Evropa, 30 godina od pada Berlinskog zida

Tri decenije od pada komunizma u Evropi, kakvo je današnje raspoloženje onih koji žive u Nemačkoj kao i naroda koji su nekada pripadali istočnom bloku? Par podataka dosta jasno oslikava stavove građana Evropske unije i još nekih zemalja.

weltderwunder.de

Tajmsov Centar za javno mnjenje i štampu (Times Mirror Center for People & Press), organizacija iz koje je kasnije nastao Istraživački centar Pju (Pew Research Center) je 1991. u Evropi sproveo jedno značajno istraživanje, i to ubrzo po raspadu Sovjetskog Saveza. Dvadeset godina nakon pada komunizma u Istočnoj Evropi, anketari su se 2009. vratili u isti skup zemalja, ne bi li još jednom oslušnuli “puls” javnog mnjenja, kako se i koliko on promenio. A to su učinili i ove godine: objavljeno je novo istraživanje koje pokazuje kakvi su stavovi građana Evropske unije od devetog novembra 1989. do danas: tri decenije nakon pada Berlinskog zida (o tome kakva je Politička budućnost Istočne i Zapadne Nemačke je na ovom mestu bilo reči pre oko godinu i po dana, kao i o za sada volšebno nepremostivim razlikama između nemačkih “istočnjaka” i “zapadnjaka”, o kojima je Handelsblatt tada doneo zanimljiv napis).

Evo samo nekoliko (deset) rezultata proizašlih iz ove nove ankete koja je sprovedena u periodu od 13. maja do 12. avgusta 2019, rađene među 18.979 odraslih u 14 zemalja članica Evropske unije – plus Rusiji, Ukrajini i Sjedinjenim Državama (ove tri zemlje uzete su kao neke reperne tačke za dodatna poređenja).

01 Opšte uzev, građani iz zemalja bivšeg sovjetskog bloka odobravaju prelazak na višestranački izborni sistem i slobodnu tržišnu ekonomiju. Većina građana Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije i područja bivše Istočne Nemačke ocenjuju da je ujedinjenje dve Nemačke, sve u svemu, pozitivan pomak.

Međutim, ispitanici poreklom iz Rusije nisu s prevelikim odobravanjem ocenili ovu „demokratsko-kapitalističku“ transformaciju. U stvari, 63% Rusa je jednoglasno u stavu da je „nesreća što Sovjetski Savez više ne postoji“.

02 U centralnoj i istočnoj Evropi došlo je do dramatičnog porasta udela onih koji kažu da su promene u poslednjih 30 ili više godina dovele do poboljšanja životnog standarda. To je slučaj u svim zemljama bivšeg sovjetskog bloka anketiranim kako 1991. tako i danas. Na primer, 1991. godine je samo 9% Litvanaca izjavilo da su promene koje su se dogodile do tada pozitivno uticale na životni standard u njihovoj zemlji. Ove godine, sedam od deset u Litvanaca izjavljuje da su promene pozitivno uticale na životni standard.

Gotovo u svim aspektima testiranja života u 2019. godini – od obrazovanja do osećaja nacionalnog ponosa – ljudi u tom delu sveta danas gaje uverenje da su promene dobro uticale na njihovu zemlju. Međutim, u poređenju sa drugim aspektima obuhvaćenih anketom, sve je manje ljudi u ovim zemljama koji smatraju da su se ove promene pozitivno odrazile na tradicionalne porodične vrednosti, zdravstveno stanje i zaštitu reda i mira.

03 Pored toga, Evropljani su generalno daleko zadovoljniji svojim životima nego 1991. godine. Pozitivniji stav javnog mnjenja prema promenama koje su se dogodile od pada Berlinskog zida do danas je posebno uočljiv u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Na primer, 1991. godine je samo 12% građana Poljske ocenilo zadovoljstvo životom sedmicom ili više na skali od 10 poena. U jednom novom istraživanju, 56% Poljaka ocenjuje svoj život pozitivnom ocenom (od sedmice pa naviše). Takođe je od 1991. dramatično poraslo zadovoljstvo Istočnih Nemaca životom u Nemačkoj – mada su među anketiranima daleko brojniji oni koji žive u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, nego među onima koji žive na teritoriji nekadašnje Zapadne Nemačke.

04 Evropljani danas izražavaju snažnu podršku uživanju prava koje im je obezbedila demokratija, uključujući pošteno pravosuđe, rodnu ravnopravnost i slobodu govora. Većina u svih 14 anketiranih država EU zastupa stav da su ove tri osobine liberalne demokratije za njihovu zemlju „veoma važne“. Međutim, intenzitet podrške je niži kada se radi o drugim aspektima demokratije, kao što su verske slobode i civilno (građansko) društvo. Podrška demokratskim pravima uglavnom je veća u Zapadnoj nego u Istočnoj Nemačkoj ili Centralnoj Evropi. Rusi i Ukrajinci podržavaju pošteno pravosuđe i rodnu ravnopravnost, premda u manjoj meri podržavaju slobodan rad opozicionih stranaka.

05 Mnogi Evropljani su nezadovoljni načinom na koji funkcioniše demokratija, ali tu postoje prilične razlike među samim zemljama članicama EU. Oni koji žive u Švedskoj se najpozitivnije izjašnjavaju o stanju demokratije u svojoj zemlji (zadovoljno ih je 72%). Takođe je zadovoljna i većina ispitanika u Holandiji, Poljskoj, Nemačkoj, Litvaniji i Češkoj.

Sa druge strane, otprilike dve trećine ili više ispitanika iz Grčke, Bugarske, Britanije, Italije i Španije nije zadovoljno stanjem demokratije u svojoj zemlji. Rusi i Ukrajinci su takođe „ne tako zadovoljni“ načinom na koji funkcioniše demokratija u njihovim zemljama.

Većina ispitanika širom Evrope izražava skepsu da je od naroda demokratski izabrane zvaničnike uopšte briga šta „obični ljudi poput njih“ misle, ali takođe kažu i da glasanje pruža priliku da se (na izborima) izjasne o radu vlade.

06 I dok stav javnosti prema pojedinim EU liderima varira, Evropljani najviše veruju dosadašnjoj nemačkoj kancelarki, Angeli Merkel. U 14 zemalja EU, medijana od 57% je iskazala kako ima poverenje u sposobnost Merkelove da učini ispravne stvari u vezi sa vođenjem svetske politike. Stavovi o francuskom predsedniku Emanuelu Makronu su više pomešani, dok od anketiranih sa evropskog kontinenta ruski predsednik Vladimir Putin i mađarski premijer Viktor Orban dobijaju uglavnom kritike koje nisu pozitivne.

07 Mladi širom Evrope razlikuju se od svojih starijih po mnogim ključnim pitanjima, uključujući i pitanje da li će budućim naraštajima biti finansijski bolje nego što je njihovim roditeljima, da li su zadovoljni ukupnim smerom svoje zemlje i da li cene to što su u mogućnosti da koriste Internet bez državne cenzure.

Na primer, u gotovo svim anketiranim zemljama se pokazalo da je osobama uzrasta od 18 do 34 godine sloboda interneta veoma važna, za razliku od ispitanika starosti 60 i više godina.

08 Isto tako, veća je verovatnoća da će se Zapadni Evropljani pre izjasniti za društvo koje prihvata homoseksualce, nego što će to izjaviti anketirani iz Centralne i Istočne Evrope. Od svih zemalja obuhvaćenih anketom, prihvatanje homoseksualnosti je najviše u Švedskoj (94%), a najmanje u Rusiji i Ukrajini (14%).

Slično tome, oni anketirani koji pripadaju zemljama zapadne Evrope imaju tendenciju da se pozitivnije izražava prema muslimanima i Romima, nego što to imaju anketirani u Srednjoj i Istočnoj Evropi.

09 Ubedljiva većina ispitanika izjavilo je da je rodna ravnopravnost veoma važna. U svim anketiranim zemljama, oko devet od deset punoletnih ispitanika kaže da je veoma važno ili uglavnom važno da žene imaju ista prava kao i muškarci. Međutim, i ovde prednjače žene: u većini anketiranih zemalja, žene će pre nego muškarci smatrati kako je rodna ravnopravnost veoma važna.

U međuvremenu, većina Evropljana je za egalitarni brak – onaj u kojem rade i muž i žena – što anketirani smatraju „zadovoljavajućim načinom života“. Većina Evropljana ne gaji stav da muškarci imaju više prava na posao od žena u „teškim ekonomskim vremenima“, mada značajan deo javnosti izražava to mišljenje u brojnim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

10 Samo je šest od 59 političkih stranaka uključenih u istraživanje dobilo povoljne ocene od strane polovine ili više stanovništva u njihovoj zemlji. Tri od tih stranaka nalaze se u Holandiji, gde je zadovoljstvo demokratijom posebno veliko. U celoj anketi je najbolje ocenjena stranka Alijanse 90 /Nemačkih Zelenih (63% pozitivnih ocena). Najniže ocenjena stranka bila je Zlatna zora (XA), krajnje desničarska stranka u Grčkoj (pozitivan stav imalo je tek sedam odsto ispitanika).

Grafovi: Pew

Kompletni podaci  istraživanja (pdf)

Pew Research

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.