SAD i Kina potpisale sporazum o ublažavanju trgovinskih tenzija

Sporazum ima za cilj naglo povećanje prodaje američke robe i usluga u Kini, uz doprinos zaštiti intelektualne svojine i dodatno otvaranje kineskih tržišta.

Sjedinjene Države i Kina su potpisale sporazum kojim se obeležava primirje u trgovinskom ratu između ove dve nacije, pri čemu je predsednik Tramp rekao kako je ovaj trgovinski sporazum “važan korak” ka budućnosti “poštene i recipročne trgovine”.

Sjedinjene Države i Kina potpisale su značajan sporazum kojim će se naglo povećati prodaja američke robe i usluga u Kini i pomoći kompanijama koje posluju u toj zemlji tako što će bolje zaštititi njihovu intelektualnu svojinu i dalje se otvoriti za kinesko tržište, naročito u pogledu finansijskih usluga.

Ovaj osmodelni sporazum deluje kao „prekid vatre“ u dvogodišnjem trgovinskom ratu koji je ukočio tržišta širom sveta, presekavši globalni rast. Kao uslov Pekinga da potpiše sporazum, Sjedinjene Države su se složile da smanje carine na 120 milijardi dolara na kinesku robu – za pola, to jest na do 7,5% kao i da odustanu od drugih planiranih tarifa. Mnoštvo teških pitanja koja su bila srž trgovinskog spora, uključujući kineske subvencije domaćim kompanijama i ponašanje kineskih državnih firmi su „gurnuti“ u kasniju rundu razgovora, za koje se očekuje da će se završiti ne pre okončanja američkih predsedničkih izbora koji su, po tradiciji, u novembru.

Predsednik Tramp, obraćajući se u sredu u prepunoj Istočnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu je ovaj sporazum nazvao “važnim korakom – onim koji nikad pre nije učinjen sa Kinom – (korakom) prema budućnosti poštene i recipročne trgovine.” On je rekao i da planira da poseti Kinu “u ne tako dalekoj budućnosti” i susretne se sa kineskim liderom Sijem Đinpingom, kojeg je nazvao “mojim veoma, veoma dobrim prijateljem”.

Vicepremijer Kine, Liu He, koji je potpisao sporazum u ime Pekinga, izrazio je potrebu da obe zemlje deluju zajedno u borbi protiv izazova poput terorizma, starenja stanovništva i zaštite životne sredine.

“Kina je uspostavila politički sistem i ekonomski razvojni model koji odgovara njenim sopstvenim karakteristikama”, rekao je Liu. „Ali to ne znači da Kina i Sjedinjene Države ne mogu da zajedno rade.“

Iako sporazum sadrži dobitke za Sjedinjene Države, činjenica da će većina tarifa ostati na kineskom uvozu baca senku na obećavajući rast poslovnih ulaganja između dve zemlje, rekao je Džon Frizbi, stručnjak za Kinu iz trgovačke konsultantske firme Hills & Co.

On je rekao da „Ukupna nesigurnost nije značajnije umanjena jer nema uklanjanja postojećih tarifa kao ni rešavanja pitanja može li Kina kupiti tolike količine robe i usluga koje američka administracija želi“.


Trgovinski sporazum između SAD i Kine deluje kao „obustava vatre“ u dvogodišnjem trgovinskom ratu, iako ostavlja na snazi američke tarife na oko 370 milijardi dolara kineske robe, odnosno na oko tri četvrtine kineskog uvoza u SAD.

Američke berze su doživele rast akcija otkako su ove dve zemlje izjavile da se približavaju sporazumu, a Dow Jones Industrial Average se u sredu po prvi put zatvorio iznad 29000. Međutim, reakcija tržišta na aktuelno potpisivanje bila je prigušena, što sugeriše da su investitori videli malo toga iznenađujućeg u tekstu ovog sporazuma.

“U osnovi, više puta smo slušali priče kako je ovaj sporazum sklopljen”, rekao je Majk O’rurk (Mike O’Rourke), glavni tržišni strateg u kompaniji JonesTrading.

Aktuelni američki predsednik iz redova republikanaca smatra da je trgovinski sporazum „pobeda“ koja će se politički „preliti“ u novembarske izbore. Predsednik Tramp se može pohvaliti sporazumom i tvrditi kako je on jedini koji može uspešno da pritisne Peking kako bi „izboksovao“ više ustupaka u korist SAD. “Predsednik Tramp je uočio priliku za unapređenje američkog pozicioniranja u vreme kada Kinezi doživljavaju velike političke i ekonomske turbulencije”, rekao je Džejson Miler (Jason Miller), nekadašnji portparol Trampove kampanje.

Planirane kupovine

Kina se složila da poveća američki uvoz za oko 200 milijardi tokom naredne dve godine. Predloženo je povećanje uvoza po kategorijama:

Izvor: Američki trgovinski sporazum

U razgovoru sa novinarima u Beloj kući, predsednikov savetnik za ekonomiju Leri Kadlou (Larry Kudlow) je ovaj sporazum nazvao „najboljim ugovorom koji su dve zemlje ikada postigle“. Takođe je rekao da sa Kinom još uvek nema razumevanja o budućim sniženjima carinskih stopa, dodajući da je Peking već imao prilike da uoči značajne (američke) olakšice.

Ali, nekadašnji potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden), koji se ispred američkih Demokrata kandiduje za predsedničku nominaciju je kritikovao brojne odredbe pakta kao „nejasne, slabe ili pokrivene prethodnim najavama i postojećim sporazumima“. Ovaj Sporazum je, inače, veoma usredsređen na zabrinutost Sjedinjenih Država zbog toga što kineska vlada i kompanije prisiljavaju američke kompanije da svoju tehnologiju predaju rivalima. U odeljku na dve stranice, obe zemlje su se složile sa brojnim odredbama čiji je cilj sprečavanje nelegalnog preuzimanja tehnologija.

Složili su se da „nijedna strana ne zahteva niti vrši pritisak na ljudstvo“ da prenose dragocenu tehnologiju kako bi dobili „ulaznicu“ za poslovanje u Kini, ili pak da dobiju regulatorna odobrenja. Oni su takođe zabranili „formalni ili neformalni“ pritisak na kompanije da koriste određenu tehnologiju da bi dobile licencu.

Budući da su Peking i Vašington sklopili sporazum o trgovinskom paktu u prvoj fazi, američki poljoprivrednici su optimistični u pogledu njihove budućnosti. Neki se eksperti, ipak, pitaju hoće li predanost Kine ovom sporazumu ispuniti očekivanja Bele kuće.

Čvrsta obećanja su umnogome detaljnija od onih uslova na koje je Peking pristao u prošlosti. Međutim, ovim odeljkom sporazuma se od Kine ne zahteva da promeni bilo koji zakon ili propis kako bi ispunila svoje obaveze. Raniji nacrt sporazuma, koji se izjalovio u maju 2019., zahtevao je desetine promena u kineskom zakonu. Najviši zvaničnici u Pekingu su taj dogovor tada obustavili.

Tramp se rukuje s kineskim vicepremijerom, Lijuom Heom, nakon potpisivanja “faze jedan” američko-kineskog Trgovinskog sporazuma u Istočnoj sobi Bele kuće, (Jan15, 2020. REUTERS/Kevin Lamarque)

Što se tiče ostalih delova sporazuma, Kina je pristala da pojača zaštitu poslovnih tajni kao i primenjuje krivične kazne za „namernu proneveru poslovne tajne“. Povećanje kazne bio je prioritet Trampove administracije.

Odredbe sporazuma podležu mehanizmu izvršenja koji zahteva nekoliko rundi konsultacija. Ako dve strane ne postignu sporazum, strana koja se žali mogla bi preduzeti „mere sanacije na proporcionalan način“ – trgovačka fraza kojom se označava vraćanje tarifa u igru. U praksi, Sjedinjene Države bi verovatno bila ona strana koja podnosi žalbu, jer je Kina ta koja sporazumom obećava da će sprovesti promene i povećati kupovinu američkih proizvoda.

Sve dok je uvođenje carinskih tarifa u dobroj veri, Peking se složio da se neće svetiti ili uzvraćati nekom odmazdom. Ipak, i napokon, zahtevi proizašli iz dobre vere i proporcionalnosti pružaju Kini puno prostora za delovanje. Umesto da uzvrati odmazdom zbog američkih carina, u sporazumu se kaže da bi se strana, čija je radnja dovela do žalbe, mogla povući iz sporazuma.

Najveći deo posla odnosi se na kupovinu u Kini. Peking se obavezao da će u naredne dve godine kupiti dodatnih 200 milijardi dolara robe i usluga u proizvedenoj robi, u oblastima poljoprivrede, energetike kao i u sektoru usluga. Ugovor je dao dolarske iznose-kvote za široke kategorije izvoza, ali nije pružio detaljne planove kupovine.

Kina je takođe pristala da izvrši regulatorne promene koje pokrivaju brojne poljoprivredne proizvode, uključujući živinu i govedinu, što bi moglo dalje olakšati put ka dodatnoj, još većoj prodaji.

Američko-kineski trgovinski sporazum u najvažnijim crtama

Procenat uvoza iz Kine pokriven svakom tranšom tarifa:

* Uključuje hranu, minerale, optičke proizvode, muzičke instrumente, itd. Napomena: Kategorije mogu obuhvatati gotove proizvode, komponente i sirovine. Izvori: Američki statistički biro (za vrednost izvoza); Američko trgovinsko predstavništvo (za podatke o tarifama)

Evo onoga što je najvažnije, a što bi trebalo znati o potpisanoj i usaglašenoj prvoj fazi trgovinskog sporazuma, koji je stao na oko 90 stranica:

Kupovina američke robe i usluga: Peking će povećati kupovinu američke robe i usluga za 200 milijardi dolara tokom naredne dve godine, koristeći 2017. godinu kao merilo. Ovo uključuje povećanje kupovine proizvedene robe za 77,7 milijardi dolara tokom dvogodišnjeg perioda. Očekuje se da će kvota u kategoriji tehnoloških usluga, koja uključuje naknade za usluge povezane sa biznisom u klaud-računarstvu i upotrebu intelektualne svojine, porasti za 37,9 milijardi dolara. Kupovina proizvoda-usluga u oblasti energetike će se povećati za 52,4 milijarde dolara u okviru ovog najnovijeg sporazuma.

Otkup poljoprivredne robe: Otkup poljoprivrednih proizvoda, o kojem se toliko komentarisalo i diskutovalo u svetskim medijima, imaju postavljene manje ciljeve zarad postizanja veće trgovine u okviru sporazuma, i to više nego što je dogovoreno u oblasti energetike, proizvodnje i usluga, uz povećanje od 32 milijarde dolara tokom dvogodišnjeg perioda. Pored zacrtanih ciljeva kupovine američkih proizvoda i usluga, Kina je, međutim, pristala na korake koji joj omogućavaju veći pristup tržištu mlečnih proizvoda u Sjedinjenim Državama, živine, govedine, ribe, pirinča, pa čak i hrane za kućne ljubimce.

Trgovinske tajne: Dogovor uključuje jak, decidan jezik povezan sa sprečavanjem/kažnjavanjem počinilaca zbog krađe trgovinskih tajni. Ovaj sporazum olakšava američkim preduzećima da ubede i aktiviraju kineske vlasti kako bi pokrenule krivične istrage u Kini. Pored toga, u sporazumu se kaže da bi američkim kompanijama koje posluju u Kini trebalo da bude omogućeno da rade „otvoreno i slobodno“, bez pritiska da svoju tehnologiju prenose na strane poslovne partnere. Deljenje tehnoloških nacrta „mora se zasnivati na tržišnim uslovima koji su dobrovoljni i odražavaju međusobni dogovor“, rečeno je u sporazumu.

Finansijske usluge: Ovaj sporazum uklanja barijere, kako bi se pomoglo američkim bankarskim institucijama, osiguravajućim i drugim kompanijama za pružanje finansijskih usluga da se šire na kineskom tržištu. Ovo uključuje i brzo preispitivanje zahteva za licencu od kompanija koje izdaju kreditne kartice i američke usluge kreditnog rejtingovanja. Ugovorom je postavljen rok od pet meseci da Kina dozvoli filijalama američkih finansijskih institucija da pružaju usluge čuvanja investicionog fonda koji se bavi hartijama od vrednosti.

Rešavanje poslovnih sporova: Sporazumom se zahteva stvaranje kancelarije za rešavanje sporova, koji bi rešavao dugogodišnje žalbe američke poslovne zajednice i njihovih nesuglasica s kineskim partnerima, koje nisu rešene na fer način. Sporazumom je službenicima u Sjedinjenim Državama i Kini postavljen okvir razgovora, komunikacija i dogovora o tome kako primeniti ovaj mehanizam, uključujući kako razmenu informacija tako i žalbeni proces.

Rešenje o tarifama: Sjedinjene Države su se pre ovog dogovora složile da smanje carinsku stopu na 7,5%, sa prethodnih 15% za troškove koje je uvela za oko 120 milijardi dolara vredne kineske proizvode. Sjedinjene Države su, takođe, odustale od carina od 15% na oko 156 milijardi dolara vredne američke potrošačke proizvode, uključujući pametne telefone, koji bi trebalo da stupe na snagu u decembru. Ovaj dogovor ne menja taj prethodni sporazum. Predsednik Tramp je u sredu (15jan) rekao da će ukinuti tarife ukoliko i sledeća runda pregovora bude uspešna.

Manipulacija valutom: Kina se obavezuje da neće vršiti devalvaciju svoje valute niti će vršiti neprekidne intervencije na svom valutnom tržištu. Kina se, takođe, obavezuje na redovno objavljivanje podataka u vezi sa svojim deviznim udelima.

 

Katy Stech Ferek, Bob Davis, Lingling Wei, WSJ

Mark Deman: veština krađe i prodaje insajderskih informacija

Svedok u slučaju trgovine poverljivim poslovnim informacijama Mark Deman-Debi (Marc Demane-Debih), opisao je na američkom sudu ovu dalekosežnu šemu. Berzanski trgovac švajcarskog porekla je istražiocima rekao kako je trgovina insajderskim poslovnim podacima „sport međunarodnih razmera“.

Suđenje se održava u federalnom okružnom sudu na Menhetnu (Micah B. Rubin/ WSJ)

Pošto ga je Srbija prošlog maja izručila Sjedinjenim Državama, Mark Deman se obreo kao „stanovnik“ američkog zatvora, a saveznim agentima u avionu ka SAD je rekao da je „neverovatan“ broj ljudi učestvovao u trgovini poverljivim poslovnim informacijama. Prema istražnom dosijeu predstavljenom na sudu, Deman je izjavio da je to bio “međunarodni sport”. On je dodao kako je u stanju da navede određena imena.

U najmanje 19 intervjua sa federalnim vlastima i nakon nekoliko sati svedočenja u sudnici na Menhetnu, Deman, koji je sada svedok-saradnik, učinio je upravo to.

U svedočenju koje je daleko prevazilazilo navode koji su ga teretili u konkretnom slučaju, on je predstavio globalnu mrežu trgovanja osetljivim poslovnim informacijama, čiji su članovi – od kojih većinu njih američke vlasti nikada nisu optuživale – „požnjeli“ desetine miliona informacija „pokupljenih“ od mnogobrojnih kompanija listiranih na berzi.

Deman je imenovao francuskog kolekcionara umetničkim delima, kome je platio više od 12 miliona dolara za savete koji potiču od „unutrašnjih izvora“. Imenovao je i investicione bankare iz Londona, za koje je rekao da su „emitovali“ informacije o njihovim klijentima; imenovao je i trgovce deonicama iz Izraela, Grčke i Švajcarske za koje je rekao da su mu platili za informacije. Identifikovao je i jednu osobu koja se kretala u visokim društvenim krugovima Londona, potom jednog grčkog fotografa i novinare iz kanadskih i američkih medija kojima je, po njegovom iskazu, davao priče na osnovu kojih bi se „pomerale“ cene akcija izvesnih kompanija.

Deman je svedočio na još uvek aktuelnom suđenju Telemaku Lavidasu (Telemaque Lavidas), njujorškom biznismenu optuženom zbog svoje uloge u navodnoj mreži trgovine poslovnim podacima. Tužioci iz advokatske kancelarije na Menhetnu kažu da je Lavidas jednom grčkom trgovcu preneo informacije o jednoj javno listiranoj biotehnološkoj kompaniji, koji je te podatke prosledio Demanu i drugima, da bi ih ovi potom prodali za visoku sumu.

U uvodnom izlaganju, pomoćnik američkog tužioca Danijel Trejser nazvao je navodnu šemu “jednostavnom pričom o pohlepi i korupciji”, rekavši da je gospodin Lavidas “kritična veza u tom koruptivnom lancu”. Lavidas (39) se izjasnio da nije kriv po sedam tačaka optužnice, uključujući zaveru i prevaru u poslovanju sa hartijama od vrednosti.

Njegovi advokati kažu da njihov klijent nije bio izvor informacija „iznutra“, kao i da nije bio upoznat s navodnim krugom ljudi  koji su se bavili trgovinom insajderskim podacima.

Jedan od Lavidasovih advokata, Džonatan Striter je želeo da „kontrastrira nepremostive razlike“ između gospodina Lavidasa – američkog državljanina i diplomca sa univerziteta Kolumbija – i gospodina Demana, trgovca koji se „bavio umetnošću obmane“, a sada „očajnički pokušavajući“ da ublaži moguću zatvorsku kaznu.

Deman, koji je uhapšen u Srbiji 2018. godine a onda izručen Sjedinjenim Državama je igrao centralnu ulogu u navodnom krugu ljudi koji su trgovali poslovnim tajnama – on je svedočio da je insajderskim trgovanjem zaradio oko 70 miliona dolara. U oktobru je priznao krivicu po optužnici od 38 tačaka, istakavši se u slučajevima proizašlim kao rezultat dugogodišnje istrage američke vlade, uključujući i optužnicu protiv gospodina Lavidasa.

Advokat gospodina Demana nije odgovorio na zahtev za komentar.

Stojeći na mestu na kojem svedoci daju svoj iskaz, gospodin Deman nije previše toga rekao o gospodinu Lavidasu – njih dvojica su se sreli samo jednom, na večeri 2011. na Menhetnu, da bi posle toga imali minimalnu komunikaciju. Dimejn je rekao da nikada nije dobijao insajderske informacije direktno od gospodina Lavidasa.

Umesto toga, gospodin Deman je svedočio da mu je grčki trgovac Georgios Nikas rekao da može pribaviti osetljive informacije o kompaniji Ariad Pharmaceuticals Inc., i to od gospodina Lavidasa i njegovog oca, člana upravnog odbora Ariada. Tokom svog svedočenja, gospodin Deman je u više navrata opisao događaje iz 2013. i 2015., kada je gospodin Nikas pružio dragocene smernice o Ariadu, rekavši da su one poticale od gospodina Lavidasa.

Protiv oca gospodina Lavidasa nije podignuta optužba. Gospodin Nikas optužen je po istoj optužnici kao i gospodin Lavidas, ali ostaje na slobodi, kao i drugi koji su optuženi u povezanim optužnicama otpečaćenim prošle jeseni.

Advokat gospodina Nikasa odbio je da komentariše.

Odeven u tamno plavi zatvorski kombinezon i govoreći s oštrim naglaskom, gospodin Deman je rekao poroti da je počeo da trguje informacijama otprilike 2005., u vreme dok je poslovao iz Ženeve. U početku je, kako kaže, trgovao uglavnom na osnovu glasina koje bi pokupio od drugih trgovaca, koji su imali prave izvore. Deman je rekao poroti da je tada počeo da uviđa načine na koje trgovci sakrivaju poreklo izvora svojih „saveta“, na primer, angažujući analitičare da smišljaju izveštaje koji opravdavaju pozicije akcija određenih kompanija, u čiju je korist trgovac insajderskim informacijama trebalo da tipuje.

Deman je u Londonu, 2008. godine dobio svoj prvi izvor: investicionog bankara zaposlenog u banci u JP Morgan, koji mu je davao informacije vezane za jednu rudarsku kompaniju. On je informacije prosledio prijatelju – sigurnije je ne trgovati podacima koji potiču od sopstvenog izvora, objasnio je poroti.

Negde tokom 2010. godine, Deman je „otuđio“ informacije od svoje tadašnje devojke, londonske investicione bankarke zaposlene u banci Goldman Sachs. On je saznanja o nekoliko njenih klijenata, rudarskih kompanija, prosledio gospodinu Nikasu.

U Londonu je gospodin Deman održavao i druge izvore, uključujući još jednog bankara iz Goldman Saksa, Brajana Koena, kome je plaćao informacije koje bi potom prosledio prijateljima, ili onima kojima trguju preko fonda koji su osnovali on i gospodin Nikas. Gospodin Koen uhapšen je u oktobru u vezi sa tim slučajem, priznavši krivicu po tački zavere.

Deman je svedočio da se 2012. upoznao sa Džonom Dodlanom (John Dodeland), francuskim kolekcionarom umetničkih dela. Gospodin Dodlan je tvrdio da ima svoje izvore u investicionim bankama, od kojih je Deman na kraju identifikovao dve: „Moelis & Co.“ i „Centerview Partners LLC“.

Dvojica bivših bankara u Moelisu i Sentervjuu optuženi su za navodno učestvovanje u ovom insajderskom krugu, iako ostaju na slobodi.

Gospodin Deman je svedočio da mu je gospodin Dodlan dao informacije o preko 15 ugovora, koji su se uglavnom ticali korporativnih preuzimanja. U zamenu za ove podatke, po rečima gospodina Demana, platio je Dodlanu više od 12 miliona dolara.

Prema osobi upoznatoj sa istragom, gospodin Dodlan nije optužen, već je pomenut kao „neimenovani saučesnik“ u optužnicama podnetim u oktobru. Gospodin Dodlan, čiji vebsajt navodi poslovnu adresu u Tbilisiju u Gruziji, nije bio dostupan za komentar.

Vlada je u četvrtak (9. jan) završila sa iskazima svedoka. Očekuje se da će odbrana pauzirati do početka ove sedmice.

 

Wall Street Journal

Airbnb: bezbednosni izazovi za goste i domaćine

Pucnjava, seksualni prestupi i krađe. Manijaci, psihopate, ubice i pljačkaši: Airbnb preduzima korake kako bi zaštitio svoje korisnike. Priču donosi poslovni dnevnik Wall Street Journal.

(WSJ) Oni zaposleni koji su se zalagali za strože mere bezbednosti su bili nadglasani od strane donosilaca kompanijskih odluka; „Ovo je izazov u eri interneta“

Zaposleni u Airbnb su 2017. predložili da ova platforma za deljenje stambenog prostora u turističke svrhe postane bezbednija i za domaćine i za goste. Svi koji se prijave bi, kako su još tada predložili, trebalo da dostave proverenu državnu identifikaciju, nešto poput vozačke dozvole (ili državnog ispita za taksiste).

Kompanija je pretrpela niz sramotnih bezbednosnih problema, uključujući prostituciju, krađu i voajerističke domaćine koristeći kamere za nadgledanje gostiju. Oni zaposleni koji su u Airbnb zagovarali bolju bezbednost tvrde da bi zahtevi za ličnom kartom vlasnika nekretnine mogli da odvrate neke potencijalne izgrednike.

Prema onima koji su upoznati sa diskusijama na ovu temu, ovo nije prvi put da su članovi Airbnb-ovog trusta i bezbednosnog tima izneli ovakav predlog. Još jednom, nakon žestoke rasprave, drugi rukovodioci kompanija, uključujući koosnivača i izvršnog direktora Brajana Českija (Brian Chesky), odbili su ovaj predlog. Airbnb je proučavao problem i otkrio da ima korisnika koji će se odmah povući s ove platforme ukoliko Airbnb zatraži od njih da im dostave ličnu kartu i privatne podatke, rekli su oni koji su upoznati s internom debatom na ovu temu.

Airbnb sa sedištem u San Francisku, koji se priprema da sledeće godine izađe u na berzu u okviru visoko očekivanog IPO-a, procvetao je u giganta vrednog 31 milijardu dolara, prateći mantru o rastu koja je godinama definisala Silicijumsku dolinu. Sada se ova kompanija suočava sa pitanjem sa kojim bi se tehnološka industrija mogla suočiti u narednoj deceniji: Koliku odgovornost treba da preuzmu kompanije za loše stvari koje se dešavaju na njihovim platformama?

Organi reda u blizini mesta na kojem je tokom ovogodišnje “Noći veštica” došlo do pucnjave u prostoru kuće iznajmljene preko platforme Airbnb-a u Orindi, Kaliforniji (Foto: John Mabanglo / Epa / Shutterstock)

Na Noć veštica, Airbnb se „podsetio“ o čemu se radi i u čemu je problem: Oni koji su otvorili vatru ušli su u kuću u Orindi, Kalifornija, zabačenom kraju podalje od stalne policijske kontrole, da bi pritom ubili petoro ljudi. Kuća je iznajmljena na Airbnb-u, a zatim je na društvenim mrežama reklamirana kao “zabava u letnjikovcu”.

Tek danima kasnije, Brajan Česki je rekao da će Airbnb pokrenuti 24/7 „Telefonsku liniju za susedstvo“, sa timom za brzo reagovanje na probleme na terenu, uz to proširiti svoj pregled rezervacija „visokog rizika“ označenih unutrašnjim sistemima i započeti verifikaciju kvaliteta, tačnosti podataka i bezbednosti za svih sedam miliona nekretnina listiranih na ovoj platformi.

“Udvostručujemo naše napore u borbi protiv neovlašćenih strana i oslobađamo se zloupotrebe ponašanja domaćina i gostiju”, napisao je Česki u nizu tvitova.

Krajem te sedmice, Česki je rekao da kompanija treba da “preuzme više odgovornosti za stvari na našoj platformi. Ovo je bila postepena, možda previše postepena tranzicija za naš biznis.”

Koosnivač Airbnb-a i izvršni direktor Brajan Česki rekao je da je kompaniji potrebno da “preuzme veću odgovornost za sve ono što postoji na našoj platformi.” Foto: Eric Risberg / Associated Press

Početkom decembra, nakon što je Volstrit žurnal (WSJ) pismenim putem dostavio Airbnb-u pitanja o bezbednosnim izazovima, kompanija je objavila detalje i navela dodatne mere, uključujući obavezu ulaganja 150 miliona dolara na bezbednosne programe i inicijative, kao i aktiviranje specijalne linije gde bi gradski zvaničnici mogli da kontaktiraju kompaniju kada god se pojave problemi u vezi onih koji drže nekretninu ili kao gosti borave u njoj.

Margaret Ričardson, Airbnb-ova potpredsednica čiji je zadatak bezbednost korisnika je u intervjuu rekla da Airbnb u svojoj poslovnoj agendi ima inoviranje rešenja za bezbednosna pitanja. „Naša težnja je da neprestano poboljšavamo bezbednost, čineći sve što je moguće kako bismo rešili izazove postavljene pred nas“, rekla je ona.

Ona je napomenula da bi zahtev o dostavi identifikacije, verifikovane od strane američke administracije, trebalo da bude upućen svim članovima ove platforme, izuzev u nekim slučajevima kada svoj ID neki članovi Airbnb-a naprosto nemaju, poput onih u nekim zemljama u razvoju. Ona je rekla da kompanija ima sopstvene sisteme za verifikaciju identiteta, koji se oslanjaju na telefonske brojeve, internet-naloge na društvenim medijima i verifikaciju kroz instrumente elektronskog plaćanja. “Ovo je izazov koji nam je sa sobom donela era interneta”, rekla je ona. „Kako uskladiti ‘oflajn’ i ’onlajn’ identitete u epohi svetske računarske mreže?“

Airbnb je odbio da Českiju omogući komentarisanje ovih problema.

Airbnb je izjavio da svake noći u svoju listu uknjiži prosečno dva miliona ljudi širom sveta. U 12 meseci, koji su se navršili 31. jula, rečeno je da je 0,05% odsedanja imalo neki bezbednosni problem kojeg je prijavio gost ili domaćin. Rečeno je da ima više od 50 zaposlenih koji se bave nadzorom i kontrolom onog što naziva rezervacijama visokog rizika. Airbnb nije objavljivao neke dodatne statistike o bezbednosti.

Airbnb-ova platforma ne navodi adrese objekata, pružajući ih korisnicima samo nakon što se uradi rezervacija. Da bi ispitao problem i potpunu prirodu problematike, WSJ je pregledao podatke iz nekoliko gradova za koje su potrebne kratkoročne dozvole kada se radi o iznajmljivanju nekretnina kroz platformu Airbnb, a zatim je unakrsno pregledao te adrese sa policijskim evidencijama. U licenciranim objektima za kratkotrajno iznajmljivanje bilo je na stotine slučajeva krivičnih prestupa, i to baš na platformama kao što su Airbnb, uključujući provale, seksualne nasrtaje, pa čak i ubistva. Neki su se dogodili na imanjima koja su u prošlosti bila predmet policijskih aktivnosti i istrage, dok su u ta dela bili uključeni pojedinci prethodno zavedeni u policijske dosijee.

Prema podacima okružnog tužioca oblasti Hennepin, septembra 2017. se u varošici Minnetonka u Minesoti gost Airbnb-a Derik Kinčen popeo na krevetac sedmogodišnje ćerke porodičnog para kojeg je ugostio preko Airbnb-ja. Devojčin otac je ušao u sobu da bi u njoj video svoju devojčicu sa zadignutom spavaćicom, pokraj koje je Kinčen legao nag i očigledno uzbuđen. Otac je odmah pozvao policiju, a Kinčen je drugostepeno krivično optužen zbog seksualnog delikta nad osobom mlađom od 13 godina.

Kinčen je dotad već posedovao opsežnu krivičnu prijavu koju je „zaradio“ tokom prethodne decenije, uključujući najmanje četiri prekršajne ​​osuđujuće presude za lažne prijave vlastima, posedovanje droge i krađu. Prošle godine je priznao krivicu u slučaju Airbnb, pokazuju sudski podaci. U kratkom intervjuu, on je potvrdio svoju prethodnu kriminalnu istoriju, ali je dalje odbio da komentariše.

Domaćini Airbnb-a nisu otkrivali njegov dosije. Portparol Airbnb-a Kristofer Nalti (Christopher Nulty) rekao je da je kompanija izvršila proveru njegove prošlosti, ali da uklanja samo one članove koji imaju ozbiljne krivične prestupe, poput provale. Airbnb je rekao da nije u stanju da ostalim članovima Airbnb platforme otkriva neke detaljnije činjenice vezane za provere svojih korisnika.

Osuđeni seksualni prestupnik Filip Bejli (Philip Bailey), za koga je policija rekla da se nije pojavio na sudu zbog četiri prekršajne ​​prijave u Severnoj Karolini, uključujući lopovluk i napad na žensku osobu je početkom 2018. sa svojom suprugom kroz platformu Airbnb iznajmio nekretninu u Severnoj Karolini. Njegovi Airbnb domaćini otkrili su da su se u sobi u kojoj je odseo nalazili oružje i droga pa su na osnovu toga pozvali policiju, koja ga je uhapsila po ranijim predmetima prema evidenciji o hapšenjima u Haj Pointu (NC). Od samog Bejlija se nije mogao dobiti komentar.

Nakon što je kompanija analizirala incident, Nalti, portparol Airbnb-a, rekao je da se „naš tim pozabavio ranjivim tačkama, koji bi sprečio da ovaj korisnik bude označen i uklonjen od strane našeg sistema provere, kao što je i trebalo“.

Način na koji Airbnb rešava probleme na svojoj platformi verovatno će biti fokus za investitore i regulatore, i to u trenutku kada se kompanija priprema da izađe na berzu.

Tehnološke kompanije, uključujući Facebook Inc. i Amazon.com Inc., već duže tvrde kako ne snose odgovornost za probleme na svojim platformama, argument koji je Airbnb izneo u sudskim sporovima, uključujući tužbu pokrenutu u Santa Moniki, Kalifornija, koja se ticala ilegalnog iznajmljivanja stanova. Neki gradski zvaničnici i regulatori osporavaju tu poziciju. Servis za deljenje vožnje Uber Technologies Inc. je u novembru izgubio dozvolu za rad u Londonu nakon što su regulatori otkrili brojne slučajeve neovlašćenih vozača koji ovu aplikaciju koriste za preuzimanje kupaca.

Airbnb je osnovan 2008, a izdavao se za pouzdanu platformu na kojoj su gosti mogli da se povezuju sa domaćinima koji nude sobe, stanove ili čitave kuće. Sada je u Sjedinjenim Državama ovo najveća platforma za deljenje stambenog prostora u domaćinstvima.

Jedna od prvih alarmantnih pretnji po javnu bezbednost se dogodio 2011. godine, nakon što je vlasnica nekretnine na svom blogu pisala o tome kako je njenu kuću uništio gost Airbnb-a. Ona je anonimno izjavila kako su joj “Uzeli fotoaparat, moj iPod, stari laptop i eksterni disk za bekap, koji je bio krcat fotografijama, časopisima… čitav moj život”.

Ovaj post je postao viralan, a negodovanje javnosti iznenadilo je rukovodioce Airbnba. U to vreme je timom za bezbednost u Airbnb-u rukovodilo samo nekoliko ljudi. Kompanija je ubrzo zaposlila još njih, a ovo odeljenje je na kraju naraslo na oko 300 zaposlenih.

Tim se od početka našao na udaru zaposlenih koji su zaduženi za širenje kompanije, tvrde neki od bivših zaposlenika. Rečeno je da je u pitanju bila neuspešno borba za češće i strože naknadne i pozadinske provere.

Pi-ar kompanije, Nalti, rekao je da Airbnb kontroliše sve domaćine i goste širom sveta u borbi protiv onih koji su na američkoj listi osumnjičenih za terorizam ili su iz određenih razloga pod sankcijama, te da će se nad stanovnicima SAD vršiti intenzivnije provere, poput registracija seksualnih napasnika ili podrobnih provera prekršajnih incidenata.

Pri kontroli svojih korisnika, Airbnb uglavnom ne traži broj socijalnog osiguranja – uslov za koji su neki stručnjaci za pozadinske provere rekli da bi predstavljao efikasnu prepreku za kriminalce koji se koriste lažnim imenima.

Margaret Ričardson ispred Airbnb je rekla da na naknadne „pozadinske“ provere neki gledaju kao na diskriminatorske prema određenim grupama, uključujući ljude koji su ranije bili zatvarani. Ona je dodala da su neki zagovornici reforme krivičnog pravosuđa, savetovali ovu kompaniju „da provera prošlosti nije primerena, i da neki klijenti bivaju nepotrebno isključeni sa Airbnb plaforme“ zbog nekih davnih, starih krivičnih dosijea.

U nekim gradovima se mogu čuti žalbe da je Airbnb drži previše distancirano u vezi bezbednosti, i da ne želi da „upliće svoje prste“ u to, prepuštajući mesnim policijskim službama da proveravaju objekte i goste.

Margaret Ričardson, potpredsednica trusta Airbnb, rekla je kako je „Naša težnja da se stalno i u kontinuitetu poboljšavamo, pre svega unapređujući bezbednost i čineći sve što možemo kako bismo rešili izazove s kojima se suočavamo“.

Časopis je analizirao dostupne zapise iz Nešvila i Nju Orleansa – dve popularne Airbnb destinacije za koje su potrebne kratkoročne dozvole za iznajmljivanje – da bi pritom identifikovao oko 500 objekata koji su bili predmet policijske obrade. Desetine objekata bili su poprište višestrukih incidenata. Ukupni broj navedenih nekretnina u ta dva grada kretao se u rasponu od oko 2.400 do 9.500.

Iako Airbnb nije jedina lokacija za zajedničko deljenje stambenog prostora koja deluje u tim gradovima, svih desetak vlasnika nekretnina u svakom gradu s kojima je novinar WSJ kontaktirao je izjavilo da su listirani na Airbnbu, potvrdivši kako je na njihovim imanjima dolazilo do incidenata zbog kojih je dolazila policija.

Nalti je rekao da je kompanija imala više od 772.000 rezervacija u Nešvilu i 366.000 u Nju Orleansu tokom perioda kada su se pojavili ovi predmeti. On je rekao da Airbnb blisko sarađuje s Nju Orleansom i da se on lično u više navrata sastajao sa zvaničnicima Nešvila.

“Imali smo preko 500 miliona gostiju na Airbnb-u”, rekao je Nalti, “a incidenti su veoma retki.”

Problematični prostori za izdavanje

Napomena: Prikazani graf ne uključuje nekretnine označene za komercijalno iznajmljivanje. Takođe, uvrštene su samo policijske aktivnosti tokom perioda kada je imovina licencirana od strane Airbnb ili nekih drugih sličnih servisa za deljenje stambenog prostora. Neke nekretnine možda nisu navedene tj. listirane na platformi Airbnb.

Izvori: Odeljenje za bezbednost i dozvole Nju Orleansa, nešvilsko odeljenje za gradske nekretnine i licence; gradska uprava nešvilske policije, policijska uprava Nju Orleansa (krivična evidencija). Podaci dobijeni putem zahteva za pružanje javno vođene evidencije.

Analizom dosijea iz ova dva grada utvrđeno je oko 500 objekata navedenih na platformama kao što je Airbnb koji su bili predmet policijske aktivnosti.

Broj poziva policije na licenciranim objektima i prostorima koji se uzimaju pod kratkoročni najam:

Airbnb se u velikoj meri oslanja na sistem pregleda koji će potencijalnim gostima pružiti povratne informacije. Svaki domaćin dobija ukupnu recenziju do pet zvezdica, a njihove stranice prikazuju komentare nedavnih boravaka. Airbnb prepušta gostima koji su rezervisali neki prostor da pre no što rezervišu pažljivo pročitaju osvrte i impresije o mestu koje žele da bukiraju.

Nisu sve žalbe izašle na videlo, izjavljuju poznavaoci kompanijskog sistema za obradu recenzija. Ukoliko se domaćin ili gost požale kompaniji na onu drugu stranu, Airbnb će ponekad ukloniti preglede oba člana umesto da posreduje u rešavanju tog pitanja. A Airbnb ima politiku da se tek dve nedelje nakon posete pojavi pregled gostiju i domaćina – politika koja ima za cilj da obeshrabri članove koji su otpočeli međusobno nadgornjavanje.

Airbnb je rekao da će ukinuti pregled iz više razloga, uključujući i slučajeve kada jedan član pokušava da od drugog člana sprovede iznudu, ili ako se ta ocena smatra irelevantnom odnosno „nebitnom“ za posetu. Takođe će ukloniti mišljenje/osvrt ukoliko neki član pominje stalnu unutrašnju istragu kompanije u vezi posete.

Imanje na kojem je boravio njujorški savetnik za prodaju softvera Erik Zambrano u mestu Tulum u Meksiku je početkom ove godine imalo mnogo pozitivnih kritika na Airbnb-u. Prve noći kada su on i tri prijatelja boravili tamo, lopovi su upali i ukrali računar i nešto nakita. Lopovi su se potom vratili i u naredna dva dana, dok su gosti bili napolju, uprkos višestrukim pritužbama upravnika imanja i Airbnb-a, rekao je Zambrano.

Fotografija levo: Oglas za kuću sa bazenom u Tulumu, Meksiko, koju je Erik Zambrano iznajmio na Airbnb-u.

Zambrano je, pri povratku u Njujork, rekao kako je ponovo pogledao objekat i video izjave drugih posetilaca istog imanja u Tulumu, koji su u svojim recenzijama obaveštavali kako su i oni u njemu opljačkani.

Prema Airbnb-u, ovaj objekat je dobio dve kritike gostiju koji su tvrdili da su opljačkani uoči Zambranovog boravka. Jedna recenzija, sa oznakom ** UPOZORENJE **, saopštila je da je tim za upravljanje imovinom ukrao gotovinu, kreditne kartice i laptop. Taj gost je rekao da se žalio Airbnb-u.

Budući da Airbnb zadržava recenzije 14 dana po isteku boravka klijenta, jedna od njih nije objavljena sve dok Zambrano već nije ušao u objekat, dok druga nije bila objavljena sve do njegovog povratka iz Tuluma.

Airbnb je u martu izuzeo ovaj objekat sa platforme, više od dva meseca nakon boravka Zambrana. Nalti je rekao da kada Airbnb primi bezbednosne izveštaje, traži od domaćina da im se obrati, a ukoliko primi više izveštaja, objekat podleže uklanjanju. To je učinio i u slučaju Zambranove žalbe, rečeno je u ovoj kompaniji.

Airbnb često postiže vansudska novčana poravnanja kako bi rešio pritužbe gostiju i domaćina. Samo u 2017. godini je sklopljeno na stotine takvih nagodbi koje su podrazumevale povraćaje sredstava, na kreditne kartice ili gotovinom. Zauzvrat, korisnici su potpisali sporazume u kojima izjavljuju da u budućnosti neće podnositi tužbe.

Nalti je rekao da “Verujemo da kada gosti imaju iskustva koja padaju ispod naših visokih standarda, naša je odgovornost da uložimo sve napore kako bismo popravili situaciju.” On je dodao da je u 2017. Airbnb ostvario 130 miliona poseta.

Kompanija je saopštila da je 0,03% putovanja rezultiralo isplatom “značajnog potraživanja”, što je definisano kao suma od 500 ili više dolara.

Velika kuća – hacijenda u Orindi u kojoj se odvijala katastrofalna zabava za Noć veštica bila je predmet višestrukih pritužbi gradskih zvaničnika i policije u prethodnoj godini zbog žurki i buke, prema zapisnicima nadležnih kao i iz razgovora sa zvaničnicima.

Kuća u Orindi, Kalifornija, u kojoj je 5 ljudi ubijeno tokom zabave u Noći veštica. Foto: Kirsten Grind/WSJ

U martu, nakon što je žurka produkovala mnoštvo komšijskih pritužbi, gradski menadžer Stiv Solomon i jedan policijski zvaničnik su u konferencijskom pozivu rekli domaćinima koji poseduju stambeni prostor za deljenje: nema više zabava i nema više buke.

U e-mailu koji je usledio, grad je rekao vlasnicima nekretnina Majklu Vangu i Venlin Luo da ne dozvole da više od 13 ljudi boravi na imanju ni u jednom trenutku, kao i da promene svoje reference postavljene na Airbnb-u, naime, u kojoj će se videti i ta propozicija o maksimalnom broju ljudi (prema podacima u koje je imao uvid WSJ). Nije do kraja jasno da li su se pridržavali ovoga. Gospođa Luo je odbila da komentariše ovaj događaj u svoje i u ime gospodina Vanga.

U večeri u kojoj je padala Noć veštica, više od 100 ljudi pojavilo se na „događaju“ koji je na društvenim medijima opisan kao “zabava u Airbnb”. Susedi Shahin i Sean Saki čuli su pucnjavu oko pola jedanaest uveče. Prisutni su počeli da panično beže. “Bio je haos”, rekao je Saki. Krajem novembra su uhapšena dvojica muškaraca za koje se osnovano sumnja da su povezani sa pucnjavom.

Nekoliko dana nakon pucnjave, Airbnb je izjavio da je u bliskoj vezi sa šefom policije i da je pokušao da stupi u kontakt sa drugim gradskim zvaničnicima, izjavio je Nalti. U Orindi je održan višesatni sastanak gradskog veća tokom kojeg se raspravljalo o tome da li okončati šemu po kojoj Airbnb u njihovom gradu priređuje kratkotrajne boravke za turiste. Susedi, neki od njih u suzama, dali su za WSJ veoma emotivne iskaze o ovom strašnom događaju. Grad je uveo privremenu zabranu kratkoročnog zakupa onda kada vlasnik nekretnine nije prisutan ili u neposrednoj blizini objekta odnosno nekretnine.

Gradski menadžer rekao je da je pozvao predstavnika Airbnb-a da prisustvuje sastanku; njemu nije prisustvovao niko iz ove kompanije.

 

Kirsten Grind, Shane Shifflett, Lisa Schwartz, Wall Street Journal (Dec. 26, 2019, WSJ)

Potrošači vina u Kini – profil i kriterijumi

Na osnovu studije iz 2013. godine, koju je uradio portal “Vinski pregled” , tipični potrošač uvoznog vina u Kini je muškarac između 30 i 39 godina koji živi u Šangaju i pripada srednjoj ili višim klasama, a zarađuje više od 10 000 renminbija mesečno (1.300 evra). On je neko ko voli da otkriva i konzumira nove varijante vina, naročito crvenih, uglavnom zbog njegovih pozitivnih zdravstvenih aspekata (u veoma umerenom obimu konzumacije). Obično bi za bocu bio spreman da izdvoji između 100 i 300 RMB (10 do 35 evra).

Profili potrošnje vrlo se razlikuju prema starosnom profilu konzumenata. Sledeće starosno segmentiranje potrošača vina u Kini pružiće ideju proizvođačima vina o njihovom ciljnom tržištu.

∗  ∗  ∗

Mladi između 20 i 30 godina ne ustručavaju se da otkrivaju nove proizvode. To su vrste vina koje nude „opojnost“ odnosno opijenost koju obezbeđuje sadržaj alkohola u vinima, a pritom se konzumiraju u svečanim, neformalnim ili prijateljskim prilikama, uz „usku“ budžetsku marginu od 60 do 100 RMB po boci (7 do 12 evra);

Kineski potrošači uzrasta od 30 do 45 godina imaju veću kupovnu moć i radije redovno konzumiraju crno vino, uključujući i restorane odnosno posetioce ugostiteljskih objekata;

Potrošači stariji od 45 godina uglavnom su poznavaoci i ljubitelji vina. Vino konzumiraju uglavnom radi prestiža i imidža koji iz njega proističu. Oni iz ove kategorije ne ustručavaju se da za jednu bocu izdvoje pravo malo bogatstvo. Prosečni budžet za vina koja se konzumiraju kod kuće je 179 RMB (21 evro) po boci/ Off Trade (prodavnice vina), i 219 RMB (26 evra) po boci / On-Trade (CHR). Ovaj prosečni iznos može u velikoj meri biti „izuvijan“ cenama vina iz starijih berbi i, nekako već po tradiciji, biti znatno zastupljen u posebnim prilikama – ili tokom poslovnih susreta za trpezom.

Izveštaj koji je Wine Intelligence  dao u svom odeljku China Portraits 2019 identifikovao je različite grupe potrošača, sa zanimljivim karakteristikama koje odražavaju profile već viđene na razvijenim tržištima vina. U prvi plan je izbilo nekoliko potrošačkih profila:

Vinski konzumenti tipa „Gutljaj zdravlja“ pripadaju onoj vrsti kupaca koji ga piju zbog njegovih lekovitih svojstava.

 U grupu neformalnih ljubitelja tipa „Mainstream Casuals“ spadaju oni vinski sladokusci koji ga konzumiraju iz jedne „opuštenije perspektive“, usvojivši jednu ležerniju kulturu ispijanja.

U grupu „Tradicionalista u potrazi za  prestižom” spadaju oni koji su doskora pili uglavnom ’crnjak’ a koji njegovu visoku cenu izjednačavaju sa kvalitetom, dok se, potom – u svojoj „renoviranoj“ formi“ – taj sloj kupaca sada više izjednačava sa „Angažovanim istraživačima“, novootkrivenim profilom u osvrtu koji je Wine Intelligence napravio u odeljku „China Portraits“ za 2019. godinu; ovo je sloj konzumenata koji i dalje izdvaja značajne sume po boci, mada se češće odlučuje na istraživanje i voli da proba vina koja ne spadaju u tradicionalne kategorije.

Potrošači vina tipa „U potrazi za statusom“ jesu oni koji ovaj napitak konzumiraju kako bi pokazali svoj društveni status, i stoga troše više novca po boci vina kako bi „pojačali“ impresije o tom statusu (neki su iz ove grupe malopre pomenuti „Angažovani tragači za prestižom“ koji pokušavaju da „doskoče“ jedan stepenik iznad, do statusnog sloja).

„Novajlije u visokom društvu“ piju različita vina u raznim intervalima iz želje za eksperimentisanjem, što im pomaže da pronađu vina koja im se najviše dopadaju (a i kao tema tokom prigodnih okupljanja).

U „Povremene skromnije slučajeve“ spadaju oni koji retko kad piju, odnosno „samo kada je cena ‘prava’ “.

Što se tiče kriterijuma kupovine, poreklo i cena vina su glavna osnova. Štaviše, u zavisnosti od konsultantskih firmi, razmotreni kriterijumi se zasnivaju na imenu, brendu, nalepnici i obliku boce. Po značaju, najpoznatije sorte vina za potrošače su, pre svega, 1. Kaberne sovinjon i 2. Pino Noar, a slede ih 3. Merlo i 4. Širaz, dok je peto mesto tržišne popularnosti zauzeo Šardone.

Na margini predstavljenih profila, zanimljivo je primetiti još jedno potpuno špekulativno ponašanje u kupovini, naime, ono koje se odnosi samo na grand cru vina (ona iz najbolje, prve berbe). Veb lokaciju Liv-exa, sada smeštenu u Londonu su pre nekoliko godina stvorila dva bankara iz Hong Konga. Klasifikacija odličnih vina predstavljena je berzanskim indeksima. Kada neki ugledni eno-kritičar dobro oceni neko vino, kineski potrošači masovno ulažu u njih, što tim vinima brzo povećava cene. Ovo je tržište visokog rizika čije cene veoma brzo variraju.

Sever-Jug: Različite navike konzumiranja vina u različitim regionima Kine

Uprkos brojnim specifičnostima potrošnje vina u različitim regionima, Kina je i dalje – opšte uzev – izdašan i zainteresovan potrošač vina koji kupuje s entuzijazmom. Vino se najčešće konzumira u velikim gradovima smeštenim u severnom delu zemlje (predvođenog Pekingom), istočnom primorskom (Šangaj) i južnom (Kanton, Hong Kong) regionu Kine. Ove oblasti i tržišta su u kontrastu sa drugim oblastima, manjim gradovima i zapadom Kine, gde se ulažu napori za uspostavljanjem tržišta.

U Pekingu, potrošnja među srednjom klasom doskora da gotovo nije ni postojala. To je zato što su zvaničnici i vojska nekada bili jedini koji su navikli da vino kupuju i konzumiraju.

Kanton i Šangaj su karakteristično ekonomičniji i imaju veliku zajednicu iseljenika. Oni su mesto savremenih mega-gradova u kojima pojedinci iz srednje klase redovno konzumiraju vino. Klima je u tim regionima zimi mnogo toplija, ali, isto tako, i „neodrživa“ tokom leta, sa temperaturama blizu 40°C. Region je, shodno tome, zainteresovaniji za konzumiranje belih i svežih voćnih vina. Tržište vinima u ovim regionima i dalje raste. Pića poput Armanjaka (Armagnac) su, recimo, cenjenija na kineskom jugu.

Kako privući kineskog potrošača

Primer: Rebrendiranje vina iz Bordoa za kinesko tržište

Kao vinar ili prodavac, vi ujedno utičete i na to koji biste „marketinški miks“ predložili kako biste se prilagodili kineskom tržištu. Studija koju je sprovela SOPEXA mogla bi biti od velike pomoći. Prema tom istraživanju, oblik boce je bio ključni element: Boce koje su po obliku bordoškog tipa, po mogućnosti, moraju imati veoma visoko ili visoko „rame“, dok boce šampanjca svojom formom treba da su sinonim prestiža i kvaliteta, i potrošači ih veoma cene (šampanjske boce su bez oštrog „ramena“ i blago izdužene, ujedno i prve vinske boce u istoriji jer su ih staklari najlakše izlivali, za razliku od bordoških boca koja imaju „rame“. Oblik boce nam govori da je dizajnirana tako da uhvati vinski sediment u svoja „ramena“ prilikom sipanja vina u čašu, ili je dizajn išao u tom smeru kako bi omogućio lakše skladištenje boce u horizontalnom položaju).

Što se tiče etikete, preporučljivo je da budu jednostavne, tradicionalnog dizajna, moraju jasno da pokazuju poreklo, znakove kvaliteta (AOC) i sve primljene nagrade. Kinezi cene tipografiju u kaligrafskom stilu sa crvenim i pozlaćenim profilima. Bordoška vina su tačan primer takvog označavanja. (Ilustruje grafičku obradu koju je SOPEXA napravila za domen Bordoa). Neki proizvođači odlučuju da im se brend prevede na kineski jezik kako bi bio privlačniji, ali to, međutim, nije i garancija uspeha. Iz regulatorne perspektive, etikete se u svakom slučaju moraju prevesti na kineski jezik.

Nadalje, imajući u vidu da je kultura poklanjanja među Kinezima i te kako ukorenjena, poželjno je ozbiljno razmotriti ambalažu. Element za razmatranje je drvena ambalaža za gajbe, posebno vrhunskih brendova. Takođe je pametno uzeti u obzir da kineski potrošači cene slatkoću, ali ne podržavaju gorčinu (tanine) u vinima. Zato je pametno pretpostaviti u trgovini pre svega voćna crvena vina. Crvena vina proizvedena termičkom obradom izgledaju savršeno prilagođena kineskom ciljnom tržištu. Primer vina koje obuhvata ovaj senzorni profil je crveno vino „Tarani“, koje se u Kini najviše prodaje u lancu prodavnica Casal.

Da biste saznali više o azijskim ukusima i bukeima, pogledajte knjigu Dženi Čo Li „Azijsko nepce“ (Jeannie Cho Lee, „Asian Palate“, veb-lokacija autora: asianpalate.com) koja sadrži informacije o tome kako odabrati vino na osnovu ukusa azijske kuhinje: slatko, kiselo, slano, gorko i umami. A možda će vas zanimati i čitanje o tome kako u Kini zaštititi svoj vinski brend od lažnih vina (uključujući i vaš).

Koja su uvozna vina najprodavanija?

S više od 80% tržišnog udela, kineska domaća vina su vodeća u prodaji ove zemlje. Velike grupe kao što su Changyu i Great Wall-COFCO prodaju više od 30 miliona boca iz svoje prve berbe, koja se plasira na tržištu po ceni od oko 60 RMB (sedam evra). Što se tiče uvezenih vina, Privredna komora Francuske u Kini (CCIFC) je sprovela istraživanje na uvoznicima i distributerima, obezbedivši podatke o top pet najprodavanijih uvezenih vina.

Najboljih pet uvoznih vina u Kini

1: Roche Mazet – Castel Group (IGP Pays d’Oc). Ovo vino plasirano je u preko sedam miliona boca i imalo je ogroman uspeh na kineskom tržištu. Uvozi ga kompanija C&D, koja je posedovala monopol na delu tržišta koji je imala država i državne službe.

2: Legend R – Baron de Rothschild (AOP Bordeaux). Ovaj cuvée plasiran je u preko pet miliona boca a uvozi ga isključivo kompanija ASC Fine Vines. Saga, kao i Sheep-Cadet, pripadaju brendovima koji su takođe veoma zastupljeni na kineskom tržištu. Nakon ulaska ovih kupaža na kinesko tržište s likom Barona de Rotšilda na etiketi, usledile su oštre kazne zbog prodaje Castle Lafitte Rothschild. Kompanija Baron de Rothschild SA je 2007. godine uzela 10% udela u prihodima distributerskog lanca Torres China.

3: Torres – Sangre de Torro (Španija). Ova grupa prodala je prošle godine oko šest miliona boca svog ikoničkog crvenog vina. Torres je u Kini već dugi niz godina i u potpunosti kontroliše distribuciju preko filijale Torres China, stvorene 1997. Ova grupa je, takođe, u posedu prodajnog lanca „Everwines“ u svim većim gradovima zemlje.

4: Rawson Retreat – Penfolds – Cabernet Sauvignon (Australija). Nakon efikasne kampanje reklamiranja na nacionalnom i regionalnom nivou, australijska grupa nedavno je postigla veliki uspeh u Kini sa više od tri miliona boca njenog Kabernea. Pomalo je čudno što australijski Penfolds, baš kao i Jacob’s Creek, imaju prodaju i zaradu kroz upotrebu modela bordoških vina i ne izlažu svoj Širaz, koji je vodeća australijska sorta.

5: Jacob’s Creek – Merlot (Australija). Među referencama dostupnim na kineskom tržištu (Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet-Shiraz), ovaj australijski merlo je na prvom mestu, sa nešto više od dva miliona prodatih boca.

 

New Horizons Global Partners

China’s Wine Market – Strategies and Recommendations

Najbolji saveti svetskih investitora

Portal e-kapija u vreme praznika donosi poruke nekih od najvećih investitora na svetu. Možda se neki od saveta ovih berzanskih giganata mogu učiniti dobrim za primenu na vaše investicije.

Ken Fisher: Imajte istoriju na umu

“Ne možete razviti portfolio strategiju oko beskrajnih mogućnosti. Ne biste čak ni iz kreveta izašli ako biste razmatrali šta sve može da se desi… možete koristiti istoriju za oblikovanje razumnih mogućnosti. Onda, možete da pogledate ekonomske, sentimentalne i političke pokazatelje da biste odredili šta se može najverovatnije desiti, a da pri tom znate da možete i da ćete dosta pogrešiti.”

Thomas Rowe Price Jr.: Znajte ko vodi posao i zašto

“Svaki posao je stvorio čovek. To je rezultat pojedinca. Pokazuje ličnosti i poslovnu filozofiju osnivača i onih koji su upravljali njime tokom njegovog nastajanja. Ako želite da razumete bilo koji posao, važno je da znate poreklo ljudi koji su ga pokrenuli i upravljali njime u prošlosti, ali i nade i ambicije onih koji planiraju njegovu budućnost.”

John Templeton: Ovoga puta nije drugačije

“Četiri najopasnije reči u ulaganju su: Ovoga puta je drugačije.”

Barton Biggs: Ne postoje veze niti jednačine koje će uvek funkcionisati

“Kvantitativno zasnovana rešenja i jednačine raspoređivanja svojine ne funkcionišu uvek isto, jer su osmišljene prema onome šta je uspevalo prethodno, dok je ono što sledi prava zagonetka.”

Benjamin Graham: Pazite se prognoze

“Apsurdno je misliti da javnost može da zaradi na osnovu tržišne prognoze.”

Jack Bogle: Gubici su realnost na tržištu

“Ako vam je teško da zamislite gubitak od 20% na tržištu akcija, onda ne bi trebalo da budete u tim vodama.”

Philip Fisher: Znajte vrednost vaših investicija

“Tržište akcija je puno individualaca koji znaju cenu svega, ali ne i vrednost.”

Warren Buffett: Budite pohlepni kada su drugi bojažljivi

“Investitori bi trebalo da zapamte da su uzbuđenje i troškovi njihovi neprijatelji. A ako uporno pokušavaju da odrede svoje učešće u deonicama, onda bi trebalo da budu bojažljivi kada su drugi pohlepni, a pohlepni samo kada su drugi bojažljivi.”

Bob Farrell: Nemojte se pridruživati gomili

“Ljudi najviše kupuju akcije sa vrha, a najmanje one sa dna.”

Bill Miller: Mislite o tome kako tržište prikazuje informacije

“Tržište zaista prikazuje vredne infromacije, kao što se u školi uči. Ali baš kao što ogledala u luna parku ne pokazuju tačno vašu težinu, tako i tržišta ne prikazuju uvek tačno neku informaciju. Obično su previše negativni kada je loše, a previše pozitivni kada je dobro.”

Jeremy Grantham: Uočite svoju prednost naspram profesionalaca

“Do sada najveći problem za profesionalce u investiranju jeste baviti se karijerom i poslovnim rizikom: štititi sopstveni posao. Problem može biti i previše menadžerstva prouzrokovano potrebom da delujete zauzeto i da zarađujete platu drugih. Pojedinac je daleko bolje pozicioniran ako strpljivo čeka pravu ponudu a da pri tom ne obraća pažnju na ono što drugi rade, što je gotovo nemoguće za profesionalce.”

Charles Ellis: Ulažite na duže staze

“U proseku, dugoročno ulaganje nikada ne priređuje iznenađenja, dok kratkoročna upravo to rade. Mi sada znamo da se usmerimo, ne prema stopi obrta već prema proverenom riziku.

Ray Dalio: Shvatite sistem

“Ekonomija je prosto zbir transakcija koje je razvijaju. Zato što ih ima dosta, ekonomija deluje složenije nego što zaista jeste. Ako bismo je umesto gledanja na dole posmatrali na gore, lakše bismo je razumeli.”

George Soros: Dobro ulaganje je dosadno

“Ako je ulaganje zabava, ako se vi zabavljate, onda verovatno nećete zaraditi. Dobro ulaganje je dosadno.”

Carl Icahn: Korporativni državni sistem vam nije prijatelj

“Mi smo uzdigli birokrate u korporativnoj Americi. Srž problema nalazi se u odsustvu prave korporativne demokratije.”

Peter Lynch: Uradite domaći zadatak

“Ulaganje bez istraživanja je kao igranje pokera bez gledanja u karte.”

John Neff: Uradite ono što je pametno, a ne ono što je popularno

“Nije uvek lako raditi ono što nije popularno, ali tu možete zaraditi. Kupujte akcije koje deluju loše manje pažljivim investitorima i čekajte dok se njihova prava vrednost ne prepozna.”

Henry Kravis: Budite iskreni

“Ako ne posedujete integritet, onda nemate ništa. To ne možete kupiti. Možete imati sav novac ovog sveta, ali ako nemate moral i etiku, onda ste zaista siromašni.”

 

ekapija.rs

10 poučnih romana za pametnije i bolje poslovanje

Odlazni terminal, Fraport (Frankfurt Nov 14, 2012. Reuters/Lisi Niesner/Davos Agenda)

Kada govorimo o “poslovnim knjigama”, obično podrazumevamo stručnu literaturu a ne književna dela.

Pa ipak, ukoliko želite da nešto naučite o dobrom liderstvu, preduzetništvu ili karijernom razvoju, nema razloga da svoju potragu u knjižarama ograničite samo na police na kojima su poslovna, ekonomska i finansijska literatura. Neke od najupečatljivijih i najinspirativnijih lekcija o biznisu i ekonomiji potiču iz – književnosti.

Setite se priče o propalom savetniku koji putuje svetom kako bi predstavio svoj proizvod („Hologram za kralja“ Dejva Egersa); ili one o ambicioznoj novinarki koja polaže računa tiraninu-uredniku (“Đavo nosi Pradu” Lorin Vajsberger); ili o grupi klinaca koji se združenim snagama snalaze nakon što su se obreli na pustom ostrvu („Gospodar muva“ Vilijema Goldinga).

Bez obzira na vašu strast ili profesiju, ove priče će nas zabavljati, dok nas u isto vreme, čak, možda, poduče ponečemu o poslovanju.

Džošua Feris, “Tada smo došli do kraja” (‘Then We Came to the End’, Joshua Ferris)

Ferisov satirični roman odvija se u jednoj čikaškoj reklamnoj agenciji koja je usred finansijskih previranja, a preostalo osoblje okreće se tračevima i kancelarijskom „političarenju“.

Knjiga nudi uvid u način na koji čak i najiritantniji saradnici mogu postati vaši najbolji prijatelji – i kako se čak i u najmučnijim poslovima može, barem donekle, pronaći izvesno ispunjenje i zadovoljstvo.

 

Mohsin Hamid, „Kako postati bezobrazno bogat u Aziji prosperiteta“ (‘How to Get Filthy Rich in Rising Asia’, Mohsin Hamid)

Prema Krisu Saki, multimilijarderu i investitoru u tehnološke biznise, svi oni koji su angažovani u Silicijumskoj dolini bi trebalo da pročitaju ovaj roman, u kojem pisac čini značajan zaokret u odnosu na sličnu literaturu ove vrste; jedan „tvist“ u odnosu na oveštalu, tradicionalnu „self-help“ spisateljsku produkciju tipa „uradi sam“; za razliku od nje, ova Sakijeva govori o čoveku koji odrasta u siromaštvu azijskog jugoistoka, da bi postao poslovni tajkun ni iz čega: od nule, a onda, vremenom, „per aspera ad astra“.

Verovatno realnija od bilo kojeg stručnog ili dokumentaristički napisanog dela sličnog tipa, ovaj „Milioner sa ulice“, u knjizi oslikava ambiciju, tako nužno potrebnu da se postane uspešan preduzetnik/ca, i to posebno u, blago rečeno, nepovoljnim ekonomskim uslovima.

“Mobi Dik”, Hermana Melvila (‘Moby Dick’, Herman Melville)

Ovaj književni klasik nije toliko konvencionalna priča o poslovnom poduhvatu koliko je,  u stvari, niz lekcija o liderstvu. Mornar po imenu Išmael pridružuje se posadi mornara u ekspediciji predvođenoj kapetanom Ahabom – u pitanju je lov na kitove (zabavna činjenica: Kompanija Starbucks dobila je ime po Starbaku, prvom oficiru broda „Pequod“, kojim komanduje Ahab (Inače, u pitanju je istorijski događaj pretočen u literarnu formu)

Ahab je harizmatičan i odlučan u pogledu hvatanja kita kojeg je prozvao Moby Dick (to je, opet, priča za sebe, čudan i pomalo bizaran način kojim Ahab naziva životinju koju želi da ulovi). Ipak, na kraju, Ahab, tokom svoje besno-očajničke potere kopa rupu pod sobom, gubeći tle razuma i racionalnosti, a samim tim i podrivajući čitavu ovu misiju, ne slušajući savete svoje posade niti mareći za sve realne opasnosti plovidbe usredsređene na hvatanje Velikog“.

„Stvari se raspadaju“, Činue Ačebea (‘Things Fall Apart’, Chinua Achebe)

Na površini, (površinski sloj, koji je „Naive transparency“), ovaj roman govori o širenju/nametanju britanskog kolonijalizma u jednom izmišljenom nigerijskom selu, i borbi onih koji predvode selo ne bi li spasli svoju zajednicu od uticaja hrišćanskih misionara.

I pored svega, uz taj sloj, priča takođe postavlja pitanja o tome šta čini uspešnog vođu i šta se dešava kada su ambicije vođe u sukobu sa interesima grupe.

 

Dejv Egers „Hologram za kralja“ (‘A Hologram for the King’, Dave Egers)

U jeku američke recesije, samozaposleni konsultant Alen Klej suočen je sa mogućnošću zaplene imovine, dok njegovoj ćerki preti napuštanje koledža jer ne može da joj plati školarinu. Sticajem okolnosti, Klej poslovno otputuje do jednog grada u Saudijskoj Arabiji kako bi kralju te oblasti predstavio hologramski sistem za telekonferencije.

Dok čeka da kralj konačno stigne, borba Kleja da ostane na „površini“ ilustruje ne samo kako je to poslovati u inostranstvu, već i kakav je osećaj kada vaš rad, u sasvim stranoj sredini, izgubi svoj uticaj.

„Don Kihot“ Miguela de Servantesa (‘Don Quixote’, Miguel de Cervantes)

Don Kihot je španski gospodin iz 16. veka koji čita toliko romantičnih priča o viteštvu da u jednom trenutku sebe imenuje vitezom i kreće na put kako bi spasao svet.

Don Kihot kroz čitavo delo utelovljuje duh preduzetnika koji insistira na tome da može da unapredi društvo iako se (neretko i njemu samom) te ideje čine nerealnim i predstavljaju značajnu prepreku na njegovom putu do uspeha. Borba protiv vetrenjača za njega, ali i za sve nas čitaoce, ipak – ima i te kakvog smisla, što je možda najveća draž ovog legendarnog dela. Duhovitost utkana u svaku stranicu, pa se komotno može preimenovati i u „Don Kikot“: od samog početka pa do kraja ovaj „gospodin“ je ushićujuće poletan, i beznadežno-komično veliki entuzijasta.

„Nešto se dogodilo“ Džozefa Helera (‘Something Happened’, Joseph Heller)

Ovaj satirični roman autora čuvenog trilera „Kvaka 22“ („Catch-22“) napisan je iz perspektive prvog lica; pratimo naratorov tok svesti, a to je biznismen Bob Sloukam. Kao što naslov kaže, Sloukamu se nešto dogodilo što je potkopalo njegov osećaj sreće, odnosno, u njemu je zapreteno da, i pored svega što je „sve na svom mestu i kako treba“, nešto nedostaje.

Ovo je snažna priča o tome kako profesionalni uspeh ne znači uvek i lično ispunjenje i sreću – toliko da jedan profesor Harvardske Poslovne škole svojim budućim studentima preporučuje da je pročitaju pre nego što dođu da slušaju njegov prvi čas.

“Beli tigar” Aravinda Adige (‘The White Tiger’, Aravind Adiga)

U nizu pisama kineskom premijeru koji treba da poseti njegov grad, pripovedač Balram Halvaj priča priču o svom preduzetničkom putu. Radnja se zbiva u Bangaloru, gde počinje da radi kao vozač jedne bogate porodice. Na kraju (a delom i kroz svoje „sumnjive“ aktivnosti), pokreće sopstveni taksi-biznis.

Ovaj pogled unutar psihe samoukog čoveka pokazuje koliko moćna može biti želja za profesionalnim i finansijskim uspehom – i dokle su ljudi spremni da idu kako bi ga ostvarili, prelazeći preko svih granica logike i morala.

„Đavo nosi Pradu“, Lorin Vajsberger (‘The Devil Wears Prada’, Lauren Weisberger)

Andrea „Endi“ Saks (En Hatavej), koja je nedavno diplomirala novinarstvo, dobija posao za koji bi „milion devojaka ubilo”: postaje zamenica urednice modnog časopisa „Pista“ (Runway), Mirande Pristli (Meril Strip). Miranda dominira svetom visoke mode sa svoje pozicije. Svojim asistentkinjama zadaje gotovo nemoguće zadatke, ali je Endi rečeno da se ovaj posao isplati: nakon godinu dana rada s Mirandom, možeš da se zaposliš u bilo kojem magazinu. Endi se odlučuje na taj izazov. Endi odmah biva privučena, i uvučena, u malo poznati svet moćnih modnih mogula. Svaki trenutak na poslu skopčan je s nekim novim zahtevom njene šefice, bilo da je to bukiranje karte za međunarodni let ili naručivanje odreska za ručak.

Bez obzira na pozadinu vaše karijere, većina će se osloniti na ideju da žrtvujete svoju strast (ili svoje dostojanstvo) kako biste stekli impresivno iskustvo prikazano u vašem poslovnom rezimeu. Konačno, „poslovne putešestvije“ glavne junakinje nadahnuće neke čitaoce da prevaziđu profesionalne izazove koji im izgledaju nepremostivo.

„Gospodar muva“ Vilijema Goldinga (‘Lord of the Flies’, William Golding)

U ovom anti-utopijskom romanu (jer je danas dobra stara anti-utopija zatrta „distopijom“), grupa britanskih dečaka nenadano skonča na napuštenom ostrvu posle avionske nesreće. Njihov opstanak zavisi od saradnje i organizacije.

Za ljude svih nivoa poslovanja, ova knjiga nudi izuzetno smislene lekcije o odnosu između lidera i sledbenika, kao i večite napetosti između timskog rada i individualnosti.

Kada se dublje zaviri u nju, kada se pažljivije čita, ona zapravo nosi jednu sasvim drugačiju, skrivenu poruku. Pažnja se na taj deo i suštinu priče izvesno ne uočava odmah, ali je, s druge strane, nemoguće ne primetiti šta se zapravo krije iza svađe i nesuglasica koje izbijaju među dečacima, i njihovom nasilnom uspostavljanju međusobne hijerarhije. Književni odraz darvinizma u svom „najlepšem“ obliku.

“Stvari su počele da se raspadaju. Ne znam zašto. U početku je sve bilo dobro…A onda su ljudi počeli da zaboravljaju sve što je važno.”

“Možda zver ne postoji. Možda smo to – mi.”

 

Davos Agenda, weforum.org (preuzeto sa portala Business Insider –  Shana Lebowitz, rubrika biznis strategija)

Čip Rid: delfinom uzvodno do pravih izvora profita

Čip Rid (Chip Reed), investicioni menadžer koji je na njujorškoj berzi (i) ove godine nadmašio 97% svojih kolega fond-menadžera objašnjava kako je doslovce bacio na kolena tržište akcijama i vrednosnim hartijama – bez posedovanja ijedne od onih Volstritu tradicionalno omiljenih deonica velikih tehnoloških kompanija.

Na kraju dramatične, ali veoma intenzivne godine za tržište akcijama, obveznicama, derivatima i opcijama, sada je sasvim jasno šta je najbolje funkcionisalo: igrati berzansku igru koristeći „ekstremno jaku odbranu“, uparenu s ulaganjima u dugoročno visokoprofitne firme sa višegodišnjim stabilnim prinosima (za recept se obratiti Vorenu Bafetu koji peče baš takve “kolače” – što je Čip Rid, po svemu sudeći, i učinio).

Ali, pre nego što pređemo na priču „Kako sam ja, izvesni Čip Rid, obrao njujoršku berzu u fiskalnoj 2019“, samo reč-dve o prirodi ovog zanimanja kojim se, zbog svoje zahtevnosti i odgovornosti bavi veoma mali broj ljudi. Kraće – zadužili ste se za nečije pare – u milionima, a možda pre u milijardama ili desetinama milijardi nekih „konvertibilnih apoena“, i sada sav taj tuđi kapital treba sačuvati – oploditi ga, odnosno, uvećati.

Investicioni menadžeri i brokeri su među najpopularnijim zanimanjima na svetu. Da bi se neko profesionalno bavio ovim veoma odgovornim poslom, neophodna je stručnost iz oblasti ekonomije i finansija, kao i upućenost sa pravilima berzanskog poslovanja. Investicioni menadžeri (IM) vode računa o svim ulaganjima firme, predviđaju trendove na finansijskom tržištu, donose investicione odluke.

Kako izvesne okolnosti i događaji utiču na vrednost neke kompanije i njeno poslovanje?

Investicioni menadžer(ka) mora da odlično poznaje hartije od vrednosti, računovodstvo i analizu finansijskih izveštaja, upravljanje ulagačkim rizicima, korporativno pravo kao i interni kontroling. Odgovoran je za tokove novca u kompaniji, upravlja fondom, odlučuje kada i u šta treba ulagati i kako još više unaprediti poslovanje kompanije.

Dakle, prisutne su neke posebne odlike koje ima gotovo svaki uspešni investicioni menadžer(ka). Evo koja znanja mora da poseduje. ako bi obavljao svoj posao na najefikasniji način, investicioni menadžer mora da savlada:

  • izradu finansijskih analiza hartija od vrednosti,
  • predlaganje odluka o kupovini i prodaji hartija od vrednosti,
  • usmeravanje upravljanja rizicima investiranja,
  • praćenje regionalnih i globalnih trendova u upravljanju imovinom fondova i korporativnom upravljanju.
  • Investicioni menadžer mora da zna koje osnovne berzanske operacije sadrži berzanski ciklus, da razlikuje berzanske naloge i berzanske poslove.

Za ovako odgovoran posao, bilo da se radi o brokerskim operacijama ili o ulaganjima investicionih (mutual) fondova, pravi stručnjak treba da razvije sistematičnost u radu, pedantnost i konciznost. Ključne su i sposobnosti analitičkog razmišljanja i zaključivanja, donošenje pravovremenih i odgovornih zaključaka i preporuka, dobrog vladanja brojkama, kao i posedovanje informatičkih znanja.

Ali – vratimo se ovde sagi o Čipu Ridu, glavnom menadžeru fonda Eaton Vance Atlanta Capital Select Equity, koji je ove godine napravio pravi podvig: „Izdvojio se od ostalih po veoma visokoj uspešnosti ulaganja i prinosa koja su ona donela – pritom se ne oslanjajući niti slušajući „ekspertske savete“ i dojave“ o najpopularnijim „šansama, prilikama i destinacijama“ za ulaganje novca.

Fond kojim upravlja Čip je u ovoj 2019. narastao za 37,4%, ostavljajući iza sebe 97%  svojih berzanskih kolega po struci, i znatno ispred ostalih koji rade s kompanijama listiranim na S&P 500, njujorškom berzanskom indeksu vrednosnih papira.

Čip je to postigao bez ikakvog diskretnog, tajnog, konspirativnog ili poluanonimnog uključivanja “treće strane” to jest dojava nekih svojih „ortaka i ekipe“ iz FAANG-a (zaposlenih na ključnim pozicijama u kompanijama Facebook, Amazon, Apple, Netflix, Google, s kojima gotovo svaki sjajan broker ili fond-menadžer mora da komunicira ne bi li od njih doznao šta je sledeća “velika stvar” u koju treba ulagati novac).

Ovaj nedostatak klasične podrške, odnosno „dojava“ – što su veoma često i relevantne informacije o tendencijama rasta ili pada akcija određenih firmi – moglo bi delovati kao značajna prepreka u Čipovom uspešnom ulaganju “po svojoj šemi i osećaju”, s obzirom na to koliko su neke od tih kompanija dobro poslovale. Guglova matična kompanija “Alfabet” je ove godine porasla za 30%, Fejsbuk se popeo za više od 50%, dok je Epl uzleteo za gotovo 80%. Rida, međutim, ovakvo stanje stvari i izostanak klasične podrške putem “dojava” nije poljuljala u primeni sopstvene strategije.

“Naš portfolio ne liči na ostale koje vode veliki fondovi s visokim prinosima odnosno kapitalizacijama”, rekao je Rid u ekskluzivnom intervjuu za Business Insider. “Mislim da ćemo u godišnjem fiskalnom ciklusu moći da nadmašimo S&P ili Russell 1000.”

Akcije FAANG-a i nekoliko drugih kompanija, poput Epla i Majkrosofta su toliko dominantne na američkoj berzi da je njihov udeo u mnogim zajedničkim (mutual) fondovima takoreći neizbežan. To je bila dobra vest za sve one koji su investirali u te kompanije, ali Rid drži do stava da je time stvoren „efekat stada“, gde brojni investicioni fondovi izgledaju identično i u osnovi su tek prosti odraz indeksne liste akcija S&P 500. Kraće, to je ulaganje na „siguricu“: sve firme sa liste S&P 500 predstavljaju signal potencijalnim ulagačima da se u njih može relativno bezbedno ulagati (uostalom, tako bismo i svi mi ostali, koji smo čisti paceri, ulagali: berzanski princip “Kud svi Turci – tud i mali Mujo” se u toj “brokerskoj igrici” neretko ispostavi kao dobar i profitabilan).

A budući da su deonice FAANG-a tako dugo vremena pobeđivale na berzama, vremenom postavši opštepoznati “profitni visokoletači“, ove su firme bile nenadano „zatučene“ prošle godine, kada je tržište doživelo veliki pad.

„Spremni smo da izgledamo drugačije u odnosu na postojeće referentne vrednosti“, rekao je Rid. “Mislim da ako u našem poslovanju ima nečega što je protivno glavnim strujama i kretanjima, pa, to je onda to – neka tako i bude. Ako mi se sviđa (da uložim novac u) Epl, postaću vlasnik nekih akcija ove kompanije. A ukoliko mi se on ne sviđa, pa – neću ga imati u portfoliju fonda kojim upravljam.”

Šta je Rid uradio umesto toga

Za Čipa i njegove saradnike najvažnija osobina bilo koje firme je kvalitetna zarada: Žele da pronađu kompanije sa jakim novčanim tokovima koje ne preuzimaju dugove i ne isplaćuju bilo kakve minuse i kreditne obaveze. Rid kaže da će „takva kompanija verovatno uspeti, bez obzira na trenutno stanje i tendencije u ekonomiji“, što znači da bi on i kolege koji upravljaju portfolijom ovog investicionog fonda učinili isto.

“Za nas je to – doslednost u zaradi prijavljivanoj tokom više od 40 kvartala (što je, zapravo, desetogodišnja profitna krivulja firme), a to je, po meni, prilično dobar pokazatelj kvaliteta nečijeg biznisa“, kaže Čip (Što je, zapravo, metod i receptura koju je „prorok iz Omahe“ primenjivao tokom čitave svoje karijere, uzimajući godišnje preglede profitnih kretanja, potom višegodišnje, a onda i na nivou višedecenijskog profitnog rasta, pre no što se odluči u šta da uloži svoj novac).

To znači da su Ridove investicije mnogo manje ciklične (manje se ponavljaju po nekom utvrđenom berzanskom paternu) od onih koje prave mnogi fond-menadžeri čiji se profit oslanja na berzanski rast. A u svetu sa nesigurnim i klimavim ekonomskim ishodištima, sa dosad neviđenim negativnim tj. kaznenim kamatnim stopama (novac stoji u bankama i trezorima, recimo, ECB-a ili kod fondova), a uz sve to su prisutne i velike trgovinske i političke tenzije – Rid i saradnici su stoga izgradili portfelj niskog rizika, što je, takođe, izašlo iz Bafetove „investicione radionice“ (uzgred, negativne kamatne stope i “povlačenje ručne” na investicije koče istovremeno i višak likvidnosti, umesto da intenzivnije izdaju kredite – koji bi, sa svoje strane, trebalo da podstaknu ulaganja i potrošnju… a što bi, potom, trebalo da podstakne rast i inflaciju).

Fond kojim upravlja poseduje jak “odbrambeni štit” i „zaštitni krov“. Rid i kolege napravili su značajna ulaganja u, recimo, kompanije koje se bave transferom novca, uložili su i u osiguravajući konglomerat White Mountains, potom u brojne firme koje se bave diskontnom maloprodajom, u kompanije koje se bave zdravstvenim uslugama ali i u Ball Corp – kompaniju za izradu tegli i staklene ambalaže, koja se, verovali ili ne, pokazala kao najbolji igrač na S&P 500 tokom prva tri kvartala 2019.

Dalje objašnjavajući “neobičnu” šemu po kojoj diversifikuje ulagački novac iz svog portfelja, Rid napominje da je pre svega odabrao da zauzme odbrambeni odnosno defanzivni stav odbijanjem da ulaže u kompanije za komunalne usluge ili trastove koji se bave investiranjem u nekretnine, jer izgradnja komunalne infrastrukture ne donosi dovoljno profita, dok kompanije za prodaju nekretnina ne raspolažu sa dovoljno slobodnog keša (kojeg bi Rid mogao da relativno lako „odveže“ i priključi ostalim prinosima fonda).

Iako manji rizik poslovanja na berzi lako može značiti i manju isplativost, Rid je nagrađen zbog svog postojanog pristupa. Čak i na nekom težem i volatilnijem tržištu, taj se čudan način kombinovanja „ofanzivne i defanzivne berzanske igre“ više nego isplatio: Fond Select Equity je u znatnoj meri dominirao na berzanskom tržištu i u 2018. godini.

“Veoma savesno radimo na zaštiti od negativnih trendova i efekata na tržištu (vrednosnim hartijama)”, rekao je Rid.

 

(Srodna tema: Šta o svojim uspesima priča sedam najboljih investitora sa Volstrita, predstavljajući svoje najbolje ideje za 2020. godinu)

Business Insider

Kratka istorija poslovne lojalnosti

Piter Gaska, preduzetnik, konsultant i pisac u svom članku na portalu Inc.com piše o novoj i bolnoj istini koja se tiče lojalnosti mladih zaposlenika: stavovi današnjih generacija koje su tek ušle u radni proces odražavaju manju lojalnost od one koju su posedovali radnici prethodnih generacija. Ovakav stav je, između ostalog, posledica mnogih faktora: nepoverenja u finansijski, politički i bankarski sistem, nepoverenja u vladajuće ustrojstvo liberalnog kapitalizma, egoizam (način na koji u anketama opisuju sami sebe i svoje vršnjake), naklonost levici, štedljivost, ali i – internacionalizam i mondijalizam (za razliku od ovdašnjih pripadnika tih generacijskih segmenata, kod kojih je, prema istraživanjima, naklonjenost ka internacionalizmu i globalizmu sporadična a šovinizam masovna pojava). Tu je i činjenica da nisu svi pripadnici generacije X ili Z isti (Možda slušaju istu muziku oni koji žive u Omahi i Omanu, ali im se gro stavova, shvatanja i percepcija sveta dijametralno razlikuju).

Nove generacije koje ulaze u radni proces imaju izrazito drukčija očekivanja, a kompanije bi trebalo da se tome prilagode.

Moj otac je za vreme Drugog svetskog rata bio mladić, što znači da su ga odgajali roditelji takozvane Najveće generacije (Greatest Generation). U mladosti je učestvovao u ratovima i prisustvovao je propadanju imperija (gubljenje kolonija nakon IIsv.r.). Kao pripadnik jedne nacionalne manjine, iskusio je i osetio sve uticaje integracije i promenljivosti porodične dinamike. Bukvalno se sve oko njega promenilo – izuzev jedne stvari.

Čitavu svoju karijeru proveo je na istom poslu.

Tada se od njegove generacije očekivalo da obavezno pohađa školu (ne zaboravite, mi smo iz familije manjinske nacionalnosti), da se nauči nekoj veštini ili zanatu, a potom će se zaposliti i čitavu karijeru raditi u istoj kompaniji. Kao i mnogi drugi iz njegove generacije – i sve one generacije koje su mu prethodile – i on je učinio to isto.

Zatim je došla generacija „eksera“ (X-ers, što je moja, generacija X). Od nas se takođe očekivalo da idemo u školu, osposobimo se za neki zanat ili počnemo da se bavimo trgovinom, služeći jednoj kompaniji tokom čitave karijere – ali, mnogi od nas to nisu učinili. Globalizam je uticao na industrije i stavove zaposlenih, pružajući nove i uzbudljive mogućnosti koje nam ranije nisu bile dostupne. Kao rezultat toga, mnogi od nas su često menjali poslove, dok su neki menjali i čitavu karijeru.

Ta promena u stavu nije uvek bila dobrodošla. Oni koji su odlučili da učestalije menjaju poslove bili su primorani da pažljivo i kreativno grade svoje radne biografije, kako bi lista radnih mesta na kojima su boravili prikazala širinu njihovog iskustva, demonstrirajući pritom odanost kompaniji. Međutim, poslodavci su uglavnom izbegavali radnike koji su voleli da menjaju poslove, jer je to po njih bio rizičan potez: zaposle, obuče i investiraju u nekoga ko je pokazao sklonost ka odlasku na neko drugo mesto.

Danas se sve promenilo. Suočene s naprednim tehnologijama, razvojem industrije i promenom očekivanja, lista veština aktuelnih u prošlosti je u našem vremenu, iz dana u dan, sve kraća (Krugman i Stiglic se ne bi složili sa tim, ne samo zato što su njih dvojica kućni prijatelji, već se njihova prognoza o nezastarevanju određenih profila i veština pokazala verodostojnom i održivom). Štaviše, vidimo da već danas naučene i savladane veštine zastarevaju već za nekoliko godina, što stvara potrebu da zaposleni konstantno „nadovezuju dodatna znanja“ – samo kako bi ostali relevantni i kompetitivni.

Promena poslova i karijerno „meandriranje“ ovih dana nije samo očekivano, već je i potrebno.

Štaviše, podaci izgleda da pokazuju da zaposleni imaju finansijski podsticaj za prelazak na drugo radno mesto ili kompaniju, za određenu promenu u svom trenutnom poslu, ili čak potpune promene profila. Poslovni magazin Forbes objavio je FED-ovu studiju o rastu zarada, pritom se koristeći poznatom američkom metrikom rasta individualnih primanja (Wage Growth Tracker). Ovaj prikaz rasta zarada je pokazao da su se povećali 4,5% onima koji su menjali firmu, radno mesto ili stručni profil, u odnosu na one koji bi ostajali na svojim položajima. Prema Blumbergovom izveštaju, ADP, popularni američki softver za obradu podataka o ljudskim resursima, kadrovima i zapošljavanju je takođe pokazao povećanje od 5,3% kompenzacionih troškova namenjenih onima koji se prebacuju na druge poslove, u poređenju sa 4% kolika je kompenzacija za one koji su ostali u kompaniji.

Najveći deo zaposlenih koji su imali uvećanje primanja tokom prelaska na drugi posao imali su radnici angažovani u informatičkoj industriji (9,7%), potom građevinski radnici (8,7%) i profesionalni i poslovni servisi, iz uslužnog sektora (8,3%). Samo su dve industrije doživele pad plata prilikom promene radnog mesta – sektor slobodnog vremena („leisure“ ili REST biznis zasnovan na rekreaciji, zabavi, sportovima i turizmu: recreation, entertainment, sports, tourism) kao i oni koji su angažovani u sektoru ugostiteljstva.

Ovo je važno iz nekoliko razloga. Prvo, kako je sve više Milenijumovaca postalo nova radna snaga na tržištu rada, kao i onih koji dolaze nakon njih („Zederi“, ili generacija Z, za koju demografi i istraživači obično uzimaju vremenski opseg od sredine 1990-ih do ranih 2000-ih), tako su i kompanije bivale sve više primorane na suzbijanje svojih očekivanja, naime, da će se pripadnici ovih generacija dugotrajnije zadržavati na svojim poslovima. I dok, s jedne strane, poslodavci i dalje mogu očekivati da će pronaći lojalne zaposlenike, istovremeno će morati da više porade na stvaranju i održavanju te lojalnosti.

I dok ovaj fokus jasno pretpostavlja povećanje vremena i troškova, menadžeri mogu mirno da spavaju uz saznanje i fakat da je novac utrošen u zadržavanje postojećih zaposlenih manji od troškova nastalih odustajanjem od njih, odnosno puštanjem da odu (jer, računica kaže da je traženje prikladne zamene, obuka i investiranje u novog zaposlenog skuplja varijanta od “izlaženja u susret” naknadnim prohtevima već postojećeg uposlenika, koji bi želeo da napusti firmu).

Drugo, što se veće kompanije agresivnije pozicioniraju u procesu privlačenja vrhunskih talenata, tim će više patiti manji biznisi. Već je dovoljno teško i skupo započeti posao i obezbediti njegov rast, a preduzetništvo će u bliskoj budućnosti morati da se ozbiljno zabrine o odlasku svojih mlađih zaposlenika, i to na prvi znak kada pripadnici ove dve generacije uoče “travu koja je zelenija u komšijskom dvorištu”. Drugim rečima, lojalnost kakva je nekada postojala danas se sve više i sve brže gubi iz poslovne etike. A to ima podjednako dobrih i loših strana.

Dobra vest je da je svaka generacija pre nas uspela da opstane, prilagodi se i stvari odradi bolje od one prethodne. Sviđajući im se ili mrzeći one koji učestalije menjaju posao i karijeru, kompanije i preduzetnici moraju prihvatiti ovu novu normu – i možda iz toga nešto naučiti, doznati, ili čak usvojiti ponešto od onoga što ove generacije praktikuju.

 

Peter Gasca, Inc.com

Pet pitanja za preduzetnika #9: Rade Joksimović

Iskustvo nam prenosi serijski internet preduzetnik koji je pokrenuo pet startap kompanija, prvu akviziciju doživeo sa 21, osnovao hedge fond i mentorisao preko 100 startap timova pre 30. godine. Objavio portal StartIT.

SlideShare

Rade Joksimović je serijski internet preduzetnik, poznat po tome što je karijeru započeo sa 16 godina, a prvu akviziciju svoje kompanije doživeo sa 21. U poslednjih deset godina Rade je aktivno koristio svoj uticaj i medijska pojavljivanja za podstrek tehnološkog preduzetništva u Srbiji. U tom procesu je pro bono mentorisao više od 100 startap timova kroz kompanije kao što su Google, Startit, Pioneers, ICT Hub, Impact Hub, Seedstars i dr.

Karijeru je započeo kao samouki programer, radivši kao frilenser za kompanije iz Kanade, SAD, Rumunije i Srbije. Već sa 17 godina je radio na razvoju internet prodavnica za velike svetske retail kompanije. U toj firmi je prepoznao potencijal razvoja i globalnog plasiranja digitalnih proizvoda iz Srbije što ga je navelo na sopstveni preduzetnički put u IT industriji.

Kompanija MGNTO, koju je osnovao sa 19 godina, razvila je distributivnu mrežu koja je brojala više od 400 distributera u 43 države na četiri kontinenta, pre nego što ju je prodao. Zatim je osnovao privatni hedge fond Cilvo koji je za svoju investicionu strategiju koristio sopstvene alate za tehničku analizu i dizajnirao model za algoritmičko ocenjivanje investicionih prilika. Algoritam je pratio 32 parametra za 1,8 milijardi transakcija na američkoj berzi NASDAQ i ostvario 89 odsto tačnosti sa svojim modelom predikcije.

Od 2013. do 2016. godine Joksimović je reinvestirao profit u nove poslovne poduhvate i pokrenuo nekoliko startap kompanija sa fokusom na tržište SAD, kao što su: Recruit Folder, softversko rešenje za automatizaciju procesa evaluacije novih kandidata za uštedu HR odeljenju 12 sati po novootvorenom radnom mestu; Earn Coupon, softversko rešenje za podsticanje marketinga „od usta do usta” nudivši nagrade kupcima koji napišu recenziju na svojim ličnim Facebook i Twitter nalozima; Loyalis, softversko rešenje za program lojalnosti kroz partnerstvo sa američkim kompanijama BigCommerce i Shopify.

Pre dve godine Joksimović je počeo da se bavi inovativnim konsaltingom baziranom na sopstvenom „Business Intelligence” rešenju za optimizaciju budžeta internet oglašavanja. Koristi parametre kao što je vremenska prognoza za krajnju uštedu u proseku od 36 odsto na nivou celih Sjedinjenih Američkih Država.

Prošle godine se vratio u Srbiju kao deo New Startegy tima zadužen za vođenje digitalnih inovacija i postavljanje osnove za jedinstven model investicionog fonda sa fokusom na Jugoistočnu Aziju. Nakon uspešne jednogodišnje saradnje i ostvarenih ciljeva Rade nas obaveštava da napušta New Startegy kako bi se posvetio novim poslovnim izazovima u 2020. godini.

Šta je stvar koja deluje potpuno logično, ali većina ljudi zaboravlja da je uradi prilikom pokretanja biznisa?

U poslednjih 10 godina sam imao priliku da mentorišem više od 100 genijalnih startap timova gde se ista situacija ponavljala iznova i iznova. Preduzetnici bi prepoznali problem ili potrebu neke ciljne grupe za koju bi osmislili fenomenalno rešenje, a zatim bi ih želja za stvaranjem navela da utonu u razvoj rešenja da dokažu izvodljivost.

Međutim, ovo je izgradnja biznisa „na slepo”.

Popularne metode u startap svetu danas kao što su design thinking, lean metodologija i alati kao što je business model canvas su nas naučili da se svaka biznis ideja zasniva na tri ključne pretpostavke:

   Pretpostavku da je moguće napraviti proizvod koji zaista rešava neki problem ili ispunjava određenu potrebu ciljne grupe i to zovemo izvodljivost.

Pretpostavku da postoji potražnja za onim što želimo da ponudimo tržištu, tačnije da tržište ima potrebu ili problem koji mislimo da imaju što zovemo poželjnost.

  Pretpostavku da možemo prodajnim kanalima iskomunicirati vrednost, naplatiti i isporučiti rešenje ciljnoj grupi na isplativ način, što je naravno isplativost.

Na danas dostupnom uzorku uspelih i neuspelih preduzetničkih poduhvata možemo da zaključimo da retko kada biznisi propadaju jer bi tim u toku razvoja shvatio da rešenje nije izvodljivo napraviti.

Definitivno je preduslov da postoji poželjnost od strane ciljne grupe, a to je korak koji se često preskače, jer zahteva suočavanje sa tržištem i potencijalno razbijanje snova, pa optimizam navede preduzetnike da ovaj korak vide kao gubljenje vremena, ili kao mogućnost da neko sazna za njihovu ideju i iskopira je i tako je preskoče.

Danas je toliko jednostavno napraviti jednu stranicu na internetu koja predstavlja vaše rešenje kao da je već realizovano i napraviti reklamu koju ćete digitalnim kanalima veoma povoljno plasirati vašoj ciljnoj grupi.

Prateći parametre kao što su (I) procenat ljudi koji klikne na takvu reklamu; (II) procenat onih koji dodaju vaš proizvod u korpu; i nakon što dobiju obaveštenje da proizvod ipak nije još dostupan (III) procenat njih koji popune svoje lične podatke da ih obavestite kada će proizvod postati dostupan; veoma lako možemo dokazati poželjnost.

Ovakav eksperiment sam koristio u svim svojim poduhvatima, ali i prilikom rada sa mnogim organizacijama koje su želele da izbace inovativni proizvod na tržište, kako bi potvrdili hipoteze i pivotovali ukoliko je potrebno na vreme.

Voleo bih da više preduzetnika shvati da optimizam jeste neophodan, ali da treba biti i realističan u najranijim fazama razvoja biznisa i ne preskakati ključne korake.

Zamislite da niste imali nijedan dinar prilikom pokretanja svog biznisa, ništa što će vas održavati dok biznis ne uspe. Šta biste drugačije morali da uradite?

StartIT

Svoju prvu kompaniju sam pokrenuo bez ikakve sopstvene ušteđevine i bez spoljnog kapitala. IT industrija je specifična po tome što ulaganjem sopstvenog truda i korišćenjem open source alata možete razviti komercijalno isplativ proizvod i plasirati ga na tržište praktično bez kapitala.

Međutim, to definitivno nije optimalan scenario i nešto što bih preporučio. Ja sam u mom prvom slučaju imao dosta sreće da su mi prve pretpostavke bile tačne, inače je to lako mogao da bude promašen pokušaj.

Malopre smo govorili o pravilnom testiranju pretpostavki — to je jako teško izvesti potpuno bez kapitala, iako je to ono što sam ja uradio u tom prvom slučaju. Tada eksperimenti traju mnogo duže i morate biti izuzetno kreativni kako bi pronašli efektne besplatne načine da iskomunicirate vrednost koju nudite vašoj ciljnoj grupi.

Imao sam još jednu srećnu okolnost što sam imao samo 19 godina, a nisam imao sopstvenu porodicu koja bi zavisila od mojih primanja, u kom slučaju sumnjam da bi proces bio tako jednostavan. Tada verovatno ne bih napuštao radno mesto, već bih paralelno žonglirao posao, biznis i privatni život i to bi trajalo dosta duže i bilo mnogo teže. Preporuka za svakoga ko planira da pokrene sopstveni biznis, uz odsustvo značajnijeg kapitala, bi bila da idete postepeno bez ugrožavanja izvora prihoda ukoliko imate porodicu koja zavisi od vaših primanja, a ukoliko nemate tu obavezu na sebi, da ne dajete otkaz dok makar ne potvrdite pretpostavku o poželjnosti vašeg rešenja.

Danas ima mnogo više potencijalnih izvora kapitala, imamo Inovacioni fond koji je izvor bespovratnih sredstava, brojni startap akceleratori i seed fondovi u regionu, ali ukoliko imate sreću da biznis bazirate na nekom digitalnom rešenju, iskreno bih vam preporučio da odložite razmišljanje o tome dok ne počnete samostalno da generišete prihod.

Kako ste došli do prvog klijenta?

Do svog prvog freelance klijenta sam došao sa 16 godina kada sam jedno popodne u porodičnom domu porazgovarao sa tadašnjim vlasnikom mikro preduzeća za ugradnju gasnih kotlova iz Železnika koji je došao da naplati posao koji su njegovi zaposleni uradili tog dana.

Kroz razgovor smo došli do toga da nema sajt, a da je razlog za to što ne zna ništa o tome. Kao i većina mojih vršnjaka u tom periodu znao sam i odlučio da mu ispričam šta je to sve potrebno da bi se napravio sajt, iako nisam ni umeo da pravim sajt, ali sam iskoristio informacije iz napola pročitanog članka Sveta kompjutera i IT emisija.

To je bilo dovoljno da čovek pomisli da se bavim time i da me pita da li bih ja uradio sajt za njegovu firmu. Shvatio sam da je to prilika koja se ne propušta, odložio sastanak pod izgovorom škole i projekata za mesec dana koje sam iskoristio da naučim sve što sam mogao o pravljenju i hostovanju sajtova na internetu.

Mesec dana kasnije sam zakazao sastanak, otišao u košulji sa male mature koja je bila potpuno mokra od treme i pre nego što je sastanak počeo, ali sam uspeo da dogovorim izradu sajta, ubrzo ga i završio i moj prvi klijent i ja smo bili izuzetno zadovoljni rezultatima.

Buduće freelance klijente za izradu veb-sajtova sam nalazio kroz kolege sa kojima sam se povezivao na internet forumima tako što sam po ceo dan pokušavao da repliciram i rešim probleme koje su mnogo iskusniji od mene u ovom poslu nailazili i tražili pomoć na tim istim internet forumima.

Verujući da se dobro dobrim vraća, kada sam pokrenuo svoj prvi pravi biznis tri godine kasnije koristio sam isti princip da dođem do prvih klijenata — pomažući svojoj ciljnoj grupi na internet forumima uz suptilan potpis uz svaku poruku koji je objašnjavao šta moja kompanija prodaje.

Koji je najznačajniji problem koji ste prevazišli u poslu?

Kada sam pre 11 godina započinjao svoju prvu kompaniju imao sam veliki problem da se ne mešam u posao i mikromenadžujem članove svog tima, što je proisteklo iz velike želje da mi se vizija ostvari.

Vremenom sam naučio da se prepustim članovima tima u koje sam verovao da će svoj deo posla uraditi savesno i na vreme, što je dovelo do toga da sam sve više i više sopstvenih obaveza delegirao i mogao da se više bavim strateškim usmerenjima firme.

Mislim da je ovo najčešći problem ambicioznih, a neiskusnih preduzetnika koji se plaše da će se sve raspasti ukoliko ne drže svoje prste u svemu. Kako preduzetnik stiče više iskustva i veće poverenje u svoj tim, ovaj problem se prirodno prevazilazi, a u narednim poslovnim poduhvatima postaje norma od samog početka.

Privredno društvo, ili na engleskom company, označava grupu ljudi koji su zajednica. Neophodno je da se kao preduzetnici tako i ponašamo i omogućimo članovima naših timova da ostvare svoj pun potencijal znajući da smo tu za njih, ali da im dajemo puno poverenje i slobodu u izvedbi onoga za šta su odgovorni.

Kada biste morali da izdvojite jednu poslovnu situaciju iz koje smatrate da ste mogli da izvučete više nego što jeste, koja bi to bila?

Nisam imao apsolutno nikakvog iskustva sa procesom i poslovnom praksom pri prodaji IT firme kada sam ušao u taj proces, a nisam ni imao koga da pitam jer je startap ekosistem u tom periodu tek bio u nastanku, te nikog tada nisam poznavao ko je prošao kroz to iskustvo sa kojim bih se posavetovao.

Jedna od ključnih grešaka koje sam napravio je prihvatanje preširoko definisanog non-compete agreement-a, koji me je ograničavao da pokrenem novu kompaniju koja bi se bavila imalo sličnim aktivnostima u IT-u.

Međutim, uvek volim da ponavljam istu rečenicu, a to je da se sve dešava sa razlogom, na pravi način, u pravo vreme, zbog nas i da treba da budemo zahvalni na tome. Da nisam napravio tu grešku, ne bih počeo da se bavim finansijskim tržištima, to iskustvo ne bih preneo u svoje buduće poslove, a ne bih ni pomogao mnogim kompanijama koristeći to iskustvo.

Smatram da su poslovne greške najvrednija iskustva u poslovnom kontekstu, jer nam one pružaju neprocenjivo iskustvo i znanje koje kasnije možemo da primenimo i prenesemo nekom drugom i na taj način ostvarimo eksponencijalan pozitivni uticaj na druge, što bi bez proživljavanja inicijalne greške bilo teško izvodljivo.

 

Marko Marković, (11. 12. 19) startit.rs

rAD(no) i privat(no)

Poznato je da pravi način reklamiranja proizvoda ili usluga spada u neizostavne pokretačke sile svakog zdravog biznisa i ekonomije. Dobro “upakovana” reklama, efikasno korišćenje “kanala” za oglašavanje, stil i dizajn proizvoda, “pečat” tog proizvoda koji se mora zapaziti u reklami, odnosno “brend” koji mora zapasti za oko (ali i novčanik kupca) itd itd – suština je i deo reklamne industrije. Reklama je, ukratko, gotovo neizostavni deo pravilnog osnaživanja brenda, biznisa i – profita. Međutim, zadnjih godina je tehnologija preobrazila reklamnu industriju u neku vrstu “voajera”, koji nas ispotiha prati i beleži šta radimo, kuda idemo, šta kupujemo i s kim se viđamo. Evo jednog prilično zabavnog teksta na tu temu.

Ričard Stouks, osnivač i izvršni direktor kompanije Winston Privacy piše o razlozima zbog kojih je istupio iz reklamne industrije, naime “jer me je naša (advertajzerska) upotreba tuđih ličnih podataka sablaznila.”

Svakim postom, klikom i kupovinom, i sami postajemo proizvod. Nešto se baš ne slažem s tim, a kladim se da se ni vaš stav ne razlikuje previše, piše Stouks.

Bilo je to pre nešto više od dve godine kada sam shvatio da je ad-tech industrija otišla predaleko. Bio sam izvršni direktor jedne globalne reklamne kompanije i pratio sam demonstraciju trećeg dobavljača koji mogu pomoći u reklamnom targetovanju klijenata – takozvanom ciljanom advertajzingu podataka (third-party data provider, firma koja prikuplja, agregira, „čisti“ i selektuje podatke internet-korisnika, koje potom prodaje drugim firmama). Njihov predstavnik nam je do drskosti „odvažno“ pokazao kako je u stanju da pokupi svoj lični „dosije“ i hrpu „zapisa lične prirode“, recimo, da podeli sa nama svoja primanja, podatke o hipoteci, gde je radio, kakav automobil je vozio, za koju političku stranku bi verovatno glasao ali i svoje lične afinitete (kraft pivo, naravno). Bilo je o njemu svega, i sve to na jednom mestu.

Podaci “trećih strana” su sve informacije prikupljene od strane entiteta koji nemaju direktni odnos s korisnikom čiji se podaci prikupljaju. Podaci treće strane se često generišu na mnogovrsnim veb-lokacijama i platformama, a zatim bivaju objedinjeni odnosno “agregirani” od strane third-party provajdera podataka, kao što je DMP (Data management platform: softverska platforma koja se koristi za prikupljanje i upravljanje podacima, uglavnom za potrebe digitalnog marketinga).

Da ne bismo preterivali i „dramili“, jedan vlasnik “izglednog” startapa je prikazao mapu San Franciska sa izvesnom crvenom linijom koja prati stvarnu, anonimnu osobu tokom čitavog dana. Izazvao nas je da počnemo da zaključujemo šta se sve iz “priložene linije” može doznati o toj osobi. Izašla je iz kuće u 7 sati i otišla u Starbucks. Otišla je u školu. Otišla je u studio da vežba. Vratila se u školu. Bila je to majka sa najmanje jednim detetom – i znali smo gde živi. Znali smo to jer je mobilni telefon ove gospođe pratio svaki njen pokret. Kao, uostalom, i svaki drugi mobilni telefon, uključujući i onaj koji vam je trenutno  džepu.

Kad sam se tog dana osvrnuo, mnoge moje kolege koje su sa mnom bile prisutne u prostoriji su delovale uznemireno. Sve do tada, i do te tačke, reklamna industrija tražila je od nas da imamo poverenja u to kako koriste naše lične podatke koje neprekidno sakupljaju. Pa… upravo smo se vratili na to „svečano obećanje“. Ubrzo nakon toga napustio sam reklamnu industriju.

Shvatio sam da se ova grana biznisa promenila. Oglašavanje je prestalo da bude povezano sa potrošačima – sada se radilo o pronalaženju novih načina za „rudarenje“; vađenje i prekopavanje sve veće količine ličnih podataka iz računara, telefona i „pametnih“ umreženih domova. Za mnoge najmoćnije i najprofitabilnije kompanije na svetu mi smo tek proizvodi, a usluge koje svi koristimo samo su posledice onoga što nam „uvaljuju“ (putting out) kako bi nas držali upecane, neprekidno zakačene za udicu. A ostatak reklamne industrije, koja zavisi od njihovih podataka – kako bi ostali u igri i kompetitivni – nemaju drugog izbora do da krenu zajedno s njima, najvećima, istim putem – gde god ih ćudi i promene odvedu.

U međuvremenu, svi mi ostali smo prihvatili da se svaki naš potez prati i koristi zarad manipulisanja onim što čitamo, kupujemo, kako glasamo i kako vidimo svet – manipulisanja našim stavovima. Korišćenjem ‘pametnih’ uređaja smo u naše domove i džepove prizvali široku mrežu velikih tehnoloških kompanija, oglašivača, posrednika koji trguju našim podacima, a prizvali smo i vladine strukture – i još mnogo toga. Ovi tehnološki giganti i njihova „flotila“ su mahom kompanije koje „izvlače“ naše lične podatke bez našeg odobrenja, uz to “pomalo” i zarađujući na njima. I sada, ovog trenutka, sa svakom vašom objavom na nekom sajtu, forumu, „fejsu“, Instagramu, svakim klikom na bilo šta ili kroz onlajn kupovinu… postajemo proizvod. Mi smo podatak, „jedinica koja kupuje“, pa se u tom svetlu i advertajzeri ponašaju prema tom „podatku-proizvodu-kupcu“: serviraju vam se reklame za ono „što volite“…

Izvlačenje iz ekonomije praćenja, prismotre i nadzora

Prema nedavnoj studiji kompanije Pew Research, 61% Amerikanaca bi želelo da učini više na zaštiti sopstvene privatnosti. Dve trećine njih izjavilo je da aktuelni zakoni nisu dovoljno dobri (REF). Potrebno nam je kombinovano političko i tehnološko rešenje kako bismo se odvojili i „razvezali“ od ove ekonomije nadzora. Evo kako bi to trebalo da izgleda.

Prvo, svakome mora biti omogućeno da izabere koje lične podatke želi da podeli. Ako nemate neku želju da informacije o sebi „delite“ s nekom kompanijom, onda to i ne bi trebalo – a one, u tom slučaju, i ne bi smele da ih naknadno i “ispotiha” ubiraju i agregiraju bez vašeg znanja i saglasnosti. Već više od decenije nas tehnološke kompanije i oglašivači ubeđuju kako “nema potrebe za odustajanjem od ovakvog modela“, jer, eto, „ljudi vole ciljane reklame“. Siguran sam da je ovo tačno i da ova izjava važi za neke od nas – ili čak za većinu – ali bi mi ostali trebalo da imamo izbor. Stvarni izbor, zapravo, znači da ste dali svoj pristanak nakon što ste obavešteni o procedurama  i načinima na koji se vaši podaci dalje koriste – a kompanije bi trebalo da veoma transparentno objasne šta rade sa vašim podacima, zašto to rade i koliko dugo to jest na koji rok će ih upotrebljavati; to objašnjenje treba da bude predstavljeno jednostavnim i svima razumljivim jezikom.

Drugo, kompanije se moraju sprečiti od odbijanja pružanja usluga onima koji odustanu, to jest onima koji su izabrali da ne učestvuju u nečemu takvom. Ako je vaša jedina opcija i mogućnost to da se, zarad narušavanja sopstvene privatnosti odreknete nekog korisnog i vama poželjnog proizvoda, ili da pristajete na stalni nadzor, onda vi, u stvari, nemate izbora. Još su zloćudniji takozvani „profili u senci“, koje ad-tech kompanije kreiraju bez vašeg pristanka. Ako nemate Fejsbuk nalog, onda je to vaš izbor: Fejsbuk ne bi trebalo da ima internet-nalog koji se tiče vas i vašeg poslovanja, a da vi prethodno niste bili pravilno i pravovremeno upoznati s tim.

Treće, od tehnoloških kompanija moramo zahtevati da otkriju krajnje tačke uređaja koji pohranjuju podatke o nama – drugim rečima, da nam kažu koje podatke prikupljaju, u kom su trenutku, sa kog mesta i pomoću kojeg softvera/uređaja “preuzeti”, gde oni idu i kako dospevaju tamo. Nudeći „potrošačima“ ovu vidljivost, omogućiće im bolje razumevanje šta se, zapravo, dešava sa njihovim ličnim podacima kada koriste bilo koji umreženi uređaj: računar, mobilni telefon, televizor… (ali, recimo, i „pametne“ ručne satove koji prate vaše kretanje kroz GPS, bazne stanice i wi-fi tačke – čak i onda ako ste samo u prolazu i „okrznete““ ih bez logovanja, naravno, vaši pametni satovi vas bude a kraj kreveta mogu da snimaju zvuk, sliku, pokretnu sliku sa zvukom, registrujući i s kim ste trenutno u prostoriji povezani, kakve podatke međusobno razmenjujete itd…). Naši domovi su umreženi mobilnom, internet i bluetooth tehnologijom… i šta se dešava onda kada reklamna industrija bude „obaveštena“ o, recimo, našim odlukama pri kupovini – informišući advertajzere o proizvodima i uslugama na koje smo potrošili novac. Majkrosoft je 2018. dobrovoljno u javnost izneo svoje krajnje tačke za Windows 10, pruživši korisnicima detaljnu i lako shvatljivu priču o tome koje podatke Windows prikuplja, „gde oni idu, i kako tamo stižu“. To je sjajan početak u stvaranju transparentnosti kompanija koje eksploatišu/upotrebljavaju/zarađuju od ličnih podataka svih nas, ali je isto tako potrebno da daleko više njih krene stopama ove kompanije.

Konačno, usled značajnog rizika od zloupotrebe, postoje neki podaci koje kompanije nikada ne bi trebalo da prikupljaju niti bi im se smelo to dozvoliti. Nema nikakvog razloga, objašnjenja ili opravdanja zašto bi se, recimo vaš ISP to jest provajder internet usluga usudio da oglašivačima ili onima kod kojih ste uspostavili zdravstveno osiguranje ustupi podatke vaših internet-pretraga (dijabetes, grip, loša krvna slika, itd), ili podataka dobijenih onlajn anamnezom, ili meračem glukoze, ili krvnim semplerom – koji su u vašem domu povezani na internet (i vašeg provajdera).

Lokacija je još jedan zgodan primer: trebalo bi da ste u mogućnosti da delite svoju trenutnu lokaciju kako biste pronašli gde se nalazi neki restoran, a da pritom ne delite svoju preciznu lokaciju iz minuta u minut. Imajući ovo u vidu, Apple je počeo da „lupa banane“ na one aplikacije koje zahtevaju podatke o vašoj lokaciji – iako im taj podatak ne treba kako bi njihove aplikacije i dalje besprekorno funkcionisale – ovaj primer s Eplom bi trebalo da bude standardna praksa na svim platformama.

Dodajući uz ovo i potrebu za političkim to jest zakonodavni rešenjem i pravnom regulativom znači da treba realizovati „konverziju“, to jest pretvaranje nekih operacija Big Tech kompanija iz javno dostupnih podataka u domen privatnosti. Google i Facebook postali su dve najmoćnije svetske kompanije čiji profit nastaje prikupljanjem i prodajom ličnih podataka svojih korisnika: nisu to kompanije koje bi razdragano prigrlile taj poslovni model – izuzev ukoliko na njega ne budu primorane (zakonom). Njihova nedavno najavljena poboljšanja standarda lične privatnosti više se tiču „monopolizacije“ vaših podataka, a ne njihove zaštite… [Nadajući se da nećete primetiti razliku između zaštite privatnosti i prostog spinovanja (izvrtanja) suštine]. Tako ćemo, po ko zna koji put, zagristi na istu udicu i isti mamac: „Obaveštavamo vas kako ste ovim putem primili k znanju da koristimo vaše podatke; ukoliko želite da prilikom korišćenja naših usluga nešto modifikujete, slobodno idite u „podešavanja parametara privatnosti“… (iako to obaveštenje u ovom tekstu nije doslovce citirano, parafrazirana je suština: „slobodno okrećite volan kako god želite, kočite i menjajte brzine – mi smo ti koji će vas, napokon, i uvek bezbedno voziti do željenog mesta“).

Važno je napomenuti da u ovoj priči ne postoji nijedan akter koji bi bio loš, neka „zlica“ odgovorna za ovo postepeno razaranje naše privatnosti. Živimo u sistemu izvitoperenih pobuda, gde neki čestiti građani svakodnevno „rade ono što uvek i rade“; takvim svojim „ad-friendly“ i uglavnom sasvim „opuštenim“ ponašanjem malo-pomalo pogoršavaju problem, iz dana u dan, bez razumevanja, ili čak bilo kakve svesti o široj slici, u kojoj je njihova privatnost deo „advertajzerskog pejzaža“. Sada možemo i moramo da korigujemo pravac kretanja „ekonomije nadzora“, kaže Stouks. Jer, po njemu, samo bi tako bilo moguće kreirati okruženje pogodno za onu vrstu inovacija koje u budućnosti – možda uskoro – neće od nas zahtevati da im predamo ključeve naših privatnih života.

(Vezano za ovu temu, petog decembra je Fondacija SHARE podnela prekršajne prijave protiv kompanija Facebook i Google. Povod za prijave je nepoštovanje obaveze da imenuju predstavnike u Srbiji za pitanja zaštite podataka o ličnosti)

SHARE Foundation files complaints against Facebook and Google

Richard Stokes (Fast Company / Medium)

View at Medium.com

Evo i par zabavnih video-linkova na srodnu temu:

Privacy And Power: Your Digital Fingerprint (Part 1) | NBC Nightly News

Privacy And Power: What Your Apps Say About You (Part 2) | NBC Nightly News

Privacy And Power: The Illusion Of Choice (Part 3) | NBC Nightly News