Procvat kineskog dot-com biznisa: do potpune pobede ili poraza (1/2)


Dobrodošli u zemlju ‘jednoroga’ i super-jeftinih obroka. U kineskoj biznis areni, nagrade za one uspešne su ogromne. A rizici su sve veći. Kako će se u budućnosti stvari odigravati – to već zavisi od toga koga pitate.Ovo smo već viđali: razuzdano trošenje, stratosferske procene. Dvadeset godina kasnije, izgleda kao da ponovo nastupa još jedan procvat dot-com ekonomije, samo što su ovog puta igrači daleko veći i nisu iz Amerike već – iz Kine.

Startup firma sa sedištem u Pekingu omogućuje potrošačima da naruče kafu putem pametnih telefona – tako su kročili na „Unicorn“ teritoriju – to znači da je vrednost ove „početničke“ tj startup firme dostigla milijardu dolara – i to nakon samo sedam meseci od lansiranja. Vrednost prihoda druge firme, koja je zapravo “Uber za kamione” je u 2017. narasla za čitavih 300 puta; poređenja radi, Uber Technologies Inc. prihodno vredi „samo“ oko 10 puta više od novca uloženog u nju.

Međutim, tamo gde neki investitori vide dinamiku i finansijsko izobilje, drugi vide tržište koje je sve više ugroženije usled „sudara sila“ tegobne unutrašnje regulative i tenzija poteklih iz globalne trgovine. Najveći rizik? To je naredni, drugi globalni dot-com procvat, čiji račun tek treba da stigne na naplatu: ovo je kineska verzija dotkom finansijskog ciklusa koji je protraćio milijarde dolara iz američkog tehnološkog sektora tokom 2000-tih godina, uz istovremeno „hlađenje“ i usporavanje ulaganja u tehnološke startape, koji su usledili u godinama nakon pucanja američkog dot-com finansijskog balona.

Već postoje znakovi takvog preterivanja i u Kini, jer su se pretprošle sedmice kineske kompanije – čije je tržište u javnim preduzećima – obogatile globalnom rasprodajom akcija tehnoloških firmi listiranih na berzama, a sve to je propraćeno nervozom usled eskalacije trgovinskog sukoba na potezu Peking-Vašington. Bilo je upadljivo i to što je „Shanghai Composite“ pretprošle sedmice pao za 7.6%, dok je tržište akcijama tech-firmi u kineskoj prestonici visokih tehnologija, Šenženu, izgubilo 10.1% svoje doskorašnje vrednosti.

Takođe, Vašington je nedavno optužio Peking za tehnološku špijunažu, izražavajući „zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava“. Potencijalne sankcije Sjedinjenih Država, uperene protiv kineskih tehnoloških kompanija, mogle bi dovesti do nestanka glavnog tržišta za njihove proizvode.

Najveća unicorn-firma u Kini: Ant Financial

Najveća unicorn-firma u Kini: Ant Financial

Uklještenost između pritisaka svoje vlade i postojećih tenzija sa Amerikom u inostranstvu – uz pad cena akcija – dovela je do toga da se kineski internet-giganti, koji podržavaju dobar deo tehnološkog rasta u zemlji, “sada odjednom nalaze između dve podjednako nepoželjne alternative”, kaže Pol Trijolo (Paul Triolo), tehnološki analitičar u think-tanku Eurasia Group. “Ovi problemi će se vremenom samo još više pogoršavati.”

Za sada, vreme procvata se u startup areni nastavlja. Ne samo da je 109 kineskih jednoroga vredno više od 127 milijardi američkih dolara, od ukupno 557 milijardi dolara – u poređenju sa američkih 478 milijardi dolara – već je činjenica da su kineske strt-up kompanije takođe znatno brže prerastale u unicorn-firme od njihovih američkih kolega, pokazuju berzanski podaci iz Dow Jones VentureSource.

Inače, sve je više kineskih start-up jednoroga, u odnosu na veličinu zemlje i broj stanovnika.

Valuacija privatnih kompanija vrednih milijardu i više dolara:

Hvatanje kopče

Takođe, indikovano da su rizična ulaganja u Kini prisutnija nego u Sjedinjenim Državama, zahvaljujući ubrzanom povećanju priliva novca od američkih investitora.

† Da bi utvrdio odakle potiču investicije, WSJ je pogledao sedište kompanije ili kompanija koje su vodile svaki rundu IPO. Onda kada se ne pronađe nijedan vodeći investitor, WSJ vodeću ulogu dodeljuje zemlji čiji su investitori sačinjavali većinu onih koje su učestvovale u rundi prikupljanja sredstava.

Sekvoja Kapital (Sequoia Capital), među najprestižnijim firmama u oblasti Silicijumske doline, prvi put može uložiti najveći deo svog najnovijeg globalnog fonda u Kinu, i to do 60% visine sredstava kojima fond raspolaže, kažu izvori upoznati sa fondom. Očekuje se da će taj fond iznositi osam milijardi dolara, najveći koji je Sequoia Capital ikada uspostavila.

Kineske startup firme po prvi put dobijaju više novca nego njihovi američki partneri – 71 milijarda dolara (u odnosu na 70 milijardi dolara u SAD) ove godine, što pokazuju podaci kompanije VentureSource. Tempo, uz investicioni obim koji je 18 puta veći nego što je bio pre pet godina, nije viđen još od dotkom mehura iz 2000. godine, pothranjujući percepciju da se Kina nalazi na putu da pretekne Silicijumsku dolinu u ulozi svetskog tehnološkog centra.

Pa ipak, raste „zabrinutost usled pretnji“ zbog moguće kineske dominacije u tehnologiji, pošto je Peking postao oprezan u pogledu učešća privatnih tehnoloških firmi, a mnogi od najvećih kineskih igrača brzo potroše sav svoj novac u „ratu cenama“ – gde se svako trudi da ih spušta sve dok ne doživi poslovni slom – rat u kojem se skupo plaćaju greške i rizici, uz slabašne i nejasne nagoveštaje da bi ovakve firme i u ovakvoj situaciji mogle postati profitabilne.

Aliyun, cloud computing unicorn: čedo e-commerce giganta Alibabe

Aliyun, cloud computing unicorn: čedo e-commerce giganta Alibabe

Troškovi koje kao preduzetnik imate ukoliko „pecate na mamac s popustima“, a radi zadobijanja tržišnog učešća, može se isplatiti samo na tržištu koje je veliko poput kineskog. Tu, međutim, čak i pobednike u trci mogu da zadese mamurluk i glavobolja: Potrošači koji dobijaju robu i artikle besplatno u vidu „gratis ponude“ imaju tendenciju da „odlepršaju“ čim se ove subvencije to jest „mamci“ okončaju.

Ovakvi procesi poslovanja u Kini bi mogli imati odjeka i na svetskoj biznis sceni jer je oko 45% investicija u kineske startupove ove godine došlo sa strane to jest izvan Kine – a neki investitori su već „izgoreli“.

Da bismo sagledali potencijalne teškoće, osvrnimo se na kineske kompanije za deljenje bicikala. Prošla godina je indikativna, kada ove firme nisu uspele da dovoljno brzo nadoknade svoje prebrzo širenje, jer tržište nije kupovalo njihovu rent-a-bike uslugu tempom potrebnim da bi se „zatvorio“ kreditni ciklus. Nakon što su u Pekingu, Šangaju i drugim kineskim gradovima postavili milione svojih bicikala, nekoliko ovih kompanija počelo je da razmatra osvajanje američkog i evropskog tržišta.

Sada se ispostavljaju problemi sa protokom gotovine. Vlasnici firme Mobike su je nedavno prodali za gotovo milijardu dolara manje nego što je ona vredela nakon poslednje finansijske runde, po tvrdnjama onih koji su upoznati s ovom tematikom. Firma Ofo je ustuknula u svojoj međunarodnoj ekspanziji, dok se kompanija Bluegogo krajem prošle godine urušila.

Još jedana nepredvidljivi i nedovoljno dokazani proces koji bi mogao uticati na pojavu finansijskog mehura tiče se oblasti poslovnih propisa u Pekingu. Napredak kineskih tehnoloških giganata je dugo bio u samoj suštini nacionalnog ponosa. I dok vodeći kineski lideri još uvek podstiču oblast inovacija, oni su sa druge strane pojačali kontrolu nad mnogim najvećim igračima u zemlji, uključujući Tencent Holdings Ltd. i Alibaba Group Holding Ltd. – odjednom zaustavljajući ili blokirajući proizvode koji im se ne dopadaju.

U junu je „Narodni dnevnik“,zvanično glasilo Komunističke partije Kine objavilo upozorenje investitorima da ne reaguju ishitreno pri ulaganju svog kapitala u tehnološke startapove, jer bi na taj način takva ulaganja mogli pretvoriti u “rizično kockanje”. Proizvođač Xiaomi Corp je morao da redukuje svoju ambicioznu listu planova i poslovnih želja, izašavši napokon na berzu ovog jula, kada je procenjen na 54 milijarde dolara – samo oko polovine onoga čemu su se u početku nadali.

I pored svega, intenzivan protok novca se nastavlja. U septembru je kineska investiciona firma Hillhouse Capital Group otkrila svoj novi fond od 10,6 milijardi dolara – najveći do sada uvećani kapital od strane jedne privatne kompanije u Aziji, prikupivši tom prilikom 9,3 milijarde dolara težak fond, koji je prošle godine osnovao KKR & Co. Fond je, kako se govorilo, bio “u velikoj meri prepisan”.

slika za potpis: Nakon brze ekspanzije širom Kine, nekoliko firmi za sharing-bike je naprosto nestalo. Bluegogo bicikli čekaju na popravku u Pekingu početkom ove godine.

Nekoliko dana uoči toga, gigant za isporuku hrane Meituan Dianping, koji je izgubio najmanje 8,5 milijardi dolara od 2015. godine do danas, objavio je u Hong Kongu svoju tržišnu dokapitalizaciju u vrednosti od oko 53 milijarde dolara.

Meituan Dianping

Meituan Dianping

Jedna od kompanija koja je doživela da njena vrednost bude procenjena kao unicorn, dakle na barem miljardu dolara, jeste i Manbang Group. Ova firma iznajmljuje kamione, a njene su aplikacije obezbedile kineskim kamiondžijama da neposredno sklapaju kargo-ugovore sa špediterima.

Kompanija se ove godine „približila“ investitorima, tražeći od njih oko 300 miliona dolara za dofinansiranje. Mnogi od njih su do pokazali veliko interesovanje: kako je to Manbang uopšte prikupio skoro dve milijarde dolara, ambiciozno šireći svoje planove na flotu električnih, samonavodećih kamiona – dok je njegova vrednost procenjena na oko 6 milijardi dolara.

Manbang ima više od šest miliona korisnika i oko 3.000 mladih ljudi angažovanih širom Kine kako bi pridobili što više novih klijenata.

Jedne sedmice, u nedelju, i to baš skoro, dvoje prodavaca pohodilo je prašnjavi kamionski parking na periferiji Pekinga, nudeći kamiondžijama korpe sa šamponom i zubnom pastom samo kako bi ih pridobili da preuzmu njihovu aplikaciju. Vozači kamiona kažu da svakog dana uočavaju ovakve i slične timove koji na sličan način vrbuju nove klijente.

“Momci, zbog vas sam gotovo premro na smrt”, rekao im je jedan kamiondžija.

Većina korisnika Manbanga, međutim, ne biva „potkupljena“ šamponima i sličnim mamcima. Manbang je pridobio oko 200.000 špeditera koji uplaćuju godišnju članarinu od 250 dolara. Manbang ima za cilj da se potuče svoje rekorde i naredne godine, rekla je jedna osoba koja je upućena u poslovanje ove firme. Ovo se, međutim, još uvek ne isplati kamiondžijama, dok se mnogi već žale zbog toga što aplikacije guraju „nadole“ (tj pojeftinjuju) cene isporuke.

Manbang se nedavno dao u potragu za dodatnih milijardu dolara, kako bi svoju IPO vrednost na berzi „zaokružio“ na 10 milijardi dolara. Investitori su ovog puta bili skeptični, kažu ljudi bliski ovim poslovnim krugovima. Manbang, uzgred, nije odgovorio na zahteve za komentar.

Kineski studenti u SAD kao meta nepravičnih napada


U svom nedavnom govoru (4. okt), američki potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) optužio je američko udruženje Kineskih studenata i stipendista (CSSA) da upozoravaju konzulate i ambasade kad god bi studenti ili njihove američke škole “skrajnuli s linije Komunističke partije”. Međutim, kineski studenti igraju važnu ulogu u unapređivanju odnosa između Sjedinjenih Država i Kine. Nažalost, američka vlada ignoriše ovakve činjenice.

U Kenedijevoj školi na Harvardu, CSSA pomaže kineskim studentima u razvijanju svojih kontakata; oni se prilagođavaju američkom načinu života i ličnim primerom doprinose približavanju kulture svoje zemlje stranim prijateljima. Prošle godine su organizovali krstarenje brodom povodom Jesenjeg festivala, kada su učenici iz različitih zemalja igrali tradicionalne kineske igre pogađanja. Tokom Prolećnog festivala, organizovali su i kinesku manifestaciju kulturne razmene u Kenedijevoj školi. Mnogi strani studenti uživali su u tradicionalnim kineskim pesmama, plesovima, kaligrafiji, slikarstvu i kulturi čaja. Ovo su aktivnosti kulturne razmene bez ikakvih političkih programa. Takvi događaji otvorili su oči onima koji su prema Kini gajili predrasude – pritom im se ukazala šansa da ostave po strani svoje političke razlike,  i da zatim pokušaju da uoče svu lepotu kineske kulture.

Ne samo studentske i naučne asocijacije već i brojni kineski studenti pojedinačno takođe nastoje da promovišu kinesku kulturu. Ono što kineski đaci u Americi rade nije pod diktatom kineske vlade već proizlazi iz ljubavi prema sopstvenoj kulturi. Ovog leta, Čen Đje (Chen Jie) nova učenica iz Mejsonovog programa pri Harvardovoj školi Kenedi, inače istaknuta kineska pijanistkinja, održala je klavirski koncert u Harvardovoj Memorijalnoj Crkvi. Ona je povodom ovog događaja izjavila da je svrha koncerta bila njen „pokušaj da promeni tradicionalno američko nerazumevanje Kine“. U Kenedijevoj školi, Čen se tokom školovanja naslušala raznih priča o svojim sunarodnicima i zemlji iz koje potiču, dok su na društvenim mrežama neki strani studenti unutar njihove grupe na „fejsu“ delili anti-kineske članke; bilo je čak i profesora koji su njenim vršnjacima pričali o pretnjama koje ekonomski uspon Kine predstavlja za svet i – Ameriku.

Kao umetnica, Čen veruje da je muzika univerzalni jezik ljudske duše koji prevazilazi razlike i granice. Ona je sve svoje prijatelje na Harvardu – bilo da vole ili ne vole Kinu – pozvala na svoj koncert. Ono što je bilo veoma iznenađujuće je da je, tokom izvođenja tradicionalne „Priče o Lijangu i Žu“  (Liang Zhu,梁祝), stotine studenata iz celog sveta ustalo na noge, kako bi ovacijama propratilo njenu svirku.

Nepoverenje, nesuglasice i pogrešno shvatanje kineskih studenata su u Americi u porastu. Pre dva meseca – nekoliko dana nakon što je predsednik Donald Tramp okarakterisao ogromnu većinu kineskih studenata u Sjedinjenim Američkim Državama kao „špijune“ – Deng Jingđing, pisac ovog članka i kolega pijanistkinje Jen Đje sa Mejsonovog programa u Kenedijevoj školi prošao je kroz tročasovne dodatne provere koje mu je „priredila“ telefonska kompanija. Razlog za ovakvo isleđivanje bio je njegov zahtev da mu se dodeli novi telefonski broj. „Sedeo sam u holu njihove poslovnice sa hrpom dokumenata koji dokazuju moj identitet; svako odeljenje telefonske kompanije bi me iznova propitivalo, insistirajući da im nebrojeno puta objašnjavam detalje zašto sam došao u Sjedinjene Države, šta sam radio pre nego što sam došao u SAD kao i šta planiram po završetku studija. Čitav proces provere je bio veoma frustrirajući“.

On, takođe, dodaje da napadi na kineske studente danas u Americi nipošto nisu neuobičajena pojava: „Pretprošle nedelje me je u Los Anđelesu napala jedna američka gospođa, koja me laktovima odgurivala sa blagajne na kojoj sam upravo nešto plaćao. Bila je vrlo gruba”. Šokiran, odgovorio sam joj ljutito, na šta mi je ona grubo odvratila: “Vi Kinezi ste to zaslužili.” Mnogi kineski studenti imaju slična iskustva. Neki su u metrou bivali fizički napadnuti, dok neke na ulici prate povicima tipa “Vratite se u Kinu!”. Ovakvi incidenti mogu da povrede osećanja kineskih studenata u Sjedinjenim Državama. Mnogi od njih se plaše da što ih više američkih građana bude smatralo neprijateljima, to su veće šanse da napuste Sjedinjene Države.

Broj studenata iz Kine je već deceniju u stalnom porastu. U SAD ima više od 350.000 kineskih studenata, što čini oko jednu trećinu svih inostranih studenata u Americi. Ukoliko se broj kineskih studenata smanji, to će uticati na američku ekonomiju.

Kako je zamenica izvršnog direktora za javne politike Džil Velč (Jill Welch) rekla, “Oni koji već generacijama vode američku spoljnu politiku jednoglasni su u stavu da inostrani studenti i stručnjaci koji u Americi završe školu predstavljaju najveće preimućstvo koju američka spoljna politika ima na raspolaganju… Kineski studenti doprinose američkoj ekonomiji sa 12 milijardi dolara godišnje, uz brojne druge prednosti… pa bi čak i skromno smanjenje kvote za kineske studente koji se upisuju na američke škole imalo razarajuće posledice… a praktično svaka zajednica u Americi osetila bi štetan uticaj njihovog izostanka, naime, ukoliko bi kineski studenti odlučili da više ne studiraju u Sjedinjenim Državama.“

Ako ništa drugo, barem se ne može zanemariti pozitivna uloga kineskih studenata u odnosima između ove dve zemlje. Oni ne bi trebalo da budu žrtve zapaljivih političkih komentara.

 

Autor je saradnik Kenedijeve škole pri Univerzitetu Harvard

 

Deng Yingjing, Global Times

Opsada digitalnih duhova: kako „ubiti“ vaše stare internet-naloge


Suočavamo se sa neprestanim podsećanjem na bolnu činjenicu da su naši lični podaci rasuti posvuda po internetu. Evo kako da smanjite svoju izloženost istom i tako poboljšate privatnost.

Google isključuje verziju svoje društvene mreže Google Plus nakon što je Wall Street Journal objavio curenje podataka o stotinama hiljada korisnika. Evo kako da proverite da li imate neki „zaostali“ ili „skrajnuti“ nalog na društvenim mrežama, kao i šta valja učiniti ukoliko vas zadese „duhovi prošlosti“.

Nedavna otkrića o hakerskoj provali u podatke korisnika društvene mreže Google+ koji su bili izloženi „trećim licima“, kao i ugrožena bezbednost ličnih podataka na Fejsbuku služe nam kao stalni podsetnik da se iza mnogih od nas na ovim mrežama vuče dugačak digitalni trag informacija, i to često na nalozima na koje smo ili potpuno zaboravili ili ih više gotovo uopšte ne koristimo, od kojih za neke čak nismo ni znali da uopšte postoje.

Sigurno da i vi imate bar neku zastarelu, davno zaboravljenu ali ne i ugašenu e-poštu iz „prohujalih vremena“, recimo, onu koju ste kreirali kod AOL-a, Yahoo-a i Hotmail-a. Postoje i te „eksplozije zvezda“ kada ste ostavili neki od svojih naloga na društvenim mrežama kojih se retko ko i seća: Da li, recimo, znate da Myspace i dalje postoji? A onda postoje i ti neki nalozi koje ste kreirali samo za jednokratnu upotrebu – možda ste kupili nešto na Craigslist-u, ili ste se pridružili programu nagrađivanja za hotelski lanac, kako biste dobili besplatni Wi-Fi (koji se nekada dodatno plaćao – danas je to retkost).

Stari internet-nalozi su poput digitalnih duhova: oni se mogu vratiti da bi vas progonili. Na nekima od njih mogu, na primer, imati pohranjen vaš datum rođenja i broj(eve) telefona; drugi mogu imati informacije o vašoj banci ili kreditnoj kartici. “Zašto da vas boli glava usled izloženosti nepotrebnim rizicima?”, pitanje je koje postavlja ekspert za informatičku bezbednost Kenet Vajt (Kenneth White). “Nekoliko minuta da biste “pokupili” nekoliko starih stvari verovatno ne deluje previše nerazumno.”

To znači da je vreme za – veliko čišćenje. Evo kako da to uspešno sprovedete u delo.

Google+

Prvo što bi trebalo da proverite je Google+, jer nas je ovaj servis započeo i nagnao nas na „premotavanje filma“, ulivajući bojazan za prodor u vašu provatnost. Možda mislite da „nema šanse“ da tu imate ikakav profil, ali Google se pre izvesnog vremena pobrinuo da korisnici kreiraju svoje profile kako bi mogli da rade stvari poput „lajkovanja“, komentarisanja, kačenja posta, ili da nekog zaprate na Jutjubu.

Da biste videli da li i gde uopšte imate neki nalog koji je „zaturen u internet-šipražju“, kliknite na mali krug sa vašom fotografijom profila. Ako postoji veza koja kaže “Google+ profil”, to znači da već imate neki nalog (kojeg niste svesni, ili ste ga zaboravili). Kliknite na taj link, i otvoriće se vaš profil. Pronađite podešavanja na levoj strani, kliknite na taj link i potom skrolujte do kraja, sve do mesta gde piše “Obrišite vaš profil Google+” (Pogledajte video za više informacija.)

Zatvaranje vašeg naloga može potrajati neko vreme – i do mesec dana u slučaju portala eBay, pa i duže, naročito ukoliko ste nedavno kupili ili prodali nešto. Kada se brisanje naloga završi, ukoliko želite da se ponovo prijavite, moraćete da sve krenete – ispočetka. Foto: Ketrin Bindey/ WSJ

Lov na duhove

Postoji mnogo sajtova koji su u nekom momentu bili dovoljno popularni da bi bilo vredno proveriti da li i vi na njemu imate neki „skrajnuti“, prašnjavi internet-nalog. Postoje i drugi koji su i dalje popularni, ali su oni možda nestali iz vašeg vidokruga interesovanja. Evo spiska direktnih linkovima za pomoć oko brisanja naloga na nekim od najfrekventnijih servisa u prošlosti i danas:

• Airbnb

• AOL

• eBay

• Facebook

• Google/YouTube

• Hotmail/Outlook.com/MSN/Skype

• Instagram

• Myspace

• PayPal

• Pinterest

• Snapchat

• Twitter

• Venmo

• Yahoo

Upravljanje šiframa

Da biste svoje memorijske sposobnosti poštedeli „amnezije“ u vezi vaših starih, prašnjavih, ostavljenih i zaboravljenih naloga, obratite se „menadžeru lozinki“, to jest nekom od laganih softvera koji vam olakšavaju pohranjivanje korisničkih imena, mejlova, naloga i šifri. Ako već koristite neku od zaštita/podsetnika, kao što je to, recimo, Dashlane, verovatno ste na njemu imali uvezen spisak logova koji su sačuvani u vašem pregledaču (brauzeru) u svakom trenutku kada ste se prijavljivali na dotične. Otvaranjem menadžera lozinke, videćete sve svoje naloge.

Ukoliko ste ikada sačuvali barem neku od lozinki u vašem pretraživaču, kliknite na „preferences“ kako biste videli listu onoh šifara koje ste dotad sačuvali. Ako koristite Chrome brauzer, kliknite na “Postavke” (settings) u meniju u gornjem desnom uglu, zatim potražite segment „People“, a potom “Passwords”. U brauzeru Safari odaberite “Preferences”, a zatim kliknite na “Passwords”.

Pretraga e-pošte

Još jedan trik: idite na vaše naloge za e-poštu koje ste najčešće koristili da biste se prijavili i upišite reči „Welcome to“ (Dobrodošli).

Veb-lokacije će vam često poslati e-poštu nakon što se prijavite, a ukoliko niste od onih kojima inbox „hvata prašinu“ tj gotovo da vam i ne pristižu e-pisma i elektronske poruke, ta će pretraga proizvesti ekvivalent šetnje kroz „digitalno groblje“.

Ako se ne sećate lozinke, nastojte da se ponovo prijavite-kako-god-znate-i-umete, a zatim je resetujte.

Kada odete da izbrišete svoj nalog na Fejsbuk, ova društvena mreža vam predlaže da ga deaktivirate, umesto da ga „potpuno ubijete“. Ako je vaš nalog isključen, možete i dalje koristiti Facebook Messenger. Foto: Katherine Bindley/ Wall Street Journal

Čitajte „sitna slova“

Otklanjanje naloga u nekim slučajevima neće biti baš toliko jednostavno kao sam klik na brisanje tj poništenje naloga (delete). Kompanije ponekad otežavaju pronalaženje dugmeta za brisanje i već se poslovično svojski trude kako bi vas odvratili od gašenja, time što će vas često vraćati unazad „dok vam ne proradi savest“ a vi se eventualno predomislite pa ga i ne ugasite… ili će vas, naprosto, ponovo navoditi na jednostavan proces reaktivacije (Facebook nudi alternativnu “deaktivaciju”: opciju koja je po svojoj efikasnosti ista kao i „delete“, ali zadržava i dalje sve vaše podatke, fotose, postove itd u slučaju da odlučite da se vratite).

Na nekim veb-lokacijama i aplikacijama opcija za brisanje biće „zakopana“ negde-tamo-u-podešavanjima, i uključivaće „tretman“ klikom na probaj-ponovo-jer-si-opet-pogrešio… sve dok napokon ne dignete ruke od gašenja ili deaktivacije naloga. Jedan dobar trik da zaskočite ovu omiljenu lukavštinu internet-servisa je u pronalaženju polja za pretragu unutar aplikacije, pa u polje „search“ ukucate “brisanje naloga”. Onda ćete, uglavnom, i dobiti praktične instrukcije.

Neke stranice vam omogućavaju da zadržite kopiju svojih podataka pre nego što odete, recimo, sa Fejsbuka, pa je dobra ideja da napravite i ovaj dodatni korak.

Sakrijte svoje podatke

IT stručnjak Kenet Vajt predlaže da – pre nego što izbrišete nalog koji sadrži vašu pravu kućnu adresu, datum rođenja, broj telefona ili druge osetljive informacije – pokušate da ih promenite, unoseći lažne podatke. Ako je to mesto na kome ste koristili lozinku koja se ponavlja, promenite i nju.

Na taj način, kaže on, kada kompanije koje ne čiste uredno podatke zaostale na zatvorenim internet-nalozima podlegnu hakerskom upadu, vaše informacije neće imati neku preveliku vrednost.

Dugačak oproštaj

Nakon što ste izbrisali svoj nalog na „fejsu“, usluga vam daje vremena da se predomislite. To znači da, ako se slučajno prijavite u roku od 30 dana od gašenja, vaš će se nalog ponovo aktivirati. Kompanija, takođe, kaže da vaše informacije ostaju na serveru do 90 dana od datuma kada ste kliknuli „delete“ kako biste obrisali vaš nalog.

Snapchat vam, takođe, omogućava preuzimanje vaših podataka, olakšavajući ponovno aktiviranje naloga tako što ćete se prijaviti u roku od 30 dana.

Sa AOL-om, čuvanje vaših podataka traje isti vremenski period: na sajtu stoji da čuvanje vaših podataka traje do 30 dana, rok u kojem možete izvršiti njihovo preuzimanje.

Obrisana aplikacija nije isto što i obrisan nalog

Da budemo jasni: „Ubijanjem“ aplikacije na vašem telefonu, zapravo, ne brišete i vaš nalog povezan s tom aplikacijom. Pre nego što „očistite“ telefon, otvorite aplikaciju i pronađite opciju brisanja naloga. Neke aplikacije, kao što je Venmo, zahtevaju da izbrišete svoj nalog sa računara, a ne s mobilnog uređaja.

Ukoliko ste aplikaciju već izbrisali, možda ćete morati ponovo da je preuzmete ili da odete na njenu veb-lokaciju kako biste pokušali da se ponovo prijavite. U svakom slučaju, želite da konačno vidite neku vrstu poruke u kojoj se kaže da više ne postoji  e-pošta i/ili korisničko ime vezano za ono što ukucavate.

 

Katherine Bindley, Wall Street Journal

Hajekovski komunizam


Mislite da je naslov kontradikcija, oksimoron, paradoks? Niste u pravu: navikli smo da razmišljamo u čistim kategorijama, iako je život neuporedivo složeniji od toga. Stvarnost obiluje paradoksima, a Kina jeste zemlja hajekovskog komunizma.

Rekao bih da se nigde na svetu bogatstvo i materijalni uspeh ne slave tako otvoreno kao u današnjoj Kini. Možda je povod 40-ogodišnjica otvaranja zemlje koja se obeležava ove godine, ali verujem da je glavni razlog za slavlje sam spektakl najuspešnijeg ekonomskog razvoja ostvarenog u istoriji. Bogati preduzetnici se slave u novinama, na televiziji, na konferencijama. Njihovo bogatstvo i priče o usponu iz najdubljeg siromaštva nude se kao primer koji bi svi trebalo da slede. Ayn Rand bi se ovde osećala kao kod kuće. Kao i Hayek: neverovatna količina energije i inovacija rezultat je promena koje su transformisale život 1,4 milijarde ljudi, dva puta više od sabranog broja stanovnika „stare“ EU-15 i SAD. Ljudi su otkrili ekonomske informacije koje su ranije bile nedostupne ili nepoznate, uspostavili nov odnos kapitala i rada u šumpeterovskom maniru i stvorili nezamislivo bogatstvo (svakako nezamislivo za ljude koji pamte Kinu iz 1978).

Na velikom banketu u Pekingu smo slušali životne priče petorice kineskih kapitalista koji su 80-ih godina prošlog veka krenuli od nule (zero! nada!) i postali dolarski milijarderi. Jedan je proveo više godina na selu za vreme Kulturne revolucije, drugi je 7 godina robijao zbog „špekulisanja“, a treći nije krio da je zanat kapitalizma učio varajući ljude u Istočnoj Aziji („posle sam shvatio da ako želim da postanem zaista bogat ne smem varati; varanje je za gubitnike“). Hayek bi bio opčinjen njihovim pričama. I nema te vesti koja bi mu više prijala od one u današnjem Fajnenšal tajmsu o raspuštanju Društva marksista na Univerzitetu u Pekingu zbog pružanja podrške štrajku radnika u Specijalnoj ekonomskoj zoni u Šenženu.

Ali Hayek je u jednoj stvari pogrešio. Taj neverovatni lični (i društveni) uspon ostvaren je pod vladavinom jedne partije, Komunističke partije Kine. Slavljenje bogatstva nije strano marksistima. Razvoj, širenje obrazovnog sistema, rodna jednakost, urbanizacija i ekonomski rast koji će biti brži od rasta u kapitalizmu – to je bilo opravdanje i izvor legitimnosti komunističkih revolucija u manje razvijenim delovima sveta. Tako je govorio Lenjin; to je potvrdio i Trocki zalažući se za masovnu industrijalizaciju, a Staljin je njihove planove sproveo u delo: „Zaostajemo 50 ili 100 godina za razvijenim zemljama. Tu razliku moramo nadoknaditi za 10 godina. Ako u tome ne uspemo, bićemo uništeni“.

Sećam se kako sam kao nadobudni gimnazijalac u Jugoslaviji prelistavao novine tražeći pokazatelje industrijskog rasta. Pošto je Jugoslavija tada bila među zemljama sa najvišim stopama rasta, bio sam duboko razočaran kada bi mesečna stopa pala ispod 10 odsto (na godišnjem nivou). Verovao sam da je rast od 10 odsto uobičajen u komunističkim ekonomijama: zašto bi neko poželeo komunizam ako tako neće dobiti brži rast nego u kapitalizmu?

Slavljenje rasta – novih puteva, novih super brzih vozova, novih stambenih naselja, novih dobro osvetljenih avenija i urednih škola – to je za komuniste prirodna stvar. Ništa manje nego za hajekovske preduzetnike. (Kao ilustraciju predlažem Nerudine divno napisane memoare Confeso Que He Vivido gde on opisuje svoje ogromno zadovoljstvo pred prizorom brana koje je izgradio Sovjetski Savez). Razlika je u tome što Hayekovi preduzetnici slave lični uspeh, koji usput pomaže ostatku društva da krene napred, dok je komunizam podrazumevao podruštvljenje ličnog uspeha.

Ali to se nije dogodilo. Kolektivistički projekat izgradnje je funkcionisao deceniju ili dve da bi rast opao, a razvoj stao. Zavladao je cinizam. Tek Kina i Deng Sjaoping su „natrapali“ (besmrtnim rečima Adama Fergusona) na kombinaciju u kojoj vladavina komunističke partije opstaje, dok se individualnim kapitalistima istovremeno pruža puna sloboda delovanja, pa i sama ekonomija društva. Oni će raditi, bogatiti se, usput bogateći i druge, ali poluge političke moći za to vreme moraju ostati čvrsto u rukama komunističke partije. Kapitalisti su sagradili lokomotivu i obezbedili gorivo, ali za upravljačkom tablom i dalje stoji partija.

Da li bi situacija u Kini bila bolja da je i politička moć u rukama kapitalista? To je složeno pitanje. Možda bi je iskoristili da naprave novu verziju vlade iz Nankinga iz 30-ih godina 20. veka, potkupljivu, slabu i nekompetentnu. U tom slučaju ne bi morali naporno da rade. Bilo bi dovoljno da održavaju stečene ekonomske privilegije. Jedan od najvećih problema američkog kapitalizma danas je to što bogati u sve većoj meri kontrolišu politički proces i tako preusmeravaju ekonomske podsticaje sa proizvodnje i konkurencije na stvaranje i održavanje monopola. U Kini bi situacija verovatno bila mnogo gora. Upravo zahvaljujući tome što je politička sfera uglavnom izolovana od ekonomske sfere, kapitalisti su se bezbedno mogli posvetiti proizvodnji na dovoljnoj udaljenosti od politike (što većoj to bolje, jer je partija izložena rastućoj korupciji).

Kako je Kina otkrila i prigrlila ovu kombinaciju? Postoji više razloga uključujući hiljadugodišnju tradiciju imperijalne birokratije, kao i novi istorijski savez između Komunističke partije i Sun Jat-senovog Kuomintanga (savez kakav nije postajao nigde u ostatku komunističkog sveta). Ali pravo pitanje koje se ovde nameće glasi: da li se to moglo dogoditi i na drugim mestima? Možda. Lenjinova Nova ekonomska politika nije se mnogo razlikovala od kineskih politika iz 80-ih godina. Ali Lenjin je NEP video kao privremeni ustupak kapitalizmu – jer je verovao da je socijalizam progresivniji, pa otuda „naučno“ mora generisati veći rast. Možda su tek neuspesi Velikog skoka napred i Kulturne revolucije uzdrmali kinesko rukovodstvo i uverili Denga i ostale da je privatna inicijativa „progresivnija“ od društvenog planiranja i državnih preduzeća. Lenjin to nije mogao uvideti. Još je bilo prerano.

Pitao sam se šta bi Staljin rekao da vidi današnju Kinu. Verovatno bi mu bilo drago što njegovo ime i dalje čini deo zvaničnog panteona. (U velikoj knjižari u centru Pekinga na prvim policama kod ulaza nalaze se prevodi marksističkih klasika: Marx, Engels, Lenjin… i Staljin. Mali broj ljudi obraća pažnju na njih. Iza su knjige o upravljanju bogatstvom, finansijskoj ekonomiji, investiranju na berze i tako dalje koje su mnogo popularnije.) Staljin bi bio zadivljen kineskim rastom, ogromnim moćima državne uprave i zemlje (u koju više ne mora da šalje savetnike da podstiču tehnološki razvoj), kao i sposobnošću partije da kontroliše stanovništvo na veoma sofisticiran i nenametljiv način.

Staljinu bi se dopao ekonomski uspeh i vojna moć koja ide uz to, ali verovatno bi se zapanjio pred privatnim bogatstvom. Teško je zamisliti da bi on i Jack Ma mogli da opstanu u istoj zemlji. Hayekova reakcija bi bila suprotna: oduševio bi se zato što su njegove tvrdnje o spontanom uređivanju tržišta dobile tako uverljivu potvrdu, ali ne bi razumeo da je to bilo moguće samo zahvaljujući vlasti komunističke partije.

Mada priču o najvećem ekonomskom uspehu svih vremena – koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim – još niko nije sasvim razumeo.

 

Branko Milanović, Global inequality, 24.09.2018.

Peščanik.net, 03.10.2018.

Kompletan vodič za slušanje muzike na poslu


Ukoliko ovaj članak čitate na poslu, dobre su šanse da su vam slušalice već u ušima. Ova lista nije preporuka izvođača, već pre uvod u način na koji se muzika može slušati na radnom mestu a da vam ne odvlači pažnju i slabi produktivnost. Evo kako slušati „svoj zvuk“, radovati mu se, i, ujedno – raditi a „da posao ne trpi“. Priču i preporuke dali novinari magazina Atlantic (blog Quartz)

Nikada nije bilo lakše „ukačiti“ se na sopstveni muzički sadržaj – ili pak neophodnije – da na nju ukačite saradnike koji su pokraj vas u otvorenim kancelarijama – drugare iz popularnih „kockica“(cubicles) i druge kolege „sa lica mesta“. Ali, nije sva muzika po svojoj prirodi jednako dobra za posao, pogotovo kada je posao potrebno uraditi na vreme. Kako bi trebalo da izaberete najbolju „zvučnu zavesu“ i podlogu za određeni zadatak? Koje pesme će vam pomoći da i dalje ostanete puni energije, fokusirani i kreativni – ili, čak, samo da vam pripomogne da prođete kroz još jedan veoma dugačak dan kojem nikad kraja?

Počnimo od osnovnog.

Slušanje muzike utiče na vaš mozak

Stavljanje slušalica na glavu pruža direktan „protok“ od Ajtjunsa (iTunes) ili Spotifaja (Spotify) do vašeg slušnog (auditornog) korteksa. Dok se u slušalicama „vrti“ vaša muzika, ona kroz uho može aktivirati različite centre u mozgu, u zavisnosti od toga da li je muzika poznata ili nova, srećna ili tužna, u velikom ili malom ključu, molu ili duru, ili – što je možda još i najvažnije za radne svrhe – da li ima tekst ili ne.

Neki zadaci su lakši uz slušanje muzike…

Istraživanja pokazuju da muzika za rad ima najbolje dejstvo na zadacima koji zahtevaju ponavljanje i – mada zahteva izvestan fokus – ne zahteva previše kognitivnih funkcija višeg nivoa. Jedna za psihologiju rada istorijski važna studija iz 1972. godine iz oblasti Primenjene ergonomije otkrila je da su fabrički radnici imali bolji učinak dok su u pozadini svirale razigrane (ali ne prebrze), vedre melodije.

…a neki su teži.

Nemojte se zavaravati: Slušanje muzike znači da imate mozak koji je „multitasking“ tj da možete raditi više od jedne operacije istovremeno. Svi kognitivni resursi koje vaš mozak troši – na razumevanje pročitanog, obrade emocija koje dotična pesma pokreće, ili se na prisećanje „kada ste je ono beše čuli po prvi put…” sve to vam neće biti od pomoći dok radite.

Studije su pokazale da razumevanje teksta, baš kao i memorisanje, nalaze na udaru, recimo, baš muzike. Samo pokušajte da unesete brojeve u tabelu dok slušate ovo:

Pronađite pravi balans

Loša strana slušanja muzike na poslu je to što zahteva vašu pažnju. Dobra strana je to što ona može učiniti da osećate daleko više energije kao i da vam poboljša raspoloženje. Vaša omiljena (ali ne svaka!) muzika će, takođe, biti od velike koristi u prigušivanju i neutralizaciji pozadinskih zvukova koji vam ne prijaju. Trik je u tome da pažljivo odaberete svoju muziku, kao i da svoje omiljene melodije podesite prema aktuelnom zadatku koji trenutno obavljate.

Za kognitivnu podršku, izaberite muziku koja nema teksta…

Ovo čini da se, intuitivno i kroz melodiju, lako shvati smisao svih nas koji na poslu slušamo muziku, posebno ukoliko je naš zadatak povezan sa procesiranjem velike količine reči. Jezički centri našeg mozga ne mogu funkcionisati u „dešifrovanju“ reči koje čujemo u pesmi, što otežava koncentraciju na, recimo, pisanje poslovnog e-maila.

Ili, ukoliko naprosto ne možete pronaći muziku bez teksta, možete odabrati nešto na jeziku koji ne razumete – poput izmišljenog „houplandskog“ – islandskog jezika koji koristi bend Sigur Rós:

…a to je muzika koja ima postojan ritam i raspoloženje

Vaš mozak je mašina za predviđanje koja svakog trenutka pravi beskrajne serije pretpostavki o tome šta je to što će se desiti sledeće. Kada je reč o muzici na poslu, ne želite da vaš mozak traći kognitivne resurse neprekidno predviđajući šta je to što će čuti.

Istraživanja su pokazala da slušanje ujednačenih, melodijski i vokalno relativno nepromenljivih pesama koje nemaju puno emocionalnih „vrhova i dolina“ ili promena muzičkog ključa/raspoloženja poboljšavaju neke jednostavne kognitivne veštine. Druga istraživanja pokazala su da “muzički jednostavne melodije” sa malim opterećenjem u informacijama i bez mnogo složenosti imaju najjači pozitivan efekat po zaposlene.

Poslušajmo, na primer, stalno, fazno ponavljanje “Muzike za aerodrome 1/1” Brajana Inoa (Brian Eno):

Neke studije sugerišu da muzika glavnog ključa (danas uglavnom Ge-ključ, pesma koja zvuči vedrije a sa manje tužnih melodija) čini da vreme prolazi – sporije. Da li je to dobra stvar ili ne – zavisi od toga koliko morate da uradite pre nego što odete kući.

Ne puštajte muziku stalno – pravite pauze

Široko citirana studija iz 1972. godine otkrila je da su koristi muzike na poslu nestajale onda kada se dotična stalno „vrtela“. Jer, ponekad su vašem mozgu potrebni svi kognitivni resursi koji su mu na raspolaganju. Jedan od članaka na tu temu iz 1989. godine je izveo eksplicitno zapažanje da se “složeni menadžerski zadaci verovatno najbolje izvode u tišini.”

Muzika tipa „povedi me“ (pick-me-up music)

Na radnom mestu postoji jedna kategorija slušanja i preslušavanja muzike koja ima potpuno drukčiji skup pravila: to je sam žanr/ vrsta onoga što se sluša tokom obavljanja radnih zadataka, kada u svoj posao maksimalno uključujete i moć muzike da biste se  pokrenuli upravo emocionalno. Pokušajte da vrtite neku rok-himnu ili muziku iz omiljenih akcionih filmova kako biste podigli i održali dobro raspoloženje, ili zavrtite omiljenu pesmu kao nagradu za dobro obavljen posao. Ova strategija će vam pružiti brojne kognitivne prednosti koju muzika nosi sa sobom, i to bez ikakvih nedostataka vezanih za odvraćanje pažnje od radnih zadataka ili dekoncentraciju.

Evo jedne koja se može vrteti uoči nekog velikog sastanka:

Pritisnite „shuffle“ na vašem plejeru…

…a potom će mašina nasumice „promešati“ to jest sama „promućkati“ vašu plej-listu; ovakav metod garantuje slapove dopamina u vašem organizmu, kao i navalu dobrog raspoloženja.

Kao što je već pomenuto, vaš mozak uspeva da predvidi budućnost, tako da vas ubacivanje izvesne „slučajnosti“ u vaš „muzički miks“ može nagraditi uzbranom navalom prijatnosti nastale dopaminom koji je „poplavio“ vaše neurotransmitere. Kako biste što bolje iskoristili ovu „neurološku apoteku“ sopstvenog mozga, koristite uslugu striming muzike kao što su Spotify, Pandora ili Rdio za automatsko servisiranje pesama koje vam se dopadaju, ili bi mogle da vam budu prijatne (predictable songs).

Najbolji žanrovi za slušanje na radnom mestu

Ako ste spremni da eksperimentišete sa muzičkim stilovima koji najbolje odgovaraju vašem radnim stilom, evo nekoliko sugestija (linkovi za pesme preko servisa Spotify):

Džez: Dostupan je velikom rasponu tempa i raspoloženja, uglavnom bez tekstova. Pokušajte Majlsa Dejvisa (Miles Davis), Alis Koltrejn (Alice Coltrane) ili Telonijusa Monka (Thelonious Monk).

Klasična muzika: ovde su varijeteti i raznovrsnost još veći. Mnogi zaposleni zaklinju se u Bahovu muziku zbog njegovih elegantnih, matematički izvedenik kompzicija i toka, kao i varijacija koje ne idu u ekstremne promene tempa i melodije.

Minimalistički kompozitori: po svom konceptu repetitivni to jest ponavljajući muzički sadržaju mogu, u najboljem slučaju, izazvati samo „pozitivan radni trans“ koji tražite. Pokušajte da zavrtite Stiva Rajha (Steve Reich) ili Filipa Glasa (Philip Glass).

Chill-out: opuštajuća pozadina bez previše varijacija i ekstrema: već samo ime sve objašnjava. Pokušajte da slušate Bonobo ili Cinematic Orchestra.

Ambijentalna muzika: Jedva da ćete je biti svesni, dakle maksimalno „prijateljski“ nastrojena prema vašem mozgu tokom obavljanja radnih zadataka… pokušajte uz muziku koju stvara Brian Eno ili, recimo Aphex Twin.

Filmska muzika: Koristite je da biste ubrzali rad srca i „poleteli“, kao što je, recimo, naslovna tema iz filma Top Gun (ili, naravno, neka vama omiljena tema koja vas odmah „podiže“); ili, recimo, iznađite posebno raspoloženje uz muziku tandema Daft Punk za film Tron, ili Trenta Reznora koji je komponovao muziku za film „Društvena mreža“ (The Social Network).

Muzika iz video-igrica: Kao što je neko već upozorio na Reddit-u, zvukovi igrica osmišljeni su tako da vam što duže drže pažnju, ali bez previše odvraćanja. Londonski simfonijski orkestar je nedavno snimio dvadesetak melodija koje su kaveri poznatih video-igrica; a tu je i ova „rezervna opcija“: raskošnadivna muzika iz video-igre Minecraft:

Probajte listu po ukusima i ušima novinara Quartz-a, bloga američkog magazina Atlantik:

Evo liste pesama, ponovo preko Spotifaja, koje je osoblje redakcije američkog magazina Atlantik (blog Quartz) odabralo kao neke od svojih favorita za slušanje tokom posla (verzija liste pesama u programu Rdio može se naći ovde.

 

Adam Pasik, magazin Atlantic (blog Quartz)

Bitkoin: prva decenija 


Ovog meseca pre tačno deset godina, Satoši Nakamoto objavio je onlajn dokument koji je predstavljao koncept “čiste peer-to-peer verzije elektronske gotovine” pod nazivom Bitcoin. Međutim, bitkoin nije stvarno i pušten u promet, sve do maja 2010. godine kada je programer Laslo Hanjec zamenio 10.000 bitkoina za dve pizze: virtuelna valuta postala je sredstvo za kupovinu stvari iz stvarnog sveta.

Dovoljno je reći da, ovih dana, za 10.000 bitkoina možete dobiti mnogo više od dve pizze.

Sledi pregled načina na koji se kupovna moć te originalne transakcije menjala tokom proteklih osam godina, pokrećući kupovnu lestvicu od Ajpeda do Lamborginija dok su se u međuvremenu u taj „voz“ kačili oni koji su najranije usvojili bitkoin, uz prave entuzijaste, finansijere sa Volstrita i maloprodajne investitore – svi su oni uskočili u bitkoinov „tobogan“.

Rastuća (i umanjujuća) kupovna moć od 10.000 bitkoina:

Kako je Bitcoin rastao, tako je narastala i njegova baza korisnika. Dnevne transakcije su aprila 2011. godine premašile milijardu dolara, otprilike godinu dana nakon prve kupoprododajne transakcije sa pizzama.

Dolarska vrednost dnevnih transakcija na Bitkoin blokčejnu:

Naravno, danas je univerzalni kripto-valutni Univerzum daleko veći od Bitkoina. Postoji preko 1.000 digitalnih valuta kojima se trguje na berzama širom sveta, uključujući sve (ne)zamislivo: od onih koje ozbiljno konkurišu bitkoinu – kao što je to Eter (Ether), do nesumnjivih „šala“, kao što je to DogeCoin. A kada je januara 2018. kriptomanija dostigla svoj vrhunac, tržišna vrednost kripto-valuta koje prati CoinMarketCap.com premašila je nestvarnih 835 milijardi dolara.

Broj novih kripto-valuta u opticaju, pregled po mesecima:

Maj 2013-te, do maja 2018.

Izvor: CoinMarketCap.com

Izračunavanje vrednosti svake pojedinačne digitalne valute ocenjivana je od prvog dana kada su registrovane u nultom obimu trgovanja na bilo kojoj od više od 200 javnih menjačnica, na kojima se vrši razmena digitalnih valuta koje je ovaj vebsajt pratio.

Digitalni „novčići“ su od januara do danas izbrisali oko 600 milijardi dolara svoje vrednosti pošto su regulatorni organi počeli da strože kažnjavaju, dok su nade polagane u široko usvajanje kripto-novca iščilele. I dok se uskoro navršava decenija od pojave Bitkoina, još je uvek veoma nejasno da li će u skorije doba kripto-valute transformisati globalna plaćanja, ili će postati svojevrsno “digitalno zlato” – ili će, pak, postati irelevantne, takoreći beznačajne.

Ako ništa drugo, barem je Hanyecz dobio svoje pizze.

Eric Lam, Lauren Leatherby, Bloomberg

I bogati plaču (barem ponekad)


Kineska zvezda Fan Bingbing kažnjena je sa 70 miliona dolara zbog utaje poreza.

Fan Bingbing na Kanskom festivalu 2018. FOTO: Franck Robinchon/ Rex/ Shutterstock/ European Presphoto Agency

Fan Bingbing na Kanskom festivalu 2018. FOTO: Franck Robinchon/ Rex/ Shutterstock/ European Presphoto Agency/ Wall Street Journal

Njeni problemi počeli su maja ove godine kada je u javnost procurio njen filmski ugovor. Prema pisanju državnog tabloida Global Tajmsa (Global Times), Fan je imala dva različita ugovora: jedan službeni u kojem je pisalo da je plaćena oko 1,5 miliona dolara – i drugi privatni, prema kojem je dobila 7,5 miliona dolara. Ova praksa rada na crno je u Kini poznata kao “jin-jang ugovor”.

Kineska filmska zvezda Fan Bingbing, koja se već tri meseca ne pojavljuje u javnosti, pristala je da plati 70 miliona dolara kazne kako bi izbegla krivične optužbe za utaju poreza, javili su kineski državni mediji.

Ova 37-godišnja glumica je koristila jin-jang šemu pod nazivom „podeljeni ugovor“ (split contract), u kojem je jedan, zvaničan honorar prijavljen poreskoj službi, dok je onaj mnogo viši deo isplaćen u tajnosti, javila je državna novinska agencija Sinhua.

Fan, koja se 2014-te pojavila u filmu “X-Men: Days of Future Past” je izuzetno poznata ličnost u Kini, sa 62 miliona sledbenika na društvenoj mreži Weibo. Mlade Kineskinje koje žele „poboljšanja“ plastičnom hirurgijom često traže da njihova lica budu oblikovana po crtama lica koje ima Fan.

Upućujući javnost na slučaj gospođe Fan, vlasti su jasno poslale poruku ostalim ličnostima iz industrije zabave, sa estrade, filma i televizije, rekao je Stenli Rozen, profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, koji je specijalizovan za politiku Kine i njenu filmsku industriju.

“Jedan aspekt njenog slučaja bio je ovaj: dati do znanja poznatim ličnostima – uključujući i one sa međunarodnom reputacijom – da im slavu i sveprisutnost u medijima država može oduzeti u bilo kom trenutku”, rekao je Rozen.

Fan, koja je poslednji put viđena 1.jula prilikom javne posete dečijoj bolnici u Šangaju, izvinila se u poruci objavljenoj na njenom Weibo nalogu.

“Duboko se stidim zbog svojih dela i ponašanja”, rekla je gospođa Fan. “Moglo bi se reći da čak ni najmanje svoje dostignuće ne bih mogla ostvariti bez podrške svoje zemlje i naroda. Bez [komunističke] partije i dobre politike zemlje, bez narodne ljubavi, ne bi bilo ni Fan Bingbing.”

U predstojećem filmu “Vazdušni napad” (Air Strike), glumi i Brus Vilis, koji je zapravo i isplatio gospođu Fan kroz split-ugovor; tom prilikom je za honorar isplaćeno 10 miliona juana (1,5 miliona dolara), objavila je Sinhua, mada je stvarno plaćena trostuko od prijavljene sume. Fan je „eskivirala“ da plati 6,18 miliona juana kroz porez na dohodak građana, kao i 1,12 miliona juana u porezima na poslovanje.

Pored 70 miliona dolara kazne koju je gospođa Fan platila, ona i njena kompanija moraju da plate i 42 miliona dolara, a grupa drugih povezanih kompanija mora da plati i dodatnih 17 miliona dolara, izveštava Sinhua. Kineska državna agencija je javila da osoba koja je povezana sa ovom „ugovornom šemom“ – osoba koja nije identifikovana – privedena zbog opstrukcije istrage.

Skandal je obelodanjen u junu, kada je televizijski voditelj Cui Jongjuan optužio g-đicu Fan da koristi ugovor tipa „jin-jang“ kako bi izbegla poreze (jin-jang simbol izvrsno ilustruje ovu šemu podeljenog ugovora: belo polje u simbolu je „vidljivi“ novac u transkaciji, dok je crno polje simbol skrivenih operacija, kojima se od poslovnog partnera dobija neprijavljeni, a samim tim i neoporezovani novac, koji je „ispod radara“ poreskih organa).

Glavni kineski medijski regulator je 2016. obećao da će se pozabaviti “platama čiji vrhovi paraju nebo”, za koje je rečeno da su iscrpljivale filmske budžete, istovremeno ohrabrujući glavne televizijske i filmske producente na izradu smernica za samodisciplinu, kako bi smanjile plate poznatih ličnosti.

Magazin Forbs je te 2016. proglasio Fan za petu najbolje plaćenu glumicu na svetu, sa zarađenih 17 miliona dolara (pre odbijanja poreza i troškova poslovanja). Dženifer Lorens je tada bila na vrhu, ušavši na listu sa 46 miliona dolara.

Neki osuđujući komentari na kineskim društvenim mrežama su kaznu gospođe Fan ocenili kao preblagu meru za utajenih 36 miliona dolara poreza. Bilo je onih koji su izražavali stav da bi je trebalo odstraniti iz industrije zabave: “U suprotnom, današnje kazne i sankcionisanje svojih grehova zvezde i poznati će sutra moći da otplate upravo zahvaljujući svojim nestvarno visokim honorarima (kao i skrivenim delom honorara).”

Bilo je i komentara tipa: “Oh, znači tako, neki koji vrše utaju poreza ne moraju da idu u zatvor? Isplata novčane kazne je dovoljna?”

Međutim, s obzirom da Kina nastoji da razvije sopstvenu filmsku industriju, na status gospođe Fan u međunarodnim okvirima gleda se kao na dragocenu svojinu, rekao je Rozen.

“Kini je Fan potrebna jer je u svetskoj javnosti prepoznata kao trenutno najzanimljivija zvezda koju njihova nacionalna industrija ima”, rekao je Rozen. „Kineska filmska industrija želi da ‘izađe napolje’ i pridobije međunarodno priznanje, a Fan je u ovu svrhu najpogodnija.”

 

Dominique Fong, WSJ