Azijski e-samit: svetski centar za više od 1.400 e-trgovaca


Drugi azijski e-samit održao se 5. i 6. decembra u Kongresno-izložbenom centru u Hong Kongu (HKCEC). Jednodnevni događaj, organizovan od strane Saveta za razvoj trgovine Hong Konga (HKTDC) nudi jednu platformu za istraživanje budućeg razvoja e-trgovine, a prisustvovalo je preko 1.400 poslovnih profesionalaca iz različitih sektora, i e-tailora (relativno nova fraza, miks reči retailer i tailor).

Na samitu su održane dve plenarne sednice, od kojih je prvom predsedavao Ju Hong Koh (Yew Hong Koh), generalni direktor i trgovac na veliko u Kini angažovan od strane kompanije Accenture. Kohu se pridružila grupa eksperata sa panela, stručnjaka za „i-tejlere“ iz čitave Azije, kako bi razgovarali o tome kako onlajn maloprodajni ekosistem može podstaći rast poslovanja, ali i pomoći malim i srednjim preduzećima (MSP) da izgrade svoje brendove.

Šta je to „i-tejlerski ekosistem“?

Sesija je započela tako što je svaki govornik objašnjavao onu ulogu koju njihova kompanija igra u ekosistemu e-tailinga. Kasandra Džirard (Cassandra Girard), potrpedsednica Global Vice-a i šef SAP-ovog odeljenja za korisničko iskustvo u potrošačkoj i turističkoj industriji, objasnila je da SAP ima dugu istoriju pomaganja preduzećima da se tranformišu iz fizičkih prodavnica u „e-radnje“. “To zahteva temeljnu transformaciju, a ne samo korak ka Mreži i da tek tako, odjednom, postanete onlajn”, rekla je Džirard. Njena glavna tema na ovom skupu bila je poboljšanje korisničkog iskustva, što je novo „bojno polje“ na tržištu. Njen cilj: postaviti klijenta kao prioritet i u žižu pažnje – prvo se gleda klijent i sve ono što radi. “Ovo će rezultirati poboljšanim marketingom, prodajom i uslugom”, rekla je ona.

Dženi Čong (Jenny Cheung), šefica korporativnog marketinga za Majkrosoftovu filijalu u Hong Kongu fokusirala se na to kako dobiti jasnu sliku o korisničkim uvidima, njihovim potrebama i problemima, kako bi e-kreatori mogli ponuditi odgovarajuća rešenja. “Ključna je identifikacija uvida kupaca, a to se radi pomoću tehnologije i inovacija”, rekla je ona.

Klej Lijao (Clay Liao), savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu objasnio je da je Guglova uloga bila most između Guglovih klijenata i njihovih klijenata, bez obzira na region, jezik ili kulturu. “Google koristi veb tehnologiju iza scene kako bi svojim klijentima rešio probleme”, rekao je on.

Džozefina Čou (Josephine Chow), koosnivač i šefica Expansion-a u koncept-servisu ShopBack, objasnila je šta je to ShopBack koncept, koji podrazumeva pomoć kompanijama na tržištu da bolje utrže i više cene svoje proizvode, kao i da svojim uslugama raspolažu ekonomično. Oni ShopBack-u plaćaju proviziju samo onda kada postoji uspešna transakcija. ShopBack tada daje deo provizije korisnicima kako bi ih ohrabrili da se vraćaju u ShopBack zarad koristi koju će imati svih 1.500 partnera na njihovoj platformi. Čou je koristila analogiju tržnog centra, pri čemu je ShopBack operater tržnog centra koji pruža stručne usluge prodavnicama i dovodi im kupce uz 10% provizije, da bi zatim pola provizije vratila kupcima kako bi ih ohrabrila da se opet vrate u njihov ekosistem, tj u korist svih „zakupaca“ – korisnika ove platforme za elektronsku trgovinu.

Još jedna govornica na sesiji bio je Šeri Zer (Sherry Zehr), koja predvodi regionalno odeljenje za modu i igračke u kompaniji Shopee, brzo rastućem onlajn maloprodajnom kanalu u jugoistočnoj Aziji i Tajvanu, koji pruža platformu i malim preduzećima a i velikim fizičkim prodavnicama koje žele da svom biznisu pridodaju prisustvo na mreži. “Shopee pruža punu uslugu”, objasnila je Šeri Zer. “To je tržište sa elementima društvenih mreža.” To je, takođe, i kanal za e-kreatore koji privlače masovni internet saobraćaj, obezbeđujući im broj poseta njihovim onlajn prodavnicama u obimu koji oni sami nisu u stanju da postignu. Platforma nudi različite funkcije, pri čemu e-kreatori razgovaraju s kupcima u realnom vremenu. “Ova platforma se dobro prenosi iz domena društvenih medija”, rekla je Zer.

Promene i trendovi na onlajn tržištu

Razgovarajući o promenama koje se dešavaju na online tržištu, Zer je rekla da je ključni trend bio prelazak na mobilne uređaje. U jugoistočnoj Aziji, mnogi klijenti su preskočili eru personalnih računara i otišli ​​direktno na mobilne platforme. “Dostupnost i pristupačnost pametnih telefona pomerila je tržište ka mobilnom upravljanju”, rekla je ona. Shopee je lider u regionu jer je na svoju platformu pridodao funkcije kao što su igre, kvizovi, programi lojalnosti i interakcija kako bi se izgradila lojalnost kupaca, kazala je ona, dodajući da će “trend mobilnosti nastaviti da raste”. Shopee, takođe, pomaže kompanijama u na teritoriji čitave Kine, Hong Konga, Koreje i Japana da ulaze na tržišta jugoistočne Azije sa potpunom logističkom podrškom od tipa „end-to-end“, što je posebno važno u zemljama kao što su Indonezija i Filipini.

Džozefina Čou je razgovarala o zanimljivim trendovima koji se mogu očitati iz dosad prikupljenih podataka u različitim zemljama, a kojih e-prodavci moraju biti svesni. Na primer, najveći obim dnevnih transakcija u Maleziji se odigrava upravo tokom pauze za ručak; u Indoneziji je to između tri i četiri sata popodne, jer je u to vreme pristup internetu na poslu bolji na poslu; u Singapuru, veći broj transakcija odvija se kasno uveče.

Dženi Čong je na skupu u Hong Kongu rekla da su upotreba veštačke inteligencije (AI) i analiza podataka zarad razumevanja prohteva potrošača trendovi koji su u velikom porastu. Ovi trendovi su prava revolucija u načinu pretraživanja na Mreži, rekla je Čong. Na primer, klijentu je potrebno samo otpremanje (upload) slike onoga što žele, a kompjuter će pronaći prodavca tog proizvoda. “Ovo olakšava iskustvo kupovine na Mreži”, rekla je ona.

Usredsređivanje na korisničko iskustvo

Džirardova je naglasila važnost fokusiranja na iskustvo kupaca. E-trgovina je danas posvuda, tako da je važno izgraditi temelj za razumevanje kupca i njegovih prohteva, a onda ta saznanja iskoristiti za pravilno angažovanje, upravljeno u cilju odgovora na njihove potrebe i želje, rekla je ona. Cilj je transformisati iskustvo kupca”, kaže ona. „Fokus na kupca treba da predstavlja kulturu pristupa u modernoj e-trgovini”, rekla je Džirardova. “To nije tek naprosto pitanje korišćenja tehnologije. Preduzeća moraju transformisati svoje metode organizacije. “

U odgovoru na pitanje kako pokrenuti rast, Čong je rekla da je ključ rasta u “Stvarnom razumevanju klijenta”. Upotreba veštačke inteligencije i velikih grupa podataka (big data) omogućava i-tejlerima da poboljšaju stopu konverzije. “Kada kompanije mogu predvideti šta je to što potrošač želi, one tada mogu povećati svoj promet i ujedno smanjiti inventar svoje fizičke imovine.”

Džozefina Čou je rekla da su podaci korisni, iako bi izvlačenje smisla iz njih mogao predstavljati veliki izazov. Čitanje big date zahteva inovativni pristup. “Kompanije treba da iznalaze proizvode koji rešavaju probleme potrošača”, rekla je ona. Takođe je važno da fizičke prodavnice integrišu svoja online i offline iskustva, pošto mnogi ljudi i dalje vole da posete fizičku prodavnicu. Dakle, ShopBack nudi i „cashback“ to jest povratak novca „oflajn“ – u samoj fizičkoj prodavnici.

Šeri Zer je rekla da online kanali mogu pomoći trgovcima da ciljaju i segmentiraju kupce, pa je važno integrisati online i offline iskustvo. “Shopee pomaže maloprodajnim kompanijama da postanu mesta za fokus na kupcima”, objasnila je ona. Sa uslugom koju nudi Shopee, oni se pridružuju tržištu umesto da budu samo jedna izolovana trgovina na mreži. Svaki prodavac koristi druge kako bi izgradio i proširio svoju bazu kupaca. Ovo omogućava vrlo malim i-tejlerima da se pridruže platformi i iskoriste popularnost većih i-tejlera.

Klej Lijao, savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu je na ovom skupu podelio s prisutnima neke veoma važne podatke o značaju trenutnog, takoreći riltajm privlačenja pažnje kupaaca. Prema Guglovim nalazima, 53% korisnika mobilne telefonije gubi strpljenje nakon samo tri sekunde ukoliko ih ono što oni vide ne interesuje, a svaki period od tri sekunde podrazumeva da trgovci imaju potencijalni pad prihoda od 70 odsto. “Važno je učiniti sajtove i mobilne aplikacije što zanimljivijim”, rekao je Liao. Prema njegovim rečima, internet giganti već uveliko traže veliki trend koji će tek nastupiti: na primer, koristeći Google Asistent ne samo da kupuju i prodaju stvari online, već i da ga koriste za upravljanje kućnim aparatima.

Jedno od pitanja iz publike je uključivalo zabrinutost usled velike količine podataka koje kompanije prikupljaju od onlajn kupaca. Dženi Čong je rekla da poverenja treba izgraditi na sistemu poverenja i privatnosti. “Mi smo odgovorni za zaštitu ovih informacija, a ako zloupotrebimo ovo poverenje sada, onda ga više na dugi rok nećemo uspeti da nadoknadimo”, rekla je Čong.

… A ostali događaji usmereni na tehnologiju stvaraju sinergiju

HKTDC održao je ukupno pet događaja u Kongresno-izložbenom centru Hong Kong: azijski E-tailing samit, HKTDC SmartBiz Ekspo (5-7 Dec), HKTDC Hong Kong International Franchising Show (5-7 Dec) i Biznis i IP Azija forum (6-7 Dec), kao i DesignInspire (6-8 Dec). Ovi događaji su se fokusirali na nove tehnologije i pokrivaju različite faze lanca snabdevanja, uključujući istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnju, prodaju i marketing. Oni imaju za cilj da pomognu malim i srednjim preduzećima da povećaju svoju konkurentnost i ekonomičnost, kao i da razvijaju nove poslovne oblasti i tržišta kako bi se prilagodili promenljivom ekonomskom okruženju.

 

Asia Today

Srodni sajtovi:

HKTDC SmartBiz Expo 

Asian E-tailing Summit 

Business of IP Asia Forum

HKTDC Hong Kong International Franchising Show

DesignInspire 

The Global Competitiveness Report 2018


Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) je objavio da je Srbija napredovala za 5 mesta, i rangirana je na 65. mestu na Globalnoj listi konkurenosti prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu.

Srbija je ostvarila poboljšanje i napredak skoro u svim stubovima konkurentnosti, a poboljšanju naše pozicije najviše su doprineli: Makroekonomska stabilnost, Obrazovanje i veštine, Tržište proizvoda i Finansijski sistem. Jedino pogoršanje faktora konkurentnosti zabeleženo je u stubu koji prati razvijenost i kvalitet institucija.

„Od svih stubova koji mere konkurentnost Srbija ima najbolji rang u okviru stubova koji prate obrazovanje i veštine i sposobnost za stvaranje inovacija. Svetski ekonomski forum u ovogodišnjem izdanju Indeksa konkurentnosti posebnu pažnju posvećuje inovacijama i ukazuje na njihov značaj za dugoročni ekonomski rast. S obzirom da su obrazovanje i inovacije blisko povezani, dobri rezultati u ovim poljima daju optimizam u pogledu sposobnosti naše privrede da generiše ekonomski rast u narednom periodu“, izjavila je Jelena Žarković, direktorka FREN-a.

„Čestitam svim građanima Srbije, na sjajnom rezultatu za 21018. godinu. Srbija je napredovala pet mesta na indeksu koji je veoma važan za konkurentnost i atraktivnost naše zemlje za potencijalne investitore. Ono što me još više ohrabruje je što imamo veći rast u odnosu na sve zemlje u regionu i kad posmatrate sve zemlje koje su u ovom indeksu, njih 140, imamo rast iznad proseka. To dokazuje da smo na pravom putu reformi našeg sistema i da iz godine u godinu povećavamo kvalitet života i životni standard građana Srbije. Kad imate dobre rezultate u obavezi ste da imate još bolje i ukoliko nastavimo ovim tempom brzo ćemo ući u top 50. To je naš cilj. Nadam se da ćemo sledeće godine predstaviti još bolje rezultate“, izjavio je ministra finansija Siniša Mali.

Najveći napredak u odnosu na vrednost iz prethodne godine, ostvaren je unutar stuba Makroekonomska stabilnost. Takođe, najveći doprinos poboljšanju pozicije doneo je stub koji prati razvijenost i stabilnost Finansijskog sistema.

„Gledajući iz ugla privrede, možemo da kažemo da smo svedoci da se dešavaju pozitivni pomaci, da se administracija pokrenula, da je uvođenje e-uprave dovelo do pomaka u smanjenju državne birokratije, kao i poboljšanje percepcije privrednika o pozitivnim efektima iste. Ima puno prostora za unapređenje konkurentnosti Srbije, od doslednog sprovođenje reformi do fokusa ulaganja u tehnološku spremnost i sofisticiranost proizvodnih procesa. Mi se kao udruženje menadžera fokusiramo na razvoj menadžerskih kadrova i njihovo osnaživanje, da se pripreme i razvijaju i sebe i svoje kompanije za budućnost poslovanja koju donosi digitalna transformacija. To ćemo nastaviti i u narednom periodu, jer je to izuzetno bitno za konkurentnost naše zemlje, za koju se nadamo da će nastaviti da jača, a time i da ćemo napredovati na ovoj listi“, rekla je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

*U novom globalnom izveštaju o kretanju konkurentnosti u 2018. godini izvršena je značajna revizija dosadašnje metodologije koja se koristila za procenu konkurentske pozicije privreda. Konkurentnost se i dalje prati na osnovu 12 stubova, ali su njihova pozicija, struktura i način kalkulacije promenjeni, kao i nazivi. U skladu sa promenom metodologije Izveštaja o globalnoj konkurentnosti, kao i ranga, rezultati mogu biti uporedivi samo sa preračunatom vrednošću IGK koju je Svetski eknomski forum sproveo za podatke iz 2017. godine i objavio zajedno sa ovogodišnjim izveštajem.

Pozivamo Vas da preuzmete najnoviju rang listu zemalja prema ostvarenom nivou konkurentnosti za 2018. godinu. U prilogu, uz rang listu, biće Vam dostupna analiza položaja Srbije u odnosu na zemlje iz okruženja koja se zasniva na podacima iz Izveštaja Svetskog ekonomskog foruma.

FREN je 2011. godine postao lokalni partner Svetskog ekonomskog foruma na projektu „Global Competitiveness Report“, na trajnoj osnovi. Projekat se sastoji u prikupljanju informacija od direktora domaćih firmi u formi ankete. Na osnovu sistematizovanih rezultata ankete i podataka međunarodno uporedivih baza formira se Globalni indeks konkurentnosti (Global Competitiveness Index) koji predstavlja meru nacionalne konkurentnosti.

Indeks globalne konkurentnosti, smatra se jednim od najvažnijih indikatora prilikom rangiranja zemalja kod kreditora i potencijalnih investitora koji bi mogli da se odluče na poslovanje u jednoj zemlji, a vrednost indeksa dobija se kombinovanjem podataka iz međunarodnih baza i rezultata iz ankete koja se sprovodi među privrednicima.

Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2018

Serbia – The Global Competitiveness Report 2018.pdf

KONKURENTNOST SRBIJE ZA 2018. GODINU.pdf

 

FREN

Amerika i Kina: ključni trenutak


Odnosi između SAD i Kine sada su u ključnoj fazi, a obe strane moraju jasno da porazmisle jedna o drugoj, kako bi pokušali da razluče bitno od nebitnog kroz zamagljene percepcije i pogrešna tumačenja, izjavio je bivši premijer Australije prošle srede, dodajući da je sastankom lidera dvaju zemalja na marginama samita G20 kupljeno još malo dragocenog vremena za obe strane kako bi rešile sve razlike koje ih sučeljavaju.

“Da li smo sada, kako nas je Grejem Alison upozorio,”predodređeni za rat”, ili je sada na delu neka nova strateška ravnoteža između njih?” Kevin Rudd, predsednik Azijskog društva upitao je prisutne zvanice tokom svoje diskusije, za vreme večere koju je ovo društvo priredilo u Njujorku.

On je rekao da, zarad odgovora na ova zaista teška pitanja, ljudi sa obe strane pregovaračkog stola moraju “jasno porazmisliti o našim vrednostima, našim interesima i našem identitetu”.

“Oni nas teraju da pažljivo razmišljamo o onome što je esencijalno, kao i o onome šta nije neophodno, gde treba da postoji kompromis, a šta bi trebalo da ostane sporno”, dodao je on.

Rud je apeluje na to da se pitanje “mora analizirati i što skorije na njega uskoro odgovori”, jer su odnosi između SAD i Kine sada na “potencijalno opasnom terenu – neka vrsta ‘ničije zemlje’ između jednog skupa strateških pretpostavki koje jedni imaju o drugima, i koje stoje poput balasta već nekoliko decenija – a tu je i Hrabri novi svet u kojem se sve može prigrabiti.”

Rud je ovo rekao uoči pokretanja debate o perspektivama budućih američko-kineskih odnosa, stoga je važno da pogledamo stanje njihovih međusobnih odnosa na kraju godine, nakon samita u Buenos Airesu.

Rud je rekao da su sastanak između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Ši Đinpinga prošlog vikenda u Buenos Airesu “kupili dragoceno, iako ograničeno, vreme za sebe ali i za svet”.

Na sastanku tokom prošlonedeljne večere u Argentini, predsednici su pristali da suspenduju planirano povećanje tarifa kineskoj robi vrednoj 200 milijardi dolara, u visini od 10 do 25 odsto.

Što se tiče kineske strane, Ministarstvo trgovine saopštilo je na svojoj veb stranici u sredu da će Kina početi da hitro sprovodi specifične stavke iz pregovora i to tamo gde postoji saglasnost sa Sjedinjenim Državama, uz dalju podršku trgovinskim pregovorima u okviru 90-dnevnog rasporeda i mape puta.

Rud je rekao da postoji pet složenih političkih pitanja oko kojih postoje velike nesuglasice, i koje treba rešiti do isteka roka za postizanje dogovora (1. mart 2019. godine), uključujući bilateralni trgovinski disbalans, ograničenje pristupa tržištu, zaštitu intelektualne svojine, transfer tehnologije i konkurenciju u oblastima tehnologije.

On je rekao da, i pored postavljanja roka za rešavanje tih problema, 90-dnevna pauza bi dvojici lidera obezbedila neko vreme za rešavanje problema njihove domaće ekonomije.

“Tramp će do marta imati potpuniju ideju o položaju njegovog domaćeg ekonomskog i političkog pejzaža, a potom će znati i kakav je stepen bilo kakvog značajnijeg omekšavanja u ekonomiji na koju već utiče monetarna politika, koju je pooštrio Fed”, rekao je Rud.

On je rekao da smatra da postoji mogućnost da će Kina zagovarati globalnu slobodnu trgovinu i ujedno privući pažnju globalni trend prema protekcionizmu koji trenutno ugrožava šire svetske ekonomije s hrabrim najavama o liberalizaciji trgovine u celom svetu.

Kineski ekonomski reformatori su već prisustvovali većem uvođenju u poslove koji su u potpunosti u vlasništvu inostranih finansijskih institucija na svom domaćem tržištu—što predstavlja novi način preplitanja ovih tržišnih kretanja i trendova na kineski sistem, dodao je on.

“Ove godine, na primer, imali smo prilike da vidimo veliku limitiranost stranih ulaganja, pritom „olakšanih“ za ulazak u sektor kineskih finansijskih usluga za 45 milijardi dolara”, rekao je Rud.

Rud je izjavio da je upravo sada zabrinut, a da se ta zabrinutost tiče nesporazuma i pogrešnog tumačenja pripadnika oba ova naroda.

“Moramo biti oprezni na način na koji se ova rasprava – u kojoj svaka strana priča i kritikuje onu drugu – odvija u obe naše zemlje”, rekao je Rud.

Žang Ruinan, Njujork (China Daily, američko izdanje)

Huawei: Brzi rast kineskog poslovnog šampiona u pet grafikona


Huawei je prava „pokazna vežba“ koliko je, zapravo, dinamičan savremeni kineski tehnološki sektor. Poslednjih godina on je imao fenomenalan uspon: od male firme koja proizvodi prekidače za telefonske centrale, do globalnog lidera u tehnološkoj industriji.

Iako je ovaj brend mnogima poznat po mobilnim telefonima, Huawei je svoje prste umešao i u još neke druge poslove: od cloud-usluga, do veštačke inteligencije.

Uprkos rastućoj kontroverzi oko toga da li korišćenje Huaveijeve telekomunikacione opreme predstavlja bezbednosni rizik – čak i „rampe“ na poslovanje ove firme koja je u nekim zemljama nedavno spuštena – pa čak i nedavno hapšenje Mengove  u Kanadi, koja spada među najviše rukovodioce ove firme – ova kompanija je nastavila da korača stabilnom putanjom globalnog rasta.

Taj rast je nastao u pozadini jedne privredno brzorastuće Kine, na svom putu da postane druga po veličini ekonomija sveta, pružajući joj ogromnu bazu na kojoj bi gradila svoje početno tržište, što je odskočna daska za dalju, međunarodnu ekspanziju.

Ono što je za potrošače ovde najznačajnije, Huawei je ušao na tržište potrošačke elektronike, a posebno na tržište pametnih telefona.

Huawei je početkom ove godine nadmašio Apple po broju prodatih mobilnih telefona na globalnom planu. Ova prodaja se statistički ne odražava baš uvek kroz broj telefona koji su stigli do svojih kupaca, mada je ovakav i ovoliki prodor u proizvodnji i distribuciji još uvek dobar pokazatelj porasta popularnosti Huaveija, uključujući i one najskuplje, flagship i premium modele ali i one čija je cena u rangu Honor modela ili niža.

Porast prodaje pametnih telefona dolazi uprkos politički obojenom neprijateljstvu prema brendu u nekim delovima sveta, posebno u Sjedinjenim Državama. Tamo, nijedan telekom-operater ne podržava Huawei, pa dok Amerikanci mogu kupiti Huawei mobilne telefone, oni se u SAD ne prodaju na veliko.

Ali, kada je reč o telekomunikacionoj mrežnoj opremi, koja čini najveći deo Huaveijevog poslovanja, zvanični Vašington ima najvećie i najžešće prigovore.

Sjedinjene Države su zabranile upotrebu Huaveijeve opreme u svojim telekomunikacionim mrežama, upozoravajući na bezbednosne rizike i ujedno pozivajući i druge zemlje da je slede. Ipak, širom sveta, pa čak i na američkom kontinentu, tržište za Huaveijeve proizvode je u poslednje tri godine poraslo.

Odluka Vašingtona da blokira upotrebu Huaveijeve opreme u telekomunikacionoj infrastrukturi temelji se na zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, premda ke ova situacija presilkana i na neka druga mesta: na Novom Zelandu, u Australiji i Japanu.

Uz aktuelni američki pritisak na druge zemlje da je slede na isti način, pokreće se i pitanje da li će u bliskoj budućnosti globalna ekspanzija ove firme biti uskraćena u nekim delovima sveta.

Trenutno, međutim, Huawei uspeva da se drži u jednom od najvećih sektora svog poslovanja – prodaji opreme za mobilne telekomunikacione infrastrukture, što je pre svega potrebno kao podrška uvođenju bržih 5G mreža u budućnosti.

Ali, Huaveijev  dalji rast neće zavisiti samo od političkih stavova u zapadnim prestonicama.

Njegov rast će zavisiti i od toga kako će se proizvodi ovog kineskog tehnološkog giganta nositi sa svojim konkurentima. U prošlosti je ova firma, kao i mnoge kineske kompanije, bivala optuživana zbog kopiranja tehnologija razvijenih na zapadu, da bi, potom, svoje zapadne konkurente podrivala niskim cenama.

Međutim, Huawei trenutno ulaže i podržava mnoge druge globalne aktere u istraživanju i razvoju, nastojeći da stekne prednosti koje će ovoj firmi pomoći u budućnosti.

Sadašnji izgledi za Huawei možda ne izgledaju toliko blistavo – onako kako je blistavo kao što je to bilo nekada – s obzirom na trenutne političke pritiske sa Zapada.

I pored svega, ova je kompanija ipak prebrodila finansijsku krizu koja je zapravo i nije zahvatila, a sve to zahvaljujući moćnom domaćem tržištu u Kini, ističe Stephane Teral, industrijski analitičar u IHS Markit.

Isto bi se moglo ponoviti ukoliko na zapadu izgubi još poslovnih ugovora.

“Huawei je bez problema prošao kroz ovo, jer je bio u mogućnosti da diverzifikuje svoj portfolio u trenutku kada se Kina u privrednom smislu tek uzvinula, uključujući i restrukturisanje telekomunikacija, što je stvarno pomoglo Huaveiju”, rekao je on.

 

Lucy Hooker & Daniele Palumbo (BBC News)

Huawei razočaran ocenom EU da bi mogao biti pretnja po nju


Kineski telekomunikacioni gigant već je suočen sa sumnjama većeg broja zemalja da bi svoju tehnologiju mogao koristiti za špijunažu.

Huawei je “iznenađen je i razočaran” izjavom potpredsednika Evropske komisije Andrusa Ansipa koji je u petak 7. decembra rekao da bi ta kompanija mogla biti sigurnosna pretnja po Evropsku uniju, a što Huawei “kategorički odbacuje”.

Najveći svetski proizvođač telekomunikacijske opreme suočen je sa sumnjama nekoliko zemalja koje strahuju da bi on svoju tehnologiju mogao da koristi za špijunažu, a afera je narasla otkako je 1. decembra u Vankuveru privedena Meng Vanžu (Meng Wanhzou), finansijska direktorka, i čeka odluku o izručenju Sjedinjenim Državama, koje optužuju tu kinesku kompaniju za kršenje sankcija prema Iranu.

“Huawei je iznenađen i razočaran komentarima iznesenim na njegov račun”, objavio je kineski telekomunikacioni gigant, piše AFP a prenosi Hina.

Ansip, poverenik Evropske komisije za jedinstveno digitalno tržište rekao je u petak da bi Evropska unija trebalo da bude zabrinuta zbog Huaweija i drugih kineskih tehnoloških kompanija  usled rizika koji predstavljaju po industriju Unije i njenu bezbednost.

Huawei odbacuje da bi mogao biti bezbednosna pretnja

“Kategorički odbacujemo svaki navod po kojem bismo bili pretnja po sigurnost”, piše Huawei i poručuje: “otvoreni smo za dijalog s potpredsednikom Andrusom Ansipom kako bismo otklonili nesporazume i nameravamo da nastavimo dugotrajnu saradnju s Evropskom komisijom”.

Huawei navodi da je uvek naglašavao svoju nezavisnost kao i da nikada nije koristio opremu za špijunažu ili sabotiranje komunikacija u zemljama u kojima se koristi.

Nijedna vlada nije nikada zatražila neku intervenciju ili prekid rada mreže, navodi Huawei.

Pa ipak, osim za kršenje sankcija protiv Irana, Washington sumnjiči Huawei da je tajni agent kineskih vlasti kao i da je prekršio pakt o nešpijuniranju koji je potpisan pod pređašnjim predsednikom Barackom Obamom.

Ta kineska kompanija pod nadzorom je već duže vremena, a od 2007.  više njenih pokušaja ulaska na američko tržište nije uspelo.

Nakon Sjedinjenih Država, upozorenje su objavili i Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, koji su zajedno sa SAD-om i Kanadom članice saveza obaveštajnih službi pod imenom “Pet očiju”.

Savetnik Bele kuće ne očekuje ‘prelivanje’ na pregovore s Kinom

U vezi s optužbama Velike Britanije, Huawei je rekao da će istražiti bezbednosna pitanja koje je početkom ove godine postavila britanska vlada, javlja Reuters.

Izveštaj koji je potpisala britanska obaveštajna agencija GCHQ, objavljen  u julu, navodi da je tehnička podrška i oprema Huaweija izložila opasnosti britansku telekomunikacionu mrežu.

Jedan izvor iz kineske kompanije otkrio je da će Huawei potrošiti dve milijarde dolara u sklopu napora da istraži te britanske navode.

U međuvremenu, ekonomski savetnik Bele kuće Larry Kudlow rekao je kako ne očekuje da će se kontroverze u vezi kineske kompanije preliti na trgovinske pregovore između SAD-a i Kine.

Trudeau: Kanada nema ništa s hapšenjem direktorke Huaweija

Kanada je obaveštena nekoliko dana unapred o planu za hapšenje Meng Wanzhou, kojoj preti izručenje u Sjedinjene Američke Države.

Kanadski premijer Justin Trudeau tvrdi da njegova vlada nije sudelovala u hapšenju direktorke kineske telekomunikacione kompanije Huawei, Meng Wanzhou na aerodromu u Vankuveru.

Prema njegovim rečima, koje prenosi Reuters, Kanada je obaveštena nekoliko dana unapred o planu za hapšenje Meng Wanzhou kojoj preti izručenje u Sjedinjene Američke Države.

“Nadležne vlasti donele su odluku u ovom slučaju bez političkog mešanja ili sudelovanja. Oni su nas obavestili nekoliko dana unapred da se na tome radi”, rekao je Trudeau novinarima u Montrealu.

Kina traži oslobođenje

Upitan da li je razgovarao s kineskim premijerom ili ambasadorom te zemlje u Kanadi, Trudeau je rekao da nije imao razgovor sa stranim kolegama o ovom slučaju.

Prethodno je kineska ambasada u Kanadi zatražila od kanadskih vlasti da Meng Wanzhou bude odmah oslobođena.

Ona je uhapšena pod sumnjom da je prekršila sankcije SAD-a protiv Irana, objavili su u sredu svetski mediji.

Meng Wanzhou, jedna od potpredsednica kineske tehnološke kompanije i ćerka osnivača tvrtke Rena Žengfeija (Rena Zhengfei), uhapšena je 1. decembra.

Kršenje sankcija prema Iranu

Reagujući na ovo privođenje, Huawei je u svom saopštenju naveo da nije svestan bilo kakve zloupotrebe, dodajući kako je delovanje primereno svim zakonima koji su na snazi.

Wall Street Journal izvestio je ranije ove godine kako američke vlasti istražuju da li je Huawei, jedan od najvećih svetskih proizvođača telekom opreme, prekršio sankcije vezane za Iran.

Američke vlasti pratile su Huawei barem od 2016. zbog navodnog kupovanja američkih proizvoda za Iran i druge zemlje koje su pod američkim sankcijama, izjavili su ranije Reutersovi izvori.

Finansijska direktorka Huaweija optužena za prevaru

Meng Vanghžu je juče izašla pred sudiju u Vankuveru na saslušanje za uslovno puštanje na slobodu.

Finansijska direktorka, koja je prošle subote uhapšena u Kanadi na zahtev Sjedinjenih Američkih Država optužena je za „prevaru“ u SAD-u, rečeno je u petak na sudu u Vankuveru, prenose agencije.

Tužioci ispred kanadske vlade rekli su kako su optužbe protiv nje vezane za to što je Huawei koristio jednu svoju nezvaničnu filijalu kako bi pristupio iranskom tržištu, čime su prekršene američke sankcije.

Tužilac je na saslušanju rekao kako je ona optužena za prevaru. On je rekao kako je Meng uveravala banke da su Huawei i Skycom odvojene kompanije, ali da Sjedinjene Države tvrde kako Skycom jeste Huawei.

Rizik od bekstva

Tužilac se protivi njenom puštanju na uslovnu slobodu jer smatra kako postoji rizik od bekstva.

On je naveo kako Meng ima razloga da pobegne iz Kanade jer joj, prema američkim optužbama, preti 30 godina zatvora.

Ona je, po njegovim rečima, u posedu ogromnih resursa i bila bi motivisana da pobegne iz Kanade i vrati se u Kinu.

Tužilac je rekao i kako je nalog za njeno hapšenje izdat 22. avgusta u Njujorku.

Ćerka osnivača Huaweija uhapšena je u Vankuveru 1. decembra. Kineske vlasti su oštro protestovale zbog hapšenja, tvrdeći da Meng nije prekršila zakon.

 

Izvor: Agencije, Al-Jazeera

1

2

Kanadske vlasti uhapsile finansijskog direktora kompanije Huawei Technologies po američkom zahtevu


Kanadske vlasti uhapsile finansijskog direktora kompanije Huavei Technologies a na osnovu američkog zahteva za privođenje gospođe Meng Vanžu.

Kanadske vlasti su uhapsile glavnu finansijsku službenicu kompanije Huawei Technologies a na zahtev vlade Sjedinjenih Država zbog navodnog kršenja iranskih sankcija, poslednjeg poteza Vašingtona kako bi se slomio ovaj kineski gigant za razvoj i proizvodnju mobilnih tehnologija.

Glasnogovornik kanadskog ministarstva pravosuđa je izjavio  da je Meng Vanžu uhapšena u Vankuveru 1. decembra i da su Sjedinjene Države zatražile njeno izručenje. Portparol je saopštio da je saslušanje zakazano za petak (danas). Gospođa Meng, kćer osnivača kompanije Huawei, Rena Žengfeja, takođe je i zamenica predsednika ove kompanije.

Hapšenje dolazi u kritičnom trenutku po američko-kineske odnose. Predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping su se proteklog vikenda složili da treba da nastupi privremeno primirje u trgovinskim nesuglasicama, kako bi se u međuvremenu pregovaralo o rešenju. SAD su izrazile i druge zabrinutosti u vezi sa Kinom, od špijuniranja i krađe intelektualne svojine, do uspostavljanja kineskih vojnih baza u Južnom kineskom moru. Kina je izjavila da su njene akcije primerene.

Sjedinjene Države su pokrenule kampanju protiv Huawei-ja, kompanije na koju se gleda kao na pretnju po američku nacionalnu bezbednost zbog navodnih veza sa kineskom vladom. Vašington je tokom prošle godine preduzimao niz koraka kako bi sankcionisao veze koja ova firma, navodno, ima sa kineskom vladom. Vašington je prošle godine preduzeo niz koraka kako bi ograničio posao ove kompanije na američkom tlu, a američka vlada je nedavno pokrenula izuzetno snažnu međunarodnu kampanju u cilju ubeđivanja savezničkih zemalja da uvedu slična ograničenja.

Zvanična Kina snažno protestuje zbog hapšenja, i poziva zvaničnike Sjedinjenih Država i Kanade da oslobode gospođu Meng, prema saopštenju koje je objavila ambasada Kine u Kanadi.

Prema onima koji su upoznati sa ovim pitanjem, Sjedinjene Države traže izručenje gospođe Meng kako bi se pojavila na federalnom sudu istočnog okruga države Njujork. Portparol kompanije Huawei je u sredu rekao da je gospođa Meng uhapšena na aerodromu, tokom presedanja na naredni let. “Kompanija (Huawei) pružila je (medijima) vrlo malo informacija u vezi sa optužbama i nije svesna bilo kakvih prekršaja od strane gospođe Meng”, rekao je on. “Kompanija veruje da će kanadski i američki pravni sistemi na kraju doći do pravičnog zaključka.” Portparolka kompanije Huawei je rekla da ova kompanija poštuje sve zakone i propise, gde god da posluje.

Wall Street Journal je u aprilu izvestio da je američko ministarstvo pravosuđa pokrenulo krivičnu istragu o poslovima koje Huawei ima u Iranu, nakon administrativnih subpoena (privođenja radi davanja iskaza) o pitanjima vezanim za američke sankcije, koje su potekle od Odeljenja za trgovinu i kancelarije američkog trezora za kontrolu inostrane imovine.

Gospođa Meng je 2007. godine radila u svojstvu sekretarica upravnog odbora u  Skajkom tek-u (Skycom tech), holding kompaniji u vlasništvu Huawei-j, i koja je, po ovim navodima, iz Hong Konga vodila svoje poslove u Iranu, dok su njeni zaposleni izjavljivali da su radili za “Huawei Skycom”, kaže osoba upoznata sa ovim pitanjem.

Američke vlasti su posumnjale da je Huawei još od 2016. bio, navodno, umešan u kršenja sankcija prema Iranu – u vreme kada je istraživano poslovanje kompanije ZTE Corp, manjeg kineskog rivala nego što je Huawei . a zbog sličnih tvrdnji. Američko ministarstvo trgovine je na internetu objavilo dokumente ove firme, koji su pokazali da je kompanija proučavala kako je njen američki rival, identifikovan samo kao “F7”, vodio sličan posao.

Predstavnik ZTE-a nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Odeljenje za trgovinu je ove godine kaznilo ZTE zbog kršenja uslova poravnanja kaje je usledila kao kaznena mera – gotovo zatvorivši ovu kompaniju nakon što je američkim firmama zabranjeno da joj prodaju svoje proizvode (mikroprocesore i komponente) – ali su joj onda i pružili pomoć – nakon što je ZTE pristao da plati kaznu i ujedno izdvoji sredstva za finansiranje američkog tima za korporativni nadzor.

Dokument iz avgusta 2011. kaže da se Vašington protivio predlogu „F7“ za kupovinu američke kompanije 3Leaf. Ovo je snažno ukazivalo na to da je „F7“ bio pod okriljem kompanije Huawei, koji je 2010. godine pokušao da kupi 3Leaf, samo da bi se sve vratilo u razmatranje nakon što je američki odbor za nacionalnu sigurnost preporučio da se ovaj ugovor ne prihvati.

Gospođa Meng je kineska državljanka koja se pre nekoliko godina nastanila u SAD kao Keti Meng, pre nego što je promenila ime u Sabrina Meng. Kompanija kaže da se pridružila kompaniji Huawei 1993. godine i da je držala različite pozicije u odeljenjima za računovodstvo i finansije.

“Kina će na ovaj potez američkih vlasti gledati kao na eskalaciju aktivnosti upravljenih protiv Huawei-ja, kroz eksteritorijalno izvođenje gospođe Meng iz Sjedinjenih Država u Kinu”, rekao je Džejms Malvenon (James Mulvenon), glavni menadžer u SOS International, firmi koja je kao podizvođać angažovana na poslovima za američko ministarstvo odbrane. “Kina će napraviti ogroman pritisak da se ona vrati (u Kinu).” Huawei je najveći proizvođač opreme za mobilne telekomunikacije, internetske mreže i srodne telekomunikacione infrastrukture. Ova kineska firma je takođe i svetski brend br.2  u proizvodnji pametnih telefona.

Vašington je godinama tvrdio da bi kineska vlada bila u stanju da kroz Huawei uđe u hardver koji ova firma prodaje širom sveta – inostrane čipove koji se nalaze u mobilnim uređajima ove kineske kompanije – kako bi špijunirao ili ometao komunikaciju. Američki zvaničnici kažu da intenziviraju napore kako bi zauzdali Huawei zbog toga što će se bežična tehnologija širom sveta nadograditi na 5G, novu bežičnu tehnologiju koja će putem interneta povezivati daleko više uređaja – fabričke komponente, autonomna samonavodeća vozila i danas već uobičajene i svakodnevne uređaje poput prenosivih zdravstvenih monitora. Američki zvaničnici kažu da ne žele da Pekingu pruže takvu potencijalnu snagu da se umeša u sve veći univerzum povezanih uređaja.

Huawei već dugo izjavljuje da je to kompanija koja je u vlasništvu zaposlenih, i koja nikada nije sprovodila špijunažu ili sabotažu u ime bilo koje vlade, kao i da bi to ugrozilo njen biznis. Iz ove firme kažu da Huawei ne predstavlja ništa veći rizik od svojih konkurenata, s obzirom da imaju zajednički lanac snabdevača.

Neki od najbližih američkih saveznika, uključujući i većinu zemalja engleskog govornog područja iz pakta „Pet očiju“ za razmenu obaveštajnih podataka, preduzeli su aktivnosti shodno instrukcijama sa američkog vrha. Australija je u avgustu zabranila 5G mrežu koju je Huawei već razvio, dok je Novi Zeland prošle nedelje blokirao jedan od svojih glavnih bežičnih operatera da koristi Huawei. Prekjuče (u sredu) je britanska firma BT Group PLC izjavila da uklanja Huawei opremu iz svoje mreže, dva dana nakon što je šef britanske obaveštajne agencije postavio pitanje treba li uopšte da njegova zemlja koristi kinesku opremu.

 

Kejt O’Kif, Stju Vu, Aruna Višvanata, Nikol Hong , Pol Vijeira (wsj.com)

Kako su restorani postali tako bučni?


Dozvolite mi da opišem ono što čujem dok sedim u kafeu i pišem ovaj članak. Kasno subotnje jutro, vreme između doručka i ručka. Ljudi za stolovima tiho razgovaraju. Osoblje zbija šale među sobom, uživajući u predahu dok ne naiđu neki novi gosti. Čuje se kuckanje tastatura mobilnih, zvuk stakla i posuđa za šankom, prihvatnim pultom i radnim površinama u kuhinji, drvo i kamen u susretu sa čašama i flašama. Često se čuje povremena buka mašine za espreso, koja je sve glasnija. U kafeu je mirno – verovatno da je tiho onoliko koliko to može biti… sve dok se ne napuni gostima. Čak i kada je čitav prostor bio u svom najmirnijem i najtišem izdanju, prosečan nivo buke u njemu iznosio je oko 73 decibela (mereno kalibriranim meračem).

Ovo nije nivo buke štetan po ljudski sluh, jer je ta granica iznad 85 decibela – ali svakako nije ni u zoni spokojne tišine. U ostale zvukove koji dosežu 70 decibela spadaju buka autobusa, budilnik ili šivaća mašina. Pa ipak, i pored svega – ovo je i dalje tiho za restoran, i kako u njemu ponajčešće može biti. Za potrebe ove priče, posetio sam još neke lokale, pre svega u Baltimoru i Njujorku; a oni su bili još glasniji: 80 decibela izmereno je u diskretno osvetljenom vinskom baru u večernjim satima; 86 decibela u top-gurmanskom restoranu u vreme branča; 90 decibela u pivnici – nekadašnjoj vatrogasnoj stanici u petak u vreme happy hour ponude s popustom na piće i grickalice.

Razlog za ovoliku buku u restoranima i ugostiteljskim objektima je to što ih arhitekti, zapravo, i ne dizajniraju kako bi bili tihi. Veliki deo ove promene u dizajnu se svodi na promenu ugostiteljskih koncepata: šta je to što prostor čini prestižnim ili pak luksuznim, kao i šta su trendovi u gastronomiji, ili na zanimljivom meniju.

Luksuz nije oduvek bio sinonim za larmu i buku, a tu su i pouke koje su u prošlosti izvukli brojni glamurozni restorani, uključujući tu i aktuelne restorane koji datiraju od sredine prošlog veka. Od 1940-ih, sve do početka devedesetih, luksuz finih restorana ogledao se u sjajnim stolicama, enterijeru od pliša i bogatom dekoru. Važnije je, međutim, to što su u sastavni deo tog luksuza spadala i sama akustička rešenja lokala, upravljena ka rešavanju buke.

Od početka do sredine XX veka, dizajneri su i sami bili zatečeni otkrićem da možda i oni sami mogu preuzeti kontrolu nad akustičkim karakteristikama fizičkog prostora. Baš kao što su automobili i kuhinjski aparati smatrani tehnološkim rešenjima za probleme svakodnevnog života, tako je i ambijentalna buka prerasla u simbol napretka – u epohi sveprisutnih i neizbežnih mašina i aparata, kao i problema koje one proizvode. Ovo je izazov koji iziskuje konkretna rešenja.

Prvobitni akustički materijali bili su pravljeni sa ciljem da apsorbuju snagu zvuka i zvučne energije, a ne da tu snagu „prelamaju“ i ublažavaju specijalno dizajniranim zidovima, plafonima i nameštajem. Ovakav pristup je danas proizveo jedinstveni idiosinkratički zvučni pejzaž.

Smatra se da današnji dizajneri enterijera odbacuju klasične koncepte lokala prisutnih sredinom prošlog veka – retko viđanih i elegantnih enterijera sa podovima od tvrdog drveta i šarenim danskim stolicama elegantno zakrivljenih nogara, smeštenih pokraj dugih, svetlih drvenih stolova. Savremeno oživljavanje ovog stila naginje da ove osobine istakne. Međutim, fotografije restorana između pedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka otkrivaju da su enterijeri bili bogatiji a saloni i noćni klubovii luksuzniji. Trendovi današnjih obedovaonica povezanih sa luksuzom – kao što su tvrde površine i otvorene kuhinje – bili su sredinom veka uglavnom asocijacija za proste, pomalo prizemne i „svetovne“ prostore poput „narodskih“ kafea, kafeterija i restorana.

U svojoj knjizi Smart Casual: Transformacija gurmanskog stila restorana u Americi (Smart Casual: The Transformation of Gourmet Restaurant Style in America), istoričarka dizajna Alison Pearlman pripisuje ovaj izbor uticaju vrhunskih francuskih restorana kao što je Le Pavillon na Menhetnu. Pearlman o dekoru piše ovako: “Obilje cveća uočljivo posvuda, kristalni lusteri i dalje su bili tipični”. Izbor uređenja enterijera je gotovo po pravilu značio sasvim jasnu i precizno koncipiranu akustiku određenog prostora. Zvukovi i nivo buke bili su prigušeni tačno u meri potrebnoj da se istakne kucanje čašama ili zvuk srebrnog escajga, ali takođe i da se istaknu faux pas maniri: onaj ko proizvede neprimeren zvuk bio bi takvom akustikom odmah prepoznat i na neki način „obeležen“, pa je sam prostor diktirao i lepo, prijatno ophođenje bez pravljenja suvišne buke.”

Od tada, tvrdi Pearlman, restorani postaju sve više i više „casual“, razdvajajući vezu između luksuznih enterijera i ukusa dobro stojeće klijentele.

Gatronomsko-restoranski kritičari su dugo imali pritužbe na bučnost današnjih restorana, ali je u poslednjih nekoliko godina međusobno nadvikivanje dostiglo nove vrhunce. Ovakva situacija je veoma nalik današnjim otvorenim kancelarijama: poput njih, i savremeni preglasni restorani izgleda da su pogazili svoju dobrodošlicu i predusretljivost.

To je zato što su glasni restorani – profitabilniji.

Prema Alison Pearlman, blagotvorni trend „obične trpeze“ takođe pomaže restoraterima da vode veće i uspešnije poslovanje. Izgradnja enterijera sa čvrstim površinama (a ne, kao što je bilo sredinom prošlog stoleća, ušuškane u zavese, rips i svakovrsne tkanine koje su prigušivale buku i nepoželjne zvukove) čini ih lakšim (a time i jeftinijim) za – čišćenje. Smanjivanje komada servisa za stolom znači i manje zaposlenih a time i niže troškove poslovanja. I – što su mnogi pisci već beležili – glasni restorani takođe ohrabruju profitabilno ponašanje u restoranima. Šum podstiče povećanu konzumaciju alkohola i produkuje brži promet u restoranima: ne zadržavate se „predugo“, pa svojim odlaskom pravite mesta za neke naredne goste. Više ljudi koji piju više alkohola proizvodi i – veće prihode. Imajući ovo na umu, neki restorateri čak svesno prave svoje restorane glasnijima nego što je potrebno, u pokušaju da maksimiziraju profit.

Pored troškova u dolarima, restorani plaćaju ovu cenu i na druge načine. Pre svega, nezdravi nivoi buke su povezani sa nezdravim izborima hrane i prevelikom konzumacijom alkohola. Za one koji rade „u pozadini“, izlaganje ovim visokim nivoima zvuka može čak značiti da se krše zakoni o radu i bezbednosti na radnom mestu.

Stvari su postale toliko loše da čak postoji i aplikacija koja potencijalnim gostima pomaže da pronađu tiho mesto za obedovanje.

Ovim što sam napisao ne zazivam povratak uštogljenoj, starovremskoj i društveno etabliranoj „finoj trpezi“. Na kraju krajeva, današnji elitni restorani često su i prilično skupi, a ljudi jedu napolju više nego ikada. Umesto tih relikata nekadašnjeg ugostiteljstva, pozdravio bih povratak opuštenijem i spokojnijem iskustvu u restoranu, u kome čujem osobu s kojom sam izašao na večeru, izbegavajući previše pića nakon radnog vremena, a time i mamurluk koji nastupa narednog jutra.

Ova promena mogla bi da ide teže nego što možda zvuči. Bile su potrebne decenije da bi se ustoličio prostor za tihu, kontemplativnu trpezu koja bi izbegla današnju larmu i agresivno nadvikivanje. To je zbog toga što je fizički koncept restorana morao da se promeni zajedno sa kulturom i duhom vremena koji idu ruku pod ruku sa dizajnom.

Akustičari mogu biti skupi, dok mnogi dizajneri enterijera i dalje gaje predubeđenje kako, naime, mogu lako i bez njih.

Međutim, postoji nada i za ovakvu situaciju. Inspirisani potrebom za novim rešenjima u akustički nesrećno koncipiranim prostorima, kao što su savremene otvorene kancelarije, industrijski dizajn akustike je zadnjih godina dramatično napredovao. Na raspolaganju su potpuno novi slojevi plafona, zidova i, čak, akustički koncipiranog nameštaja. Tišina više ne mora da podrazumeva nešto što bi estetski bilo starovremsko ili čak ružno. A to samo znači da favorizovanje “dobrog” dizajna nad udobnošću i prijatnom atmosferom više nije primeren izgovor za restoratere.

Vreme je da se buka skine sa menija.

The Atlantic