Da li će Kina biti nova supersila br.1?


U proteklih petnaestak godina nesumnjivo da je najinteresantnije geopolitičko pitanje  ono koje se tiče, naravno – Kine. Ovaj poprilično “amerikanizovani” pogled i perspektiva sa portala The Perspective mogu nam koristiti za bliži uvid u stavove i sudove uvrežene u nekim delovima američke javnosti.

Istina je da Kina čini velike korake ka globalizaciji, sa naglim razvojem tehnologije i privrede. Ipak, izgleda da njen svetski položaj i problemi vezani za domaća pitanja ukazuju na to da ona još uvek nije spremna za dominaciju u svetu. Nameće se pitanje, naime, da li biste se opkladili da će Kina biti sledeća supersila na svetu?

Nekoliko zapažanja idu u prilog ali i protiv ove teze.

Supersila je definisana kao zemlja koja ima globalni uticaj na druge u kulturnim, tehnološkim, vojnim i političkim sferama, a Kina se danas pojavljuje kao snažan kandidat za tu poziciju. Dok su Sjedinjene Države decenijama bile svetska supersila, eskalacija političkih tenzija između Sjedinjenih Država i Kine a posebno opet aktuelizovanog trgovinskog rata i nedavnih krivičnih prijava protiv kineske kompanije Huavej navodi mnoge da se zapitaju: da li će Kina moći da izraste u narednu supersilu.

Evo tri argumenta koji sugerišu da Kina postaje sledeća svetska supersila, kao i tri argumenta protiv ove tvrdnje.

Teza: Kina će zameniti Sjedinjene države kao supersilu

01. Kina prihvata globalizaciju

Retko da ćete se u Americi danas dohvatiti neke „stvarčice“ a da na etiketi nije istaknuta etiketa “Made in China”. To je zato što je Kina najveća izvozno-trgovinska zemlja, koja je 2017. godine u Sjedinjene Američke Države izvezla robu vrednu 430,3 milijardi dolara. Zapravo, Amerika je glavni trgovinski partner Kine jer američki proizvodi i usluge čine 19% njenog ukupnog uvoza na godišnjem nivou. Kina je, takođe, preduzela odlučne mere za uspostavljanjem snažnih veza na globalnom nivou, pokušavajući da učvrsti i odnose sa nekom od nekadašnjih američkih saveznica. Ona, takođe, vodi efikasnu igru u sferi globalnih odnosa s javnošću, i u svetskim medijima odavno slovi za globalna svetsku silu. Kineska inicijativa “Jedan pojas, jedan put” (Belt-Road Initiative, BRI) nastoji da stimuliše ekonomski rast širom Azije ulaganjem milijardi dolara u izgradnju ambiciozno planirane infrastrukture koja bi  povezivala Kinu sa ostatkom sveta.

Pored toga, Kina je veliki investitor u SAD, u kojoj poseduje preko bilion dolara (hiljadu milijardi dolara) američkog duga, (što je oko 5%), a već duže vremena rado i efikasno sarađuje sa perspektivnim američkim startap firmama. Činjenica je da predsednik Tramp – samo godinu dana nakon što se povukao iz TPP-a (Trans-pacifičkog partnerstva), stavljajući tada svoju zemlju na ivicu trgovinskog rata  – sada smatra da se ovom partnerstvu treba ponovo pridružiti. Ovo su ujedno i dva dovoljno kontradiktorna-suprotna stava, način promišljanja inače prepoznatljiv za jednog Trampa: Povratak u TPP (čemu uopšte prethodni izlazak iz partnerstva?) uz stav da Kina predstavlja “stratešku pretnju” po Sjedinjene Države.

02. Zapad želi u igru

Nije samo izvoz taj koji Kinu izdvaja od ostalih; Kina se može pohvaliti tržištem na kojem svaka zemlja Zapada pojedinačno želi što veći deo i učešće. Njen ekonomski rast je nadmašio sve druge zemlje u proseku od oko 10% godišnje; Sama veličina populacije (preko milijardu ljudi), u kombinaciji sa rastućom srednjom klasom, dala je zemlji kupovnu moć koja je bez premca. Shodno tome, nema te američke kompanije koja svesrdno ne stremi da „štrpne“ svoj deo tržišnog kolača ove zemlje. Facebook i Google su u više navrata pokušavali da uđu u Kinu, a svaki put su se obe ove kompanije upinjale da „naprave primerene promene“ svoje poslovne politike u nadi da će stvoriti nove proizvode i usluge kojima bi ušli u kinesku igru. Neki od najvećih holivudskih filmova su takođe prerađeni samo zbog moguće šanse da im Kina dozvoli ulaz na svoje tržište.

03. Tehnološki dominantna

Kina testira svoje pozicije u tehnološkoj dominaciji, što bi je još više kvalifikovalo za poziciju vrhunske supersile. Nekada na ne baš dobrom glasu po tome što je slovila za naciju koja”kopira i oponaša” druge, danas se može pohvaliti snažnim preduzetničkim duhom gotovo identičnom onome u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini. Tržište digitalnih plaćanja je 50 puta veće od američkog tržišta, a dve najveće internet kompanije – Alibaba Group i Tencent Holdings (čija je maloprodajna grana, Aliexpress, dolarska “zlatna koka” za e-trgovinu, plus besplatna dostava) – sada su lideri u onlajn gejmingu, društvenim medijima i e-trgovini. Od superlaganog drona vrhunske izrade i kvaliteta čiji je proizvođač Mavic Pro (koji kontroliše preko 70% komercijalnog tržišta dronovima), pa sve do bajk-šering industrije i all-inclusive aplikacije WeChat – na tehnološke inovacije iz Kine na koju je Zapad nekad gledao s poprilično skepticizma, danas se gleda s dužnim poštovanjem.

Slede tri argumenta protiv teze o Kini kao vodećoj velesili u bliskoj budućnosti: Neki glasovi u SAD, naime, tvrde da ova zemlja nije sazdana od onoga što bi neku zemlju činilo supersilom.

01. Intervencija vlade guši potencijal

Visoki ekonomski rast nije dovoljan da bi ovu zemlju izdigao do statusa supersile. Kako misle na Zapadu, kineskom finansijskom sistemu nedostaje kredibilitet jer je u velikoj meri nerazvijen i podložan mešanju vlade. Pored toga, finansijski sektor retko pruža investitorima konkretne, profitabilne prinose, uz to bivajući optužen za ograničavanje konkurencije. Uber je, recimo, propao u Kini nakon što su vladini preferencijali za državna preduzeća pružili kineskoj kompaniji Didi konkurentnu prednost. Iako je Kina obećala da će uskoro omogućiti više stranih investicija ne bi li se suprotstavile navedenim optužbama, nivo uključenosti države u ukupnu ekonomiju, navodno, izuzima Kinu iz utrke za svetsku supersilu br. 1.

02. Još uvek nedovoljna podrška sveta

Kini je potrebna globalna podrška da bi postala supersila, što joj nedostaje u trenutnoj političkoj klimi. Dokle god američko ministarstvo pravde optužuje kineski Huavej za pokušaj krađe poslovnih tajni od T-Mobilea i protivljenja američkim sankcijama protiv Irana, svet će biti oprezan u interakciji/saradnji s kineskim firmama.

Pored toga, uzmimo aktuelni “valutni rat”: deo američkog uspona do svetske dominacije bio je rezultat Sporazuma iz Breton Vudsa, konferencije održane 1944. godine na zalasku Drugog svetskog rata, tokom koje su se delegati iz celog sveta složili da će devizni kursevi imati svoju bazu odnosno „podlogu“ u zlatu, dok će američki dolar biti rezervna valuta. To je pre 75 godina učinilo dolar najvažnijom valutom u svetu, a kao rezultat toga Sjedinjene Države su postale svetska „zadužbina“ i osnovica za ekonomske stabilnosti. Kina, međutim, nema poverenja koje je svet ukazao Amerikancima nakon Drugog svetskog rata, o čemu svedoči činjenica da je Kina još uvek neodlučna da svoj juan kandiduje za svetsku rezervnu valutu; njena istrajna privrženost idealima koji se razlikuju od zapadnih će, po mišljenju Amerikanaca, u velikoj meri biti prepreka daljem približavanju Zapada.

03. Problemi kod kuće i globalne perspektive

Sadašnja kineska populacija od preko milijardu ljudi vrši veliki pritisak na njene prirodne resurse. Napori za suzbijanjem eksplozivnog priraštaja – kao što je politika jednog deteta, koja je prisutna već više od 30 godina – napokon su se izjalovili. Tto je rezultiralo starenjem stanovništva koje je pretežno muško. Veliki deo kineske omladine otišao je u inostranstvo u potrazi za drukčijim prilikama, dok kineska radna snaga nastavlja da se smanjuje.

Iako njihova srednja klasa može imati ubrzan rast, nejednakost dohodaka izvan velikih gradova rasprostranjena je u meri neuporedivoj s postojećim standardima. Dokle god se kineska demografija ne prilagodi ciljevima koji odražavaju jedno uravnoteženije društvo po starosnoj dobi, polu i društveno-ekonomskom statusu, njen uspon do statusa dominantne velesile verovatno neće biti izvodljiv.

The Perspective

Izveštaj: EU ne vodi računa o Zemlji


Građani EU žive daleko iznad mogućnosti i resursa naše planete.

BRISEL – 28 zemalja Evropske unije troši Zemljine resurse daleko brže nego što se oni mogu obnoviti, a nijedna od njih nema održivu politiku potrošnje, navodi se u izveštaju objavljenom 9. maja, kada su se lideri EU sastali kako bi razgovarali o prioritetima za narednih pet godina.

“Sve zemlje EU žive “široko”, i izvan sirovinskih i prirodnih kapaciteta naše planete. EU i njeni građani trenutno koriste dvostruko više resursa od onih koje njihovi ekosistemi mogu obnoviti “, navodi se u izveštaju Svetskog fonda (WWF) i Global Footprint Network.

Izveštaj je prošlog četvrtka obelodanjen na neformalnom sastanku EU lidera u rumunskom gradu Sibiu, na kojem se razgovaralo o određivanju budućeg kursa evropskog bloka, nakon što ga Britanija bude napustila tokom ove godine.

Zaštita klime je jedan od prioriteta. Međutim, stavovi o konkretnim akcijama razlikuju se među zemljama, a formirani su pod velikim uticajem njihovih dominantnih nacionalnih industrija.

“EU koristi gotovo 20 odsto biološkog kapaciteta Zemlje, iako u njoj živi samo sedam odsto svetske populacije”, navodi se u izveštaju.

“Drugim rečima, bile bi nam potrebne gotovo tri naše planete (preciznije: 2,8) ukoliko bi svi Zemljini stanovnici trošili po stopi potrošnje sirovina jednog prosečnog stanovnika EU. To je znatno iznad svetskog proseka, koji je približno 1,7 planeta”, navodi se u saopštenju.

Zaštita klime i održivi razvoj je takođe jedna od glavnih tema u izbornoj kampanji za Evropski parlament od 23. do 26. maja, čiji će ishod uticati na zauzimanje smernica u važnim evropskim institucijama, i njihovim programima za budućnost Evropske unije.

Evropska komisija se zalaže za to da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine, kroz smanjenje emisija ugljenika, koji će, u protivnom, povećati prosečnu temperaturu Zemlje uz razorne posledice po globalnu ekonomiju i način života.

U izveštaju WWF-a navodi se da je najmanja i najbogatija zemlja u EU, Luksemburg, takođe ona koja najžustrije i najbrže iskoristi obnovljive izvore a potom živi “na crtu”. Luksemburg je samo 46 dana u godini trošio zemaljske resurse do „nulte tačke“, ne prelazeći u „minus“. A to je samo osmina jedne godine, dakle – ova je zemlja samo oko 12% godišnje u stanju da ne prelazi prag prekomerne potrošnje Zemljinog bogatstva. To znači da je Luksemburg uzoran korisnik bogatstava planete samo od prvog januara do polovine Februara – odmah nakon dana zaljubljenih počinje da se „zadužuje“.

Najsiromašnijoj zemlji EU, Rumuniji, treba najviše vremena da počne da troši planetarne bio-resurse “na kredit” – 12. juna. To je , međutim, još uvek daleko ranije od svetskog proseka, 1. avgusta, koji je nazvan danom prekoračenja Zemljinih mogućnosti za samoobnovu.

“Ako bi svi u svetu imali isti ekološki otisak kao i prosečni stanovnik EU – emitujući toliko ugljenika i trošeći toliko hrane, drveta i celuloze – ali i zauzimajući toliko prostora usled izgradnje novih objekata – 10. maj bi bio datum do kojeg bi čovečanstvo imalo da koristi prirodu a da je ne ugrozi – nakon 10. maja, potrošnja je veća nego što je naša planeta tokom jedne godine može obnoviti“, navodi se u izveštaju.

“A onda (od 10. maja pa nadalje do kraja godine), čovečanstvo bi moralo da živi od iscrpljivanja prirodnog kapitala Zemlje”, navodi se u WWF-ovom saopštenju.

 

China Daily

Konačno jednostavno: šta su Blockchain, Bitcoin, majnovanje, i kriptovalute


Na celom Internetu skoro da je nemoguće naći neko razumljivo objašnjenje ovih stvari iz naslova. A to je glavna tema 2018.

Odete na Google, ukucate “šta je blockchain”, “šta je Bitcoin”, pojavljuju se razni tekstovi, lepe animacije, video klipovi…. ali, kad pogledate i pročitate ta “objašnjenja”, tek vam tad ništa nije jasno. Zakomplikuju i odu u neku dubiozu.

Pomislih, “nemoguće da je ovo nešto što niko ne može prosto da objasni.” Zato sam postavio cilj da napišem objašnjenje koji će biti razumljivo svakom. Čak i za decu iz osnovne škole.

Naravno, prvo sam morao i sam da shvatim o čemu se tu radi, da pročitam stotine komplikovanih tekstova, i da razgovaram sa ljudima koji se bave kriptovalutama, da bih nekako sklopio kockice. Neke stvari će biti pojednostavljene, da bi se brže i lakše razumele.

Idemo redom. Prvo najvažnija stvar:

Blockchain

Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti.

Znam, već zvuči komplikovano. Zato ćemo odmah da nacrtamo slikovnicu koju i deca mogu da razumeju.

Zamislite da na celom svetu ima ovih sedmoro ljudi:

svi ljudi na svetu
Na početku postojanja ovog sveta, recimo da Voja ima 1000 evra, a niko drugi nema ništa. Možda nije fer, ali tako je najjednostavnije za razumevanje.

Sada ćemo tu informaciju da upišemo u prvi blok u lancu:

voja1000

Sledeće što se dešava je da Voja želi da prenese 300 evra Zorici. 

Upisaćemo tu informaciju u sledeći blok, i povezaćemo ga sa prethodnim blokom:

vojazorica300

Nakon toga, recimo da Zorica šalje 200 evra Radi, a Rada nakon toga šalje 150 evra Mihajlu.

Obe ove transakcije upisujemo u nova dva bloka, i svaki je povezan sa prethodnim:

svetrnsakcije

Sada polako vidimo da je nastao lanac (eng. chain) svih transakcija. Svaka ova transakcija je jedan blok.

Tako, sve ove transakcije zajedno čine blockchain.

Sada vidite da je blockchain prosto, lančani spisak svih transakcija koje su se ikada desile u okviru jedne valute.

Svaka kriptovaluta ima svoj blockchain. Bitcoin, na primer, ima svoj. To je zapravo jedan veliki fajl u kojem je sve ovo zapisano. Na dan pisanja ovog teksta, Bitcoin blockchain ima 162 GB, i u njemu su zapisane sve transakcije između ljudi ikada.

Ako imate “drugara sa posla koji je kupio neke bitkoine”, taj trenutak kada ih je on kupio stoji zauvek zabeležen u ovom fajlu –  blockchainu.

Jednostavno, zar ne? Pa šta je onda tu toliko revolucionarno?

Revolucionarno je to što

Niko više nikada ne može da obriše ili izmeni nijednu od ovih transakcija

Ovo je osnovni razlog zašto je blockchain postao goruća tema – jer u njega mogu da se zabeleže svi lični podaci o imovini. U budućnosti će u ovakom jednom lancu biti zapisano ko je vlasnik koje kuće, stana, automobila, osiguranja, i tako dalje.

Ali, kako? Kako je ovaj “lanac” beskonačno siguran?

Zašto sad ne može neki haker da uđe u ovu blockchain bazu podataka i da samo prepravi da Krsto ima 1000 evra?

Dve stvari su razlog.

Prvo, tajna je u ovim “karikama” koje na slici povezuju dve transakcije. One služe upravo tome da ne dozvoljavaju da se podaci ikada više izmene kada se jednom upišu. To ima veze sa onim “majnovanjem”, o tome ću pričati malo niže.

Drugi razlog zašto transakcije ne mogu da se promene leži u odgovoru na pitanje:

“Gde zapravo stoji ovaj blockchain fajl? Na kom kompjuteru, na kom disku, ko je vlasnik toga?”. Upravo to je osnovni princip blockchain tehnologije:

Decentralizacija

Na gornjim slikama ovaj spisak transakcija stoji u centru. To je ono na šta smo navikli u bankarskom sistemu. Banka drži sve podatke o našim parama, jel tako?

Znači, postoji, recimo, Deutsche Banka, i u nekom njihovom centralnom registru piše ko ima koliko para na računu i koje su bile transakcije. To je zapisano na nekom disku u nekom kompjuteru u Deutsche Banci. I taj disk je sigurno bekapovan na više mesta, u nekoliko zgrada banke, za svaki slučaj.

E sad, zamislite kada bi direktor Deutsche banke izašao na televiziju i rekao:

“Imamo sjajnu ideju. Od sutra, Deutsche banka neće više da drži podatke o vašim parama, već ćemo da damo raznim običnim građanima, dobrovoljcima, da drže te podatke na svom kompjuteru kod kuće. Informacije o parama na vašem računu će stajati isključivo kod tih raznih nepoznatih ljudi!

Deluje kao najgora ideja ikada. Propast u najavi.

E, pa blockchain funkcioniše baš tako. I ljudi širom planete su uložili milione svog novca u Bitcoin koji radi na taj način. Evo zašto:

Dakle, ovaj centralni registar ne postoji. Umesto toga, neki od ljudi u ovom svetu su dobrovoljno odlučili da učestvuju, i kompletan blockchain fajl stoji kod njih na kompjuteru. Oni se zovu nodovi.

blockchain distribuiran

 

Svaki od njih drži na svom disku svežu kopiju fajla ovog registra transakcija. Svaki put kada se desi nova transakcija, ona se momentalno ažurira kod svakog od ovih korisnika, nodova. Ne postoji “centralni autoritet”.

Kako da osiguramo da sve kopije registra budu identične u svakom trenutku? I kako se ove transakcije uopšte dešavaju?

Majneri – rudari

Svako od nas verovatno ima “onog drugara koji je kupio kompjutere da majnuje bitkoine”. Sada ćete konačno razumeti o čemu se tu radi. Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije.

Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”. U ovom našem svetu, recimo da su to Krsto i Jelisaveta:

bitcoin majneri

 

Kako se radi transakcija

Voja hoće da pošalje Živoradu 100 evra, i inicira transakciju.

Vojin kompjuter pošalje objavu svim majnerima u mreži:

“Voja želi da prebaci 100 evra Živoradu”.

objava transakcije

U tom trenutku, to je nevalidirana transakcija, i još uvek nije upisana u registar.

Kompjuteri svih rudara na svetu su sada dobili informaciju o nameri da se izvrši ova transakcija. Oni prvo provere da li Voja ima dovoljno sredstava, tako što kompjuter prođe kroz kompletan blockchain lanac, vidi sve transakcije koje je Voja ikada imao, i izračuna da li ima toliko raspoloživog novca.

Kao što vidite, u ovom svetu ne postoji moje “stanje na računu”, nego se uvek računa iznova, na osnovu svih transakcija koje sam ikada imao. Ovo je super, jer čini blockchain dodatno bezbednim. Da bi neko na silu izmenio moje “raspoloživo stanje” morao bi da izmeni praktično sve transakcije iz prošlosti, što je apsolutno nemoguće, videćete kasnije i zašto.

Dakle, majneri su proverili, Voja ima sredstava na raspolaganju, i to je prvi korak, za koji ne treba nikakav specijalan kompjuter. Ono što sledi nakon toga je problem.

Tog momenta kreće takmičenje: koji “rudar” će prvi da uspe da ugradi ovu transakciju u blockchain i da je doda kao sledeći blok u lancu. Šta to zapravo znači?

Da bi se nova transakcija upisala, i dodala nova karika u lancu potrebno je pronaći jedan broj. To je broj koji “pasuje” u kariku lanca. Hajde da zumiramo dva poslednja bloka u lancu: verifikovani i novi.

bitcoin majnovanje

Stara i nova transakcija sada zajedno formiraju jednu strukturu, kriptografski kod, i tom kodu fali još samo jedan delić da bi bio validan. Taj delić je jedan broj (zove se “nonce”, ako nekog zanima). Tek kada se nađe taj broj, nova transakcija može da se odobri i “sklopi” u lanac.

Ne postoji način da se ovaj broj izračuna. Jedini način da se nađe ovaj broj jeste da kompjuter redom nagađa, generiše slučajne brojeve i da proba da li “pasuju”.

Potrebno je probati mnogo brojeva pre nego što se nađe pravi. Kad kažem mnogo, kako vam zvuči 700,000,000,000,000 pokušaja? Dakle, jedini način da se ovaj broj nađe je da istovremeno na ovome rade hiljade kompjutera širom sveta – dok neko ne pogodi.

U proseku je potrebno oko deset minuta. Toliko se danas čeka na vašu bitcoin transakciju, samo zbog ovoga.

Prvi majner na svetu koji pogodi ovaj broj momentalno šalje svim drugim majnerima poruku: “Našao sam broj, on glasi tako i tako”. Tog trenutka, svi ostali majneri prestaju traganje, jer mogu pomoću tog broja da dodaju novu transakciju u svoju kopiju blockchaina. Na ovaj način, registar je uvek sinhronizovan i isti kod svih.

Prvi majner na svetu koji uspe da validira transakciju biva nagrađen – u kripto novcu. Dobija bitcoine. Ovo je dakle nešto kao lutrija. Zato ljudi kupuju skupe kompjutere – povećavaju sebi šansu da prvi na svetu validiraju transakciju, i zarade tako više novca. Što više kompjutera imate, veća je šansa, a samim tim i zarada.

Naravno, ovi moćni kompjuteri troše ogromnu količinu struje, pa majner na tu svoju zaradu mora da plati solidan račun za struju. Trenutno, svi majneri bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.

Odakle dobija pare majner kao nagradu? Ko to plaća?

Majner dobija novac iz dva izvora.

Prvo, plaća pošiljalac. Na 150 evra koje Voja šalje Živoradu, Voja će da plati još dolar-dva (u bitcoinima) kao nagradu za majnera koji je prvi pogodio broj, i time omogućio da se transkacija uopšte desi. Znači, to vam je nešto slično kao provizija za slanje novca u banci, samo što ovde nema banke, već tu vašu proviziju dobija srećni dobitnik, neko od majnera.

Drugi deo nagrade za majnera je određena suma bitkoina koja se automatski generiše ni iz čega, onog momenta kada majner otkrije broj. To je nagrada za pomoć u transakciji.

Sam sistem bitcoina je od prvog dana projektovan tako da se novi bitcoini stvaraju isključivo na ovaj način – majnovanjem. Svi bitcoini u opticaju su zapravo nastali ovako.

satoshis place

Kreator Bitcoina, Japanac Satoshi Nakamoto, je postavio sva pravila algoritma i započeo sistem u januaru 2009. Tada je napravio prvi blok u lancu. Sve nakon toga je bilo majnovano. U početku je majnovao samo on, tako da Satoshi danas ima oko 5 milijardi dolara u bitcoinima. Inače, niko ne zna ko je Satoshi, on nikada nije otkrio svoj identitet. Ali to je nebitno – sam sistem je projektovan tako da Satoshi nije “vlasnik” valute i ne može nikako danas da utiče na bilo šta.

Sada vam je jasno zašto se to zove “rudarenje” – majneri zapravo kopaju i tragaju za “zlatom”.

Novi bitcoini se stvaraju majnovanjem. Vaš drugar koji majnuje je “mala štamparija novca”

S obzirom da svaki naš komšija može da majnuje i tako stvara sebi novac ni iz čega, neko bi rekao da je ovo katastrofalni recept za inflaciju, ali nije. Bitcoin je zapravo deflativna valuta, a evo i zašto.

Prvo, Satoshi je isprojektovao sistem tako da je ova nagrada za majnere uvek poznata unapred, i ona se prepolovljava na svake 4 godine. Kasnije ću vam reći kolika je ta nagrada, jer će vas sada to zbuniti.

Drugo, u startu je ograničio algoritam tako da ukupan broj bitcoina koji mogu da se stvore bude 21 milion. Do danas je generisano oko 80% od ove projektovane sume bitcoina, oko 17 miliona. Što je više bitkoina, nagrada je sve manja i manja, pa se tako dodatno sprečava inflacija. Kada majneri budu stvorili 21 milion bitcoina, ova nagrada će biti nula, i majneri će zarađivati samo od transakcija.

I treća, najbitnija stvar koja sprečava inflaciju, je sama popularnost bitcoina. Njegova vrednost raste, jer za 20 bitkoina pre 5 godina niste mogli da kupite ni Koka-Kolu, a danas možete stan u Beogradu.

Zašto je podatak u blockchainu nepromenljiv?

Recimo da je pre dve godine Krsto poslao Mihajlu 500 evra. Taj podatak stoji u nekom davnom bloku u blockchainu. I sada neko hoće to da promeni, da piše da mu je poslao 100 evra.

izmena u blockchainu

Fora je u tome da onaj broj koji su majneri pronašli da bi sklopili transakciju u lanac pasuje samo u slučaju da ona glasi tako: “Krsto –> Mihajlo 500e”. Ako se bilo šta u sadržaju transakcije promeni, ona više ne može da bude deo lanca. Kompjuteri širom sveta, koji drže svoju kopiju blockchaina bi ovako nešto glat odbili.

Stotine hiljada ljudi širom sveta su “majneri”, i oni će zauvek imati koristi od toga što rade. Zauzvrat, ceo bitcoin sistem dobija beskonačnu sigurnost, jer je njihov ogroman broj garancija da će informacije zauvek biti zaštićene. To je moć decentralizacije.

Dakle, nemoguće je izmeniti informaciju u blockchainu, ikada.

Podaci u blockchainu su javni

Blockchain je javno dostupan, na raznim sajtovima. Evo ga ovde. Svaka osoba na svetu može da vidi sadržaj celog blockchaina u svakom trenutku, sve transakcije koje su se ikada desile.

Ovo je strašno, svako može da vidi koliko para imam i kome sam ih poslao??

Ne baš 🙂 Radi jednostavnosti, do sada smo govorili da u blockchainu stoje informacije tipa:

Voja poslao Krsti 500 evra
Rada poslala Zorici 300 evra
.
.

U realnosti, stoji nešto ovako:

Korisnik 846297763487 šalje korisniku 62587913201 500 evra
Korisnik 102380192830 šalje korisniku 27498798784 300 evra
.
.

Ljudi se zapravo kriju iza ovih brojeva, koji se zovu adrese. Javnost može da vidi samo da je neki broj poslao pare drugom broju.

Isto je kao i sa email adresama. Ako je moja email adresa paja.patak.123@gmail.com, vi o meni ne možete da znate apsolutno ništa.

Kako su ove adrese povezane sa nama?

Svaki korisnik ima jedan svoj dugačak broj koji se zove privatni ključ. Kada prvi put ulazite u sistem, vi dobijate taj ključ, koji samo vi znate. Možete da ga zapišete na nekom papiriću, na primer, ili da ga držite na nekom USB disku. Ako iko ikad sazna vaš ključ, može da vam ukrade sav novac, jednostavno da ga prebaci sebi. Ako izgubite taj ključ, odoše sve vaše pare, niko više ne može da im pristupi. To je, dakle, najbitnija stvar.

Kada želite da izvršite slanje ili primanje novca, vaš kompjuter generiše drugi broj koji se zove adresa, na osnovu vašeg privatnog ključa. Isto tako, i kompjuter primaoca generiše drugu adresu na osnovu njegovog privatnog ključa.

Vaša adresa i adresa primaoca se potom šalju majnerima za verifikaciju, plus naravno i suma koja se šalje. Ceo taj proces smo upravo detaljno objasnili gore. Kada se proces završi, ove adrese se zapisuju u blockchain.

Javnost vidi adrese, ali niko ne može da pomoću vaše adrese sazna vaš privatni ključ, i naravno, nema šanse da saznaju ko ste.

Dakle, za slanje novca potrebno je da znate adresu primaoca i vašu adresu. To se onda objavljuje i šalje na “majnovanje”.

Neki ljudi ponekad stavljaju svoju bitcoin adresu javno, recimo na svoj sajt da primaju donacije. U tom slučaju, logično, svako zna vaš identitet i može da vidi koliko ste para dobili. Piše u blockchainu.

Šta je “digitalni novčanik”?

Opcija držanja privatnog ključa na papiriću ili USB-u ne deluje baš pouzdano.

Postoje specijalizovani sajtovi, tj. aplikacije koji služe upravo tome. Najpoznatiji na svetu je CoinBase.

coinbase

Kada otvorite nalog na CoinBase-u, oni za vas naprave ovaj privatni ključ, koji ne možete čak ni vi sami da dobijete, zbog bezbednosti. Dobijete adresu, koju potom možete da koristite za slanje i primanje bitcoina, takođe iz CoinBase aplikacije.

Znači, CoinBase aplikacija uzme vašu adresu i adresu primaoca, sumu koju šaljete, i pošalje je majnerima širom sveta na obradu, kao što sam gore objasnio. Tako se novac u praksi prebacuje.

Osim ovakvih online rešenja, postoje i hardverski novčanici. To je bukvalno uređaj koji se ubode u kompjuter preko USB-a. Na njemu stoji vaš privatni ključ, na osnovu kojeg se generišu adrese koje idu u javnost, za transakcije.

trezor_social01

Neko možda ne veruje da je CoinBase dovoljno bezbedan i da im “neko tamo drži ključ”, već drže kod sebe kući, na jednom takvom uređaju. Naravno, u tom slučaju, ukoliko izgubite taj uređaj, zbogom sve pare. Rešenje je da ključ iz tog uređaja zapišete na nekom papiriću i onda ga zakopate u zemlju u bašti iza kuće, na primer. Možda deluje smešno, ali većina vlasnika bitcoina ima papirne backupe svog ključa.

Kako da kupite prve bitcoine?

Prvi korak je da otvorite nalog na sajtu CoinBase. To je vaš digitalni novčanik.

Kada otvorite nalog, vama će dati adresu, sa kojom možete da šaljete i primate bitcoine u taj CoinBase novčanik. Ovo je analogno otvaranju računa u banci.

coinbase adresa

E, sad. Na CoinBase-u postoji mogućnost i da kupite bitcoine, tako što ukucate broj kartice. Međutim, oni ne podržavaju Srbiju – samo države EU. Ali, postoje drugi sajtovi gde to možete.

Domaća menjačnica Ecd.rs omogućava da kupite bitcoine za dinare. Znači, uplatite im dinare na račun, i priložite adresu koju ste napravili na Coinbase. Oni će vam potom prebaciti bitcoine. ECD.rs uzima proviziju od 5%.

Bitno je da razumete da vam je i dalje potreban nalog na CoinBase, odnosno da imate novčanik u koji će Ecd da vam uplati. Znači menjačnica je jedno, a novčanik je drugo.

Ako poznajete nekog ko već ima Bitcoine i hoće da proda delić svojih bitcoina za eure, onda je najlakše da vi njemu date pare na ruke, a on vama prebaci Bitcoine na vaš CoinBase nalog, tu onda nemate nikakvu proviziju. Nađete se u kafiću, date mu svoju adresu sa CoinBase, i on inicira transakciju. Nakon desetak minuta, kada vidite da je transakcija verifikovana, vi njemu date pare na ruke i to je to.

Na kraju, u Beogradu postoji i par bankomata za kupovinu Bitcoina, možete ih naći na Guglu.

Inače, često ćete u bitcoin svetu čuti frazu “fiat valute”. Fiat je zajednički naziv za sve valute koje nisu kripto, a čija vrednost već odavno nije garantovana u zlatu, već isključivo poverenjem u neki sistem i državu: Euri, dolari, funte i tako dalje. Sve je to “fiat”.

Šta je u ovom tekstu pojednostavljeno?

Rekao sam na početku da ćemo radi lakšeg razumevanja neke stvari predstaviti pojednostavljeno. Sada, kada smo sve prošli, mogu da dodam još neke činjenice.

Prvo, na onim slikovnicama gore blockchain je prikazan tako da se u svakom bloku nalazi samo po jedna transakcija. U praksi, u jednom bloku se nalazi oko 2000 transakcija iz celog sveta, koje su se nagomilale u poslednjih desetak minuta. Znači, majneri nalaze jedan broj koji je će pomoći da odjednom prođu sve te transakcije, a ne samo jedna. Sve drugo je onako kao što sam opisao. Sledeći blok transakcija je vezan za prethodni, nepromenljiv je itd. itd. Nisam hteo da ovo kažem na početku da ne komplikujem u startu.

Koliko može da se zaradi majnovanjem? Vredi li investirati u te jake kompjutere?

Da biste razumeli odgovor na ovo pitanje, potrebno je da ste pažljivo pročitali ceo tekst do sada. Ako ste preskočili sve i došli do ovog dela jer vas samo zanima “ima li tu neke lake love”, vratite se i pročitajte, jer vam neće biti baš jasno.

Dakle, gore smo rekli šta je majner. Svako može da postane majner tako što kupi neki specijalni kompjuter sa izuzetno jakim procesorima, koji su optimizovani samo za traženje onog slučajnog broja. Evo nekih od tih kompjutera, u tabeli piše kolika im je snaga i koliko koštaju.

bitcoin majnovanje hardver kompjuter

Znači, kupite neki od ovih kompjutera, recimo Antminer S9, uključite ga u struju kod kuće, i ulazite u “lutriju”. Sada ovaj vaš kompjuter na svakih deset minuta ima šansu da bude taj koji je našao broj i rešio transakciju za trenutni blok.

To je isto kao da je na svakih deset minuta nekakvo globalno izvlačenje lutrije u kojoj možete biti dobitnik.

Kolika je nagrada ako baš moj kompjuter, od svih na svetu, pronađe rešenje za trenutni blok?

Trenutna nagrada iznosi 12.5 bitkoina. To je 70.000 evra po današnjem kursu.

Znači, ako baš vaš kompjuter “zabode” rešenje, tog trenutka ste zaradili 70.000 evra. Oni će uredno biti prebačeni na vaš bitcoin novčanik. Svaki majner ima onu “adresu”, kao i ljudi koji vrše transakcije.

70.000 evra dobijam ako moj kompjuter “zabode” rešenje??? Pa to je sjajno, krećem da majnujem odmah!

Polako. Nije tako lako kao što mislite.

Još nismo pomenuli jednu bitnu stvar: koje su šanse da taj vaš kompjuter bude “srećni dobitnik”?

Znači, recimo da ste kupili onaj Antminer S9 sa gornje slike, on košta 3000 dolara. I pustili ste ga da radi non-stop, danju i noću.

Na ovom sajtu SoloChance.com, možete izračunati koje su vam šanse. Ukucajte 14 Terahasha u sekundi, to je snaga ovog vašeg kompjutera:

solochance

Molim??????

Šansa da pogodim blok je više od jedan u milion! Kaže da će mi trebati 30 godina, u proseku. Za to vreme moram da plaćam i ogroman račun za struju.

Kako se onda ovo ikome isplati da radi????

Fora je u tome što već odavno niko normalan ne majnuje bitcoine samostalno. Suludo je očekivati da će nešto da se desi, kao što vidite.

Umesto toga, vi se sa ovim svojim kompjuterom uključite u grupu kompjutera koji rade zajedno – takozvani pool za majnovanje.

Kako radi pool za majnovanje?

Objasnićemo ovo na poznatom primeru:

Recimo da je sledeće nedelje izvlačenje LOTO, i glavna nagrada je dva miliona evra.

loto

Šansa da baš naš listić dobije je mala. Ali, recimo da se udruži nas 1000 iz cele Srbije i dogovorimo se: Svako od nas će da uplati po jedan tiket. Ako bilo ko od nas dobije tih dva miliona evra, podeliće dobitak na 1000 delova, svima nama. Svako će dobiti po 2000 evra.

To znači da sada imam 1000 puta veće šanse za dobitak. Doduše, nije više dva miliona evra, nego 2000 evra, ali bar sada imam stvarno neke realne šanse. Ako bi ovo izvlačenje LOTO bilo na svakih deset minuta, onda sve ovo itekako ima smisla.

Isto ovako rade poolovi za majnovanje.

Uključite se u grupu, pool u kojem ima, recimo, 1000 kompjutera. Ukoliko pool čiji ste vi član reši trenutni blok, nagrada od 12.5 bitkoina ide celom poolu, a onda se ta nagrada raspodeljuje korisnicima, prema zaslugama.

Neko ima jači kompjuter, neko slabiji, a neko pak ima više kompjutera. Svejedno, u okviru jednog poola se tačno izračuna ko je koliko doprineo, tj. ko je imao koliko pokušaja. Shodno tome, dobićete veći ili manji deo od nagrade.

Postoje veći i manji poolovi u koje možete ući. Logično, veći poolovi imaju više šanse da pogode ali se i dobitak deli na više delova. Ovde je lista najvećih poolova. Naši ljudi najčešće koriste pool iz Češke koji se zove Slush Pool.

Ovde možete pogledati listu svih bitcoin blokova koji su rešeni počev od ovog trenutka pa redom unazad, na svakih desetak minuta. Kao što vidite, svaki blok je rešen od strane nekog poola.

majnovani blokovi

Eto, to je cela priča o majnovanju.

Sada, kada sve ovo znate, možete otprilike da izračunate potencijalnu zaradu. Na ovom sajtu je to jako lepo objašnjeno, na srpskom jeziku. Čovek je uzeo u obzir i cenu struje, koja je srećom u Srbiji najjeftinija u Evropi. Takođe, i Miloš Stanić je na svom blogu izneo dobru računicu i svoja iskustva.

Blockchain će izmeniti ceo svet

Nakon uspeha bitcoina, ljudi su počeli da razmišljaju za šta sve može da se upotrebi blockchain tehnologija. Brzo su shvatili da je ovo mnogo šire od novca.

Bilo koje vlasništvo, vlasništvo stana, kuće, zemlje, auta, informacije o poreklu nekretnina, automobila, medicinski podaci… Sve je ovo idealno za blockchain i neke države već rade na tome da ga integrišu.

Bilo koje oblasti u kojima je visok rizik od prevara, malverzacija, mita i korupcije.

Korupcija, kao što znamo, često služi da se neke informacije zataškaju – da se promene, zaborave, stave pod tepih, obrišu zauvek. Ako društvo pređe na blockchain, smatra se da će to drastično smanjiti korupciju u državama u kojima je ona danas izražena. Bilo koje poreklo novca, stana, automobila, postaće informacija koja ne može da se zataška, nikada. Koliko god para i moći da ima neko, ne može da izmeni matematički nepromenljive unose u blockchain, ikada.

Podaci o automobilu u blockchainu? Nećemo više gledati one oglase za polovne automobile koji kažu “Audi A4, kao nov, prešao samo 150.000”. Jedan pogled u javno dostupan blockchain pokazaće da je auto prešao pola miliona kilometara, i da je pre dve godine imao udes u Italjanskim Alpima u kojem je cela prednja strana bila uništena.

audi bez ulaganja

Dalje, primena blockchaina u svim oblastima u kojima danas postoje bilo kakvi posrednici, će dovesti do toga da oni često postanu suvišni. Neće svi oni ostati bez posla, ali će se način na koji rade poprilično izmeniti.

Trgovina kriptovalutama

Ovo je jedna posebna oblast, i o tome bi mogao da se napiše još jedan ovako dugačak tekst, ili cela knjiga, ali probaću ovde da sažmem najkraće moguće:

Nakon uspeha bitcoina, ljudi su napravili razne druge kriptovalute koje rade po istom ili sličnom principu. Suština je da se zasniva na blockchainu, a razlikuju se pravila sistema. Najveći po broju korisnika posle Bitcoina je Ethereum, nakon njega Ripple i tako dalje. Na sajtu CoinMarketCap možete videti celu listu.

Ovih valuta ima na hiljade, i one se zajedničkim imenom zovu alternativne kriptovalute – altcoins.

Jednom kada kupite bitcoine, pomoću njih možete kupiti bilo koje alternativne valute, na online menjačnicama kao što je PoloniexBinance ili Bittrex. Isto tako, možete zameniti alternativne valute nazad u bitcoine.

Ljudi koji se bave ovim stvarima pre svega čitaju vesti, i gledaju koje nove alternativne kriptovalute imaju potencijal da porastu u narednih godinu dana. Odete na Google, saznate ko su osnivači valute, koja je priča, kakav im je sajt i marketing, da li imaju šanse da porastu 10 puta ili više u neko skorije vreme.

Na početku, kada se valuta tek pojavljuje, taj događaj zove se Initial Coin Offering (ICO) i tada je najpovoljnije kupiti ove alt valute.

Strategija koja se najčešće koristi je da se kupi nekoliko ovih alt valuta za koje procenimo da imaju potencijal. Što ih ranije kupimo, one su jeftinije. Ako kupimo neku od njih za 1000 evra, za godinu dana to može da vredi 100.000 evra. Cela poenta je da se donese dobra procena na osnovu čitanja vesti i analize, kao na klasičnoj berzi.

Druga vrsta ljudi trguje kriptovalutama po takozvanom “pump and dump” principu:

pump and dump

Ovi ljudi čekaju da se “zalaufa” priča oko neke valute, i kada počne da raste, oni kupe. Zatim prodaju neposredno pre trenutka kada počne da pada. Ovo je, naravno, jako rizično.

Naravno, postoje i ljudi koji jednostavno kupe samo bitcoin i ne diraju, čekaju da mu poraste vrednost. Ima raznih pretpostavki, da će bitcoin vredeti 10x više ili 30x više u narednih 5 godina. Na kraju dana, vrednost ovih valuta velikim delom zavisi od njihovog marketinga i PR-a. Koliki “hajp”, kolika prašina je uspela da se podigne sa tom valutom.

Toliko za sada….

Ova tema je ogromna, kao što vidite. Ostalo je ovde da se ispriča još gomila stvari, ali mislim da su pokrivene sve osnove. Sada možete da čitate ili gledate bilo šta što je na temu blockchaina i kriptovaluta – imate osnovu.

Pošaljite mi u Inbox sugestije za stvari koje bi trebalo obraditi u nastavku ovog teksta, i sugestije ako mislite da nešto ovde nije napisano kako treba.

Uložio sam puno truda u ovo, nadam se da će vam biti od koristi – da konačno svi zajedno shvatimo kako ovo čudo funkcioniše.

 

Prijatan dan!

Istok Pavlović

Magija beležaka


Beleške Džejmsa Džojsa (Foto: The Economist)

Beleške Džejmsa Džojsa (Foto: The Economist)

U momentu iznenadne inspiracije, pisci, muzičari i naučnici se okreću papiru i stranicama svojih beležaka a ne računarima i mobilnim „podsetnicima“.

Beleške Aleksandera Fleminga

Beleške Aleksandera Fleminga

Napisan savršenim rukopisom, sa jednostavnim dijagramom ispod numerisane stranice, list hartije izgleda kao bilo koji dosadan zapis o nekoj ideji za uređenje bašte. Ovo je, međutim, stranica preuzeta iz laboratorijskih beležnica jednog bakteriologa u bolnici decembra 1928. Nekoliko nedelja ranije, istraživač je slučajno otkrio da je obična kožna gljivica kontaminirala njegov eksperiment, ali se činilo da pročišćava bakterije. Ovaj list potvrđuje da je Penicillium, ta gadna stara plesan koja uspeva u vlazi, temeljno zatukla bakterije streptokoke u uzorku krvi. U roku od narednih 15 godina, otkriće Aleksandera Fleminga u bolnici Svete Marije u Londonu je – zahvaljujući biohemičarima Ernstu Čejnu i Hauardu Floriju – dovelo do efikasnog lečenja penicilinom. Ovo otkriće je pokrenulo revoluciju u proizvodnji antibiotika, koji su do danas spasli desetine miliona života, pa su (po nekim izveštajima) čak pomogli pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, nakon što su savezničke snage posle D-dana bile uredno snabdevane penicilinom.

Beleške Florens Najtingejl

Beleške Florens Najtingejl

U Britanskoj biblioteci (BL), Flemingove skromne ali epohalne beleške leže tik uz drugih znamenitih „žvrljotina“ u okviru izložbe „Pisanje: ostaviti svoj pečat“. Mocart precizno nabraja ono što je upravo napisao i prepisuje prvih nekoliko početnih linija svakog novog komada. Beleške Džejmsa Džojsa za “Uliksa” (slika gore) sjajno ilustruju „kovitlac“ kreativnosti koji briše preko stranica. Florens Najtingejl, nasuprot tome, pažljivo zapisuje svoje susrete, sat po sat, dok je kapetan Robert Falkon Skot (1868-1912), koji je sa članovima svoje ekspedicije pronađen smrznut nadomak jedne od stanica za snabdevanje na Antarktiku uneo u svoju beležnicu drhtavim rukopisom: “Neka Bog pazi na naše ljude”.

„Pisanje: ostaviti svoj pečat“ obuhvata istoriju i tehnologiju pismenosti, abecede, pisama, rukopisa i štampanja u skokovima koji se protežu kroz vekove i kulture. Ipak, ove skromne beleške – izvučene iz rukopisnog blaga pohranjenog u Britanskoj biblioteci – pokazuju kako najjednostavnija pisana beleška može podstaći ideje i zapažanja koja bi na kraju mogla promeniti svet.

Ernest Hemingvej uronjen u beleške

Ernest Hemingvej uronjen u beleške

U svim umetničkim i naučnih disciplinama, beležnice velikih ljudi mogu da nas, čitaoce, uz malo mašte, lako prenesu na prve linije fronta njihovih ingenioznih inovacija; spontane beleške nude onu vrstu intimnosti koja se ne nalazi u drugim verzijama njihovih zvanično objavljenih radova. Od poplave inspiracije i misaonih spekulacija – recimo, Leonardovih, koje gabaritom premašuju 13.000 stranica izvrnutog pisanja, kao preslikanog u ogledalu… od takvih beležnica, skica i nacrta jednog renesansnog polimata, pa sve do Hemingvejevih dnevnika što perom “hvataju” oluje Atlantika koje su se nadale u poteru za brodom što nosi ovog pisca – prizori su koji podstiču spisateljsko nadahnuće i avanturističku maštu… spontana beleška je zametak genija. Čak su se i najmoćniji kreativni umovi oslanjali na ovo zgodno parče hartije, koja je uspevala da uhvati svaki zalutali bljesak nadahnute misli.

Radioaktivne beleške Marije Kiri

Radioaktivne beleške Marije Kiri

Vilhelm fon Lenc, poznat kao Betovenov rani biograf izjavio je da dok je ovaj kompozitor (inače neizlečivo „navučen“ na pisanje po skican-blokovima) “uživao u pivu, običavao je da iznenada izvuče svoju beležnicu i napiše nešto u njoj. “Nešto mi je upravo palo na pamet”, rekao bi on, vraćajući ih u džep. “U nekim slučajevima, uzbudljiva bliskost trenutka otkrića koje je pred vama, a koje nalazite u beležnicama velikana, nije samo metafora. Ukoliko želite da konsultujete laboratorijske dnevnike u Parizu, koji dokumentuju pionirski rad Marije Kiri o radioaktivnom zračenju, moraćete da potpišete potvrdu o odricanju od svake odgovornosti i nosite zaštitno odelo: Pohranjene u nedrima obloženim olovnim prslukom, ove će beleške i dalje biti opasno radioaktivne i to tokom narednih 1500 godina.

Beleške Brusa Četvina

Beleške Brusa Četvina

Beleške su mesto za prve i grube, a pre svega epohalne, nacrte uzastopnih intelektualnih revolucija. Ne čudi, dakle, što je ovaj džepni pratilac brojnih genijalaca uspevao da uhvati čaroliju epohalnih proboja. Svaka pametna knjižara će nastojati da vam proda neku od skupih beležnica talijanskog „Moleskina“. U stvari, kako je priznala Marija Sebregondi koja je 1997. u Milanu osnovala ovaj brend, Moleskine ima za cilj samo da “vrati u život” onu vrstu stvari koju su Hemingvej i njegovi prijatelji jednom kupili u nekoj od pariskih knjižara. Inspiracija Marije Sebregondi potiče od putopisa Brusa Četvina “The Songlines”: i dok gubitak pasoša predstavlja nezgodu, piše Četvin u svojoj knjizi o pesmama Aboridžina, “izgubiti beležnicu predstavljalo je katastrofu”. Autentična ili ne, čvrsti mali Moleskine osvojio je horde fanatičnih poklonika. Horacio Kler (Horatio Clare), još jedan putopisac, čak tvrdi da je ova beležnica neprobojna za metke (ali samo kada je reč o municiji od devet milimetara).

Pećinske beleške Roberta Mekferlejna

Pećinske beleške Roberta Mekferlejna

Ovih dana postoje mnoge druge opcije za beleženje. Pametni telefoni i tableti, zajedno sa digitalnim pisaljkom, omogućavaju trenutni zapis događaja i ideja u skripti, audio i video zapisima. Ipak, za mnoge, ručni napor olovke protiv papira još uvijek najbolje inkubira izum. Za “Underland”, njegovu novu knjigu speleoloških putovanja kroz “ponore vremena”, Robert Mekferlejn (Robert MacFarlane) je popunio brdo raznih beležnica, “od malog Moleskina boje jorgovana” sve do “robusnih tvrdih listova, dovoljno čvrstih da izdrže moje zavlačenje u krečnjačke tunelske sisteme i natopljenih rudnika škriljca”. Ljudi su ga pitali zašto ne koristi mobilni telefon da bi zabeležio svoje misli. “Odgovor, između ostalog, treba potražiti u činjenici da se telefoni razbijaju, dok se beležnice mogu savijati, prelamati, bacati i gaziti a da se pritom ne oštete”, piše on.

Osim toga, sve je više dokaza da pisanje može samo po sebi produbiti razumevanje. U knjizi koja prati ovu izložbu u Britanskoj biblioteci, psihološkinja Ejndžela Veb istražuje nedavna istraživanja koja porede studentske rukom pisane zadatke sa tipiziranim i usmenim izveštajima o istoj temi. Većina podataka “je u velikoj meri išla u korist rukopisa iz zabeleški kao načina koji će najverovatnije podržati učenje”.

Izvadite svoju omiljenu beležnicu i zabeležite to.

The Economist

Kina 2018: rast neto zarada za 60% kompanija na berzi


Rast neto zarada je u 2018. imalo 60% kineskih kompanija, donosi China Daily.

Skoro 60 odsto kineskih kompanija je prošle godine ostvarilo rast neto dobiti, dok je oko 11,29% njih ostvarilo povećanje više od 100 odsto, izvestio je u utorak 30. aprila China Securities Journal.

Gledano na godišnjem nivou, tokom prošle 2018. je oko 1.988 kompanija ostvarilo neto dobit koja se može pripisati deoničarima matične kompanije – u pitanju su deoničari 3.400 kompanija kotiranih na berzama u Šangaju i Šenženu.

Stopa rasta neto dobiti oko 976 kompanija premašila je 30 odsto, a neto profit 384 kompanije porastao je za više od 100 odsto u 2018. godini, pokazala je statistika sajta za finansijsku analitiku Wind.

Ukupni operativni prihodi 3.400 kompanija su u 2018. dostigli 43,91 biliona juana (6,52 biliona dolara), što je za 12,79 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Neto dobit koja se pripisuje deoničarima matične kompanije povećala se za 2,67 posto na godišnjoj razini na 3,45 biliona juana u istom periodu, navodi se u izveštaju.

Stopa porasta neto dobiti, uključujući građevinske materijale, naftu, petrohemiju, čelik, gvozdenu rudu, hranu, piće i maloprodajne artikle su prošle godine su porasli za više od 15 odsto.

Neto dobit bankarskog sektora povećala se za 5,5 odsto (na 1,47 biliona juana) u ukupnom obimu 2018. godine, što predstavlja oko 40 odsto ukupne neto dobiti kompanijskih A-deonica.

Performanse velikih kompanija su bile dobre, ali neke male i srednje kompanije nisu se dobro nosile zbog opadanja ekonomske aktivnosti 2018. godine, rekao je Jang Delong, glavni ekonomista u Fondaciji First Seafront sa sedištem u Šenženu.

Međutim, sa sprovođenjem politike za smanjenje poreza i naknada, očekuje se da će se ukupni učinak malih i srednjih preduzeća poboljšati 2019. godine, rekao je Jang.

Rezultati malih i srednjih preduzeća možda su dostigli najniži mogući nivo, a sa poboljšanjem finansijskog okruženja predviđa se poboljšanje njihovog učinka u 2019. godini, navodi se u izveštaju kompanije Everbright Securities.

Ovu projekciju za prvi kvartal ove godine su potvrdili izveštaji oko 3.100 kompanija sa berzi u Šangaju i Šenženu, tokom kojih su prihodi ovih kompanija dostigli 6,3 biliona juana, što je na za 28,57 odsto više na godišnjem nivou.

Neto dobit ovih kompanija, koja se može pripisati deoničarima matičnog preduzeća povećala se za 35,72% u odnosu na prošlu godinu na 557,1 biliona juana u prvom kvartalu 2019. godine.

U istom periodu, 1.859 kompanija je ostvarilo neto dobit u odnosu na prošlu godinu, što čini skoro 60% od ukupno 3.100 komp nija. Među njima je oko 953 preduzeća ostvarilo porast neto dobiti za više od 30 odsto, navodi se u ovom zveštaju.

Kompanije koje su u prvom kvartalu ove godine udvostručile svoju neto dobit uglavnom su bile u segmentiranim industrijama, uključujući mehaničku opremu, fine kemikalije, računare, elektroniku, akvakulturu i brokere.

Performanse sektora za uzgoj i potrošnju će se ove godine poboljšati; očekuje se dobit od komercijalizacije 5G mobilne mreže a povećaće se i profitabilnost elektronskog sektora, dok će nova automobilska industrija  imati više prostora za razvoj, rekao je Jang.

Prema zvaničnim sajtovima kineskih berzi, oko 3.627 kompanija trenutno se nalazi na berzi u Šangaju i Šenženu, od kojih 1.468 njih na šangajskoj i 2.159 na onoj u Šenženu.

Yang Yang | chinadaily.com.cn | 2019-04-30 17:27

Leonardo: vrhunski genije ili tipični umetnik našeg doba?


Leonardo - Autoportret (crtež)

Leonardo – Autoportret (crtež)

U gradu Trevizu na severu Italije, poljski pijanista Slavomir Zubžicki (Slawomir Zubrzycki) seda za instrument koji podseća na čembalo i desnom pedalom počinje da pumpa. Dok mu ruke plutaju dirkama, zvuk koji dopire do publike je jedinstven baš kao što je i lep: istovremeno podseća na čembalo, orgulje i gudački kvartet. Instrument se zasniva na skicama Leonarda da Vinčija (15 April 1452 – 2 Maj 1519)  iz njegovih beleški za instrument kojeg je nazvao „viola orguljaša“ (viola organista): Leonardo je imao viziju muzičke simulacije violinskog ansambla čiji se zvuk može reprodukovati klavijaturom organa. Pritiskom na jednu ili više dirki dopire se do istih tih žica unutar kućišta, gde su u kontaktu sa jednim od četiri točkića koji se okreću pokretima nožne pedale.

Viola organista

Viola organista

Sponzorisan od strane Fondacije Benetton, koncert maestra Zubžickog spada u neobične komemoracije kojima je drugog maja obeležena 500. godišnjica da Vinčijeve smrti. To je, takođe, bio podsetnik da je, čak i u doba polimata u kojem je da Vinči živeo, širina interesovanja toskanskog majstora bila izuzetna. Ona je obuhvatala ne samo slikarstvo, arhitekturu, matematiku, inženjerstvo i brojne grane nauke već i muziku. “Koliko bi nam danas trebalo fah-specijalista kako bismo postigli Leonardove rezultate?”, pita Martin Kemp, profesor istorije umetnosti sa Univerziteta u Oksfordu. “Najmanje njih trinaest. A možda i više.”

U najstarijem talijanskom pogonu za ručnu proizvodnju svile, Antico Setificio Fiorentino, Beatriće Facini (Beatrice Fazzini) rukom okreće vertikalnu preslicu: to je cilindrična naprava koja priprema svilenu pređu za tkanje. Sagrađena 1786. godine, njen koncept zasnovan je na Leonardovom projektu za koji Stefano Ricci, modna kuća koja poseduje ovu svilaru kaže da je korišćena u Firenci još za njegovog života. Ako je već tako, onda je to bio jedan od vrlo malog broja njegovih pronalazaka koji su imali neku praktičnu primenu.

Poput mnogih autodidakta tj „samoniklih“ i samoukih, i da Vinčijeva kreativnost počivala je na znatiželji kojoj je, međutim, manjkala intelektualna samodisciplina. Posedovao je zapanjujuće moći opažanja, izuzetan talenat za povezivanje različitih oblasti znanja, spremnost da se suprotstavi tadašnjim verovanjima i čudnu sposobnost da predvidi buduća otkrića. I pored svega, njegov život je činio je beskrajni niz nacrta za neispitane, pomalo čudne i neretko previše komplikovane naprave, uz izuzetan broj neobjavljenih studija i nedovršenih umetničkih dela.

Godišnjice nalik ovoj su obično prilike za ponovnu procenu nasleđa neke značajne osobe. Da Vinčijev opus, zapravo, potcrtava činjenicu da je, izvan polja slikarstva, njegovo praktično nasleđe – za razliku od širine svog genija – bilo skromno. Posedovao je briljantnu intuiciju u raznim poljima kao što su anatomija i hidraulika, ali pošto nije objavljivao svoje ideje, teorije i koncepte, prohujala su doslovce stoleća pre nego što ih je neko otkrio.

Čak je i njegov umetnički opus, premda uzvišen, bio neveliki, zapravo zanemarljiv u odnosu na najveće majstore epohe kojoj je i sam pripadao: manje od 20 završenih radova, koji se tek uopšteno pripisuju da Vinčiju. Štaviše, nije uspeo da dovrši ni neke od svojih najvažnijih porudžbina, kao što je slika “Klanjanje Magima” (1481). Njegovo zlosretno eksperimentisanje najraznorodnijim materijalima uništilo je neke druge radove, uključujući i “Poslednju večeru”. Otuda nedostatak izložbi posvećenih njegovoj umetnosti, i to u godini koja bi trebalo da bude posvećena njegovom delu. Ono je toliko malog obima da firentinska palata Strozzi ovog proleća i leta obeležava opus renesansnog majstora u čijoj je radionici da Vinči učio za slikara – Andree del Veroćija (Andrea del Verrocchio) – a ne Leonarda.

"Klanjanje Magima", nedovršeno Leonardovo platno

“Klanjanje Magima”, nedovršeno Leonardovo platno

Rođen je 1455. u okrugu Vinči koji je pripadao Firenci, kao vanbračno dete notara Pjera da Vinčija i lokalne seljanke, Katerine. O njegovom detinjstvu i ranoj mladosti se veoma malo zna, osim da je bilo samotno, da je verovatno bio levoruk a gotovo sigurno gej – sve je ovo navodilo da je odrastao kao unekoliko neprilagođen tadašnjem obrascu i duhu vremena (koji se, istini za volju, nije previše promenio do današnjih dana). Veći deo svog života proveo je izvan svoje rodne Toskane: u Milanu, Rimu i, na kraju, u Francuskoj, kao gost kralja Fransisa Prvog. Umro je 1519. u Amboazu (Amboise).

Ukrašen epitetima i statusom definitivnog, univerzalnog genija je u proteklih pola milenijuma bio tako zacementiran da se tek ispotiha čuju neka pitanja koja se nameću. Jedna od ovogodišnjih jubilarnih postavki koja pravi osvrt na „jednog drukčijeg Leonarda“ nalazi se u rimskoj Skuderiji (Scuderie del Quirinale), delu Palate Skuderija u sklopu kompleksa italijanskog predsednika Republike – i koja u velikoj meri sadrži modele bazirane na da Vinčijevim nacrtima. Postavka se otvara prikazom rasprava i često izuzetnim crtežima drugih toskanskih umetnika-inženjera, uključujući Frančeska di Đorđa Martinija (Francesco di Giorgio Martini), koji pokazuju da je Leonardo bio daleko od jedinstvenog u kombinovanju tehnologije i slikanja, kao i da je nasleđe nekih njegovih vršnjaka mnogo veće od njegovog: uspeli su da urade i „ugrade“ mnogo više od njega.

Ono što je paradoksalno je to što je primena da Vinčijevih „neumetničkih“ istraživanja utisnuta upravo u njegovoj – umetnosti. Njegovo poznavanje fizike, botanike i geologije znatno je poboljšalo njegovo slikarstvo. Njegovo proučavanje svetlosti omogućilo mu je da razvije svoj čuveni „sfumato, tehniku “omekšavanja” koja daje obrisima predmeta i bića prirodno nedefinisan kvalitet („sfumare“, iznijansiranost i razlivenost je Leonardova tehnika koju je do danas preuzeo nesaglediv niz umetnika). “Da nije studirao anatomiju, ne bi ni bio u stanju da naslika najzagonetniji osmeh u istoriji slikarstva”, kaže Fjorenco Galji (Fiorenzo Galli), direktor Nacionalnog muzeja nauke i tehnologije (Museo Nazionale Scienza e Tecnologia Leonardo da Vinci) u Milanu.

Detalj lica Mona Lize pokazuje upotrebu sfumata, posebno u senčenju oko očiju

Detalj lica Mona Lize pokazuje upotrebu sfumata, posebno u senčenju oko očiju

“Mona Liza” je slika koja je postala najpoznatija na svetu. Da Vinčijev “Vitruvijev čovek” (L’Uomo Vitruviano) je najpoznatiji crtež na svetu. Da li ga to čini najvećim umetnikom u kulturnoj tradiciji Zapada? Čak je i profesor Kemp, koji je proveo čitav život proučavajući Leonardova dostignuća okleva da ide tako daleko, naglašavajući umesto toga veliki uticaj toskanskog majstora na druge slikare.

“Ako biste tražili nekoga ko je uradio isto toliko da bi preusmerio tok umetnosti, onda biste morali tragali i „tabanali“ kroz vekove sve dok, napokon, ne dođete do Pikasa”, kaže on. Da Vinči je napravio revoluciju u kompozicijama „Madone sa detetom“, uz to izmenivši vizuelni narativ prikazanih likova i predmeta, kao i način na kompozicije portreta. Džonatan Nelzon, koji predaje istoriju umetnosti na Univerzitetu Sirakuza u Firenci primećuje da je on bio i prvi umetnik koji je ženama dao realistična tela “sa anatomski prepoznatljivom muskulaturom, ali koja je izgledala nežno i ženstveno”.

Ideja da Leonardo stoji uz Mikelanđela i Rafaela na samom vrhuncu umetničkog dostignuća je ipak relativno novog datuma. Sve do 19. veka se na Leonarda gledalo kao na genija, mada na nivou ispod ostalih. Kao što je 2001. opisao britanski istoričar Donald Sasun (Donald Sassoon) u svojoj knjizi „Postanje Mona Lize“ (Becoming Mona Lisa), antiklerikalni francuski istoričari inicirali su „kult Leonarda“, videći u njemu saveznika u borbi protiv religioznog mračnjaštva: „Nije se bojao da secira leševe; nije slikao oreole nad glavama svojih biblijskih likova… Za razliku od Rafaela i Mikelanđela, on nikada nije bio papin ‘potrčko’. Leonardo je u središte svog stvaranja stavio čoveka.”

Andrea del Verrocchio, Leonardov učitelj (autoportret)

Andrea del Verrocchio, Leonardov učitelj (autoportret)

Ti i drugi faktori doveli su ga do šire javnosti koja pripada savremenom dobu. Da Vinči je bio ogorčen klanjem životinja i verovatno je bio vegetarijanac. On zadovoljava savremeni zahtev umetnika da budu autsajderi sa „žicom“ ekscentričnog u sebi. Trag njegove kreativnosti savršeno odjekuje modernim duhom tolerantnosti, i čak poštovanja, prema onome što je nedovršeno – tim pre ukoliko i sam umetnik predstavlja svojevrsnu zagonetku koja, kao i njegov rad, sadrži nešto „tajanstveno“. Promatrajući ovogodišnje događaje kojima se slavi Da Vinčijev genij, profesor Nelzon kaže: “Mislim da ove manifestacije govore više o nama nego o njemu.”

The Economist

NASA: loši delovi izazvali grešku tešku 700 miliona dolara


Kompanija Sapa Profiles falsifikovala je na hiljade rezultata tokom testiranja svojih aluminijumskih komponenti, usled čega su  njeni delovi lošeg kvaliteta izazvali pad dva NASA-ina satelita.

Prema istraživanju američke svemirske agencije, ovaj proizvođač naprednih komponenti od metala je lažirao rezultate testiranja i dao neadekvatne materijale NASA-i, uzrokujući joj gubitke od preko 700 miliona dolara, uz dve neuspešne misije lansiranja satelita.

Prevara je potekla od oregonske kompanije „Sapa Profiles Inc.“ koja je praktično dve decenije (preciznije – preko 19 godina) falsifikovala hiljade sertifikata za metalne aluminijumske komponente, namenjenih stotinama kupaca, uključujući i NASA-u.

Njihovi loši delovi korišćeni su pri izradi rakete Taurus XL koja je trebalo da u zemljinu orbitu otprema satelite za proučavanje Zemljine klime tokom misija sprovedenih 2009. i 2011. godine. U saopštenju NASA-e se navodi da se obloga lansirnog vozila – struktura na preklopu dva segmenta koja čuva satelit dok putuje kroz atmosferu – nije potpuno otvorila tj rasklopila u odsudnom trenutku, što je prouzrokovalo neuspešno lansiranje.

“Kada se rezultati testiranja promene usled lažne sertifikacije materijala upotrebljenih pri konstrukciji svemirskiih vozila i opreme, misije propadaju”, rekao je Džim Norman, direktor za usluge lansiranja u NASA-i u Vašingtonu. On je dodao da su zbog ove prevare izgubljene godine i godine predanog naučnog i projektantskog rada.

Namešteni testovi

Vest o propustima satelita dolazi nedelju dana nakon što je Norsk Hydro ASA, sadašnja matična kompanija Sapa-e pristala da plati 46 miliona dolara NASA-i, Ministarstvu odbrane i drugim oštećenima kako bi se rasteretila od krivičnih prijava i građanskih tužbi vezanih za ovu prevaru koja se odvijala u periodu između 1996. i 2015.

Kompanija je priznala da su zaposleni lažirali rezultate testa koji se odnose na snagu i pouzdanost metala pod pritiskom. Sapa Profiles, sada poznata kao Hydro Extrusion Portland Inc., takođe je pristala da prizna krivicu po jednoj tački prevarne pošiljke s komponentama od neadekvatnog materijala, uz zabranu ugovaranja poslova s američkom saveznom vladom.

“Korporativna i lična pohlepa produžila je ovu prevaru protiv vlade i drugih privatnih klijenata, a tom se odlukom suda ove kompanije smatraju odgovornima za štetu koju je prouzrokovala njihova poslovna šema”, rekao je Brajan Benskovski, pomoćnik glavnog tužioca krivičnog odeljenja pri Ministarstvu pravde u izjavi od 23. aprila.

Portparol norveške kompanije Norsk Hydro izjavio je da je slučaj dobio konačan epilog na sudu. Prošle nedelje je izdato saopštenje da je ova firma uložila “značajno vreme i resurse za potpuno postizanje željenog kvaliteta svojstava materijala podvrgnutih istezanju i deformaciji tokom primene sile i pritiska.”

Dejvid Stringer, Blumberg