Vladimir Prelovac: uspeh dolazi preko noći, ali nakon 28 godina rada i učenja


“How many cares one loses when one decides not to be something but to be someone.”

Kagi.ai je novi startap Vladimira Prelovca koji menja način na koji pretražujemo internet. Vladimir, koji je pre tri godine prodao proizvod ManageWP svoje firme Devana Technologies, poslednjih godina je interesovanja sa WordPress-a usmerio na druge tehnologije. Priču donosi startaperski portal StartIT.

Vladimir Prelovac (eKapija)

Kada poznavaocima domaće startap scene pomenete ime Vladimira Prelovca, većini je verovtno prva asocijacija Devana Technologies i ManageWP koji je pre tri godine kupio jedan od najvećih registara domena na svetu, GoDaddy. Sada, tri godine kasnije Vladimir više nije u WordPress vodama već je pokrenuo novi startap Kagi.ai kojim planira da potpuno preokrene dosadašnji način pretrage na internetu.

Ideja za novi startap nastala je od svesti o tome da se već nekoliko decenija uobičajeni postupak prilikom pretraživanja na internetu svodi na kucanje pojma na pretraživaču koji kada kliknete search prikaže veliki broj linkova povezanih sa traženim pojmom, a na vama je da u moru izvora izaberete onaj najrelevantniji i potrebna informacija je tu. Iako je ovo veoma jednostavno, Vladimir je zamislio da postoji još jednostavnije rešenje — umesto da filtriramo informacije sa više sajtova ili čitamo celokupan tekst samo zbog nekoliko informacija, njegov startap Kagi.ai treba da omogući korisnicima da dobiju direktne odgovore na postavljena pitanja.

Po čemu je ova aplikacija posebna?

Da bi se uopšte rodio Kagi.ai, bilo je potrebno da Vladimir nakon prodaje ManageWP-a svoja interesovanja sa WordPress-a usmeri na druge tehnologije. U tom smislu govori o tome za čime danas gaji zanimanje i na čemu se suštinski temelji njegov novi startap:

Trenutno interesovanje mi je u polju pretraživanja veba i aplikacija koje koriste mašinsko učenje. Prošle godine smo lansirali prototip Kagi.ai tehnologije, koji je prvi web-scale question-answering sistem na svetu koji koristi unstructured data (nestruktuirane podatke, prim. aut.) sa interneta za odgovore na bilo koje pitanje korisnika.

Kako bi u praksi lakše razumeli kako ova aplikacija funkcioniše Vladimir predlaže da se za primer uzme neko jednostavno pitanje, recimo: Koliko je Sunce udaljeno od Zemlje? Kao odgovor na ovo pitanje za manje od jedne sekunde na Google-u dobijamo oko 60.000 rezultata i veliki broj linkova koji vode do članka na Vikipediji i drugim sajtovima o Suncu, objašnjava Vladimir. A ovakav rezultat zatim zahteva ulazak na sajt, listanje i traženje podatka koji nam je potreban.

Za razliku od ovog tradicionalnog načina, Kagi.ai je zamišljen tako da kada korisnik ukuca isto pitanje odmah dobije odgovor. Kada dobije odgovor aplikacija pruža mogućnost da oceni odgovor i pročita nešto više o tome.

Aplikacija koristi podatke sa veb-stranica i pomoću tehnologija koje obrađuju prirodni jezik izvlači odgovore. Predviđeno je da se tehnologija Kagi.ai koristi u bilo kojem scenariju za nalaženje informacija, uključujući pretraživanje dokumenata i baze podataka preduzeća.

Na svemu ovome radi tim koji na čelu sa Prelovcem trenutno broji šest članova, od kojih polovina radi u Srbiji. Pred svima njima je izazov koji se ogleda u pravljenju sledećeg velikog koraka u svetu pretraživanja:

Imamo jako talentovane istraživače i inženjere koji su se uhvatili u koštac sa ovim najambicioznijim izazovom do sada. Cilj nam je razvoj tehnologije koja će pokrenuti narednih hiljadu milijardi pretraga. Prvih hiljadu milijardi pretraga se desilo na desktopu, drugih na mobilnom telefonu i verujem da će narednih doći kroz natural language/voice npr. pitaćete svoj auto da vam preporuči restoran na putu.

Iako ima nezanemarljivo iskustvo u vođenju kompanija Prelovac ističe da je najnoviji projekat nešto sa čime se do sada nije susretao.

Ova kompanija je drugačija od svih ostalih koje sam imao u smislu da se radi o R&D (istraživanje i razvoj) projektu u grani koja se razvija velikom brzinom i proboji se dešavaju gotovo mesečno. Nemamo ciljne grupe, korisnike i trakciju — sve što je važno je kvalitet tehnologije koja se meri tačnošću odgovora. Trenutno imamo bolje rezultate nego AI assitants većine tehnoloških kompanija (Apple, Microsoft, Samsung, Amazon…) i rame uz rame smo sa Google-om za širinu i tačnost odgovora na pitanja.

Kako Vladimir dalje objašnjava, njihov pristup predstavlja paradigmu gde mogući ulazni materijali koji koriste veštačku inteligenciju ostaju što otvoreniji i što opštiji, radeći na poboljšanju kvaliteta i tačnosti rezultata. Kompanija se odlučila za pristup od vrha ka dnu (top-down), koji je suprotan pristupu koji se danas koristi i u okviru koga je korisnik primoran da pamti komande i vrste interakcija.

Zbog razvoja aplikacije i praćenja tačnosti u odgovorima, kompanija vrši i samostalna istraživanja o uspešnosti digitalnih asistenata. Na osnovu njihovih poslednjih rezultata, Kagi.ai je izjednačen sa Google Assistant-om i ima gotovo tri puta bolje rezultate u odnosu na polsednjeplasirani Siri.

Biznis model koji koristimo je licenciranje tehnologije gore pomenutim kompanijama kada tačnost postane dovoljno visoka (više od 85 odsto, trenutno je oko 60 odsto), ili pokretanje vlastite grane prozivoda (pretrazivač, AI assistant) u ovoj industriji.

Nekad i sad

Devana Technologies nastavila je da radi na projektu najvećeg drona za agrikulturu na svetu (nosivosti od 80 kilograma) kroz Devana Aero i nakon prodaje tog biznisa ove godine, Devana će se zatvoriti. Ovo je za Vladimira kraj jedne ere duge devet godina. Međutim, on ne krije da je kroz razvoj Devane dosta naučio i da se veoma raduje novim izazovima.

Za Kagi.ai sam morao da zaboravim sve što sam naučio do sada jer vodim kompaniju koja nema revenue i verovatno ga neće imati dok ne postignemo željeni cilj u razvoju nove tehnologije — koji se možda nikad neće ni desiti. To je novo za mene i opet na neki način zastrašujuće i zanimljivo kao kada smo kreirali i gradili ManageWP iz Srbije pre mnogo godina. Ono sto je zajedničko je upornost, znatiželja i želja za kreiranjem nečega novog.

Iako već tri godine ne živi u Srbiji, u svojoj zemlji je i dalje ostao aktivan kroz udruženje Živojin Mišić koje je osnovano 2013. godine sa ciljem da podstakne preduzetništvo u Srbiji. U toku je konkurs za nagradu šeste generacije „Najboljih edukatora Srbije”, a već nekoliko godina imaju predstavnike i na globalnom takmičenju najboljih nastavnika.

U produžetku je i pregled globalne zastupljenosti najvećih internet-pretraživača, StatCounter Global Stats

EU startup Inicijativa: smernice u novom sazivu EP


Jedan od glavnih izazova tokom protekle decenije bio je neslućeno ubrzanje naučno-tehnološkog razvoja koji gotovo nijedna zemlja nije u stanju da prati. Stoga su zemlje razvijenog severa i zapada, kako se ispostavilo, doslovce u istoj situaciji u kojoj se nalaze zemlje juga i istoka: posvuda je prisutan nedostatak kvalifikovane radne snage za nove profile tehnoloških zanimanja, ali i nesposobnost/nedostatak kapaciteta da nova znanja i tehnologije budu pravovremeno savladani kroz obrazovni kurikulum. Zato je široko primenjivo rešenje – metod kojim se od školovanih mladih generacija u relativno kratkom roku može “iskovati” relativno uspešni poslovni sloj – zahtev koji se postavlja u svakom vremenu i u svakoj zemlji. Razvoj evropske mreže tehnoloških startup firmi, planski potpomognuta EU fondovima – a pre svega programom Erasmus – biće jedan od prioriteta do 2030.

Evropski digitalni forum

Ideja o Evropskom digitalnom forumu prvi put je izneta u Startup Manifestu, akcionom planu za preduzetništvo i inovacije u cilju pokretanja privrednog rasta u EU kojeg je izradio Club Leaders, neformalna grupa vodećih evropskih tehnoloških preduzetnika.

Evropski digitalni forum (EDF) je nezavisni think-tank namenjen osnaživanju tehnoloških preduzetnika i rastućoj evropskoj digitalnoj ekonomiji.

Kao otvorena platforma, Evropski digitalni forum će na godišnjem nivou praviti Evropski startap-indeks koji će pomoći da se glas javnosti u javnim politikama upozna sa najnaprednijim i najinovativnijim lokacijama za tehno-startapere iz Evropske unije.

Osnivački partneri uključuju kompanije kao što su Telefonica, Orange, Banco Bilbao Vizcaya Argentaria (BBVA) i Evropski investicioni fond (EIF), koji je deo Evropske investicione banke (EIB). Sekretarijatom će rukovoditi Lisabonski savet u saradnji sa Fondom za inovacije Nesta.

Startup Europe

Startup Europe proširuje povezivanje Evrope u jedinstveno digitalno tržište kroz niz inicijativa Evropske unije za povećanje mogućnosti umrežavanja, s posebnim osvrtom na umrežavanje startapova, investitora i akceleratora. Ovaj napredni ekosistem brine o povećanju ekonomskog rasta, investicija i obezbeđivanju većeg broja radnih mesta.

Startup Europe je inicijativa Evropske komisije osmišljena radi povezivanja startup firmi, investitora, akceleratora, preduzetnika, korporativnih mreža, univerziteta i medija kroz niz posebnih mreža. Startup Europe je telo pod vođstvom savetodavne grupe visoko priznatih tehničkih lidera iz grupe savetnika na visokom EU nivou. Pored toga, namera mu je da poveže lokalne startup ekosisteme širom Evrope i poveća njihov kapacitet za ulaganje na druga tržišta, kao što su Silicijumska dolina ili Indija.

Ne manje važno je i da ovo telo svesrdno podržava uspehe i rezultate evropskih preduzetnika, čineći ih vidljivim i nagrađujući ih (npr. Startup Europe Awards).

Inicijativa za osnaživanje EU startapova

Inicijativa za osnaživanje evropskih startap firmi zasniva se na komunikaciji Evropske komisije iz 2016. godine (“Evropski lideri koji dolaze: Inicijativa za startapove i njihovo osnaživanje”, Europe’s next leaders: Startup and Scaleup Initiative), i u njoj su istaknuta dva glavna cilja:

1. Ukloniti prepreke za dalje povećanje i jačanje jedinstvenog tržišta projektima izgradnje ekosistema;

2. Razvijanje daljih mogućnosti umrežavanja, poboljšanje startup ekosistema kroz povezivanje klastera, ljudi i lokalnih ekosistema širom Evrope.

Pored toga, reaguje na zahteve osnivača tehnoloških startup firmi adresiranih u okviru Startup Manifesta i Scaleup Manifesta.

Inicijativa takođe uključuje aktivnosti koje startap firmama pomažu u iznalaženju međunarodnog dosega. Kroz „One Stop Shop“, startapovi i graditelji ekosistema imaju lak pristup svim uslugama finansiranja i drugoj podršci koja se nudi na nivou EU.

Uz inicijative „Startup Scaleup“, Evropska komisija dalje istražuje mere za:

– Olakšavanje uvođenja novih tehnologija;

– Stvaranje boljih mogućnosti u pristupu finansijama i ključnim poslovnim veštinama;

– Maksimiziranje efikasnosti evropskih ekosistema.

Startup Europe i Evropska komisija sarađuju kako bi povećali uticaj svojih inicijativa i ubrzali rast evropske startup scene.

Inicijativa za digitalne inovacije i njihovo jačanje (Digital Innovation and Scale-up Initiative, DISC)

Pokrenuta 2019. godine, Digitalna skupština (Digital Assembly) je plod zajedničke inicijative Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropskog investicionog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Digitalna skupština bavi se rešavanjem problema nedovoljnih ulaganja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) kao i digitalnom ekonomijom Jugoistočne Evrope (CESEE), uspostavljajući prvi regionalni instrument za ulaganja čiji je glavni cilj podsticanje i finansiranje digitalnih inovacija, kao i osnaživanje evropske digitalne startap scene u navedenom regionu.

Startup Europe: izgradnja ekosistema

Startup Europe koordinira rad EU na povezivanju klastera i ekosistema širom Evrope i ima za cilj jačanje koherencije između različitih EU inicijativa. Povezuje nacionalna i regionalna ministarstva, agencije za inovacije i ostale zainteresovane strane.

Projekti „Startup Europe H2020“

U poslednje dve godine finansirano je 14 projekata za izgradnju spona između startup igrača u okviru evropskih ekosistema. Ovi projekti su direktno uključili više od 700 startup firmi, spajajući ih sa investitorima, akceleratorima, preduzetnicima, korporativnim mrežama, univerzitetima i medijima. Konsolidovane mreže i ekosistemi pružaju idealno tle za strukturirani i efikasni rast evropskih startupa i preduzetnika.

Aktivnosti na povezivanju ekosistema

Da bi se ekosistemi povezali u široko rasprostranjenom „univerzumu“ sačinjenom od evropskih regija, bilo je potrebno kreirati događaje na kojima bi se mogli prikazati kroz rad na lokalu, uz demonstraciju metoda za kreiranje lokalnih politika, upravljene na digitalne startup preduzetnike. Lokalni ekosistemi su ključni za jačanje mreža i skraćivanje udaljenosti između zainteresovanih strana. Pored toga,  podstiče otvorene inovacije (unapređenje tehnologije kao javnog dobra), i kroz saradnju. Mere podsticaja čine i sistem kao i metodologija nagrađivanja, koji se usvajaju na pet različitih nivoa (lokalnom – selo, manje mesto, grad; na nivou okruga; regionalnom; nacionalnom; evropskom). Neki primeri aktivnosti su navedeni u nastavku:

Startup Europe Week – 250 gradova povezanih jednim događajem širom EU sa 400 akcija koordinisanih u isto vreme.

Startup Europe Awards – Evropska vizija za razvoj startapova i njihovu dugoročnu uspešnost.

Nedelja evropskih proizvođača (European Maker Week): sajam EU startapova.

Za više informacija o dešavanjima u evropskom startup ekosistemu, posetite sledeće veb-lokacije:

EDCIEvropski digitalni indeks gradova, koji meri zastupljenost IT startup firmi u gradovima Evropske unije.

Startup Hubs (startaperska čvorišta) – Dinamičko mapiranje tehnoloških startapova (Dynamic Mapping of Tech startups): 20 startup ekosistema koji se dinamički analiziraju pomoću API-ja, mapa i zvaničnih kompanijskih podataka.

Startup mapa Evrope (Startup Europe Map) – Mapa graditelja ekosistema: akceleratori, investitori, korporativni programi, javni programi, prostori za saradnju.

Digital education action plan: Komisija je usvojila Akcioni plan za digitalno obrazovanje, koji uključuje 11 aktivnosti za podršku korišćenju tehnologije i razvoju digitalnih kompetencija kroz obrazovanje.

Ostale aktivnosti Evropske komisije za poslovno povezivanje EU građana

Evropska komisija razvija još neke aktivnosti i programe za povezivanje Evropljana i promovisanje inovacija u različitim oblastima povezanim sa inovacijama i startapovima. Primeri za to su EU inicijative Women in ICT, Gateway for women’s entrepreneurship, EU Prize for Women Innovators, i Erasmus for Young Entrepreneurs.

Ursula fon der Lajen je u svojoj agendi za Evropu rekla da, “kao majka sedmoro dece, jako dobro znam šta je potrebno generacijama koje dolaze. Zato je jedan od glavnih ciljeva EU 2019-2024-2030 što bolje i što stabilnije finasiranje evropskog obrazovnog programa Erasmus, kako bismo podigli kompetitivnost Evropljana u odnosu na svet”.

Evropa – uključujući i onaj njen deo koja ne pripada Evropskoj uniji – izgleda da po ovom pitanju deli ista gledišta. Pre nekoliko dana je iz britanskog ministarstva obrazovanja stigla eksplicitna i neuvijena poruka: “Molimo mlade generacije koje treba da odluče šta će da upišu da ne upisuju društvene i umetničke smerove, jer će njihova karijera obilovati bolnim trenucima”.

Zvuči pomalo zastrašujuće, ali i tužno; da li će strukovni model obrazovanja uskoro zadominirati evropskim obrazovnim institucijama i da li će se, u tom slučaju, vremenom izgubiti širina obrazovanja mladih naraštaja Evropljana? da li će Evropa postati “radionica” i “pogon”, ma koliko da se u tom pogonu vešto barata visokim tehnologijama?

Ostaje nada da će se ustanoviti jedan dobar balans, i da kvalitet evropskog obrazovanja neće (previše) trpeti na uštrb specijalizovanih strukovnih profila.

UN: SAD i Kina predvode digitalnu ekonomiju


Ujedinjene nacije u svom prvom Izveštaju o digitalnoj ekonomiji navode da SAD i Kina generišu ogromnu većinu svetskog bogatstva u oblasti digitalne ekonomije.

The Economist

Šamika Sirimane (Shamika Sirimanne), direktorka Odeljenja za tehnologiju i logistiku Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), rekla je medijima da istraživanje za potrebe ovog Izveštaja otkriva da ekonomska geografija digitalne ekonomije ne pokazuje tradicionalnu podelu sever-jug. Stalno je vođena jednom razvijenom i jednom zemljom u razvoju, a to su – Sjedinjene Države i Kina.

Ona je na konferenciji za novinare govorila o pokretanju Izveštaja o digitalnoj ekonomiji 2019. godine u sedištu UN u Njujorku.

Prema ovom izveštaju, SAD i Kina “drže 75 procenata svih patenata vezanih za blokčejn tehnologije, 50 procenata globalne potrošnje na industrijskom tj. „internetu stvari“ (Internet of Things, IoT) i više od 75 procenata svetskog tržišta za rad na računarima po principu otvorenog korišćenja klauda (public cloud computing).

Takođe je naglašen interesantan podatak da ove dve zemlje predstavljaju čak 90 procenata vrednosti tržišne kapitalizacije 70 najvećih svetskih kompanija na digitalnoj platformi.

Sedam “super platformi” – Microsoft, Apple, Amazon, Google, Facebook, Tencent i Alibaba – čine dve trećine ukupne tržišne vrednosti, navodi se u izveštaju.

UNCTAD je isto tako predstavio podatak da Gugl, kada je reč o internet-pretrazi odnosno „surfovanju“ u cilju kupovine/prodaje čini oko 90 procenata globalnog tržišta, a da je Fejsbuk vodeća platforma za društvene mreže u više od 90 procenata zemalja.

Što se tiče Kine, “WeChat (u vlasništvu Tencenta) ima više od milijardu aktivnih korisnika, a zajedno sa servisom Alipay, kompanijom pod okriljem Alibabe, njegovo rešenje za promet novcem obuhvatalo je praktično celokupno kinesko tržište mobilnih plaćanja. U međuvremenu, procenjeno je da će Alibaba imati blizu 60 odsto kineskog tržišta e-trgovine“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je takođe naglasio da se te kompanije agresivno takmiče kako bi ostale u vrhu.

MIT Technology Review

Ovo trgovinsko telo UN-a upozorilo je da dominacija tih platformi vodi koncentraciji i konsolidaciji digitalne vrednosti, a ne smanjenju nejednakosti između i unutar zemalja, apostrofirajući zemlje u razvoju koje tavore na dnu.

Izveštaj ističe ogromne potencijalne koristi od sve veće povezanosti globalne ekonomije, ali poziva i na „usklađene globalne napore na širenju potencijala bogatstva na mnoge ljude koji od toga trenutno imaju malo koristi“.

Rečeno je i da ostatak sveta, posebno zemlje Afrike i Latinske Amerike, znatno zaostaju.

Prema sadašnjim politikama i propisima, takav će se pravac verovatno nastaviti, dodatno doprinoseći porastu nejednakosti, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u uvodnom govoru prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

“Moramo raditi na prevazilaženju jaza između zemalja sa razvijenom digitalnom ekonomijom i onih kod kojih je ova grana tek u povoju ili, čak, i ne postoji,” izjavila je Šamika Sirimane, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije koja je svima od koristi.”

Generalni sekretar UNCTAD-a Mukisa Kituji je rekao da “Moramo odgovoriti na želju ljudi u zemljama u razvoju da učestvuju u novom digitalnom svetu ne samo kao korisnici i potrošači već i kao proizvođači, izvoznici i inovatori, a radi generisanja i zadobijanja većeg obima vrednosti, što je put ka njihovom inkluzivnom prosperitetu. “

On je napomenuo da vlade imaju kritičnu ulogu u oblikovanju digitalne ekonomije definisanjem pravila igre, prilagođavanjem postojećih zakona i donošenjem novih u mnogim oblastima.

“Potrebno je prigrliti nove tehnologije ali na pametan način, poboljšati partnerstva i veće intelektualno liderstvo kako bi se redefinisale strategije digitalnog razvoja i buduće obrise procesa globalizacije”, rekao je prvi čovek UNCTAD-a.

“Moramo raditi na popunjavanju jaza u prisutnosti digitalne ekonomije i visokih tehnologija” napisao je, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Strukovna inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije, koja donosi dobrobiti svima.”

Kathmandu Post

On je naglasio i da višegodišnje globalno usporavanje u direktnim investicijama, trend uzrokovan finansijskom krizom iz 2008. godine, ne treba da brine jedino Afriku jer ona može da očekuje stabilan i konstantan porast ulaganja upravo iz – Kine. Ova dalekoistočna zemlja ne vidi kao prioritet Sjedinjene Države već afrički i latinoamerički kontinent. On je za “Sahara Tribune” rekao da “Afrika treba da iskoristi izvanrednu šansu koja joj se ukazuje i pametno usmeri nove investicione injekcije, “ulaganja koja treba iskoristiti za razvoj trgovine, digitalizacije i obuku u STEM oblastima”.

Kao Generalni sekretar UNCTAD-a, tela UN čiji je glavni zadatak poštena, “fair share” podela znanja, Kituji već godinama zagovara ravnomerno, pravedno i globalno širenje trgovine, znanja i tehnologija – ne samo u teritorijalnom već i u rodnom smislu (UNCTAD OnLine)

On je napomenuo i da današnji profili poslova ali i zahtevi novog doba postavljaju izuzetno velike izazove pred zemlje razvijenog Zapada i Severa, koje takođe shvataju da je rešenje u “promeni navika” njenih građana i svesrdnom prihvatanju lifetime tj. celoživotne obuke/ školovanja, što je jedan od primarnih globalnih ciljeva zacrtanih UN Agendom 2030.

Povodom dokumenta UNCTAD-a „Izveštaj o tehnologiji i inovacijama: Korišćenje graničnih tehnologija za održivi razvoj“ (‘Technology and Innovation Report: Harnessing Frontier Technologies for Sustainable Development’), on  je primetio da „Živimo u vremenu tehnoloških promena koje su bez presedana po svom tempu, obimu i dubini uticaja. Iskorišćavanje tog napretka je najsigurniji put kojim će međunarodna zajednica uspeti da ispuni ciljeve UNDP Agende za održivi razvoj 2030 (Sustainable Development Goals SDI 2030), a radi dobrobiti svih ljudi, svetskog mira i prosperiteta.“

 

Hong Xiao (at United Nations | China Daily Global 

FES, UNCTAD, UN, Tagesschau

Srpska programerska scena: Dobar vetar i mirno more


Rezultati istraživanja programerske scene u Srbiji jasno pokazuju da je sve više žena u struci, da je JavaScript najpopularnija tehnologija, a da su plate seniora porasle, donosi vebsajt StartIt.

“Informatičarke bez granica”: grupu Code4Mitrovica sačinjava 10 srpskih i 10 albanskih devojaka (na slici: Aleksandra Saška Lazarević). Organizatori: Girls Coding Kosovo. Foto: GCK.

Pred vama su dugo očekivani rezultati istraživanja srpske programerske scene. U narednim redovima pišemo o tome u kojim tehnologijama rade domaći programeri, gde su se obrazovali, koliko zarađuju, šta planiraju…

Završeno je i treće istraživanje domaće programerske scene koju sprovodi Startit. Ove godine je 1.108 srpskih programerki i programera odgovaralo na niz pitanja o uslovima u kojima rade, obrazovanju, iskustvima i planovima. U ovom tekstu ćemo predstaviti rezultate koji će dati najširu sliku o našoj programerskoj zajednici.

Ukoliko vas zanimaju rezultati prvog istraživanja iz 2015. godine možete ih naći ovde, a ovde rezultate iz 2017.

Ko čini srpsku programersku scenu?

Za početak, lepa vest je da je i ove godine zabeležen rast procenta žena u ovoj grani — čak 14,5% u odnosu na 12% u 2017. i 11% u 2015. godini. To znači da je Srbija blizu svetskog proseka, a poređenja radi, po istraživanju koje sprovodi Stack Overflow, u SAD developerke čine 11,7% ispitanih.

Što se tiče mesta iz kojih programeri dolaze Beograd je, naravno, prvi. Međutim, primećuje se da se njihov udeo ozbiljno smanjio u odnosu na prethodne ankete — sa 56% na sadašnjih 39,9%. Ove godine čak petina ispitanika zbirno dolazi iz mesta koja pojedinačno ne čine ni 1% scene, što govori o decentralizaciji čitave industrije.Odakle su srpski programeri

Po obrazovanju, ispitanici sa master diplomom su pretekli broj ljudi u industriji koji imaju diplomu srednje škole. Uopšte, ukupan procenat onih sa šestim ili višim stepenom obrazovanja je na prošlom istraživanju iznosio 70,9%, a ove godine se popeo na 73%.

Poslednji stečeni stepen obrazovanja

Naravno, nisu svi završili fakultete i škole „iz struke”. Ipak, od takvih fakulteta, četiri najpopularnija su zadržala svoje pozicije od pre dve godine, s tim što je FTN bitno poboljšao svoj uspeh — za skoro 6%.

  1. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu — 19,34%
  2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu — 13,13%
  3. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu — 9,85%
  4. Prirodno matematički fakultet, Beograd — 6,21%

Visoka škola elektrotehnike i računarstva je pala na šesto mesto sa 4,69%, a za malo ju je pretekao:

  1. Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu — 4,81%

Po senioritetu, postoji gotovo ravnomerna raspodela — 33,2% juniora, 30,4%mediora i 36,4% seniora. Pritom, juniori u proseku imaju 28 godina, mediori su stariji samo godinu dana, a seniori imaju 35. Srpski seniori u proseku rade nešto više od 11 godina, mediori 4 godine i 4 meseca, a juniori su u industriji godinu i po dana.

Ono što stoji kao mračan oblak nad programerskom scenom Srbije i dalje je podatak o tome koliko njih planira da je napusti — 29,6%. Čak 6,6% je već počelo da vuče poteze zbog kojih se verovatno neće naći u našoj sledećoj anketi.

Procenat programera koji je razmišljao da napusti Srbiju

Šta tačno rade naši programeri?

Back-end programeri i dalje čine najveći deo ispitanika sa 46,31%, a slede ih front-end sa 25,22%mobile sa 7,48% i data processing sa 6,9%. Ove godine kao opciju nismo ponudili full-stack developer, jer smo želeli da saznamo šta je primarni posao naših programera. Ipak, njih 4,7% se naknadno izjasnilo upravo kao full-stack, što predstavlja procenat onih koji de facto nemaju samo jedan, primarni zadatak.

Udeo po programerskom profilu

Razvijanje za web dominira u Srbiji sa 71,6%. Ove godine standalone čini 19,6%, a razvijanje za mobilne platforme 8,8%, čime je povećana razlika između ove dve vrste platformi u odnosu na prethodno istraživanje.

Naši developeri postaju disciplinovaniji i sa verzionisanjem koda, pošto ove godine samo 8,5% ništa ne koristi, u odnosu na prethodnih 10%. Od onih koji verzionišu, 81,5% je na Gitu.

Ono gde se razlikujemo od svetskog proseka je omiljeni operativni sistem za razvoj. Dok je Linux u svetu izbio na prvo mesto, kod nas je on i dalje treći sa 23.7%, iza Mac OSa sa 25,1% i Windowsa sa 51,2%.

Prethodno istraživanje je pokazalo da su Java, PHP i JavaScript najpopularnije tehnologije među našim developerima. Međutim, i tada su razlike između ove tri tehnologije bile veoma male.

Ove godine raspored je promenjen. Najpopularniji je JavaScript sa 21% ispitanika koji pretežno rade u njemu, a na drugom mestu Java sa 18.2%. Skok je napravio C#, koji je sa 16,5% pretekao PHP za koji se izjasnilo 12,5% ispitanika. Python i kod nas, kao i u svetu, beleži kontinuiran rast, pa se sada nalazi na petom mestu sa 8,9%.

Dominantan programski jezik u kome rade srpski programeri

Ubedljivo najveći deo ispitanika želi da nastavi da se usavršava u svom dominantnom programskom jeziku. Svejedno, zanimljivo je da su Python, Go, Kotlin i Swift za domaće developere mnogo češće želja nego okruženje u kome zapravo rade.

Dominantan vs željeni programski jezik

Na koji način su zaposleni domaći developeri?

Tradicionalni vid zapošljavanja (u firmama) beleži pad. Umesto 86% iz 2017. godine, sada se 81% zapošljava na taj način. Isključivo frilensingom se bavi skoro 8% ispitanika. Vlasnici firmi koje zapošljavaju druge ljude čine 5,5%, a isti procenat je i onih koji u trenutku popunjavanja upitnika nisu imali posao.

Naravno, među tradicionalno zaposlenima postoji i nezanemarljiv broj onih koji rade „sa strane”. Čak trećina ispitanika je odgovorila da frilensuje pored redovnog posla. U proseku, 42% njih tome posvećuje manje od pet sati na nedeljnom nivou, 25% između pet i deset, a 5% više od dvadeset sati.

Što se tiče planova za budućnost, nešto manje od 30% ispitanika bi želelo da pokrene sopstveni biznis. Skoro duplo veći procenat frilensera već radi na tome nego tradicionalno zaposlenih.

Da li planiraju da pokrenu sopstveni biznis

Najveći broj današnjih preduzetnika, skoro 60%, pre osamostaljenja radio je u nekoj drugoj firmi, a nešto više od petine je pravo sa studija uletelo u preduzetničke vode.

Čime su se naši preduzetnici bavili pre preduzetništva

Primećuje se mali porast broja onih koji rade u firmama stranog porekla — sa 38% na 40% — nauštrb onih koji rade u firmama domaćeg porekla —n sa 49% na 47%. Ostalih 13% čine firme koje se nalaze u mešovitom vlasništvu.

Dve trećine programera ne radi prekovremeno, ali ono što bi svakako moglo da se popravi je činjenica da je samo 56% onih koji rade kompenzovano na bilo koji način.

Koliko su naši programeri zadovoljni na poslu?

Čak 72,7% srpskih programera svoje zadovoljstvo na poslu ocenjuje sa najmanje 8. Prosečno, ocena za čitavu granu iznosi 7,66.

Ocena zadovoljstva na poslu

Sličan prosek se održava i kada posmatramo zadovoljstvo na poslu u odnosu na mesto rada, kao i zadovoljstvo u odnosu na tehnologiju. Od većih centara, najzadovoljniji su programeri koji rade u Subotici sa prosečnom ocenom 8,07. Za njima slede programeri u Nišu sa 7,79Novom Sadu sa 7,76Beogradu sa 7,64 i Kragujevcu sa 7,5. Od tehnologija najzadovoljniji su oni koji rade u C++ sa 8,62Pythonu sa 8,05JavaScriptu sa 7,92SQLu sa 7,91 i Javi sa 7,58.

Ne treba biti preterano mudar i zaključiti da oni koji su kompenzovani za prekovremeni rad osećaju veće zadovoljstvo od onih koji nisu. Ipak, nije na odmet napomenuti da je njihova prosečna ocena 7,85, nasuprot 7,05 od njihovih kolega koji imaju manje sreće sa svojim poslodavcima.

Od pogodnosti na poslu, naši programeri najčešće imaju fleksibilno radno vreme — čak 77% ispitanika. Od kuće može da radi nešto više od dve trećine njih, a polovina ima službena putovanja. Ne zaostaju mnogo ni dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni plaćene obuke i treninzi.

Pogodnosti na poslu

Kako poslodavci i radnici pronalaze jedni druge?

Na sledećem grafiku se može videti da poslodavci najčešće kontaktiraju potencijalne zaposlene preko specijalizovanih platformi, poput LinkedIna, i to u 73% slučajeva. Juniore kontaktiraju i preko emaila, a pametan korak je i da se prijave na neko dešavanje u organizaciji poslodavca, posle čega ponekad mogu da očekuju poziv. Naravno, sa porastom senioriteta raste i šansa da će ih neko prvi kontakirati, umesto da oni to sami rade.

Na koje načine poslodavci prilaze potencijalnim zaposlenima

Ipak, iako su platforme poput LinkedIna daleko najpopularnije za stupanje u kontakt sa potencijalnim zaposlenima, oni koji trenutno imaju posao su do njega najčešće dolazili preko preporuke. Za juniore, koji još uvek nisu uspeli da steknu kontakte u industriji, najsigurnije je da se prijavljuju na oglase.

Kako su naši programeri došli do trenutnog posla

Ukoliko poslodavci žele da postanu privlačniji za potencijalne zaposlene, mogu da im pruže neke od uslova koje su ispitanici izdvojili kao glavne razloge zašto su prihvatili trenutne poslove:

  1. Zanimljivi projekti — 33%
  2. Dobar odnos količine posla i plate — 25%
  3. Viša plata — 18%
  4. Kvalitetniji odnos sa poslodavcem — 12%
  5. Bolji tim — 10%
  6. Bolje radno vreme — 2%

Plate

Stigli smo i do dela koji verovatno sve najviše zanima. Naše istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da juniori u proseku zarađuju 700€, mediori 1.299€, a seniori 2.261€.

Najnoviji rezultati pokazuju da je prosečna neto plata juniora ostala praktično ista — 696€. Međutim, prosečna neto plata mediora je porasla na 1.444€, a seniora na 2.619€.

Ako uzmemo u obzir tehnologiju u kojoj rade, u proseku najviše zarađuju programeri koji koriste Elixir, Go, Objective-C, C++ i Kotlin. Za juniore je najisplativiji C++, za mediore Elixir i C++, a za seniore Go.

Formalno obrazovanje je dobar pokazatelj visine plate kojoj programeri mogu da se nadaju: viši stepen – više para.

Prosečna plata u odnosu na stepen stručne spreme

Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovoj anketi, a onima koji su zainteresovani na sajtu OpenData inicijative dostupni su podaci u otvorenom i mašinski čitljivom formatu. Ove godine smo prvi put otvorili podatke uz pomoć Heapspace zajednice, i to ne samo za ovu već i za prethodne dve ankete.

Napomena: Za potrebe ovog istraživanja iz originalnih podataka su izbačeni outlier-i (tj. neobične vrednosti), ali smo otvorili netaknute podatke jer smatramo da je fer prema zajednici da dobije sve podatke koje smo prikupili.

Gledati a ne razumeti: “stvari”


Kada “znamo da ništa ne znamo”, iako netremice gledamo u “nešto” sa velike blizine? Nedostatak informacija čini takve stvari nepoznanicom – sve dok u pomoć ne pritekne internet-zajednica.

40 puta ljudi nisu imali pojma u šta su to gledali, ali je neko na internetu odmah znao o čemu se radi. Sledi 40 fotografija koje predstavljaju ove “nepoznate” predmete.

Internet je prava riznica znanja. A postoje stotine i hiljade „detektiva“ na mreži, koji su spremni da vam pomognu. Subreditt  rubrika, „Šta je ova stvar“ preplavljena je amaterskim i profesionalnim detektivima, kao i stručnjacima koji pomažu drugima da prepoznaju čudne, neobične i neraspoznatljive stvari na koje su naišli. Mudrost i potraga za istinom ove internet-zajednice, kombinovane zajedno, bez premca su.

Zbog toga je veb sajt Bored Panda sastavio listu najbizarnijih stvari u koje su ljudi gledali a nisu mogli da shvate i prepoznaju o čemu se radi, zajedno sa nagađanjima sa subreddit-a o tome šta te „stvari“ jesu. Pokušajte da identifikujete 40 „stvari“ u nastavku. A kada završite, možda nije loše i da pogledate neke druge liste na ovom zabavno-poučnom sajtu koje se tiču najčudnijih „nalaza“ koje korisnici prijavljuju „odasvud“. (Sabrediti su podkategorije unutar Reddit veb stranice. Omogućavaju korisnicima da se fokusiraju na određeni interes ili temu pri objavljivanju sadržaja, koji od čitalaca dobije više ili manje glasova – shodno relevantnosti i sklonostima korisnika).

# 1 Pronašao ovaj prsten u svom dvorištu dok sam se bavio  baštovanlukom. Nakon čišćenja, ne liči na uobičajeni prsten. Ima li neko ideju šta bi ovo moglo biti?

Odgovor: prsten žalosti uz džordžijanske ili rane viktorijanske ere. Inicijali pripadaju voljenoj osobi koje više nema. Obično su izrađivani od zlata, i to čistoće koja iznosi barem 18 karata (18k +); prevučeni su crnim emajlom. Izgleda da je napravljen u periodu između 20-ih i 40-ih godina 19. veka.

# 2 Kakvo je to veliko udubljenje koje se obično nalazi na plastičnim kanticama za mleko?

Odgovor: Ovo konusno ulegnuće služi kao oduška koja redukuje pritisak unutar ambalaže pri udarcu. Ukoliko slučajno ispustite kanticu s mlekom, umesto da eksplodira od unutarnjeg pritiska, ovo udubljenje će kompenzovati silu i tako preduprediti prskanje ambalaže.

# 3 Pronađeno na obalama Atlantika u  Mertl Biču, u Južnoj Karolini. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: slomljeni zub najvećeg od svih predatora u istoriji živih vrsta – megalodona. Tiranosaurus reks je „mališan“ prema ovoj titanskoj ajkuli iz praistorijskog doba, najvećem predatoru ikada koji je postojao na kopnu, u vodi i vazduhu.

# 4 Skenirao sam porodične slajdove iz 1964. „Ovo“ je bilo iznad kuće mojih roditelja u Teksasu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: ostaci gasa i pare nakon lansiranja rakete. Zove se „efekat sumraka“ (Twilight effect). Lansiranje je obavljeno pri zalasku, tako da je sunce obasjalo trag vodene pare i izduvnih gasova koji se odozdo, sa rampe, penju naviše.

# 5 Ovaj čudni „ufačlovani“ automobil. Svetla su bila umotana u tkaninu. Serijski brojevi posvuda. Ima li ova „pojava“ nekog značaja ili je možda samo želja za upadljivošću bez posebnog povoda?

Odgovor: Ovako izgleda automobil tokom testiranja prototip-modela, tako da se tek objavljeni modeli ne fotografišu a i ne objavljuju. Nasumični „talasasti“ obrasci efikasno skrivaju konture i linije realnog oblika šasije.

# 6 Ovo je pronašla čistačica, bilo je „ušuškano“ ispod mog garderobera u spavaćoj sobi (rekla mi je vrlo diskretno, i to je ono što me brine); pokušala sam da „naguglam“ šta bi to moglo biti ali uzalud. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: diktafon. I mada ne prenosi tj, ne reemituje ono što hvata putem bežične mreže, pa… ko god da je ovo postavio, vratiće se po njega. A ako se ovo zateklo u vašem domu, postoji verovatnoća da u njemu imate i „ušuškane“ kamere.

# 7 U Teksasu smo ugledali ovu „mačku“ i isprva smo pomislili da se radi o domaćoj mački, ali kada smo prišli bliže to nam se nije činilo kao verovatan odgovor. Šta je to?

Odgovor: Crni ris.

# 8 Na ovo sam nabasao u svom dvorištu. Da li je ovo samo neka vrsta običnih crva, Ili je u pitanju parazit? (Video sam „disanje“ / imaju neku vrstu otkucaja srca, tako da su očigledno živi.)

Odgovor: dva crva, stvaraju još više crva.

# 9 Pre nekoliko godina pronađen je ovaj „mali čajnik“. Pokušali smo da potražimo nešto slično, ali dosad bez uspeha, bez ikakve ideje o čemu se radi…. Ima li neko ideju šta je ovo i čemu uopšte ovaj jedinstveni oblik?

Odgovor: ovo je „portabl pisoar“ za muške pacijente vezane za postelju. Koristi se za urinaciju, kada osoba nije u stanju da ustane iz kreveta.

# 10 „Četvoroprste“makaze. Neudobno za držanje u bilo kojoj ruci, ide teško i sa dva ali i sa četiri prsta. Kakva je ovo stvar i čemu služi?

Odgovor: ovo su makaze za vežbanje dece u predškolskim ustanovama. Dodatne rupe su tu da bi jedino odrasle osobe tj. vaspitači  mogli da rukuju makazama i pomažu detetu.

# 11 Koja je ovo „slučajna“ betonska struktura na koju sam naišao usred šume?

Odgovor: Betonski bunker tj sklonište za jednog čoveka, potiče iz Drugog svetskog rata.

# 12 Pronađeno u sobi mog tate, stvarno se nadam da nije „nešto“ za „bezobrazne igrice“. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: Svrha mu je ista kao i derezama sa klinovima, koje se navlače na alpinističku obuću (link): stavlja se preko cipela (recimo, poput lanaca za auto-gume) i pomaže obući da se uhvati za led. Nazivaju ih još i „jakovim stopama“.

# 13 Fotografija nastala na višespratnom parkingu. Kakav je ovo „prelaz za pacove“ i zbog čega na tom mestu? Inače, ovde postoje i male rupe u podu i plafonu, s malim lestvama koje ih spajaju.

Odgovor: Tajna industrija Džona Pima: Stepenice i predvorja višespratnih parkirališta obično nisu područja na kojima ljudi zastaju da bi se divili arhitekturi, pa je Džon Pim to iskoristio u svoju korist. Umanjeni model ovog „prelaza“ i merdevine verna su replika nekog prelaza „pravih dimenzija“ i u neku ruku su „razigrani“ način „predloga“  neke alternativne, dosad neviđene uslužne delatnosti na tom delu objekta. Naizgled delujući banalno na toj visini i „bez neke funkcije“, znamo da neki ljudi mogu parkirati automobil godinama, a da nisu svesni prisustva ovog „mosta“,  dok će drugi odmah to primetiti (idejni tvorac koncepta to smatra nagradom za one koji pažljivije gledaju svoju okolinu i uočavaju detalje). Dakle, ako niste sigurni na kom ste nivou parkirali, a treba da osmotrite gde vam je auto – popnete se na ovaj „mostić“ i sa njega bacite pogled na parkirana vozila.

# 14 Pronađeno u tetkinoj „riznici blaga“ . Izgleda kao da je unutra smešteno neko teže parče metala. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ovo je „kamenčić pratilac“ koji se koristi za praćenje odrona na obali. Broj urezan u ovaj „kamenčić“ je neka vrsta „serijskog broja“; zakopaju se na lokaciji podložnoj mogućim odronima, a potom ih pronalaze metalnim detektorima, dalje niz obalu u šindri. Meri se pomak u odnosu na početnu poziciju, samim tim se premerava i koliko je klizište pomerilo tle na toj tački.

# 15 Izgleda mi nekako „sumnjivo“, ali ima nekoliko izmenljivih veličina i čini se da svi imaju neku svrhu. Šta je ovo?

Odgovor: dečji pribor za sklapanje Sneška Belića.

# 16 Ovo ljubičasto nebo u južnoj Kaliforniji, uočeno je u pola dva ujutro i trajalo je samo samo oko 5 minuta pre nego što je izbledelo. Šta je to bilo?

Odgovor: ova „purpurna izmaglica“ odnosno svetlost potiče od posebnih UV panela za indoor farming – lampi koje su prilično uobičajena oprema za uzgoj useva u staklenim baštama. Ovo je boja posebnih baštenskih UV lampi; uz ljubičasti, mogu proizvesti žut ili ružičasti sjaj.

# 17 Časovnik u ustanovi za osobe sa medicinskom asistencijom – zašto su u više boja?

Odgovor: Prevencija dekubitusa (Raznobojni dvosatni intervali na brojčaniku predstavljaju raspored okretanja pacijenta u drugi položaj).

# 18 Prijateljica se upravo uselila u novi stan, a ovo je vrt njenih komšija. Šta ovo predstavlja?

Odgovor: Vudu-oltar.

# 19 Koja je svrha ovih ogledala? Zapazila sam ih u gradiću Trosa, u Švedskoj, pokraj reke. Nalaze se na gotovo svakoj kući.

Odgovor: U Danskoj ove „sobne retrovizore“ zovu “gadespejl”, a na švedskom “skvallerspegel” (ili „trač-ogledalo“): služi za špijuniranje suseda i praćenje ko, gde pretrčava i kada. Ovo je stari izum; u osnovi je ogledalo koje ukućanima omogućava da postignu bolji „pregled“ ulice, iz udobnosti svojih kaučeva.

# 20 Upravo je prešlo preko zebre ispred mene: zumiralo je trotoar pre nego što sam uspeo da ga malo bolje osmotrim. Primećen u Melburnu u Australiji. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: automatizovana dostava, verovatno je u pitanju hrana.

# 21 Primetili smo ovaj čudan pisoar u toaletu u Kelnu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: zove se „Papst“ (nemački izraz za papu). Služi za – povraćanje.

# 22 Naišao na ovo hodajući plažom Olimpijskog poluostrva, država Vašington. Nikad nisam video ništa slično.Šta je to?

Odgovor: Jaja lignje.

# 23 Srebrna kapsula kamuflirana unutar drvenog spremnika, smeštena na drvetu u javnom parku. Kakva je ovo „stvar“?

Odgovor: to je „geo-keš“ (geocache) neka vrsta „tajnog poljskog pretinca“, skladište skriveno na nekoj lokaciji sa ciljem da u budućnosti bude otvoreno. Sudeći po veličini, verovatno da će unutar njega biti samo spisak onih koji su potpisali da su ga pronašli… a potom ga uredno vratili na mesto gde je bio sakriven.

#24 Fotos napravljen kroz prozor mog aviona na putu iz Di-Sija u Las Vegas. Neka ideja, šta je to dole ispod?

Odgovor: rudnik minerala. Upravo ovde je najveće ležište litijuma na svetu.

# 25 Kakva je ovo riba sa čudnim znakovima?

Odgovor: Gvozdena Riba sreće. Sećam se da sam čuo da je nedostatak gvožđa bio ozbiljan problem u zemljama u razvoju usled nepravilne ishrane, koja se sastojala uglavnom od testenina i pirinča, koji su loš izvor gvožđa.

Rešenje za nedostatak gvožđa je pronađeno u „ukuvavanju“ ovakvih ribolikih komada gvožđa sa hranom da bi se povećao sadržaj ovog mikroelementa koji se unosi u organizam; međutim, mnogi su bili sumnjičavi, oklevajući da ih stavljaju u hranu koju kuvaju. Gvožđe je oblikovano u “Sretnu ribu” koja je, po verovanju, pružala dodatne koristi po zdravlje onda kada budete kuvali vodu za jelo uz ovaj metal u njoj.

# 26 Kakva je svrha ovog znaka?

Odgovor: To znači da je zabranjeno plašiti flaminge. Mnogi prenebregavaju taj znak upravo da bi ih – uplašili; ptice tada polete a oni koji su ih poplašili – prave „lepe i efektne““ fotografije.

# 27 Svi ovi „predmeti“ su od drveta, a ova „polica“ visoka je oko jedne stope (oko 35cm). Kakva je ovo stvar?

Odgovor: nazivamo ih „pčelinjim hotelima“; kao što su mnogi već odavno spominjali, oni su za „samotne“ pčele (samotne jer se ne roje s drugima u svrhu razmnožavanja, a takođe zaziru i od kolektivnog rada u košnicama, iako je jasno da u ovom okruženju, u ovim „hotelima“,  ipak, žive jedni do drugih); ovo veštačko stanište može privući i mnoge druge životinjske vrste (insekte, bube). Ovakvi „predmeti” su veštačka staništa koja doprinose poboljšanju ekosistema.

# 28 Koja je svrha ovog lanca?

Odgovor: to je „kišni lanac“, alternativa tradicionalnom sistemu oluka.

# 29 Kakav je ovo „paint ball“ pištolj koji policija koristi prilikom napada na, recimo, dilere?

Odgovor: ovo jeste pejntbol pištolj ali sa biber-sprej municijom. Tehnički gledano, to jeste pištolj za paintball, međutim kuglice koje se ispucavaju sadrže biber-prašak (i nisu u formi aerosola, poput biber-spreja). Efikasan je, a nije smrtonosan.

# 30 Kakav je ovaj čudan „polu-kamionet“ i zašto gura prikolicu sa ravnom platformom? I, u čemu je guranje u prednosti u odnosu na vuču?

Odgovor: Zadatak ovog automobila ili kamioneta je da preparkira hidro-avione ali i čamce. Ovakvo vozilo je bezbednije od uobičajenog koje, za razliku od ovog „ima i zadnji kraj“.

S obzirom da „slika vredi više od hiljadu reči“, ova dva filma ispod će prikazati njihovu namenu bolje od svih slika (a tu je i Google)

# 31 Ovo je već godinama potopljeno u vodi pritoke kraj koje živim. Ne mogu da naguglam o čemu je reč, jer ne znam odakle da počnem. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: To je Quester, spasilačka podmornica koja je bila deo opreme talijanskog luksuznog kruzera „Andrea Doria“ (kojoj je i samoj sada potrebno spašavanje). Potonuo 1956. u sudaru sa švedskim kruzerom kod Nantaketa, pred obalama Masačuseca, i samo zahvaljujući dobroj organizovanosti i požrtvovanosti posade nije stradalo više ljudi (od 1660, život je izgubilo njih 46). U protivnom, ovo je veoma lako mogla biti katastrofa identična onoj koju je doživeo Titanik. „Andrea Doria“ je bio brod za turističke prohteve najbogatijih, ponos Italije i njene brodogradnje, najbrži u to vreme i, kako su ga tada procenjivali – najbezbedniji.

# 32 Moja majka je ostavila izbeljivač da stoji u sudoperi nedelju dana, dok smo bili na odmoru; po povratku smo zatekli ovo. Plesan ili nešto drugo?

Odgovor: izbeljivač je nagrizao tj. najeo (oksidisao) metalne delove vaše sudopere.

# 33 Dvadeset godina istraživanja i Reddit je moja poslednja nada! Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Fosili ribe Crni bubanj. Crni bubanj imao je kratko pljosnato telo sa visoko zakrivljenim leđima, ali ravnog trbuha. Zubi vilice bili su mali i šiljasti, ali grlo je bilo oboružano krupnim, ravnim zubima pomoću kojih je drobio školjke. Ova karakteristika ga razlikuje od srodnih vrsta poput Senki (Pljunaste Sive) ili Kraljevske skuše.

# 34 Kakve su ovo savršene „rupe“ na plaži, i koje je njihovo poreklo – namena? (papuča u blizini je smišljeno „ostavljena“, za skaliranje reda veličine)

Odgovor: ostaci naučnog istraživanja školjki.

# 35 Naredne noći smo imali žurku i jutros smo na kuhinjskom pultu zatekli ovo. Ovaj plastični spremnik bez poklopca podseća na beli prah od krede, i ni na koji način nije osiguran. Poklopac za flašu pored ove „stvari“ je referenca za njenu veličinu. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: služi za obeležavanje štofova koji se koriste u šivenju. Kada se povuče preko tkanine, iz spremnika izlaze tanke linije krede u prahu. Ima ih u nekoliko boja.

# 36 Kakve su ovo plave cevi koje stalno viđam u Berlinu?

Odgovor: služe za istakanje podzemnih voda u reke zbog povišenog vodostaja. Od ranih 1990-ih do danas, nivo podzemnih voda u Berlinu raste. Usled manje potrošnje vode, apstrakcija podzemnih voda je opala i grad se sada mora nositi sa izuzetno visokim nivoom podzemnih voda.

# 37 Zagrizao u Mekdonaldov burger „Double Quarter Pounder“ sa sirom i osetio nekakav „hemičan“ ukus. Otvorio sam i video ovo… a šta je to!?

Odgovor: Bivši zaposleni, možda; više je nego verovatno da su ovo njegove (njene) lateks rukavice koje se koriste pri stavljanju mesa na roštilj.

# 38 Upravo pada s neba, kakva je ovo stvar?

Odgovor: trag kondenzovane vode iz motora putničkog aviona na velikoj nadmorskoj visini. S obzirom da je snimak nastao u svetlu zalaska sunca, oblaci pare poprimaju istu boju kao i bilo koji drugi oblak koji bi imao tu boju pod zalazećim suncem – otuda izgleda kao da „gori“, a zapravo je bele boje.

# 39 Pronađena ispod kreveta. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: mala improvizovana naprava za pravljenje „meta“ (metamfetamin).

# 40 Nađeno u zatvorenoj boci sa koka-kolom. Kakva je ovo stvar?

Odgovor: Ibuprofen (200mg).

Subdreddit forum „Šta je ova stvar“ je veoma široka zajednica: ima preko 1.170.300 korisnika (za sada), što samo pokazuje koliko je ljudi privučeno željom da shvati savremene „misterije“. Ili koliko entuzijasta a la Šerlok Holms, zapravo, noću luta ulicama tražeći slučajeve koje treba rešiti. Nikad ne znate; vaš bi sused mogao biti jedan od ovih svakodnevnih junaka, pomažući drugima da pronađu odgovore na pitanja koja im noću neće dati da spavaju.

 

Jonas Grinevičius / Mindaugas Balčiauskas (BoredPanda)

Webflow: “programiranje” bez blama


Kako je ideja za Webflow, alat za izradu veb-sajtova „bez kodiranja” uspela da njene kreatore dovede do ivice bankrota, da bi potom postala investicija vredna 72 miliona dolara. Startap priču o sjajnom “veb-dizajnu za laike”, svojevrsnom “programiranju bez programiranja” je za portal StartIT napisao Aleksandar Krunić.

Awwwards

Posle mnogo padova i skepticizma na koje su nailazili, danas mogu da kažu da su izgurali ideju u koju su verovali kada mnogi nisu, i da takve, izgleda, na kraju, uvek neko prepozna i podrži.

Godine borbe su iza Webflow-a. Kako piše Forbes, četiri puta je Vlad Magdalin pokušao da napravi kompaniju svojih snova. Izgleda da mu se konačno posrećilo. Godine 2012, Vlad, koji je inače sa devet godina prognan iz Rusije, sa svojim bratom Sergejem i prijateljem Brajantom Čouom napravio je Webflow, iza kog stoji ideja koja mu je došla još na koledžu, gde se zaljubio u programiranje.

On se još tada pitao kako alatke, koje mogu da prevedu drag-and-drop dizajn u čist back-end kod mogu da olakšaju preduzetnicima stvaranje nekog novog Facebook-a ili Airnbnb-a. Ubedio je svog kolegu iz Intuita, gde je radio kao programer, kao i svog brata Sergeja, koji je dizajnirao lokalne e-commerce sajtove da krenu u ovu priču, a plan da brzo dođu do sredstava, preko Kickstartera, prošao je neslavno. Dugovi na karticama su se gomilali, i vreme im je isticalo.

Svoju ideju su, sedam meseci nakon početnog neuspeha, predstavili na Hacker News-u, i postala je viralna. Proveli su još šest meseci radeći na jednostavnoj, prvoj verziji svog proizvoda.

No code princip nije izazivao posebnu pažnju tada, i njegove elemente mogli ste naći u Airtabe-u, Notion-u ili Zapier-u. Webflow nije prvi koji je pokušao da izbaci tehnički kompleksne elemente iz građenja veb-sajtova, ali ono što je ovog puta drugačije je napredak Google Chrome-a i napredne tehnologije koje bi podržale tipove sajtova koji mogu da nastanu Webflow-ovim kodom. Alatka je prvenstveno privukla frilens veb dizajnere, a onda stekla dovoljno trakcije da ubedi Y Combinator da promeni svoje mišljenje i 2013. godine uključi ovaj startap u svoj akceleratoski program.

Awwwards

Webflow je sakupio 2.9 miliona investicija u to vreme, iako su mnogi sumnjali da im je ciljna grupa suviše uska i da ima previše konkurencije, koja biznisima nudi lake alate za građenje veb-sajtova, poput GoDady-ja, Wix-a ili Weebly-ja.

Posle godina borbe, stvari se konačno popravljaju za Webflow. Za njih je stigla investicija iz serije A od 72 miliona dolara (iza koje većinski stoji firma Accel), pa Magdalin i Webflow sada igraju „šahovsku igru” da izgrade ogroman biznis oko no-code programerskog pristupa. Ova investicija dolazi kao priznanje Webflow-u da je sazreo poslovno, nakon dve profitabilne godine i nakon što je broj korisnika dostigao 47.000, a godišnji prihod kompanije postao veći od 20 miliona. Nakon investicije, vrednost kompanije je procenjena između 350 i 400 miliona dolara.

„Vlad je video da se sprema dobra tržišna prilika”, kaže Erik Ben, iz Hustle Fonda, koji je bio jedan od prvih anđela-investitora koji je podržao kompaniju.

“Dali smo im podsticaj jako rano da krenu ka velikim potrošačima, ili da dodaju marketing alatke. Ali oni su osećali da moraju da provedu neko vreme gradeći reputaciju među manjom zajednicom”.

Ubeđeni da imaju drugačiji model od ostalih sajt-kreatora, Webflow je proveo pet godina usmeren na zajednicu frilens dizajnera, pre nego što je krenuo na „veće igrače”. I dalje su mnogi korisnici startapi, iako je na listi klijenata i Dell. U Edgar Allan-u, američkoj digitalnoj agenciji, objašnjavaju da programer sa njihovim alatom može da skrati proces redizajna sajtova klijenata za više meseci. Startapima pomažu tako što vlasnici mogu više da se usmere na biznis, olakšavajući im celokupno programiranje vezano za veb-sajt. Jednostavno rečeno, CEO može da uređuje stranice sajta svoje kompanije, a da „ne zabrlja”.

Awwwards

To je ubedilo Accel, kompaniju koja pruža softversku podršku Slack-u, Atlassian-u i Qualtrics-u, da bude glavni investitor i da veruje da Webflow radi nešto drugačije i novo. Iako generalno služi kao zamena za WordPress, iz ove kompanije veruju da svoj pristup mogu da prošire i van veb-sajtova, pa je prava prilika da se ovom investicijom prošire na druge oblasti softverskog inženjerstva i građenja aplikacija.

Posle mnogo padova i skepticizma na koji su nailazili, danas mogu da kažu da su izgurali ideju u koju su verovali, kada mnogi nisu, i da takve, izgleda, na kraju, uvek neko prepozna i podrži.

Aleksandar Krunić, StartIT.rs

S Mesecom na umu: dva milenijuma lunarne literature


Mesečevo svetlo, krater-lice, vidljivo golim okom, vekovima je izazivalo maštu pisaca i naučnika. Naš prirodni satelit je postao prazno platno: još jedna Zemlja, na kojoj bi pisci mogli da projektuju alternativna društva i satiru na ovozemaljske stvari, kao i plodno polje za testiranje naučnih i tehnoloških spekulacija.

Ilustracija Vernovog romana “Od Zemlje do Meseca” (Heritage Image Partnership/Alamy)

Jedan od pionira lunarne književnosti bio je sirijski satiričar Lucijan iz Samosate koji je živeo u drugom veku nove ere, a čija se istinita priča često navodi kao prva pisana naučna fantastika. Započevši put morem, njegovi putnici se uznose do Meseca na kovitlacu vihora. U ovoj satiri na zemaljske teritorijalne sukobe, susreću se sa ratom između Sunita i „Munita“ (Moonites). Lucijanovi stanovnici Meseca su visoki humanoidi, obučeni u odela satkana od stakla, a žive na – žabama.

„Moralija“ grčkog biografa Plutarha (Lucius Mestrius Plutarchus, AD 100) je verovatno prva imala takav narativ za uvođenje naučnih ideja; Sadrži dijalog koji se može tumačiti kao rana astronomija, dodirujući blisko posmatranje lunarne površine i njen izgled u različitim fazama orbite.

Lunarna književnost počela se kristalizovati u previranjima tokom renesanse, i probila se u sedamnaestom veku. Podražaji su bili lunarna opažanja Galilea Galileja uz zagovaranje heliocentrizma, kao i susreti imperijalnih putnika sa zemljama i narodima Amerike. Nemački astronom Johan Kepler je, na primer, predvideo da savršenstvo leta nad planetom može dovesti do kolonizacije Meseca. Njegov „Somnium“, objavljen 1634. godine, pisan pod uticajem i Lucijana i Plutarha, postavlja svoju priču kao san koji Kepler ima o islandskom dečku zvanom Durakotus (Duracotus). Prenesen iz Zemljinog gravitacionog polja od strane demona, Durakotus putuje na ostrvo Levaniju (Mesec), naseljeno bićima “monstruozne veličine”. Ovde dečak istražuje dve mesečeve polovine (svetlu i tamnu) i stiče nove perspektive o Zemlji, otkrivajući Keplerovu nadmoć nad kopernikanskom astronomijom.

Keplerov okvir prati engleski istoričar Frensis Godvin u filmu Čovek u Mesecgradu (The Man in the Moone, 1638), navodni izveštaj španskog begunca Dominga Gonzalesa koji se kreće po Mesecu leteći na imaginarnoj vrsti divljeg labuda (“gansas”). Pogledi na Zemlju „odozgo s Meseca“ ispisani su u stilu naučnih spekulacija o svetlosti, planetarnim kretanjima i “privlačnoj moći” Meseca. Godvinovi utopijski vanzemaljci komuniciraju putem „melodija i čudnih zvukova“. Još važnije, njegova naracija asimiliše aspekte tada nove astronomije, kao što su orbite nebeskih tela. Mesec je, kao predmet ljudske fascinacije, postao svet sam po sebi.

Nekoliko decenija potom na red je došao „Drugi svet“ francuskog pisca Sirana de Beržeraka: Komična istorija država i Carstva Meseca (koji se takođe naziva i „Putovanje na Mesec“, 1657). U njoj, jedan Sirano pretočen u maštu pokušava da dođe do Meseca noseći bočice pune rose u bizarnom pokušaju da iskoristi sunčevu energiju. Kada to ne uspe, vatromet vezan za njegovu “Mašinu” – primitivnu raketu – pravi trik. Tokom svog boravka među još uzvišenijim Lunarijancima, Sirano čuje o magnetizovanim letećim uređajima, pa čak i biva svedok upotrebe audio-knjiga. A onda, poput Sviftovog Gulivera koji se zadesio u Brobdingnagu, sledi tako intenzivno propitivanje domorodaca o njegovoj kulturi da vremenom počinje da sumnja u svoj ljudski identitet.

Kroz takvu dislokaciju, pripovedanje o Mesecu, „lunarni narativ“, vremenom postaje drugi i drukčiji okvir Zemlje – antropološki obojeni objektivi upereni na čitavo čovečanstvo. U avanturi engleskog romanopisca Danijela Defoa koju je pretočio u „Ujedinitelja“ (The Consolidator, 1705), protagonista putuje na Mesec u kočiji prekrivenoj perjem. On pronalazi kulturu koja je usavršila niz optičkih instrumenata. Koristeći lunarne “naočari”, on opaža ne samo ovaj novi svet već i ograničenja i nedostatke zemaljskog društva.

Kobo.com

Kobo.com

Putovanje u Keklogaliniju (Voyage to Cacklogallinia, 1727), od strane pseudonimnog “Kapetana Semjuela Branta” (pravi identitet nepoznat), sadrži prelepe mesečare koji se zovu Seleniti, i koji Brantu nude mudrost a ne materijalno bogatstvo, parodirajući finansijsko-špekulativne prevare kao što je to 1720. godine bio Finansijski mehur Južnog mora (South Sea Bubble“).

Kompanija  South Sea, koja stoji iza “finansijskog balona”, upletena je u okrutnosti atlantske trgovine robljem. Gorka stvarnost imperije neizbežno prodire i u ondašnju lunarnu literaturu iz osamnaestog i devetnaestog veka. Američki pisac Vašington Irving se oslonio na lunarno pisanje kako bi ubacio anti-imperijalističku parabolu u Knikerbokerovoj „Istoriji Njujorka“ (1809). Nakon što je ocrtao prve brutalne kontakte Evropljana sa Indijancima, on poziva čitaoce da porazmisle o invaziji lunarnih ljudi veštih u “umetnosti istrebljenja”, protiv koje Zemljani nemaju odbranu.

Kolonijalističku pretpostavku, naime – da će kontakt izazvati sukob – postavlja američki pisac Džordž Fauler u svom letu na Mesec (1813.). Ovde, svemirski putnik Randaltus biva zapanjen otkrićem da su Lunarijanci slični Zemljanima. On mirno deli svoje uvide u pomračenja i fizički Mesec, svojevrsno izlaganje astronomije koje svoj auditorijum ostavlja u strahopoštovanju prema ovom “tumačenju zakona prirode”.

Sve češće, lunarna literatura se isticala u naučnim dostignućima koje su objavili mediji. Godine 1835, dva prevaranta na Mesecu su iskoristila ovaj odnos. U jednom, novinar Ričard Adams Loke napisao je i objavio šest članaka u njujorškim novinama The Sun. Njih su najavili kao “velika astronomska otkrića” – navodno reprinti nalaza objavljenih u časopisu Edinburgh Journal of Science poznatog astronoma Johna Herschela. Upoznati s tehničkim detaljima o Heršelovom novom teleskopu, oni kombinuju opise lunarnog terena sa navodnim viđenjima „smeđih četvoronožaca“ i krilatih humanoida.

Druga prevara, koju je Edgar Alan Po objavio u časopisu „Južni književni glasnik“ (Southern Literary Messenger), bila je „Neuporediva avantura jednog Hansa Pfaalla“. U formi novinskog izveštaja, Po opisuje časopis izmišljenog Pfaalla, koji beleži putovanje do Meseca u balonu opremljenom mašinom koja svemirski vakuum komprimuje u vazduh. Prisutni su kratki osvrti na Zemlju i vulkanski Mesec, i “ružne male ljude” u lunarnom gradu. Ali Pfaallova obećana naučna otkrića se nikada ne otkrivaju usled „uznemirujućih“ razloga.

Tri decenije kasnije, francuski pisac Žil Vern „ukačio“ se na rastuću lunarnu literaturu u formi “Mesečeve romantike” u svom romanu “Od Zemlje do Meseca” (1865). Uz moderne detalje poput finansijske podrške za let, tehnološki i naučni detalji su bili ambiciozni. Priča zavisi od broda Kolumbijad (Columbiad), koji je lansiran na Mesec iz super-topa na Floridi (jedan pregled ove knjige iz 1880. u The Pall Mall Gazette je skovao termin „svemirski brod“ kako bi ga opisao). Vern je detaljno izračunao njegov ugao i brzinu, koje je docnije ismevao Artur Klark u svom predgovoru izdanju Velsove knjige „Prvi ljudi na Mesecu“ iz 1901. godine.

Potonji su izbegavali obimne matematičke kalkulacije i umesto toga su postavljali antigravitacionu supstancu, kavorit, sposobnu da pokrene sferičnu čeličnu letelicu „Moonwards“. Dva astronauta, Bedford i Kavor, susreću Selenite, inteligentna insektoidna bića koja žive pod zemljom i nose kacige i naočare. Poput pčela, oni su eusocijalni tj društveno veoma organizovani: poseduju zbunjujući niz različitih oblika i jednog monarha, Velikog Lunara.

Povratak raketarstvu opisan je u romanu nemačkog pisca Tea fon Harboua iz 1928. godine „Raketa za Mesec“ (The Rocket to the Moon), u kojem je opisana potraga za lunarnim zlatom, poduhvat finansijski podržan od strane beskrupuloznih biznismena. Knjigu je adaptirao Fric Lang za film iz 1929. godine, „Žena na Mesecu“. Film je inspirisao genijalnog aeronautičkog inženjera Vernera fon Brauna, koji je kasnije bio ko-autor „Osvajanja Meseca“ (The Conquest of the Moon, 1953). Ovde se opisuje kako bi postojeća infrastruktura mogla omogućiti sklapanje Mesečevih brodova pokraj svemirske stanice do 1978. godine.

Do 1950-ih, naš prirodni satelit je redovno služio kao surogat Zemlje na kojoj su se odvijala politička pitanja naše ere. U naučno-fantastičnom romanu luminantnog Roberta A. Hajnlajna „Raketa Galileo“ (1947), tri tinejdžera istražuju Mesec i pritom na njemu otkrivaju tajni logor nacističkih begunaca, zajedno sa tragovima nuklearnih eksplozija. Klarkova „Zemljina svetlost“ (1955) takođe je dramatizovala tenzije Hladnog rata, praveći kontrast između planetarnih mesečevih naselja i Zemlje kojom se kontroliše iz jednog centra.

Razlika je bila u tome što je Klark – fizičar i pisac – spakovao tekst s podacima o atmosferi i gravitaciji Meseca. Iza njegove naracije leži prikaz načina na koji naučna analiza i otkriće stalno menjaju ili preokreću predrasude o kolonizaciji Meseca. Zaista, on je implicitno imao za cilj da pokaže izvodljivost svemirskog putovanja u svom romanu „Preludijum za kosmos“ (Prelude to Space, 1951), koji predstavlja kvazi-naučni izveštaj o postavljanju misije na Mesec. Tokom naredne dve decenije od pisanja ovog romana, Klarkove su se nade proročki obistinile.

Iako je program Apolo decenijama izgledao kao jednokratan, po sistemu „sad i nikad više“, on je svetu poklonio ideju o kolonizaciji svemira. Od 1969. godine, ova tema je odigrala značajnu ulogu u naučnoj fantastici, bivajući predmet knjiga jedne Ursule Legvin, Neloua Hopkinsona, Pamele Sardžent, Kima Stenlija Robinsona i mnogih drugih – i ponovo je pokrenula američki nacionalni interes za „pravu stvar“. Naši lunarni snovi nisu nestali.

 

Nature 571, 172-173 (2019)