Dobrodošli nazad u kancelariju…

…Svaki vaš pokret će biti nadgledan: Nakon karantina, poslodavci planiraju nove načine i sredstva za uvid u kancelarijske interakcije, kao i praćenje zdravlja svojih uposlenika. Tekst donosi Volstrit žurnal, vizuelna oprema Majkla Glenvuda.

S obzirom da su se mnoge karantinske mere ublažile, brojni Amerikanci koji se ovih dana vraćaju u fabrike i kancelarije će uskoro početi da uočavaju kako se svaki njihov potez posmatra ili snima.

U Midtaunu na Menhetnu, termalne kamere će meriti telesnu temperaturu pri ulasku zaposlenih i gostiju u 32-spratnu kulu Rokfelerovog Centra. Vlasnik zgrade, ‘RXR Realty’ je izjavio da se upravo razvija i mobilna aplikacija za praćenje onih koji svoje radno vreme provode u tom objektu, pritom ocenjujući sa koliko pažnje njihovi radnici poštuju neophodnu međusobnu udaljenost (“socijalnu distancu”).

PriceWaterhouseCoopers LLP je saopštio da se ovog meseca priprema da pokrene mobilnu aplikaciju koja će poslodavcima omogućiti praćenje kretanja svojih uposlenika, analizirajući kontakte i interakcije među onima koji dele isti radni prostor. Više od 50 klijenata izrazilo je interesovanje, uključujući neke od najvećih državnih banaka, proizvođača i energetskih kompanija.

Reklamni gigant Interpublic Group of Companies istražuje podele svojih 22.000 američkih radnika u tri odvojene kategorije, u skladu sa percipiranim zdravstvenim rizicima, koji mogu uključivati i starosnu dob. Od radnika se može tražiti da otkriju medicinske i druge lične podatke o sebi, a u nekim slučajevima i o članovima porodice.

Interpublic se još nije odjavio iz sistema, ali definitivno je „na prednjem plameniku“, rekao je Erik Osman, glavni medicinski direktor Medicinsko-savetodavne firme ‘Vigilint Protective Health Services’, koja savetuje Interpablik. Iz Interpablika poručuju da su započete tek preliminarne diskusije o sistemu kontrole kretanja radnika, a u cilju postizanja što je moguće veće sanitarne bezbednosti.

“To je razuman pristup, ako uspete da prođete kroz operativna pitanja, uz neka koja se tiču propisa i poštovanja privatnosti”, rekao je dr Osman.

Mnogi kancelarijski radnici su se već odavno navikli na široko rasprostranjene sigurnosne kamere i uređaje za registrovanje ulazaka i izlazaka. Nakon terorističkih napada 11. septembra, ovakve zgrade su postavile pojačane mere bezbednosti, uključujući prijavljivanje posetilaca i rentgensku proveru njihovih torbi i tašni.

Dolaskom pandemije, ovaj nadzor se sada podiže na viši nivo, a neki poslodavci planiraju da prate kretanja i prikupljaju lične podatke, što je u zapadnim demokratijama dosad nezabeleženo. Ovo označava novo poglavlje u raspravi o privatnosti, kao i o kompromisima na koje su zaposleni i poslodavci spremni zarad zdravstvene sigurnosti.

Neke kompanije sada vide ove mere kao čak možda jedini način za ponovno otvaranje kancelarija i kompanija – bez rizika od novog porasta infekcija, barem dok vakcina ne postane dostupna.

Praćenje zaposlenih

Vlasnici takvih objekata koji služe kao poslovni prostor rekli su da sistemi, odnosno, postupci i procedure – veoma nalik onima koji su u Kini doprineli usporavanju širenja virusa – unapređuju zdravlje i bezbednost, tako da poslodavci mogu bolje da nadgledaju i primenjuju “razdvajanje” zaposlenih i brzo utvrde koji od njih bi potencijalno mogli doći u kontakt sa zaraženim kolegama.

“Posledice pandemije su dalekosežne i trajno će izmeniti način na koji funkcionišu sva ova mesta“, rekao je Amol Sarva, izvršni direktor kompanije za fleksibilne ofise ‘Knotel’. Ova firma se bavi optimizacijom radnog prostora, koncipirajući najbolji raspored prostorija i infrastrukture, upregnutiih u određeni biznis; Sarva svojoj aplikaciji pridodaje funkcije koje bi omogućile njenim kupcima da prate kretanje zaposlenih. „Kada dizajnirate radno mesto, to više neće biti poput „Hej, je li mesto zabavno drugarima koji će u njemu raditi?“ Glavni kriterijum će biti: „Da li je ovo mesto bezbedno i otporno? “

Kompanija iz Masačusetsa ‘Athenahealth Inc.’ koja se bavi zdravstvenim procedurama i opremom, razmatra daljinsku proveru temperature zaposlenih, ali nipošto ne želi da prati njihovo kretanje. “Mi verujemo našim zaposlenima”, rekla je Fren Loler (Fran Lawler), šefica odeljenja za ljudske resurse u Athenahealth. “kada bi i to bilo uvedeno, mislim da bi se naši zaposleni osećali kao da sistem deluje pomalo napadno.”

Jason M. Schultz, profesor kliničkog prava na njujorškom univerzitetu, čija je specijalnost monitoring radnog mesta je predvideo da bi ova sredstva i sistemi mogli ostati u upotrebi i nakon pandemije. „Poslodavci zaista nemaju nikakvih pobuda da uklanjaju nadzor nakon što ga jednom instaliraju“, rekao je Šulc.

Kada su u martu 2020. kompanije počele da svoje zaposlene šalju kući, usredsredile su se na održavanje produktivnosti, uprkos podešavanjima potrebnim za „izmešteni“ to jest rad na daljinu. U iščekivanju radnika koji se vraćaju u kancelarije, neke firme su dodale osnovne mere predostrožnosti, poput dodatnog čišćenja, markera na terenu za praćenje otisaka cipela, uz obezbeđivanje veće distance između stolova. Neki planiraju da smanje ukupan broj prisutnih, zadržavajući jedan deo osoblja da i dalje radi iz svojih domova, koji su se preobrazili u njihovo “novo radno mesto” nakon što je uveden martovski karantin, ili će pak raditi u kliznim smenama, dok su neki drugi planirali da instaliraju sopstveno testiranje.

Neke druge kompanije su mišljenja da ovi potezi ne idu dovoljno daleko.

RXR, kompanija za nekretnine, testira nove sisteme na svojim zaposlenima. “Koristimo sebe kao zamorce”, rekao je izvršni direktor RXR-a, Skot Rekler.

Kompanija ima za cilj da njenu aplikaciju za kontrolu međusobne udaljenosti bude potpuno spremna da proradi krajem maja. Kretanje radnika prati se putem njihovih pametnih telefona – uspešniji ste i kotiraćete se bolje ukoliko ste što više vremena na što većoj udaljenosti od druge osobe koja je takođe u kancelariji. Pojedinac bi mogao pratiti svoj sopstveni rezultat, a poslodavac bi mogao da ima zbirne podatke o tome kako zaposleni generalno poštuju međusobnu distancu.

Peking izlazi iz svog dvomesečnog karantina, podstičući građane da se prilagođavaju novom načinu života. Julie Wernau iz Volstrit žurnala demonstrira u ovom video kako je promenila svoju svakodnevnu rutinu, u nastojanju da se zaštiti od virusa (Foto-Ilustracija: Crystal Tai)

Nakon pandemije, RXR je izjavio da se njihova tehnologija može primeniti radi postizanja najefikasnijeg korišćenja prostora, a „zarad opšte dobrobiti naših kupaca“.

’Interpablik’, čije reklamne agencije zapošljavaju 9.700 ljudi u Njujorku je već početkom aprila krenuo da razmišlja o tome kako bezbedno vratiti zaposlene natrag u kancelarije. Po obavljenim konsultacijama sa doktorom Osmanom, kompanija istražuje sve moguće opcije i rešenja, uključujući sistem klasifikacije zaposlenih u Sjedinjenim Državama na jedan od tri nivoa.

Radnik koji je testiran kao pozitivan na koronina antitela – što ukazuje da je imao infekciju u prošlosti – smatraće se zaposlenim koji spada u „nivo 1“ – onaj s najnižim stopom zdravstvene rizičnosti, s obzirom da je to osoba koja je preležala koronu – i mogla bi se vratiti na posao kada američke države i gradovi ukinu odredbe vezane za obavljanje posla od kuće.

Oni koji nemaju antitela, ali koji se smatraju nisko do umereno rizičnima bi se smatrali „nivoom 2“. U ovoj grupi bi bili zaposleni mlađi od 65 godina, i oni koji ne žive sa rizičnim osobama niti pate od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes ili hipertenziju. Ova grupa se potencijalno može vratiti na posao u drugom talasu.

Zaposleni stariji od 65 godina ili trudnice, pušači, „hroničari“ i oni s nekim drugim zdravstvenim problemima će biti podvedeni u „Nivo 3“. Zaposleni su to koji su podložniji riziku, pa bi morali da najduže čekaju da se vrate, rekao je Osman.

Ovo predstavlja potencijalnu prekretnicu, rekao je Kejsi Tines (Casey Tinnesz), viši direktor ‘Interpablikovog’ menadžmenta za upravljanje krizama i kontinuitetom poslovanja, ističući da su lične medicinske informacije o zaposlenima strogo privatne prirode.

Osman je, takođe, savetovao menadžere Interpablika da budu svesni nedostataka pri testiranju na antitela Covid-19, uključujući i to da neki testovi daju pogrešne rezultate – prikazujući da ljudi imaju antitela na virus, to jest, da su zadobili imunitet.

Merenje blizine

Druge kompanije su pokazale interes za sredstva praćenja kontakata, tako da mogu precizno odrediti koji su zaposleni možda bili izloženi virusu, bez potrebe da zatvaraju čitave spratove kancelarije ili pojedinačnih proizvodnih pogona, rekao je Tom Puthiyamadam, šef odeljenja za analizu digitalnih proizvoda u PwC-u. On je rekao da zajedno sa svojim kolegama organizuje petnaestak sastanaka dnevno, gde oni komuniciraju sa svojim trenutnim i potencijalnim klijentima, nastojeći da im približi ovu novu aplikaciju.

Jednom instalirana na mobilni uposlenika aplikacija koristi Bluetooth i Wi-Fi podatke, zajedno sa drugim tipovima signala, kako bi odredio blizinu zaposlenih u zgradi kompanije. Aplikacija ne prati nečiju lokaciju niti analizira podatke van poslovnog prostora, rekao je Puthiyamadam.

Ako se ustanovi da je neko od zaposlenih pozitivan na korona virus, administratori iz odljenja ljudskih resursa se mogu prijaviti na veb-portal kako bi utvrdili koji bi to drugi zaposleni možda izloženi riziku na osnovu njihove blizine sa tim zapolenim u određenom vremenskom periodu.

Kompanije, takođe, sada više rade na prikazivanju dolazaka, kao i na sprečavajnu bolesnih da uđu u poslovne zgrade. Neki poslodavci procenjuju da li je, možda, prerano slati im dnevne upitnike u jutarnjem terminu (u kojiima ih proveravaju kako se osećaju), rekao je Leri Gadea, izvršni direktor softverske platforme na radnom mestu Envoy Inc.

On je dodao da je najmanje jedan veliki tehnološki klijent zatražio da se ovakva aplikacija izradi isključivo za sopstvene potrebe. Softver kompanije ’Envoy’, koji se koristi za prijavljivanje posetilaca, praćenje paketa i soba za sastanke je našao svoju primenu u 14.000 kancelarija.

Odgovori na upitnik mogli bi određivati ko dobija pristup kancelariji u firmama. Aplikacija je i “podsetnik” za one koji se osećaju loše da ostanu kod kuće, dok bi zaposleni koji na zadovoljavajući način odgovore mogli dobiti sken-kod, koji im omogućava da iz predvorja uđu u zgradu.

Kompanija za upravljanje pitanjima pristupa ‘Okta Inc.’ će možda ubuduće tražiti od svojih zaposlenih koji žele da rade u jednoj od njenih 12 svetskih kancelarija da se registruju dan unapred i prođu zdravstvenu i bezbednosnu proveru, uključujući i pitanja o njihovoj temperaturi i drugim potencijalnim simptomima, tvrdi Armen Vartarijan, direktor kompanije i potpredsednik interne službe za globalno nadgledanje radnih mesta.

Ljudi koji su razvili ‘Feevr’, uređaj za termičko snimanje koji je razvio X.Labs, kažu da su lansirali opciju prethodne provere po uzoru na jedan već široko rasprostranjeni sistem, koga je na aerodromima uvela američka Uprava za bezbednost transporta. Cilj je da se u objektima smanje redove onih koji čekaju na daljinsku proveru telesne temperature.

Zaposleni se mogu prijaviti na aplikaciju Feevr kako bi od kuće, svakog jutra skenirali lice i izmerili temperaturu pomoću digitalnog termometra. Aplikacija šalje temperaturu poslodavcu, kao i vizuelnu indikaciju “facijalnog pejzaža” uposlenika, koji nagoveštava potencijalne simptome. Ako je temperatura ispod praga groznice, zaposleni dobija propusnicu za taj dan.

Gadea iz kompanije ’Envoy’ rekao je da brojni poslodavci planiraju da, čim uđu u zgradu domaćina, ispitaju goste i posetioce o eventualnim simptomima, kao i na koji način su stigli do njihovih kancelarija. Javni prevoz se, recimo, smatra rizičnijim od privatnog vozila.

Još uvek je malo dogovorenih standarda o tome koji su digitalni alati efikasni i kako ih treba koristiti uz poštovanje privatnosti pojedinaca, rekao je Stiven Feldstin, vanredni profesor na Univerzitetu Bojzi, čije je polje ekspertize digitalni nadzor.

“Ovde smo pomalo kao na Divljem zapadu”, rekao je Feldstin. „U nedostatku federalnih smernica u SAD, ili drugih, čak manje eksplicitnih formalnih propisa, koje su pre norme a ne zakonom uspostavljeni propisi, sada svako ima “pomalo lično” i subjektivno tumačenje tih propisa, u nedostatku strukture ili pravila, u smislu ko šta radi.“

Neki zaposleni bi mogli da se na neki način „suprotstave“ uvođenju ove i sličnih aplikacija, čiji je cilj bezbednost i praćenje zaposlenih isključivo radi zdravstvene zaštite a ne ugrožavanja bilo čije privatnosti; takvi zaposlenici bi, možda, isključivali telefone pri susretu sa drugima, rekao je Šulc. On misli da bi poslodavci trebalo da potpuno transparentno objasne radnicima šta će se verovatno dogoditi ako budu prisiljeni na samoizolaciju, ili ako im se privremeno uskrati (ili skrati) boravak u kancelariji; jer, nedostatak informacija o kretanju na radnom mestu (isključivanjem telefona) uskraćuju se i nužne mere kompanijske zdravstveno-sanitarne zaštite.

Postojeći zakoni o zapošljavanju koji štite od diskriminacije po starosti ili invaliditetu i dalje se primenjuju u pandemiji, a traženje svih zaposlenih da možda na dnevnoj bazi daju zdravstvene podatke (možda tek par njih, ili nekoliko), moglo bi da pred kompanije otvori pitanje pravne odgovornosti, rekla je Dženifer Merigen Fej (Jennifer Merrigan Fay), partnerka za pitanja zapošljavanja u kancelariji globalne pravničke kompanije Goodwin Procter LLP.

Kompanije imaju neke dodatne slobode u pandemiji, rekla je ona. Smernice Bele kuće o povratku na posao pozivaju poslodavce da naprave smeštaj za zaposlene iz ugroženih grupa, uključujući one koji su stariji ili se nalaze u ozbiljnom zdravstvenom stanju. To bi moglo omogućiti da takvi nastave da obavljaju svoj posao od kuće.

“Ako poslodavci kažu ljudima da se ne mogu vratiti na posao ili da moraju otkriti informacije o svom trenutnom stanju, mislim da će to biti apsolutno veliki izazov”, rekla je Merigen Fej.

U svojoj zgradi u Rokfeler Centru, Rehler iz RXR-a predviđa da će se kancelarijski radnici navići na nove procedure, baš kao što su to radili i sa bezbednosnim proverama za posetioce nakon 11. septembra 2001.

Mnogi su se radnici tada nervozno vraćali u svoje visoke kancelarije, podsetio je. Obrtni krstovi (turnstiles) su u kancelarijskim predvorjima postali sasvim uobičajena pojava, prednji stolovi su počeli da traže lične karte, a u garažama se vozila proveravaju na postojanje eksploziva. Ove mere, koje su se nekada smatrale ekstremnim, pomogle su ljudima da se osećaju bezbedno, a mnoge se i danas koriste.

“Vremenom će nešto od te uznemirenosti nestati, i mislim da će se ista stvar dogoditi i ovde”, rekao je Rehler.

Konrad Putzier, Chip Cutter, WSJ.com

Otkosi: