Konzerva sa šrafovima: naš i vaš budući šef


Da li će 2050. godine gig-radnici odgovarati robo-šefovima? Tekst donosi Fajnenšel tajms.

Šta će biti sa onima koji nisu od onih “lako uklopivih elemenata”, a niti su sasvim neuklopivi – u nekom ne tako dalekom sistemu buduće “automatizacije društva i pojedinca”? Šta se događa s onima koji niti su prelako uklopivi već su, i pored najbolje volje prilično neuklopivi “elementi”, nesposobni da “glatko skliznu” u univerzalni sistem zupčanika koji “fino melje”. Po svemu sudeći – već je odavno prisutan osećaj da je bolje pripremiti se na sve… samo ne na poraz – ili, ako ništa drugo, na častan kompromis (u pauzi, dok ne smislite časno samouništenje, kao u crtanom filmu). I, naposletku, kakva će biti uloga preduzetnika i preduzetništva u sveopštoj automatizaciji i robotizaciji?

Za posao se, u svakom vremenu i epohi, uvek traži odvažnost i hrabrost. Usuditi se da se uđe u posao i zapliva nepoznatim vodama – to se s dolaskom robota, verovatno, neće promeniti. Ili, možda, ipak hoće? Da li će statistike i tabele, prognoze i algoritmi nadvladati naš unutarnji preduzetnički impuls, koji je preduzetnicima “učitan u gene”? Da li će pitanje hrabrosti biti stvar prošlosti na koju će se gledati kao na neobazrivo srljanje u nepoznato, dok će matematika i srodne discipline preuzeti naš rizik, a preduzetništvo učiniti bezmerno komfornijim i lagodnijim? Pa… možda i ne. Ali, ukoliko svi posedujemo i baratamo istim oružjem… rečenicu nastavite sami. Borba će se, prirodno, nastaviti istim tempom i žestinom, a možda će biti još surovija – na neki fini, uglađeniji način. Bilo kako bilo, poslovna arena za nekoliko decenija neće nimalo izgubiti na svojoj zanimljivosti, dramatičnosti i uzbudljivosti. Ovo je suština teksta kojeg je Lindzi Džons napisala za FT.

Opcija za današnji post je bila – neka od pet-šest tematski sasvim raznolikih priča. Ipak, prevagu su (“opet”) odneli klikovi na gig-poslove, to jest – onlajn tezge i mrežni frilensing. Hajde da ovom zgodom, izlazeći u susret nevidljivim ali prisutnim klikovima – eto, “šale radi” – i nas jednom zadesi ta sudbina “lako uklopivog elementa”.

Futurolozi predstavljaju svoju viziju radnog mesta budućnosti, i kako bi „ljudska bića“ mogla da uspeju u jednom dramatično drukčijem ustrojstvu radnih mesta nego što su ona danas.

Za nešto više od tri decenije, negde oko 2050. godine, moguće je da će pet od šest milijardi radnika širom sveta biti zaposleno u gig-ekonomiji, a njihov šef bi mogao biti – softver. (napomena, omiljena reč i među nama je „gig“ što, zapravo podrazumeva – tezgu. To je „rad po prilici“, i aktivan “lov” na moguće poslovne šanse i dilove. Pripremanje mladih generacija na nestalne, kratkoročne i poslove oročene po projektu, kao i odsustvo sigurnosti radnog mesta “na rok od 100 i više godina” je trenutno jedan od uzusa među profesorskim kadrom na američkim univerzitetima; oni i sami, zapravo, kao „tezgaroši“ i gostujući profesori, imaju zadatak da približe prirodu i izazove ovakvog „lova na poslovne prilike“, koji su već sada stanje stvari u svim nekadašnjim državama blagostanja).

Kao „slobodnjaci“ odnosno „frilenseri“, nove će generacije verovatno raditi od kuće (ili privatnog prostora-kancelarije) na recimo 20 projekata sa nepojamnim brojem timova ili kompanija. Ovo će povećati značaj kolaborativnih radnih i profesionalnih mreža, poravnavajući tradicionalne hijerarhije u organizacijama jer većina ljudi više nema formalnog šefa koji bi im pomogao u karijernom unapređenju.

U isto vreme, kako se tehnologija razvija, postojeća interakcija među ljudima i mašinama će se povećavati. Još osnovnih zadataka upravljanja, kao što je provera napretka projekata, biće obavljano softverom, smanjujući potrebu za projektnim liderima srednjeg nivoa.

Od šest milijardi tada radno sposobnog stanovništva, samo će šestina njih (milijarda) biti u poslu koji danas prepoznajemo – ali će ga zato, te 2050. godine „upotpuniti“ konstantnim mentalnim preopterećenjem, rekao je Džerom Glen, izvršni direktor Millennium Project-a, globalnog istraživačkog centra za izradu budućih projekcija sastavljenog od naučnih stručnjaka, poslovnih partnera i kreatora aktuelnih politika. Glen kaže da će jedna elitna grupa profesionalaca koristiti „genijalnu aplikaciju“ da bi povećala svoju inteligenciju, a kako bi mogla da obavlja uloge specifične za oblasti u kojima se ceni jedino „suvo znanje“, poput, recimo, teorijske fizike.

Zadaci će biti automatizovani… ali će ljudski rad, na sreću, postati vredan (ili još vredniji)

A u međuvremenu – dok ova poboljšana (ljudska)  inteligencija ne bude širom rasprostranjena, kako predviđa Glen, svi ćemo (ili jedan veći deo nas) biti prepušteni obavljanju niza aktivnosti uz pomoć „mašinskog vodiča“ odnosno softvera. „Vaš šef bi mogao biti interakcija sa softverom“, kaže Glen, vodeći autor projekta-studije „Work/Technology 2050“, odnosno izveštaja „Millennium Project“ objavljenog u septembru 2019., a u kojem su predstavljeni scenariji o uticaju i implikacijama robotike na budućnost ljudskog rada. Sa Glenom se slaže i futurološkinja Shivvy Jervis, naime, da će “robo-šefovi” preuzeti zamorne upravljačke zadatke. Ejmi Flečer (Amy Fletcher), vanredna profesorka političkih nauka i međunarodnih odnosa na univerzitetu Kenterberi (Novi Zeland), navodi „paralegalnu profesiju danas“ kao primer one vrste promena sa kojima su današnji menadžeri i te kako suočeni.

Pod pretnjom su poslovi vezani za pravničku struku, jer već današnji „roboti-pravnici (law-bots) mogu da određene podneske i slučajeve rešavaju nepojamno brže od ljudi” – ali, naravno – samo u radu na zadacima niskog nivoa i proceduralno-rutinskog tipa.

Zahvaljujući tome, Flečerova ocenjuje da poslovi srednjeg menadžmenta neće nestati sa „mape radnih mesta“, dodajući da će „Zadaci biti automatizovani, sa mnogo više interakcije između ljudi i mašina, ali rad i poslovi u kojima je glavni faktor čovek, (p)ostaće cenjeni“, kaže ona. Zaposlenima će i dalje biti potrebni ljudski a ne robo-menadžeri  kako bi razgovarali i komunicirali o problemima u radnom procesu i razvoju karijere.

Pa ipak, prelazak na slobodni rad promeniće tradicionalne hijerarhije jer će radnici, u cilju unapređenja karijere, biti uglavnom usredsređeni na svoje profesionalne mreže a ne na lanac današnjeg „nevirtuelnog“ kompanijskog upravljanja. Naglasak će biti na tome „kako utičete na industriju u kojoj se nalazite“, kaže Džervisova.

Ljudi će za tri decenije morati da budu znatno više usredsređeni na to ko su to i kakve su to njihove konekcije, kao i na koji način mogu iskoristiti stručnost prisutnu na Mreži.

Poslovni subjekti i organizacije će morati da razmotre kako talent, kultura i veštine mogu biti ugrađeni u svet u kojem će se kompanijama upravljati više kao profesionalnim zajednicama, a daleko manje kao danas, gde su kompanije statične hijerarhije. Moguće je da će na poslu biti manje sastanaka licem u lice, ali će ljudska interakcija  i dalje biti važna, jer će ljudima biti potrebno maksimiziranje potencijala koji mogu izvući iz svojih radnih kontakata, kako bi ostvarili napredak. Znanje će biti „transparentno“ demonstrirano (što je već danas slučaj), moći će se demonstrirati u svakom trenutku, i bez „šuma na vezi“ koji dolazi od mogućih simpatija/ antipatija, ili drugih vrsta inhibicija.

Radnici budućnosti će morati da konstantno razmišljaju o tome ko su njihove veze kako i o načinima kako da između sebe, onlajn, što optimalnije razmenjuju svoja znanja i stručnost“, kaže Rob Kros, profesor globalnog poslovanja sa Edward A Madden koledža, Masačusets.

Čak i uz ovaj naglasak, Kros ne veruje da će sva menadžerska zvanja biti ukinuta. „Biće fenomenalno porazno ukoliko bi izvesni slojevi poslovne organizacije bili ’stavljeni van upotrebe’ usled preforsiranog ’pojednostavljenja u donošenju odluka’. Preko potrebna saradnja bi u tom slučaju mogla postati – neodrživa.”

Zaposleni koji će najverovatnije uspeti biće oni koji su fleksibilni, prilagodljivi i kreativni, i koji mogu da svoj rad utrže u raznovrsnim tipovima organizacija sa „ravnom“ (nehijerarhijskom) strukturom, kaže Flečerova.

Ovo bi spuštanje upravljačkih ingerencija na niže nivoe takođe predstavljalo društveni izazov. Flečerova ukazuje na kompaniju Amazon, gde nekoliko zaposlenih dobro posluje izvan mrežnog tj onlajn trgovca, „mada tamo ionako nema previše onih koji pripadaju srednjem menadžmentu”.

Jedna hijerarhijski „olakšana“ to jest nehijerahijska organizacija, sa manje poslova koji su vezani shodno mestu zaposlenih na hijerarhijskoj lestvici – mogla bi stvoriti svet u kojem će „srednja klasa biti unazađena i degradirana“, sa manje dobro (ili čak samo pristojno) plaćenih radnih mesta. Ovo, takođe, može ostaviti prazninu, „vakuum“ među samim zaposlenima u pogledu međusobne podrške.

Na primer, sa modelom poput onog koji ima kompanija Uber, zaposleni mogu da samostalno prave svoj raspored rada. Bez neke vrste regulacije, međutim, ovaj model „nagoni zaposlene da uđu u trku ka dnu, s tim da ljudi rade gotovo bez prestanka“, kaže Flečerova, pogotovo jer su takvi i mnogi drugi poslovi pod pritiskom automatizacije i ima manje srednjih menadžera koji prate radno opterećenje zaposlenih.

„Šta će se dogoditi 2050. godine, to veoma zavisi od izbora koji ćemo početi da donosimo već sada. Ukoliko „pustimo da sve ide nekim svojim tokom“, to bi se po nas (čoveka) moglo loše završiti. Nameće se pitanje s kojim se već sada suočava toliko radnika širom sveta – u čemu je poenta posla, kakva je suština radnog mesta i čoveka na njemu? Šta su korporacije? Ovo su pitanja na koja ćemo morati odgovoriti kako bismo stigli do srećne (ili makar iole prihvatljive) budućnosti, a ne do neke anti-utopijske verzije“, kaže ona.

Među svim tim remetilačkim faktorima, oni radnici koji budu uspeli da „izdignu bradu iznad vode“ moraće, u tom slučaju, da se brinu o svom blagostanju, uravnotežavajući zahteve klijenata, šefova i privatnog života, kaže Kros.

Ili bi, onda – a i to je moguće – sve to mogli da prepuste nekom „AI potrčku“.

Lyndsey Jones, Financial Times

8 najboljih opcija za uspešno poslovanje u Kini


Današnja Kina je za strane kompanije jedno od najzanimljivijih tržišta, sa neverovatnim nizom mogućnosti i prilika. Ovo nas podseća na Japan 90-ih, na jednoj drugoj skali, gde se dinamična ekonomija kombinuje sa rastućom srednjom klasom spremnom da „potroši plodove svog rada“.

Uporedo sa razvojem kineske ekonomije, savladavanje engleskog jezika postalo je neophodnost i uzus za sve starosne uzraste (iako su mahom mlade generacije te koje prvo žele da ga uče). Engleski je sada obavezan u svim kineskim školama (od devete godine života). Ovo je rezultiralo procvatom, recimo, engleske industrije širom kineskih gradova prvog ranga, a sada ovim trendom bivaju zahvaćeni i gradovi drugog i trećeg ranga.

Ne samo da građani Kine danas imaju više finansijske snage za potrošnju, već su i roditelji spremni da potroše dobar novac kako bi deci obezbedili uspeh. Roditelji su takođe svesni da obavezna nastava na engleskom nije dovoljna da bi ga njihovo dete tečno govorilo, što dovodi do razvoja sve većeg broja privatnih škola, kao i sve veće potražnje za profesorskim kadrom koji kineskim đacima predaje na svom maternjem jeziku.

Prezauzetost obavezama današnjih kineskih klinaca, uz opštu sklonost prema servisima koji se mogu koristiti internetom ili preko mobilnog uređaja – u kombinaciji sa nedostatkom nastavnog kadra i centara za obuku – sve je ovo podsticaj za rast „obrazovnog biznisa“ i tržišta učenja stranih jezika preko interneta, gde učenje jezika može, u nedostatku profesora „na terenu“ da nastavi svoj rast. Stručnjaci u ovoj godini očekuju rast od 20% godišnje i dostizanje obrta od 270 milijardi juana prihoda.

Ne samo što su časovi engleskog na internetu posao koji samo može imati dalji veliki rast već je na pomolu i novi trend: očekuje se da će 2020. doći do velikog buma u obukama putem interneta (STEM tj. „prirodnjačke“ discipline), sa oko 50 miliona roditelja koji će biti spremni da za svoje dete izdvoje finansijska sredstva za onlajn kurseve. Čas obično košta 200 juana ($30).

(Inače, Srbija je uveliko uspešna u ovoj poslovnoj niši, pa sasvim izvezno poznajete barem nekog ko kineskoj deci drži onlajn časove engleskog ili nekog drugog jezika; uz japanski i korejski, koji su tradicionalno, geografski i poslovno najomiljeniji među starijim generacijama, najviše se, pored engleskog, uče francuski, nemački, španski i talijanski – ovakav je trenutni redosled).

Onlajn obuka

Upravo rečeno, ne samo što svoj procvat ima mrežno učenje engleskog već i roditelji postaju zahtevniji u odnosu na obrazovanje svoje dece: upisati ih u najbolje škole, imati najbolje ocene, pohađati večernju nastavu… Naravno, sva su ova nastojanja da bi se njihovoj deci obezbedila što bolja budućnost u zemlji koja je blago rečeno, veoma konkurentna na svakom polju.

Tržište uvek ima odgovor na zahteve potrošača, a u ovom slučaju su onlajn kursevi ti koji odnose pobedu. Samo je u 2013. godini, prihod od internet tržišta obrazovanja u Kini dostigao 84 milijarde juana (10.7 milijardi evra) sa 19,9% u poređenju sa prethodnim godinama (izveštaj o internet-edukaciji „China Online Education Report – iResearch“)

3 glavne onlajn edukativne oblasti su osnovno obrazovanje, stručno usavršavanje i visoko obrazovanje, s tim da je rast poslednje navedene oblasti u blagom padu.

E-trgovina: uvozna hrana

Kineski standardi srednje klase evoluirali su ne samo kada je reč o obrazovanju već i kada se radi o zdravlju, uz značajnu ulogu koju ima hrana i promena obrasca u konzumaciji iste. Navike u ishrani se menjaju, kao i kupovne navike. Nakon godina koje su obeležavali skandali sa hranom, današnji potrošači traže kvalitetnu hranu i pridaju veliki značaj ugledu brenda koji kupuju. Ukratko, oni su spremni da za bolje opcije plate više. Na primer, 88% kineskih potrošača u gradovima prvog i drugog nivoa protive se aditivima u hrani.

Dva preovlađujuća trenda u navikama konzumiranja hrane

Promena u ishrani: ranije potpuno van radara i dometa, danas su mlečni proizvodi i grickalice proizvodi koji se najčešće kupuju – u čemu se izvesno ogleda uticaj zapada.

Kineski potrošači traže „zdravu hranu“, a uvozni brendovi često zvuče kao zdravija verzija kineskih brendova.

Povećanje potrošnje uvezenih proizvoda takođe je podstaknuto smanjenjem poreza tokom proteklih godina što je proizvode učinilo pristupačnijima, kao i da reputacija brenda i/ili zemlje ima veću vidljivost na mreži. Šezdeset odsto kineskih potrošača koji konzumiraju uvoznu hranu je kupuju putem interneta jer je to „komforna i brza opcija“, a uz to postoji mnogo više izbora i ponuda.

Brendiranje i ugled robne marke su Kinezima izuzetno važni, a u zemlje koje su im  najinteresantnije spadaju SAD, Japan i Francuska, poznate po kvalitetu svoje hrane.

Uvozna hrana takođe igra svojevrsnu društvenu ulogu i često se nudi kao poklon. Kupovina uvozne hrane može biti skupa i ne mogu je baš svi priuštiti, pa je to način da se neko impresionira.

Vredno je primetiti da Kinezi vole nove vrste hrane sa svih meridijana, kao i da 53% potrošača uživa da proba nešto što dosad nisu imali prilike.

Onlajn distribucija: Organski proizvodi

Još jedan trend u velikom zamahu je tržište organskom hranom. Tržište hrane organskog porekla kupcu obezbeđuje kvalitet. Malopre rečeno, naime, da kineski građani sve više vode brigu za svoje zdravlje i kvalitet hrane koju stavljaju u tanjir odražava se i kroz podatak da se sve češće okreću uvoznim (organskim) proizvodima.

Tržište organskom hranom u Kini je od 2007. do danas eksponencijalno raslo i trenutno predstavlja šest odsto ukupne potrošnje hrane, čineći je sada četvrtim potrošačem organskih proizvoda u svetu. Prema izveštaju globalnih tržišta za 2013. godinu („Izveštaj o razvoju organske industrije Kine“), blizu 10 miliona tona organske robe proizvedeno je u Kini, od čega je oko sedam miliona bilo namenjeno domaćem tržištu.

Očekuje se da će i potrošnja i proizvodnja rasti s organskom hranom koja će predstavljati tri odsto udela u tržišnom kolaču na domaćem tržištu hrane do 2020.

Stručnjaci za tržište taj rast pripisuju obrazovanijoj populaciji, koja posvećuje veću pažnju i brigu bezbednosti hrane i stabilnijoj finansijskoj situaciji.

Pored toga, kineski potrošači se masovno okreću kupovini putem interneta, tražeći informacije o robnim markama, što se može ilustrovati višestrukom uvećanju mrežnih platformi za isporuke, prisutnih u više od 200 kineskih gradova.

Nega dece: Uvozni proizvodi i usluge

Ako se građani Kine danas više brinu o obrazovanju svoje dece i hrani koju jedu, oni se takođe veoma brinu za negu dece. Što se tiče hrane, ugled kineske industrije dečje hrane je u jednom momentu bio poljuljan skandalima, koji su primoravali roditelje da se okrenu uvoznoj hrani, u cilju zdravstvene bezbednosti.

Ukoliko se pogledaju brojke, jasno je da ova industrija raste, sa stopom od 15% u 2018. godini, a usled odbacivanja „politike jednog deteta“ i stabilnijih prihoda očekuje se da će ova grana nastaviti svoj rast kako na Mreži tako i van nje. Prodaja uvezenih proizvoda za negu beba na Mreži je jedna od najpopularnijih stavki među kineskim onlajn kupcima, a trgovački internet-kanali sada predstavljaju 50% tržišne vrednosti proizvoda za majke i bebe.

Među stranim brendovima vlada izuzetno žestok rivalitet, a 10 do 20% potrošača smatra da je zemlja porekla presudni kriterijum za konverziju. Slično kao i hrana, kvalitet i reputacija su najvažniji faktor prilikom odlučivanja o kupovini.

Zdravstveni proizvodi i usluge

Možda zvuči iznenađujuće, ali  30% ukupne pretrage na trgovačkoj e-plaformi Baidu tiče se proizvoda vezanih za zdravlje.

Kinesko tržište zdravstvenim proizvodima i uslugama je potencijalni benefit za investitore. Postoje mogućnosti i prilike u prodaji proizvoda-usluga u ovom sektoru, koji su uvek podstaknuti boljem stanju u privredi i ekonomiji, kao i potražnjom za vrhunskom opremom. To može biti izazovno zbog brzog i učestalog menjanja zakona i propisa, ali je definitivno vredno ulaganja.

I dok većina medicinskih proizvoda u Kini potiče od lokalnih proizvođača, kineske bolnice i zdravstveni radnici više vole uvozne uređaje i opremu. To se naročito odnosi na kupovinu inovativnih i visokotehnoloških uređaja koji su nadmašili lokalni proizvod. Ovi trendovi dobijaju na zamahu uporedo sa starenjem stanovništva kao i naporima države koja teži ka praktičnim poboljšanjima kvaliteta medicinske nege.

Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, ovde je kvalitet apsolutno ključna komponenta. Kineski potrošači sada su u mogućnosti da plaćaju više za bolje zdravstvo, a BDP i dalje raste po godišnjoj stopi od sedam odsto. To ukazuje da na ovom tržištu neće biti usporavanja, jer Kinezi svesrdno prihvataju inostrane zdravstvene proizvode na nove i zanimljive načine. I zaista, i sam vicepremijer Li Kećjang rekao je da je zdravstvena industrija sada ušla u “neispitane vode”.

Putne agencije, putovanja i turizam

Uz bolji kvalitet potrepština kao što su hrana, zdravlje i obrazovanje, kineska srednja klasa željna je da što bolje utroši svoje slobodno vreme, tokom kojeg će trošiti svoj ne baš lako zarađeni novac. Šta je bolje od reči – otkrivanje novog? Putovanja ka novim destinacijama pristupačna su Kinezima već barem dve decenije.

Kineskom stanovništvu nikada nije bilo lakše da negde otputuje. Obim međunarodnih putovanja kineskih putnika porastao je sa 10 miliona u 2000. godini na gotovo 100 miliona u 2013. godini na 68 miliona 2016. godine, a očekuje se da će ova brojka do 2021. dostići 100 miliona.

Kineskim turizmom već dugo dominiraju turing-operateri, ali najnoviji trend pokazuje prelazak sa grupnog na turizam usmeren ka pojedincu, koji u proseku preferira da otputuje na egzotičnije destinacije poput Tajlanda, Kambodže, Filipina, Maroka ili Vijetnama. Oni ne samo što putuju na nove destinacije već nastavljaju da putuju i do njima već dobro poznatih i omiljenih destinacija poput Francuske, Sjedinjenih Država, Britanije, Južne Koreje i Japana.

Očekuje se da će 100 miliona Kineza putovati u inostranstvo do 2021. godine. Prema istraživanju sajtova za turističke rezervacije Hotels.com i Ipsos, kupovina više nije glavni razlog međunarodnih putovanja među kineskim turistima. Umesto toga, tu su ručavanje, razgledanje-posete i istraživanje lokalne kulture, koji postaju sve privlačniji.

Ova promena u turističkim trendovima je pravi „rudnik zlata“ za one koji drže turističke agencije. Industrija i biznisi još nisu usaglašeni sa tempom promena u ponašanju kineskog turiste i tu treba da „uhvate kopču“, a ovo je odlična prilika za razvoj jedinstvenih usluga i servisa.

Dizajnerska i odeća modnih brendova

Zbog svoje veličine, kinesko tržište modne odeće predstavlja veliku priliku za strane brendove. Dobro je imati na umu da je konkurencija veoma oštra, i da će za uspeh biti potrebno dobro isplanirana marketinška strategija.

Navedeni podaci Euromonitor-a pokazuju da je kinesko tržište odeće za odrasle u 2017. godini vredelo oko 457,8 milijardi juana (€58.3mlrd), uz povećanje od 5,2% u poređenju sa istim mesecom retrospektivno. Očekuje se da će tržišna vrednost do kraja 2019. godine dostići 1,592 milijarde renminbija (dvesta miliona evra).

Kinesko tržište ženskom odećom je u 2017. godini vredelo oko 923,2 milijarde renminbija (juana), što je plus od 5,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok je tržište muškom odećom zabeležilo rast od 4,4% sa 534,6 milijardi renminbija (€68mlrd) u 2017. godini.

Tržište donjim rubljem je pokazalo najbrži rast, sa povećanjem od 7,8%. Očekuje se da će tržišna vrednost do 2021. dostići  gotovo hiljadu milijardi juana ili 140 milijardi evra (!!), što je plus od 6,5% godišnjeg rasta tekstilne industrije za muškarce).

Raste i potražnja za ograničenijim i jedinstvenim serijama proizvoda, pa ovaj trend pruža priliku dizajnerima odeće da svoj brend proširuju unutar ove tržišne niše. Takođe možemo videti sve veću potražnju za odećom visokog kvaliteta.

Drugi trend koji je vredan izlaska na kinesko tržište je potražnja za svakodnevnom odećom (casual wears). Ovo tržište je manje zasićeno i ima puno mogućnosti za one koji bi imali šta da ponude.

Uprkos usporavanju tržišta, internet-prodaja nastavlja svoj rast. Na B2C tržištu modnim brendovima, Tmall, JD.com i vip.com figuriraju kao glavne platforme. E-trgovina je idealan način poslovanja za bilo koji brend, i to iz nekoliko razloga: 1. ušteda troškova, 2. lako praćenje potrošačkih navika kupaca, i 3. jednostavan način „čišćenja“ skladišta od neprodatih zaliha.

Umesto zaključka

Kina je puna mogućnosti za strane brendove, uvozne proizvode i usluge na koje se gleda kao na vrhunske, dok je za kineske kupce kvalitet presudna stavka. Da bi inostrana firma uspela u Kini, ne samo da će morati da ima odličnu uslugu, već i da sebi (ponovo) stvori ime (kraće: da se na kineskom tržištu iznova dokazuje da je vrhunski brend). Za uspeh u Kini je od izuzetne važnosti brendiranje, koje je ogroman posao, ali, ukoliko uspe – rezultati će biti od koristi na duge staze.

MTC

Top 8 Businesses Opportunities in China

Američko-kineski tehnološki kompromisi


NextBigFuture.com

Čini se da se Trampova administracija danas uveliko premišlja, upitavajući se pritom o “mudrosti” američkog uvođenja najnovijih tarifa u trgovinskom ratu koji su svojevoljno povele protiv Kine. Fajnenšel tajms donosi izjavu Džejmsa Politija, koji iz Vašingtona izveštava da Bela kuća razmatra ukidanje nameta na kineski uvoz od 112 milijardi dolara – uključujući monitore s ravnim ekranom – namete koji su prvog septembra uvedeni po stopi od 15 odsto.

Preko noći je Erik Šmit, bivši izvršni direktor Gugla pozvao SAD da ponovo razmisle o pitanjima nacionalne bezbednosti koji su neraskidivo utkani u poslovanje s Kinom. Šmit, koji predsedava Komisijom za nacionalnu bezbednost veštačke inteligencije je upozorio da će „Sjedinjene Države naštetiti sopstvenoj oblasti inovacija ukoliko se zabrani saradnja s kineskim istraživačima“.

Govoreći prilikom objavljivanja privremenog izveštaja ove Komisije koji je Kongres naložio povodom načina na koji Amerika treba da pristupi veštačkoj inteligenciji, Šmit je rekao da se Sjedinjene Države oslanjaju na kineske stručnjake za tehnologiju, i da bi trebalo da budu sigurni da su „ostali u igri“ u ovom istraživačkom lancu. „Jedna od stvari koju je komisija prilično pažljivo istražila je „kako stojimo danas u vezi Kini? A odgovor koji neki možda ne žele da čuju je da smo zavisni od kineskih istraživača i kineskih postdiplomaca“, rekao je Erik Šmit. „Raskid dosad uspostavljenih odnosa među ljudima bi štetilo Sjedinjenim Državama.“

axios.com

Ključni paragraf u izveštaju kaže: „Izazov sa kojim se suočavaju SAD je kako ponovo uskladiti elemente koji čine odnos između SAD i Kine u vezi visokih tehnologija, kako bi više pogodovali američkim interesima i očuvali američke prednosti, uzimajući u obzir realistične procene postupaka zvanične Kine.“

Čini se da je „realističan“ pridev koji je ovde varljive prirode. Koliko je, uopšte, ozbiljna pretnja špijunaže od strane kineskih istraživača u SAD-u i da li je ta pretnja zaista velika u tolikoj meri da bi Sjedinjene Države bile prinuđene na rizik od zaostajanja u ovom ključnom području tehnologije – tako što će potiskivati Kinu (taksama)? SAD su već odustale od liderstva u drugim oblastima kao što je 5G, gde su pokušale da iz svojih mreža isključe superiorne proizvode Huaveija, uz to obesmišljavajući značajne istraživačke napore koje kineski Futurewei Technologies Inc pravi na američkom tlu. Sjedinjene Države i Kina mogu mnogo da nauče jedna od druge, ali izgleda da su percipirani kompromisi trenutno „ipak malo previše“ za Trampovu Belu kuću.

 

Financial Times 

Pekinška liberalizacija poslovne regulative


Kineski potezi u jačanju stranih biznisa na svom tlu takođe pomažu kineskim kompanijama.

Peterson Institute for International Economics

Kina čini istorijske korake ka povećanju pristupa inostranom biznisu na lokalnim kineskim tržištima, što, po tvrdnjama nekih analitičara, povlači za sobom i one promene koje su potrebne kineskim kompanijama u sopstvenom razvoju kako bi postale globalni igrači.

„Za mene je ključna stvar u vezi sa najnovijim kineskim otvaranjem za strane kompanije ono odakle to otvaranje potiče: Kina teži da globalizuje svoje tržište, a ne nužno i da ga liberalizuje“, izjavila je Šantal Grinderslev (Chantal Grinderslev), partnerka u konsultantskoj firmi Z-Ben sa sedištem u Šangaju. Ona je dodala da će taj drukčiji sistem uticati na to da li će se i kako kompanije – u njenom slučaju, finansijske kompanije – odlučivati za širenje na kinesko tržište.

Najnovija nastojanja kineske vlade da stranim preduzećima olakša poslovanje na lokalu potiču od želje da kineske kompanije postanu globalni igrači.

Kina je prošlog meseca napravila pomak u realizaciji dugo očekivanih najava za uklanjanje limita stranog vlasništva u većini sektora finansijske industrije. Neke strane poslovne organizacije su u oktobru takođe izjavile kako su ohrabrene nacrtom pravila za sprovođenje novog kineskog zakona o stranim ulaganjima, koji stupa na snagu 1. januara 2020.

Iako su ovi potezi usledili mahom zbog trgovinskog pritiska SAD, neki analitičari ističu kako takve promene pomažu Kini u postizanju sopstvenih razvojnih ciljeva, što se možda ne mora uklapati sa vizijom brojnih inostranih kompanija, naime, o jednom sistemu koji je više tržišno orijentisan (uzgred, postoje i ozbiljne “insajderske analize” ne malog broja stručnjaka u samoj Kini, koji tvrde da je trgovinski zastoj sa SAD samo dodatno ubrzao suštinske reforme koje je Kina u svakom slučaju imala u svojoj agendi. Tramp je u ovom trenutku, po njima, samo odličan izgovor za ono što je trebalo da usledi i bez njegovih nametnutih tarifa; otvaranje domaćeg tržišta za strane biznise, banke i finansijski sektor bili su neminovnost koja ionako sledi u dugoročnoj strategiji “azijskog tigra”).

Takođe postoje ograničenja u obimu inostranog poslovanja na kineskom tržištu, sada kada je ova azijska zemlja prerasla u drugu najveću svetsku ekonomiju. Što se tiče trgovine, tehnologije i kapitala, svet je između 2000. i 2017 povećao svoju izloženost Kini, dok je azijski industrijski gigant od 2007. godine do danas smanjivao svoju izloženost ostatku sveta, navodi se u letošnjem izveštaju Mekinsijevog globalnog instituta.

Strane banke i dalje su zastupljene sa manje od dva odsto kineskog tržišta, uprkos tome što su u Kini imale priliku da posluju duže od jedne decenije, ukazali su analitičari.

Lester Ros, predsedavajući političkog odbora Američke privredne komore u Kini je izrazio očekivanja da bi „strane kompanije verovatno mogle da pridobiju između 10% i 20% kineskog tržišta, ali je već upitno da li bi kompanije mogle osvojiti nešto mnogo više od toga“.

U međuvremenu, ulazak stranih finansijskih institucija mogao bi pomoći pojedincima iz Kine i kompanijama da zadobiju bolji pristup na svetska tržišta, rekao je Ros, koji je i partner u advokatskoj firmi Wilmer-Hale. On je, na primer, primetio da “Postojeće slabosti kineskih regulatornih sistema štete ambicijama kineskih finansijskih institucija u Sjedinjenim Državama.”

Kinezi, takođe, žele bolju zaštitu patentnih prava

Ilustracija: Pinterest

Druga oblast u kojoj Kina reaguje na žalbe stranih kompanija je zaštita intelektualne svojine (IP, intellectual property).

„Jedan od razloga za tu promenu je taj što kineske kompanije počinju da nabavljaju-kupuju i svetske brendove,“ rekao je Endrju Mekginti (Andrew McGinty), partner u advokatskoj firmi Hogan Lovells iz Hong Konga.

Kina bi još uvek mogla učiniti više da pokaže koliko je ozbiljna u zaštiti intelektualne svojine, rekao je Mekginti. On je, međutim, primetio napore u pravcu promena i kroz klauzulu pridodatu nacrtu uredbe koja je u sklopu novog zakona o stranim ulaganjima, kojom se zahteva uklanjanje poslovnih tajni kada službenici razmenjuju dokumente interno.

Zakon o stranim ulaganjima usvojen je u martu  2019. i ima za cilj da poboljša zaštitu intelektualne svojine, spreči prinudni transfer tehnologija i stavi inostrane kompanije u izjednačen položaj sa lokalnim igračima.

“Ovo je verovatno najveći skok u otvaranju otkako su u Kini dozvoljene strane investicije (otprilike 1980-ih)”, rekao je Mekginti.

Nakon što je Komunistička partija Kine preuzela kontrolu nad zemljom 1949. godine, ekonomija je bila u suštini zatvorena za strance do 1978. godine, kada je bivši kineski lider Deng Sjaoping krenuo u restrukturiranje zemlje, poznato u lokalnim okvirima i kao “reforma i otvaranje”. Obim kineskog međunarodnog biznisa se takođe povećao kako se zemlja pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. godine, uprkos kritikama da Peking presporo sledi preuzete obaveze o smanjenju državne kontrole nad privredom i tržištem.

Ilustracija: Live Trading News

Američki predsednik Donald Tramp pojačao je pritisak na Kinu da kupuje više američkih proizvoda i počne da rešava dugogodišnje pritužbe koje je poslovni svet iskazao usled nejednakog pristupa kineskom tržištu. Trampova administracija je prošlog leta počela da primenjuje visoke carine na kinesku robu u vrednosti koja se meri milijardama dolara, dok je nekoliko istaknutih kineskih tehnoloških kompanija stavljeno na američku „crnu listu“, čime im se, u suštini, onemogućava da kupuju od svojih američkih dobavljača. Kina je uzvratila nametanjem sopstvenih tarifa na američku robu, zapretivši objavljivanjem svoje „liste nepouzdanih entiteta“.

Nekoliko sati pre nego što su Tramp i Liu He, glavni kineski trgovinski pregovarač, održali svoju konferenciju za novinare po završetku trgovinskih pregovora na visokom nivou početkom oktobra, Kineska regulatorna komisija za vrednosne papire najavila je da bi strani entiteti mogli steći puno vlasništvo nad budućim kompanijama počev od 1. januara. Strane kompanije takođe mogu preuzeti kontrolu nad kompanijama za upravljanje investicionim fondovima od 1. aprila, a nad kompanijama koje posluju hartijama od vrednosti od 1. decembra 2020. godine.

Između ostalih mera, Kina je pre desetak dana takođe najavila nove propise za poboljšanje poslovnog okruženja.

„Kina je danas toliko bolja nego što je bila pre 30 do 40 godina“, rekao je Sjaodong Li, osnivač i izvršni direktor konsultantske kuće Fuši za razvoj interneta u Kini kojim se unapređuju kineske prekogranične veze.

Li je ohrabrio strance da dođu u Kinu i iskoriste novo poslovno okruženje koje se i dalje razvija, uprkos razlikama u odnosu na stav koji trenutno zauzimaju Sjedinjene Države.

“U Kini (strana preduzeća) mogu da zarade novac, a Kina se takođe nada da će strane kompanije zarađivati još više novca”, rekao je Li.

Američke kompanije i njihove pridružene firme zarađuju daleko više novca u Kini nego što njihove kineske kolege zarađuju u Sjedinjenim Državama, izjavila je u avgustovskom izveštaju istraživačka kompanija Gavekal Dragonomics, Podatak koji govori sam za sebe, i više od bilo kakvih priča: Analiza ove firme je pokazala da je tokom 2016. američka prodaja u Kini premašila 450 milijardi dolara, dok je kineska prodaja u Sjedinjenim Državama iznosila manje od 50 milijardi dolara.

 

Evelyn Cheng, CNBC

CIIE 2019: najbolja globalna prilika za strane izvoznike


Sajam CIIE 2019 je najveći sajam strane (izvozne) robe na svetu. Održava se u Kini i ujedno je i najveća prilika za izvoznike da se domognu barem dela inače (blago rečeno) ogromnog tržišnog kolača. Iako tek drugi po redu, već je sinonim za sklapanje najvećih poslova – onih koji mogu na duge staze odrediti poslovanje inostranih kompanija, ali i firmi iz zemlje domaćina.

Prošle godine je CIIE po prvi put predstavljena kao glavna prekretnica na kontinuiranom putu Kine u otvaranju njenog tržišta za stranu robu i ulaganja.

Tom prilikom se kineska vlada obavezala da će uvesti robu i usluge u vrednosti većoj od 40 milijardi američkih dolara tokom narednih 15 godina, poslavši svetu snažan signal da kinesko domaće tržište raste i da šansa za korist od toga ne sme biti propuštena.

Nakon takvih izvanrednih rezultata, odbrojavanje za drugi CIIE je preraslo u start manifestacije: Od danas, petog novembra pa do 10. novembra, ovi događaji će predstavljati još jednu priliku da kineski partneri učestvuju u budućnosti zajedničkog privrednog rasta.

Podsticaj za širenjem uvozne baze u Kini dolazi u trenutku kada njeno potrošačko tržište cveta, a opšta kupovna moć raste. Tokom prve polovine 2019. godine, potrošnja je činila oko 60% nacionalnog ekonomskog rasta – stvarajući prilike za poslovnim otvaranjem za preduzeća pre svega iz inostranstva.

CIIE posebno cilja na uvoz, kako bi ispunio rastući trend potrošnje za koji se očekuje da će nacionalnom ekonomskom rastu ove godine pridodati gotovo 65%.

Veća raznolikost uvoza ne samo što kineskim potrošačima nudi veći izbor, već i poslovno okruženje čini konkurentnijim, poboljšavajući na taj način proizvode i usluge koje nude lokalni provajderi.

Kina, kao glavni pokretač svetske ekonomije, sada čini jednu trećinu globalnog rasta. U isto vreme, ona je glavni zagovornik otvorenih trgovinskih praksi, i ta posvećenost predstavljena je naporima poput sajma CIIE.

Za razliku od poteza zapadnog protekcionizma američkog tipa, Kina smanjuje carine na uvoz iz partnerskih zemalja. Na primer, uslovi sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA) sa Pakistanom – njegovim neposrednim susedom i bliskim saveznikom – ažurirani su ove godine, proširujući pristup kineskom tržištu.

Kroz kooperativne koncesije, put Kine ka prosperitetu u eri nakon prekretnice iz 1978. godine „isplaćuje dividende“ onima koji su odlučili da ulože u njeno otvaranje. Umesto nultog pristupa razvoju koji su kolonizatori iz 19. veka usvojili kako bi podstakli zahuktavanje industrijskog doba, Kina se oslanja na jedno novo doba: doba uzajamnog prosperiteta za sve.

Poslednja faza u montažnoj liniji kompanije Airbus u Tjenđinu za porodicu aviona A320 (27. sept 2018, foto: Xinhua)

U svetlu zvaničnog nastojanja Kine da promoviše domaću potrošnju, strani investitori su u sajmu CIIE pronašli idealnu platformu za predstavljanje svoje robe. Nedavno uveden katalizator bio je Zakon o stranim ulaganjima: zamenjujući prethodne zakone koji regulišu finansijski priliv, ovo novo zakonodavstvo garantuje bolju zaštitu investitora.

Zakon osigurava povećanu dostupnost kao i zaštitu prava intelektualne svojine i tretira strane kompanije na nivou koji uživaju domaće kompanije iz Kine. Učesnici na ovogodišnjem CIIE-u biće među prvima koji će imati prilike da koriste benefite ove značajne privredne inicijative na globalnom nivou, jer će ona stupiti na snagu za nešto manje od dva meseca nakon sajamske izložbe.

Kao dva od svojih ključno važnih ekonomskih zadataka u 2019. godini, kineska vlada je navela stabilizaciju stranih investicija (stabilniji dugoročni uslovi) i poboljšanje procesa otvaranja. CIIE će pomoći ostvarenju tog cilja pružanjem iskustva iz prve ruke učesnicima i povećanjem direktnih stranih investicija (FDI/SDI), koje su direktna posledica ove manifestacije.

Multinacionalni privredni subjekti mogu tretirati CIIE kao „lansirni prozor“ za kinesko tržište i platformu za testiranje kakve su „vode za plovidbu“ pre punog ulaska. Strani investitori će dobiti priliku da demonstriraju svoje proizvode i, povezujući se sa potencijalnim lokalnim partnerima, svoje brendove upoznaju sa potrošačima iz druge najveće svetske ekonomije.

Veliko prisustvo preduzeća takođe će im omogućiti da jedni od drugih nauče vredne lekcije. Savremene marketinške strategije, poslovni modeli i aranžmani distribucije samo su neke od dodatnih prednosti koje će steći među kolegama i potencijalnim partnerima iz čitavog sveta.

Vozila Audija čekaju transfer na parkingu FAV-Volksvagen u Čangčunu, glavnom gradu severoistočne kineske provincije Đilin, 9. jula 2019. (Foto: Xinhua)

Prvi CIIE koji se odigrao prošle godine proizveo je ogroman odjek i isti toliki trgovinski rezultat, koji se odrazio u ugovorima vrednim preko 57 milijardi američkih dolara. Učestvovala su preduzeća iz 172 zemlje, regiona i međunarodnih organizacija, sa više od 400 hiljada pojedinačnih kupaca koji su aktivno poslovali.

Slično tome, odziv na CIIE 2019 je ohrabrujući. Preko 3.000 preduzeća prijavilo se za registraciju, a dosad se prijavila polovina kompanija sa liste Fortune 500. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća (MSP) bivaju takođe podsticana da se što intenzivnije promovišu.

Nova kategorija koja je uvedena ove godine je kategorija opreme vrhunskog kvaliteta (premijum roba). Kako se Kina prebacuje sa brzog na rast orijentisan ka kvalitetu, napredne tehnologije poput automatizacije i virtuelne stvarnosti (VR), zajedno sa veštačkom inteligencijom koja se promoviše na izložbi, učiniće ovaj istorijski pomak neprimetnim i savršeno usklađenim sa dosadašnjom praksom.

Uspeh ovog mega-događaja može se ogledati kroz činjenicu da su kompanije već počele da se prijavljuju na treći CIIE, planiran za 2020. Takav ekskluzivni fokus na uvoz bilo koje zemlje u poslednje vreme je bez presedana. Ostvarujući poslovnu aktivnost i ispunjavajući domaće potrebe, očekuje se da će izložba nastaviti jačanje kineskih ekonomskih partnerstava sa drugim zemljama.

(Daniel Hyatt je frilenser sa sedištem u Pakistanu. Specijalnost mu je savremena Kina, njena ekonomija i poslovanje)

China.org.cn, Nov2, 2019

Razgovori između Sija Đinpinga i srpske premijerke Ane Brnabić

Kineski predsednik Si Đinping sastao se juče u Šangaju sa srpskom premijerkom, Anom Brnabić.

Predsednik Si Đinping je zamolio premijerku da njegove srdačne pozdrave i najbolje želje prenese srpskom predsedniku, rekavši da njegova odluka da gospođa premijerka predvodi delegaciju u Kinu na sajam CIIE 20019 u potpunosti ukazuje na značaj koji srpska strana pridaje kinesko-srpskoj saradnji. Kina je spremna da nastavi sa produbljivanjem politike međusobnog poverenja i tradicionalnog prijateljstva sa srpskom stranom, uz saradnju na projektu izgradnje „Jedan pojas, jedan put“, i uz dodatno ubrzavanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i Srbije koje se podiže na novi nivo, izgrađujući zajednicu bliskih međusobnog interesa.

Kineski predsednik je naglasio da Kina i Srbija treba da zadrže ovakav zamah razmene na visokom nivou, uz čvrstu međusobnu podršku po pitanju glavnih interesa. Neophodno je uraditi dobar posao u projektima saradnje u oblastima izgradnje proizvodnih kapaciteta i infrastrukture u obe zemlje, kao i zajednički graditi značajne projekte kao što je čeličana Smederevo i železničke pruge kroz Srbiju ka Budimpešti, uz nastavak saradnje na polju mrežne mobilne komunikacije pete generacije i razvoj pametnih gradova (IoT). Nivo saradnje između dve zemlje je dobar. Neophodno je ojačati je u multilateralnoj areni, i zajednički braniti osnovne norme međunarodnih odnosa i multilateralizma. Kina je voljna da sarađuje sa relevantnim strankama, uz uključivanje srpske strane u unapređenje stabilnog razvoja koji Kina želi za sve zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da između Kine i Srbije postoji “čelično prijateljstvo” i da su odnosi dve zemlje najbolji u istoriji. Veliki projekti poput Smederevske fabrike čelika efikasno su podstakli ekonomski razvoj Srbije. Prisutne su dobrobiti koje sa sobom nosi saradnja Srbije sa Kinom. Srpska strana se divi ogromnim razvojnim dostignućima Kine i nastaviće da aktivno učestvuje u inicijativi „Jedan pojas, jedan put“, podstičući kineske kompanije da ulažu u Srbiju, koja je spremna da igra aktivnu ulogu u unapređenju saradnje između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope. Kina je sajmom CIIE 2019 poslala je snažan signal za unapređenjem ekonomske globalizacije i liberalizacije trgovine, kao i postizanje obostrane „win-win“ saradnje od koje će svi imati koristi. Srpska strana nastaviće da aktivno učestvuje i sarađuje sa Kinom na jačanju međunarodne saradnje i suprotstavljanja protekcionizmu i jednostranom pristupu u svetskoj trgovini.

Ding Xuexiang, Li Qiang, Yang Jiechi, Wang Yi, He Lifeng, CCTV

Foto: Pavle Bašić (04 nov 2019)

China International Import EXPO-CIIE 2019

date

UTORAK, 05. NOVEMBAR 2019. 08:00

5. novembar 2019, 08:00 časova, Šangaj, NR Kina

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem 2. Kineskom međunarodnom uvoznom sajmu “China International Import Expo” koji će se održati u Šangaju, NR Kina, u periodu od 05. do 10. novembra 2019. godine.

“China International Import Expo” čiji su organizatori Vlada Narodne Republike Kine i Kineski međunarodni uvozno-izvozni biro (China International Import Expo Bureau) održava se u cilju podsticanja uvoza strane robe i usluga u Kinu, a u skladu sa nastojanjem Kine da promoviše globalizaciju i otvorenost tržišta.

Od ovog sajma se očekuje da bude platforma na kojoj bi zemlje učesnice predstavile svoje ekonomske potencijale i dobile priliku da ostvare kontakte sa kineskim partnerima. Očekuje se učešće predstavnika više od 100 zemalja i regiona, kao i 150.000 profesionalnih kupaca iz Kine i drugih zemalja.

 

asset

POZIV ZA UČEŠĆE NA SAJMU CIIE 2019.PDF

asset

OBRAZAC 1 PRIJAVA ZA SAJAM CIIE 2019.PDF

asset

OBRAZAC 2 IZJAVA PODNOSIOCA PRIJAVE.PDF

asset

MENIČNO OVLAŠĆENJE 2019. GODINA.PDF
2019 APPLICATION FORM(AGENCY RECOMMEND).JPG
2019企业报名表(机构推荐).JPG

asset

PROGRAM PODRŠKE INTERNACIONALIZACIJI PRIVRENIH DRUŠTAVA U 2019.PDF

Digitalna transformacija: najveći izazov za biznise u 2019.


Digitalna transformacija se ne odnosi na tehnologiju, već na način njene uspešne adaptacije među zaposlenima.

Nedavno istraživanje direktora, generalnih direktora i viših rukovodilaca je utvrdilo da su rizici koje sa sobom nosi digitalna transformacija kompanija (DT) predstavljaju najvažniju brigu za biznise u 2019. Ipak, 70% svih DT inicijativa ne dostiže svoje zacrtane ciljeve. Prošle godine je na digitalnu transformaciju potrošeno najmanje 1,3 biliona (hiljadu i trista milijardi) dolara – od čega je, po procenama, barem 900 milijardi dolara uludo bačeno. Zašto neki napori u digitalnoj transformaciji uspeju, a drugi ne – pitanje je kojim su se Behnam Tabrizi, Ed Lam, Kirk Džerard i Vernon Irvajn pozabavili u Harvardskom poslovnom pregledu (Harvard Business Review).

U osnovi, to je zato što većina digitalnih tehnologija pruža mogućnosti za povećanje efikasnosti i uspostavljanje čvršćih veza među korisnicima. Ali, ukoliko ljudima nedostaje pravi način razmišljanja da bi se promenili, a trenutne organizacione prakse predstavljaju pogrešan način, DT će te nedostatke jednostavno uvećati. Pet ključnih lekcija moglo bi, eventualno, da kroz digitalnu transformaciju vodi poslovnu organizaciju ka uspešnom uvođenju promena.

1: Osmisliti svoju poslovnu strategiju pre nego što se uloži u bilo šta. Lideri koji imaju za cilj da poboljšaju organizacioni učinak korišćenjem digitalnih tehnologija često imaju na umu specifičan alat odnosno sredstvo. Recimo, „Našoj organizaciji je potrebna strategija mašinskog učenja“. Ipak, digitalna transformacija treba da bude vođena širom poslovnom strategijom.

U kompaniji Li & Fung, lideri su razvili trogodišnju strategiju za opsluživanje tržišta na kojoj su mobilne aplikacije bile podjednako važne kao i konkretne prodavnice. Odlučili su da usredsrede pažnju na tri oblasti: brzinu, inovacije i digitalizaciju. Konkretno, Li & Fung je težio da smanji vreme proizvodnje, poveća brzinu isporuke do tržišta i poboljša upotrebu podataka u svom globalnom lancu snabdevanja. Nakon što su utvrđeni konkretni ciljevi, kompanija je odlučila koje digitalne alate će usvojiti. Uzmimo samo brzinu isporuke do tržišta: zaposleni u Li & Fung su prihvatili tehnologiju virtuelnog dizajna, pomogavši im da za 50% skrate vreme od osmišljavanja koncepta do pojave prvog uzorka (prototipa). Li & Fung je, takođe, pomogao dobavljačima da instaliraju sisteme upravljanja praćenjem podataka u realnom vremenu, kako bi povećali efikasnost proizvodnje i izgradili Total Sourcing, digitalnu platformu koja integriše informacije kupaca i dobavljača. Odeljenje za finansije je usvojilo sličan pristup, i na kraju smanjilo vreme „zatvaranja kombinacije“ (month-end closing time) za više od 30%, uvećavši efikasnost obrtnog kapitala za 200 miliona dolara (Month-end closing time: računovodstvena procedura koja se preduzima krajem meseca radi zatvaranja tekućeg perioda knjiženja za taj mesec na izmaku. Vrste računovodstvenih postupaka obrađenih u zatvaranju krajem meseca mogu da uključuju amortizaciju osnovnih sredstava, usklađivanje neusaglašenosti u zalihama, namirenje materijala u toku, knjiženje obračunskih dokumenata i platnih spiskova).

Ne postoji jedinstvena tehnologija koja bi isporučila odnosno ostvarila „brzinu“ ili „inovaciju“ kao takvu. Najbolja kombinacija alata za određenu organizaciju će se razlikovati od jedne do druge vizije onih koji upravljaju ovim sektorom u kompaniji.

2: Podsticanje odnosno iskorišćavanje maksimalnih prednosti „insajdera“, onih koji su osobe od poverenja i sastavni deo firme. Organizacije kojima su potrebne transformacije (digitalne i druge) često dovode armiju spoljnih konsultanata koji imaju tendenciju da primenjuju uobičajena rešenja, a u ime „najboljih praksi“, ne udubljujući se u specifičnosti određene kompanije. Behnam Tabrizi, koji na Stenfordu već više od dve decenije predaje transformacijsko liderstvo kaže da “naš pristup transformaciji naših poslovnih organizacija je da se ne oslanjaju na stručnjake sa strane, već na svoje ljudstvo – osoblje koje u svom svakodnevnom radu ima znanja o unutrašnjoj logici, relacijama i principima poslovanja, o tome šta treba učiniti, a šta ne.”

Kao primer bi mogao poslužiti okrug Santa Klara u Kaliforniji (gde neko od potpisnika članka radi). Odeljenje za planiranje i razvoj je “renoviralo” svoj poslovni proces kako bi poboljšalo efikasnost i korisničko iskustvo (work flows – prikaz niza operacija, opisuje sveukupne zadatke, korake, ljude koji su uključeni u njih, alate, unos i izlaz potreban za svaki korak u poslovnom procesu. Modeli protoka rada tj radnog procesa predstavljaju stvarni rad koji je omogućen sistematskom organizacijom resursa, protoka informacija i definisanim ulogama). U početku su spoljni konsultanti davali preporuke za proces izdavanja dozvola na osnovu posla koji su sami uradili za druge jurisdikcije, a koje su imale tendenciju da primene decentralizovani pristup. Međutim, članovi osoblja koji se suočavaju sa klijentima znali su, na osnovu interakcija sa stanovništvom, da bi bilo bolje usvojiti jedan unificiraniji, jednoobrazniji proces. Stoga su Kirk Džerard i njegov tim uveliko prilagodili preporučene alate, procese, dijagrame i ključne elemente osnovnog softvera dok su redizajnirali radni proces u svojoj organizaciji. Kao rezultat ove „prepravke“, vreme obrade dozvola smanjeno je za trećinu (33%). Jer, nove tehnologije često nisu u stanju  da poboljšaju organizacionu produktivnost, ne zbog osnovnih nedostataka u tehnologiji, već zato što se zanemaruju ona „insajderska“ znanja koje mogu posedovati jedino oni koji su u datoj organizaciji ljudi od poverenja.3: Dizajniranje-koncipiranje korisničkog iskustva od spolja ka iznutra. Ako je cilj digitalne transformacije da poboljša zadovoljstvo i osećaj bliskosti s klijentom, onda bilo kakvom naporu mora prethoditi faza „dijagnostike“, sa dubinskim unosom podataka poteklom od strane – klijenata. Osoblje odeljenja za planiranje i razvoj okruga Santa Klara obavilo je više od devedeset individualnih intervjua sa klijentima, u kojima su od svakog kupca tražili da opiše prednosti i slabosti odeljenja. Pored toga, odeljenje je održavalo fokus-grupe tokom kojih su tražili od raznih aktera – uključujući agente, programere, građevince, poljoprivrednike i ključne lokalne institucije poput Univerziteta Stenford – da identifikuju njihove potrebe, utvrde njihove prioritete i ocene rad odeljenja. Odeljenje je u svoju transformaciju tada ugradilo njihov doprinos.

Da bi odgovorio na zahteve klijenata za većom transparentnošću u vezi sa procesom odobravanja dozvola, odeljenje je razdvojilo postupak na faze i promenilo portal za korisnike; kupci sada mogu pratiti napredak svojih aplikacija dok prelaze iz jedne faze u drugu. Da bi skratili vreme obrade, odeljenje je konfigurisalo softver za upravljanje osobljem tako da automatski identifikuje one aplikacije to jest podneske koji su „zastali“. Da bi se omogućila personalizovana pomoć, odeljenje je kontrolu nad nadzornom tablom (dashboard) dalo osoblju Permit-centra, kako bi neposrednije nadgledali procese tokom izdavanja dozvole. Lideri često očekuju da će implementacija jednog jedinog alata ili aplikacije povećati zadovoljstvo korisnika. Međutim, iskustvo odeljenja pokazuje da je najbolji način da se maksimizira zadovoljstvo korisnika često unošenje manjih izmena u različite alate u različitim tačkama ciklusa pružanja usluga. Jedini način da se dozna gde promeniti stvari nabolje i kako ih promeniti postiže se dobijanjem obimnog i dubinskog inputa od strane samih kupaca.

4: Prepoznati među zaposlenima bojazan od tehnologije koja preti da zameni čoveka. Kada zaposleni primete da bi digitalna transformacija mogla da ugrozi njihov posao, oni se mogu svesno ili nesvesno odupreti promenama. Ako se digitalna transformacija tada pokaže neefikasnom, menadžment će na kraju odustati od napora i njihovi poslovi će biti sačuvani (ili tako barem glasi ova škola mišljenja). Za poslovne lidere je ključno da prepoznaju te strahove i da naglase da je proces digitalne transformacije prilika da zaposleni nadograde svoju stručnost kako bi odgovarali tržištu budućnosti.

Behnam je imao prilike da dosad obučava preko dvadeset hiljada zaposlenih iz brojnih organizacija, vodeći ih kroz proces digitalne transformacije (takođe se konsultovao sa organizacijama pomenutim u ovom članku). Često susreće učesnike koji su od samog početka skeptični prema celoj operaciji. On je, kao odgovor na taj izazov, razvio proces „iznutra ka spolja“ (inside-out). Od svih učesnika se traži da ispitaju koliki je njihov jedinstveni doprinos organizacijama u kojima rade, a zatim da te jake, pozitivne strane povežu sa komponentama procesa digitalne transformacije – za koje će oni tada preuzeti odgovornost, ako je to uopšte moguće. To zaposlenima omogućava kontrolu nad načinom na koji će se digitalna transformacija odvijati, i postavlja nove tehnologije kao sredstva za zaposlene da postanu još bolji u onome što već rade.

U kompaniji CenturyLink, gde radi jedan od potpisnika/potpisnica teksta, prodajni tim je razmatrao da usvoji veštačku inteligenciju kako bi povećao svoju produktivnost. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje: na koji način AI treba “rasporediti”? Konačno, tim je prilagodio AI alat za optimizaciju napora svakog prodavca ponaosob, predlažući koje kupce da nazovu, kada da ih nazovu i šta da kažu tokom poziva u bilo kojoj sedmici operacija. Ovaj AI alat je takođe sadržavao komponentu „igranja igre“ (gejmifikacija), koja je postupak prodaje učinila zanimljivijim. Vernon Irvajn, koji je posmatrao ovaj proces iznutra, primetio je da mu je prodaja postala zabavnija, što se pretvorilo u povećanje zadovoljstva kupaca – i povećanje prodaje od 10%.

5: Uvođenje startap kulture iz Silicijumske doline. Tamošnje startup kompanije poznate su po okretnom, agilnom odlučivanju, brzoj izradi prototipa i ravnim strukturama (flat structures) u poslovnoj organizaciji. Ravna ili “poravnata” organizacija poslovanja odnosi se na organizacionu strukturu s malo ili bez ikakvih nivoa upravljanja koji stoje između zaposlenih u menadžmentu i ostalih zaposlenih – njihovih podređenih („poravnata struktura“ u lancu donošenja odluka podrazumeva manje nadgledanja zaposlenih, uz istovremeno unapređivanje i osnaživanje, kao i što većeg njihovog učešća u procesu donošenja odluka). Proces digitalne transformacije je sam po sebi neizvestan: promene je potrebno privremeno izvršiti, na određen period, a zatim ih prilagoditi „situaciji na terenu“; odluke se moraju donositi brzo; treba uključiti sve grupe iz celokupne organizacije. Kao rezultat toga, dešava se da se tradicionalno uspostavljene poslovne hijerarhije isprečavaju ovom procesu. Najbolje je usvojiti „ravnu“ ili horizontalnu organizacionu strukturu, koja će na neki način biti odvojena od ostatka organizacije.

Ova potreba za agilnošću i brzom izradom-testiranjem prototipa je još izraženija nego što bi mogla biti u drugim inicijativama za upravljanje promenama, jer je prisutno toliko digitalnih tehnologija koje se mogu prilagoditi. Lideri u organizaciji su ti koji moraju da odluče koje će aplikacije od kojih dobavljača koristiti, koja oblast poslovanja ima najviše koristi od prelaska na tu novu tehnologiju, da li prelaz treba da se izvršava u fazama i tako dalje. Često biranje najboljeg rešenja zahteva ekstenzivno eksperimentiranje na međusobno zavisnim delovima. Ako svaka odluka mora da prođe kroz više slojeva upravljanja da bi se „išlo napred“, greške se u tom sučaju ne mogu brzo otkriti i ispraviti.

Štaviše, isplativost određenih digitalnih tehnologija se aktuelizuje tek nakon što se znatan deo posla prebaci na novi sistem. Na primer, sistem računarstva u oblaku osmišljen za objedinjavanje globalne potražnje kupaca može da generiše korisnu analitiku samo kada prodavnice u različitim zemljama redovno prikupljaju istu vrstu podataka. Ovo zahteva “peglanje” razlika u postojećim organizacionim procesima u različitim regionima. Ako detalje o tome kako će se koristiti nova tehnologija uglavnom razvijaju zaposleni iz jedne zemlje, oni možda neće biti svesni potencijalnih nespojivosti, to jest nekompatibilnosti sa nekim ogrankom kompanije u nekoj drugoj zemlji.

Radeći sa Li & Fung-om, Behnam je pomogao stvaranju šest multifunkcionalnih timova, od kojih svaki ima zaposlene u različitim ofisima smeštenim u Hong Kongu, kontinentalnoj Kini, Britaniji, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ti timovi su vodili različite faze digitalne transformacije. Pošto je struktura ovih timova bila „ravna“ (bez klasično ustanovljene hijerarhije), oni su bili u mogućnosti da brzo i direktno svima predstave ideje, kao i da brzo dobiju input od njihovog CFO-a, Eda Lama i šefova poslovnih jedinica. To je omogućilo timovima da eksperimentišu sa novim idejama o tome kako se inovativna struktura podataka, analitika i robotska obrada mogu najbolje integrisati. Štaviše, budući da su nove predloge pregledali zaposleni iz različitih kancelarija u zemlji kao i sa različitih funkcija, ovi timovi su bili u stanju da predvide probleme sa implementacijom i mogli su da ih reše pre nego što je cela organizacija u potpunosti usvojila nove tehnologije.

Digitalna transformacija je funkcionisala u ovim organizacijama zato što su se njihovi lideri vratili osnovama poslovanja: usredsredili su se na promenu razmišljanja njenih članova, kao i strukturu organizovanja zaposlenih i procese pre nego što odluče koje će digitalne alate koristiti i kako ih koristiti. Ono što članovi predviđaju je da će, u budućnosti, organizacije biti te koje će pokretati tehnologiju, a ne obrnuto.

Behnam Tabrizi više od dve decenije predaje transformacijsko liderstvo na Odeljenju za nauku i inženjerstvo Univerziteta Stanford, kao i programe za izvršne direktore. Vodeći je stručnjak za transformaciju organizacije i liderstva, uz to je i generalni direktor kompanije Rapid Transformation, LLC. Behnam je napisao pet knjiga, uključujući „Brzu transformaciju za kompanije“ (Rapid Transformation, HBR Press, 2007), kao i knjigu za poslovne lidere „The Inside-Out Effect“ (Evolve Publishing, 2013).

 

Behnam Tabrizi, Ed Lam, Kirk Džerard, Vernon Irvajn (Harvard Business Review)

Poverenje danas: Edelmanov izveštaj 2019.


“Za razliku od  poverenja, koje je nužno u svakom zdravom društvu, biznisu i porodici, vrhunski trileri sazdani su na – nepoverenju. Ono je glavni pokretač zapleta, junaka i njihovih činova. Cilj? Izvući drugu stranu na čistinu, po svaku cenu.” Majkl Krajton

“Trust takes years to build, seconds to break, and forever to repair.”

“Never push a loyal person to the point where they no longer care.”

O Edelmanovom barometru poverenja i Globalnom izveštaju je proteklih godina na ovom mestu bilo reči u par navrata. Svake godine je ova anketa predmet velike pažnje, jer je i svojevrsno “opipavanje pulsa” globalnog javnog mnjenja (koliko je to, ipak, uopšte moguće – radi se o samo 28 “reprezentativnih” zemalja čiji su građani ovom prilikom bili anketirani).

Zaposleni su ove godine svoje poverenje poklonili – svojim poslodavcima. Sociološki, možda pre svega psihološki promatrano, ovo samo govori da građani, globalno uzev, nemaju poverenja u institucije – ni privatne a ni državne -kao i da je društvo “atomizirano” do te mere da ne preostaje ništa drugo nego da verujete onima s kojima radite – poslovnim partnerima ili svima onima za koje radite. Edelmanov barometar poverenja iz 2019. godine pokazuje i da je nesigurnost u sistem globalna pojava, i da se na toj tački oni sa kojima radite i za koje radite pojavljuju kao najpouzdanija institucija. U izveštaju za 2019. među ispitanicima se pojavljuje i zaziranje od veštačke inteligencije, bojazan povezana sa gubljenjem poslova koje će im tehnologija oteti, ali – pre svega – tu je nepoverenje u “pravila igre” koja nam mašine, svojim algoritmima, nameću.

Indikativan je stav jednog od ispitanika koji kaže da “i onda kada imam puno poverenje u nekoga, možda je ipak najbolje da se ono nikada ne pokazuje”.

Ono što je takođe indikativno je poklanjanje poverenja samo jednom subjektu, onom koji bi do pre 10 godina bio nezamisliv čak i u zemljama koje su tvrdokorne zagovornice liberalnog ekonomskog modela. Kriza iz 2008. je, kaže Edelman, rasturila čitava društva, a samim tim i porodice. Samim tim, i poverenje se “prikupilo u sebe”, sve više prerastajući u sentiment koji postoji isključivo “na lokalu”: kao konkretan impuls iz neposredne okoline. Sve ono što je izvan našeg vidokruga možda, zapravo, i “ne postoji” – barem ne kao predmet poverenja anketiranih.

Ričard Edelman je na veoma jednostavan način objasnio rezultate ovogodišnje studije:

Edelmanova godišnja studija signalizira rastuću važnost angažmana zaposlenih i aktivizma izvršnih direktora, jer se poslodavcima danas više veruje nego biznisima, stručnjacima, upravljačkim strukturama ili medijima.

Barometar poverenja „Edelman Trust“ za 2019. godinu otkriva da se u protekloj godini sentiment poverenja duboko promenio – ljudi su svoje poverenje preusmerili u odnose koji su u njihovom dosegu i pod iole nekom kontrolom, ponajviše na svoje – poslodavce. Globalno gledano, ova neobičnost u brojkama izgleda ovako: 75 procenata ljudi veruje „mom poslodavcu“, to jest, “da će učiniti ono što je ispravno”, i kojima znatno više veruju nego u, recimo, u nevladin sektor (NVO, 57%), biznisima (56%) ili medijima (47%).

Razdvojeni – poverenjem

Postoji jaz koji se ogleda u 16 ​​tačaka (ne)poverenja između informisane javnosti i onog daleko skeptičnijeg, širokog dela populacije, što označava povratak na rekordno visoku disproporciju poverenja. Fenomen koji podstiče tu podelu u protekloj godini bio je izrazit porast poverenja od strane informisane javnosti. Na tržištima poput Sjedinjenih Država, Britanije, Kanade, Južne Koreje i Hong Konga došlo je do povećanja poverenja od 12 bodova i više kod informisane javnosti. Jaz i disproporcija u količini poverenja se na 18 tržišta ogleda kroz dvocifrenu brojku -to je jaz između informisane javnosti i većine stanovništva.

Hitnost želje za promenom

Uprkos razlikama u poverenju između informisane javnosti i najvećeg dela stanovništva, svet je ujedinjen na jednom frontu – svi dele hitnu želju za promenom. Tek svaki peti ispitanik smatra da sistem radi u „njihovu“ to jest u korist pojedinca, a gotovo polovina šireg opsega populacije veruje da ih sistem „izneverava“.

Zajedno sa pesimizmom i zabrinutošću, sentiment poverenja sve je usmereniji ka angažmanu i akciji. U 2019. godini, lična angažovanost u odnosu na vesti porastao je za 22 boda; 40 procenata ispitanika ne samo da konzumira vesti jednom nedeljno ili više, već ih rutinski „pojačava“. Oni se, međutim, suočavaju sa blokadama koje im stoje na putu potrage za činjenicama, pri čemu je 73% njih zabrinuto zbog lažnih vesti, koje se koriste kao medijsko i -političko oružje.

Novi ugovor o poslodavcu i zaposlenom

Uprkos velikom nedostatku vere u sistem, postoji jedna veza koja ostaje jaka: „moj poslodavac“. Pedeset osam procenata zaposlenih u opštoj populaciji kaže da svog poslodavca smatra „pouzdanim izvorom“ informacija o spornim društvenim pitanjima.

Zaposleni su spremni i voljni da veruju svojim poslodavcima, mada se poverenje mora steći na način koji je nešto više od „uobičajenog posla“. Očekivanje zaposlenih da će im se potencijalni poslodavci pridružiti u preduzimanju akcija povodom rešavanja društvenih pitanja (67%) je gotovo isto koliko i procenat njihovog očekivanja od ličnog osnaživanja (74%) i mogućnosti zaposlenja (80%).

Nagrade, od ispunjavanja ovih očekivanja i izgradnje poverenja su velike. Po Edelmanovom barometru, veća je verovatnoća da će se zaposleni koji imaju poverenja u svog poslodavca pre uključiti u korisne akcije – zalagaće se za organizaciju u njihovo ime (preimućstva od poverenja, 39 poena), biće angažovaniji (33 poena) i ostati daleko lojalniji (38 bodova), a uz to biti i predaniji (31 bod) od svojih skeptičnijih kolega.

Pored toga, 71 odsto zaposlenih veruje da je „za mog generalnog direktora“ kritično važno da odgovori na izazove vremena. Više od tri četvrtine (76 procenata) opšte populacije je složno u želji da direktori kompanija preuzmu vodeću ulogu u (društvenim) promenama, umesto da čekaju da ih vlada „nametne“, odnosno, realizuje.

Edelman Trust menadžment

Tokom poslednjih 19 godina, barometar Edelman Trust otkrio je i dokumentovao neke od najvećih promena u percepciji i mišljenju javnog mnjenja koje oblikuju svet. Primećeno je da je stanje i dinamika poverenja u institucije na mnogo načina predvidljivo (stručnjaci bi rekli „prediktivno“) za naredne veće društvene, ekonomske i političke promene.

Edelman je ove godine na neki način dopro do „novih teritorija“, otišavši korak dalje. Saradnja sa vodećim akademicima u oblasti poverenja i reputacije, uključujući profesora Danijela Dirmajera sa Univerziteta u Čikagu, rezultirala je znatnim napretkom u našem razumevanju šta je to što čini poverenje tako moćnim preimućstvom za organizacije, kako ga tačno izmeriti i kako to prikazati prave vrednosti koje poverenje pruža.

Edelman Trust Management je skup moćnih, fleksibilnih analitičkih alata i konsultativnih usluga koji pomažu preduzeću ili organizaciji da najbolje upravlja svojim povereničkim kapitalom među javnosti, zainteresovanih strana i akcionara.

Sve u svemu, zaključak novog “Edelmana” bi u najsažetijoj formi mogao glasiti: porast poverenja u poslodavce je reakcija na gubljenje poverenja na svim ostalim planovima. U tome, naravno, nema ničeg lošeg – pa ipak, ono što ovde bode oči kao izrazito neobično jeste da ispitanici veruju isključivo jednom subjektu – poslodavcu, zatomljujući ovaj sentiment za sva ostala polja. Anketirani žele da veruju, da se povezuju radi pozitivnog doprinosa kroz društveni angažman (u odnosu na rezultate od godinu pre, ovogodišnji govore da je porast interesovanja za medije prouzrokovan željom za boljim informisanjem, potreba indukovana upravo – nepoverenjem u medije). Kao što kaže Ričard Edelman u svom obraćanju na godišnjem skupu u Davosu: od poverenja je preostalo samo ono što je lokalno, kao potpuno sažeta priroda jednog, u osnovi, daleko univerzalnijeg sentimenta. Današnji ispitanici mogu se svesti na izjavu: “Primoran sam da verujem samo onome što je pokraj mene, onome koga vidim i sa kim mogu da komuniciram, sve ostalo – ne postoji.”

I za kraj, možda nije loše vratiti se na početak – trilerima. U njima caruju podozrenje i sumnjičavost. Oni mogu biti neverovatno uzbudljivi i zabavni – sve dok su u knjizi ili na ekranu.

 

Edelman 2019 (PDF)

Edelman, Trust Barometer