SAD i Kina kreću u “razdvajanje” usled civilizacijskog sukoba, rečeno je na singapurskom forumu organizovanom od strane azijskog ogranka magazina Forbes.
Ekonomisti i poslovni lideri upozoravaju da je „prva faza sporazuma“ o američko-kineskoj trgovini tek kratkotrajno primirje, i da, zapravo, prikriva dublju tranziciju globalne ekonomije.
Procesi razdvajanja su se već odvijali u tehnologiji i proizvodnji, kažu stručnjaci a to razmimoilaženje ostavlja svetski biznis s jednom teškom dilemom.
Dve najveće svetske ekonomije čini se da su „razdvojene“, izjavili su stručnjaci na regionalnom samitu u Singapuru u utorak 15. oktobra, dok su sa govornice opisivali tmurnu sliku budućnosti – i to usred razgovora na visokom nivou između SAD i Kine o postizanju carinskog sporazuma.
Ovaj proces ne samo što će zaustaviti trgovinu i investicije, upozorio je Ho Kwon Ping, izvršni predsedavajući lanca hotela i letovališta „Banyan Tree Holdings“, već će se proširiti i na područja kao što je intelektualno vlasništvo.
“Čini se da su Amerikanci odlučni da se razdvoje od Kine. Kina je uočila da se to događa i shvatila da se i ona isto tako može odvojiti, jer je njena ekonomija dovoljno velika”, rekao je Ho tokom panel-diskusije na godišnjoj Forbsovoj konferenciji generalnih direktora u hotelu Shangri-La.
U petak (11. okt) je američki predsednik Donald Trump rekao da su Peking i Vašington postigli “značajnu fazu jedan dila” tokom dvodnevnih razgovora u glavnom gradu SAD između potpredsednika vlade Lijua Hea, američkog trgovinskog predstavnika Roberta Lajthajzera i američkog ministra finansija Stivena Mnučina. Tramp je rekao da će biti potrebne sedmice da se detalji sporazuma iznesu na papir, ali da su se Sjedinjene Države složile da obustave povećanje carina za pet procentnih poena na kineski uvoz (zakazanog za utorak 15. oktobra), kao i da će Kina ubuduće kupovati veću količinu američkih poljoprivrednih proizvoda.
Juva Hendrik-Vong (Yuwa Hedrick-Wong), glavni ekonomski komentator za azijski ogranak Forbsa smatra ovaj dil tek „primirjem“, ali „samo kratkim zatišjem u ovom dugom i napornom procesu“.
On je rekao i da “Trgovinski rat između SAD-a i Kine naprosto manifestacija mnogo dublje tranzicije u globalnoj ekonomiji, i verujem da Kina priprema svoju ekonomiju da se vremenom odvoji od američke.”
Kineski državni mediji su u utorak (15. okt) počeli da govore o ovim dvodnevnim razgovorima, kao i da je postignut napredak. Globalna tržišta su u sličnom tonu reagovala na ovu vest, i to nakon 18 meseci oštrog carinskog spora između te dve zemlje.
Ali Hedrick-Wong, koji je i stipendista Nacionalnog univerziteta za javne politike pri singapurskoj školi Lee Kuan Yew, rekao je da je globalna ekonomija danas sahranjena u „utvrđenoj neizvesnosti“, onoj koja bi mogla da ograniči ulaganja ali i poveća volatilnost tržišta.
Ho je u međuvremenu rekao da je razdvajanje već bilo izvršeno u oblastima visokih tehnologija i proizvodnje, kao i da je ovaj trend postavio tešku dilemu pred nosioce svetskog biznisa.
“Ovaj proces učiniće da celokupna svetska ekonomija preraste u ekonomski neefikasniju, kao i da će nam takvo stanje predstavljati izazov… jer su i američka i kineska ekonomija prilično važne za poslovne ljude u svetskim okvirima”, rekao je on.
Ho je govorio o tome kako se činilo da dolazi do „sukoba civilizacija“ između Zapada i Kine, pri čemu su dve političke stranke u Sjedinjenim Državama ujedinjene u svom negativnom stavu prema Pekingu.
Sukob je bio očigledan po pitanju različitih pristupa poslovanju u dve države, rekao je on.
Na pitanje da li oseća da će Kina nastaviti da proizvodi više poslovnih lidera kao što je to bio Džek Ma – bivši izvršni predsednik tehnološkog konglomerata Alibaba Group koji je prošlog meseca odstupio – Ho je bio kritičan prema fokusu zapada na start-up preduzeća, dodavši da je to „vrlo američki pogled“ koji romantizuje tehnološke preduzetnike (Alibaba je vlasnik SCMP-a).
“Ako danas pogledate stvarnost američke ekonomije, uočićete da je ne pokreću samo vaša startap preduzeća… Veliki deo posla obavljaju vaše dosadne kompanije sa liste Fortune 100”, rekao je (“If you look at the reality of the American economy today, it is not only driven by your start-ups… Much of the business is done by your boring Fortune 100 companies”)
Ho je dodao da su američke firme ideju o investiranju države u privatna preuzeća obično smatrale „potpuno neprihvatljivim konceptom“, ali i da u Aziji to nije bio slučaj. On je kao primer naveo Singapur, gde su mnogobrojni veliki igrači zapravo kompanije povezane sa singapurskom vladom.
“Nemojte se svoditi na svoj uski pogled na svet niti ga namećite ostatku sveta, da biste potom rekli da, ukoliko ne igramo vašu igru, na vaš način, onda, na neki način, moramo biti omalovaženi”, rekao je Ho.
Hongkonški biznismen Allan Zeman, koji je 1980-ih osnovao Lan Kwai Fong (poznatu i kao LKF), čitavu gradsku četvrt za zabavu i noćni život, dotakao se globalnog razmimoilaženja stavova po pitanju Hong Konga, u kojem su trenutno antivladini protesti.
“Strani mediji terciraju ovoj deci koja traže opšte izborno pravo i govore da žele izborni zakon tipa ‘jedan čovek, jedan glas’… Oni se sada žale Amerikancima i Britancima, govoreći da im Kina limitira slobode”, rekao je Zeman. „A to nije tako. Živeo sam u Hongu Kongu 48 godina, i nisam iskusio bilo kakvo potiskivanje sloboda od strane Kine.”
Protesti traju već 19 uzastopnih nedelja, a demonstranti su blokirali puteve, ulazili u vladine zgrade i preduzeća povezana sa ostatkom Kine.
U nedelju je u Kvun Tongu (Hong Kong) policajcu prerezan vrat skalpelom za kutije.
Kineska parada upriličena za Dan državnosti mogla se pogrešno protumačiti kao „armijsko pokazivanje mišića“, uz rizik da inicira povratnu reakciju.
Zeman je rekao da policijske snage nisu obučavane za bavljenje takvim nemirima i da je njeno pojavljivanje na ulicama odmah okvalifikovano kao “brutalna sila”.
“[Video snimci] ne prikazuju početak, naime, onaj trenutak kada je policija navodno isprovocirala demonstrante”, rekao je Zeman.
On je rekao da su problemi u gradu delimično posledica obrazovnog sistema, u kojem mladi „nikada ne uče bilo šta o kineskoj istoriji“. (link: Why mainland students in US don’t sympathise with Hong Kong protesters)
„Ne postoji identitet. Ne znaju da li su Kinezi, Britanci ili Hongkongeri. Svi su, zapravo, zbunjeni“, napomenuo je Zeman.
On je, ipak, dodao i da je nasilje i vandalizam izazvala mala grupa radikala.
“Potencijalno bi trebalo da dovedemo Narodnu policiju, koja je naoružana, a što Kina uopšte ne želi… ali moramo nekako i da vratimo zakon i red u Hong Kong, jer policija danas ne može da izađe na kraj (s ovom situacijom).“
Nakon što se stvari budu vratile u normalu, hongkonška vlada bi morala da porazmisli o pet zahteva demonstranata, rekao je Zeman, koji uključuju puštanje uhapšenih i uspostavljanje nezavisne komisije koja će se baviti ponašanjem policije.
Ali, ovaj biznismen koji je po rođenju Nemac odrastao u Kanadi, verovao je u princip „jedna zemlja, dva sistema“ po kojem Peking upravlja Hong Kongom, jer je Kina toliko puno ulagala u taj koncept.
„Kina ima nešto što možemo nazvati suočavanjem, i to je veoma važno za nju, Hong Kong i svet. Mislim da će se Hong Kong promeniti… Za pet godina, recimo, gde će sve ovo završiti? … Na kraju se mora vratiti univerzalno biračko pravo.“
“Takođe ne možemo imati ovaj populizam, pri čemu bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji”, rekao je Zeman. “Između ove dve krajnosti moramo imati ravnotežu.”