njeno korišćenje, i kako da kod korisnika ne izazove uznemirenost u slučaju da analiza u jednom trenutku privremeno zakaže, usled neadekvatnog načina na koji se koristila.

4. Faze In, još jedna start-up kompanija sa sedištem u Hong Kongu, počela je da pre pet godina proizvodi pametne satove, a sada je usmerena na razvoja uređaja koji se povezuju s pametnim telefonima i tabletima preko mobilnih aplikacija. Ova firma je prošle godine lansirala svoju sopstvenu liniju pametnih satova EZIO, koja obezbeđuje dolazne pozive, poruke upozorenja i obaveštenja e-poštom i alarm u slučaju da je ručni sat van dometa. Satovi su dizajnirani u Italiji, proizvedeni u Kini, a prodaju se u jugoistočnoj Aziji i Evropi, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju i Veliku Britaniju.

Želite da budete “u modi?” Saznajte više o razvoju biznisa “tehno-odećom” u Hong Kongu, kao i uslugama podrške koju za vas obezbeđuju TO startapovi, uz rastuću potražnju za TO među samim Kinezima.

April Rudin, Wealth Marketing Strategies, The Rudin Group (Huffington Post)

24