“Dok nas blokčejn ne rastavi…”


“Budućnost leži u dizajnu i prodaji računara za koje ljudi uopšte ne shvataju da su računari.”

Prošla godina je bila u znaku pomame za kriptovalutama. Blokčejn je lanac u kojem ste tek jedna karika u lancu transakcija. Ne postoji zakutak na Zemlji u kojem neko u 2018. nije zaželeo da “majnuje”. U nastavku će biti reči o veoma inovativnim startup firmama koje su se u Aziji već etablirale kao one koje “vuku napred”. Odlično objašnjenje Blokčejna možete pronaći kod Istoka, čiji je post svojevremeno objavljen i na ovom mestu.

Radi lakšeg razumevanja “šta-to-pobogu-petljaju-sa-nepostojećim-novcem”, ponovićemo tek nekoliko stvari iz dotičnog teksta.

Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti. Radi se o “digitalnom lancu” svih transakcija. Svaka ova transakcija je jedan blok. Tako, sve ove transakcije zajedno čine blockchain.

Blockchain je, prosto, lančani spisak svih transakcija koje su se ikada desile u okviru jedne valute (bilo koje kriptovalute).

Svaka kriptovaluta ima svoj blockchain. Bitcoin, na primer, ima svoj. To je zapravo jedan veliki fajl u kojem je sve ovo zapisano. Na dan pisanja ovog teksta, Bitcoin blockchain je imao 162 GB, i u njemu su zapisane sve transakcije između ljudi ikada.

Ako imate “drugara sa posla koji je kupio neke bitkoine”, taj trenutak kada ih je on kupio stoji zauvek zabeležen u ovom fajlu – blockchainu.

Ono što je revolucionarno je to što niko više nikada ne može da obriše ili izmeni nijednu od ovih transakcija. Ovo je osnovni razlog zašto je blockchain postao goruća tema – jer u njega mogu da se zabeleže svi lični podaci o imovini. U budućnosti će u ovakom jednom lancu biti zapisano ko je vlasnik koje kuće, stana, automobila, osiguranja, i tako dalje.

Ovaj “lanac” je (za sada) “beskonačno pouzdan”j jer nijedan haker ne može da prepravi stanje transakcija u računarima svih učesnika.

Tajna je u ovim “karikama lanca” (chain), koje služe upravo tome da ne dozvoljavaju da se podaci ikada više izmene kada se jednom upišu. To ima veze sa onim “majnovanjem”.

Drugi razlog zašto transakcije ne mogu da se promene leži u odgovoru na pitanje: “Gde zapravo stoji ovaj blockchain fajl? Na kom kompjuteru, na kom disku, ko je vlasnik toga?”. Upravo je tu osnovni princip blockchain tehnologije – u decentralizaciji.

Svako od nas verovatno ima “onog drugara koji je kupio kompjutere da majnuje bitkoine”. Sada ćete konačno razumeti o čemu se tu radi. Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije.

Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”. U tom trenutku, to je nevalidirana transakcija, i još uvek nije upisana u registar.

Kompjuteri svih “rudara” na svetu su sada dobili informaciju o nameri da se izvrši ova transakcija. Oni prvo provere da li imate dovoljno sredstava, tako što kompjuter prođe kroz kompletan blockchain lanac, vidi sve transakcije koje je Voja (tj. možda vi) ikada imao, i izračuna da li ima toliko raspoloživog novca.

U ovom svetu ne postoji moje “stanje na računu”, nego se uvek računa iznova, na osnovu svih transakcija koje sam ikada imao. Ovo je super, jer čini blockchain dodatno bezbednim. Da bi neko na silu izmenio moje “raspoloživo stanje” morao bi da izmeni praktično sve transakcije iz prošlosti, što je apsolutno nemoguće, videćete kasnije i zašto.

Dakle, majneri su proverili, Imate sredstava na raspolaganju, i to je prvi korak, za koji ne treba nikakav specijalan kompjuter. Ono što sledi nakon toga je problem.

Tog momenta kreće takmičenje: koji “rudar” će prvi da uspe da ugradi ovu transakciju u blockchain i da je doda kao sledeći blok u lancu. Šta to zapravo znači?

Da bi se nova transakcija upisala, i dodala nova karika u lancu potrebno je pronaći jedan broj. To je broj koji “pasuje” u kariku lanca.

Stara i nova transakcija sada zajedno formiraju jednu strukturu, kriptografski kod, i tom kodu fali još samo jedan delić da bi bio validan. Taj delić je jedan broj (zove se “nonce”, ako nekog zanima). Tek kada se nađe taj broj, nova transakcija može da se odobri i “sklopi” u lanac.

Ne postoji način da se ovaj broj izračuna. Jedini način da se nađe ovaj broj jeste da kompjuter redom nagađa, generiše slučajne brojeve i da proba da li “pasuju”.

Potrebno je probati mnogo brojeva pre nego što se nađe pravi. Kad kažemo mnogo, kako vam zvuči 700,000,000,000,000 pokušaja? Dakle, jedini način da se ovaj broj nađe je da istovremeno na ovome rade hiljade kompjutera širom sveta – dok neko ne pogodi.

U proseku je potrebno oko deset minuta. Toliko se danas čeka na vašu bitcoin transakciju, samo zbog ovoga.

Prvi majner na svetu koji pogodi ovaj broj momentalno šalje svim drugim majnerima poruku: “Našao sam broj, on glasi tako i tako”. Tog trenutka, svi ostali majneri prestaju traganje, jer mogu pomoću tog broja da dodaju novu transakciju u svoju kopiju blockchaina. Na ovaj način, registar je uvek sinhronizovan i isti kod svih.

Prvi majner na svetu koji uspe da validira transakciju biva nagrađen – u kripto novcu. Dobija bitcoine. Ovo je dakle nešto kao lutrija. Zato ljudi kupuju skupe kompjutere – povećavaju sebi šansu da prvi na svetu validiraju transakciju, i zarade tako više novca. Što više kompjutera imate, veća je šansa, a samim tim i zarada.

Naravno, ovi moćni kompjuteri troše ogromnu količinu struje, pa majner na tu svoju zaradu mora da plati solidan račun za struju. Trenutno, svi majneri bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.

Odakle dobija pare majner kao nagradu? Ko to plaća?

Majner dobija novac iz dva izvora.

Prvo, plaća pošiljalac. Na 150 evra koje Voja šalje Živoradu, Voja će da plati još dolar-dva (u bitcoinima) kao nagradu za majnera koji je prvi pogodio broj, i time omogućio da se transkacija uopšte desi. Znači, to vam je nešto slično kao provizija za slanje novca u banci, samo što ovde nema banke, već tu vašu proviziju dobija srećni dobitnik, neko od majnera.

Drugi deo nagrade za majnera je određena suma bitkoina koja se automatski generiše ni iz čega, onog momenta kada majner otkrije broj. To je nagrada za pomoć u transakciji.

Sam sistem bitcoina je od prvog dana projektovan tako da se novi bitcoini stvaraju isključivo na ovaj način – majnovanjem. Svi bitcoini u opticaju su zapravo nastali ovako.

A sada i  koja reč o azijskim startup šampionima u pružanju blokčejn usluga.

10 Blockchain kompanija u Aziji na koje treba obratiti pažnju

Područje Azije je 2018. bilo jedno od vodećih po pitanju rasta blockchain aktivnosti ali i radnih mesta, upotrebe kripto-valute, inovacija i opšte otvorenosti. Uprkos nekim početnim „bagovima“ zbog toga što je Kina zabranila ICO-ove, ova zemlja i dalje proizvodi skoro 70% „rudarskih“ aktivnosti „kriptokopa“.

Za korisnike i preduzetnike, azijski ekosistem je opšte uzev prijateljski. Na primer, u Singapuru se Bitcoin oporezuje kao dobro, a ne kao valuta, uspostavljajući paušalni porez od 7% za trgovine ili kupovine pomoću Bitcoina. U Japanu je aplikacioni gigant za poruke LINE upravo dobio dozvolu za kriptovalutnu razmenu od japanskog finansijskog regulatora. U Koreji su se upravo pojavile vesti da će najveća „zabavnjačka“ (neki kažu i “entertejnerska”) kompanija u zemlji lansirati sopstveni token.

Pored kompanija sa zvučnim imenima koje istražuju kripto-rešenja, postoje stotine inovativnih startapa i osnivača koji žele da radikalno unaprede svoju industriju blok-tehnologijom. Na ovoj listi se nalazi deset inovativnih blokčejn startapova sa sedištem u Aziji na koje vredi obratiti pažnju, uključujući razmenu novca, fintech startapove i još mnogo toga.

1. Level01

Ovaj startap je prvi svetski broker za razmenu finansijskih derivata u saradnji sa Thomson Reuters-om. Koristeći blokčejn tehnologiju, ova platforma eliminiše posrednike, istovremeno pružajući decentralizovano iskustvo trgovanja. Korisnici mogu trgovati finansijskim derivatima i opcijama u forexu, kripto-valutama, robama, kroz berze i indeksno, a sve sa platforme Level01 i njene mobilne aplikacije.

Level01 to radi koristeći Tehnologiju distribuiranog knjigovodstva (Distributed Ledger Technology, DLT) za transparentno i automatizovano trgovanje na blokčejnu, uz svoju jedinstvenu AI analitiku „Fairsense“ koja dinamički omogućava fer formiranje cena s ostalim stranama u trgovini, zasnovanih na Tomson-Rojtersovim trenutnim i retrospektivnim podacima sa tržišta. Podaci kompanije Thomson Reuters. Platforma i aplikacija trenutno prolaze strogo beta-testiranje od strane 50 iskusnih blokčejn-trgovaca.

2. Galaxy Pool

Galaxy Pool, takođe poznat kao GPO, potpuno je novi stil izdavanja imovine na blockchainu koji koristi inteligentne ugovore za početno izdavanje digitalne imovine. Generalno, GPO sredstva mogu se najbolje opisati kao „rudarske mašine“ koje se koriste za istraživanje različitih vrsta digitalne „aktive“ tj. imovine koje mogu izdejstvovati dodatnu vrednost GPO-a otkupom i destrukcijom profitnog pula.

Sa ovim potpuno novim stilom izdavanja imovine na blokčejnu, investitorima se mogu pružiti „ljudskije“ mogućnosti ulaganja sa pravom na povlačenje bez ikakve naknade – svi učesnici u blokčejn procesu imaju istu „knjigovodstvenu beležnicu“ pa je samim tim onemogućeno bilo kakvo „pilićarenje“, nameštanje ili korupcija.

3. Biki

Sa sedištem u Singapuru, Biki.com je globalna berza kripto-valuta koja je rangirana kao Top 20 na CoinMarketCap. BiKi nudi platformu za trgovinu digitalnom aktivom više od 150 kripto-valuta i 220 trgovinskih parova (forex). Od službenog otvaranja u avgustu 2018. godine do danas, BiKi.com je prepoznat kao jedno od globalno najbrže rastućih „mesta“ za razmenu kripto-valuta, s akumuliranih 1,5 miliona registrovanih korisnika, 130 000 svakodnevno aktivnih korisnika, preko 2000 partnera u blokčejn-zajednici i 200 hiljada onih koji su u roku od godinu dana postali članovi ove zajednice (trendi je reći da je to „ekosistem“).

Konkurentne prednosti koje odlikuju ovu platformu uključuju pomaganje u projektima kroz primenu marketinga, uticaja svog rada („influenserka“ sfera), osvešćenost brenda tj poboljšanje percepcije sopstvenog poslovanja među potencijalnim klijentima, i rasta zajednice na kineskim tržištima i u inostranstvu. Globalnim pristupom, Biki takođe pomaže kineskim kompanijama da postanu globalne, a međunarodne kompanije da prodru na kinesko tržište.

4. Whitebit

Sa globalnim timom od preko 100 ljudi, Whitebit je profesionalna digitalna platforma za trgovanje aktivom koja se sprovodi putem većih evropskih azijskih servisa u većini glavnih azijskih tržišta. Kriptovalutna razmena obuhvata 95% „virtuelnih“ sredstava u „hladnim novčanicima“ (virtuelnoj valuti koja trenutno nije aktivirana to jest nije u opticaju ali je u nečijem posedu) i nudi intuitivni korisnički interfejs za riltajm naručivanje, grafikone i tehničku analizu, te mogućnostima automatizacije. Glavna prednost Whitebita u odnosu na rivale je brzina obrade: svake sekunde se obavi i do 10.000 trgovinskih transakcija uz milion TCP veza.

Whitebit je takođe najavio izlazak programa S.M.A.R.T. Box, koji korisnicima kripto-platformi omogućava bavljenje „budžetiranjem“ i dodeljivanjem sredstava na osnovu jedinstvenih planova sa različitim periodom trajanja i kamatnim stopama. Sledi i pokretanje trgovanja (planiranog za četvrto tromesečje 2020. godine), baš kao i mobilne aplikacije za iOS i Android, i eventualno dobijanje američke licence.

5. Opu Labs

Opu Labs stvara poslovni model budućnosti za (ove godine možda najlukrativniji) self-care biznis. Trenutno postoji preko 1,2 milijarde onlajn korisnika self-care usluga, čije digitalne usluge iznose oko tri milijarde dolara. Opu Labs olakšava proces donošenja odluka, nudeći besplatne savete kroz svoj AI servis, „nagrađujući“ korisnike za njihove podatke o kupovini korišćenjem blockchain tehnologije, uz upotrebu robusne tehnologije za povezivanje brendova i potrošača.

Pod vođstvom generalnog direktora Marka Bukmana (Marca Bookman), Opu Labs je ušao u top 25 rešenja iz oblasti zdravstva; proizvođač je CIO Applications, firma koja je osvojila start-up „GrandSlam“ u Singapuru. Do danas je na platformi zarađeno dva miliona dolara, a kompanija će uskoro objaviti svoje dugo očekivane aplikacije.

6. Coinsbit.io

Zahvaljujući svojoj velikoj ekspertizi, iskustvu i dobrom osećaju za tržišta, Nikolaj Udijanski je stvorio visokokvalitetnu „kripto-menjačnicu“ pod nazivom Coinsbit.io. Sada, kao vodeći na azijskom tržištu kriptovaluta, Coinsbit je na azijskom „Blockchain Life 2019“ proglašen za najbolji u oblasti razmene-trgovine kriptovalutama u 2018. (inače, Blockchain Life je najveći i najznačajniji susret/forum u oblasti kriptovalutne industrije)

Coinsbit planira da se još više „izdvoji“ od konkurencije kroz niz inovativnih funkcija. Među planovima je i P2P usluga pozajmice u oblasti mikro-finansiranja, koja će korisnicima omogućiti da na ovoj platformi novac daju u zajam ili ga pozajmljuju. Coinsbit će osigurati privatnost za sve korisnike i od zajmoprimca neće tražiti da pokaže svoju kreditnu istoriju. Dodatna planirana karakteristika je „investicioni depozit“ kojim će se nagrađivati korisnici koji deponuju kripto valutu plaćanjem kamata na razne kovanice odnosno „cyber-valutu“ (interesantno investiciono sredstvo kojim je moguće dnevno zarađivati od 0,1 do 10% od depozita u kripto-valutama bez ikakvih napora od strane korisnika, osim što „na stanju“ treba da imaju određeni „virtuelni novac“ u svom „kripto-novčaniku“ .

7. GST Coin

GST je sveobuhvatna platforma za digitalne aplikacije koja objedinjuje šifrovanu valutu plaćanja, blockchain i AI tehnologiju. Ova firma pruža svim svojim korisnicima najdragocenije usluge opsluživanja „inteligentne digitalne imovine“ kao i stvaranju novog GST digitalnog javnog lanca u raznolikoj i već usko specijalizovanoj tržišnoj strukturi. GST projekat je posvećen korišćenju najnaprednije tehnologije za stvaranje najsavršenijeg korisničkog iskustva i uvek je bio na čelu tržišta uslugama pružanja bezbednosti decentralizovanim šering-arhitekturama (kraće rečeno: pružanjem sigurnosnih protokola za zaštitu učesnika koji se nalaze u nekom kriptovalutnom lancu).

GST je proistekao iz korporacije MHC Asset Management Corporation, visokotehnološkog preduzeća koje se bavi istraživanjem, razvojem kao i inoviranjem blokčejn tehnologije. Njihov izvršni tim uključuje generalnu direktorku Žang Kun, uz preduzetnike i vodeće stručnjake u oblasti visokih tehnologija poreklom iz Kine.

8. Columbu

Columbu (CAT) je aktivan od 2017. godine. To je globalni blokčejn projekat sa otvorenim kodom zasnovan na usavršavanju u okviru date zajednice (open-source). Pod Dejvidom Suom, šefom tehnološkog odeljenja ove firme, profilisan je glavni cilj CAT-a: izgradnja razvojne DAPP platforme visokih performansi (kojom se decentralizuje razvoj aplikacija kroz open-source model), podstičući svoj eko-sistem kao autonomni sistem zasnovan na softveru i hardveru kombinovanim kroz računarsku platformu GCloud Everest. Ovo je prvi javni svetski blokčejn (kroz klaud distribuciju), koji koristi CUDA i blockchain tehnologiju.

Projekat će omogućiti globalno distribuiranu i potpuno besplatnu mrežu finansijske saradnje među inteligentnim ekonomijama. To bi trebalo da se ostvari kroz mehanizam podsticaja zajednice i autonomnog sistema koji će se graditi u realnom vremenu. Projekat ima ambiciozan plan za ostvarenje, i uključivaće rastuću globalnu zajednicu programera, uz druge projekte unutar njihovog ekosistema.

9. KBC

Registrovan u Singapuru, KBC je moćan „token“ globalne finansijske infrastrukture i poseduje spektar proizvoda fokusiranih na – zlato. Ovi proizvodi uključuju inovativni, pametni blokčejn-telefon „Voice“ pod nazivom IMpulse K1, svojevrsni mobilni procesor trgovine kriptovalutama „K-Merchant“, kao i platformu za razmenu i trgovanje kripto-valutama. Ovi proizvodi i subjekti zajedno se kombinuju kako bi obrazovali „Gold Imperium“, finansijski ekosistem kompanije.

Kompanija je privukla veliko interesovanje korisnika koji su lično iskusili praktičnost i korisnost posedovanja i zlata i kripto-valuta, kao i izuzetnu jednostavnost korišćenja; moguće je svakodnevno ga upotrebljavati putem tokena kakav je KBC. Kako se oba tržišta budu dalje širila, u budućnosti treba obratiti pažnju na KBC.

10. TEXCENT

TEXCENT je singapurski blockchain i fintech startup usmeren na potpuno integrisana rešenja za promet novca (doznake), isplate i mikro-finansiranje. Koristeći se blockchain tehnologijom u svojim proizvodima i uslugama, ova kompanija želi da Aziji i svetu pruži besprekorna i komforna rešenja za digitalne finansijske usluge. TEXCENT se trenutno fokusira na Filipine, Vijetnam i Tajland jer će u narednih pet godina ta tržišta eksponencijalno rasti.

Njihovi trenutni proizvodi uključuju PAYCENT, aplikaciju i hibridni novčanik, rešenje za slanje doznaka (novčanih pošiljki) bez ikakve naknade. TEXCENT je od singapurske uprave platnog prometa (MAS) već dobio licencu za svoju fintech aplikaciju, i u toku je dobijanje sličnih dozvola za Maleziju i Hong Kong, koja će se realizovati tokom narednih meseci. Kompanija je takođe član Singapurske Fintech asocijacije.

Joresa Blount, Forbes

Fintech industrija: Bezbednost kao prioritet


Kako fintech fenomen utiče na banke? Kako teče proces digitalizacije? PC Magazin je odgovore na ova pitanja potražio od Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (Bankar.rs, PC Magazin)

P: Kakva je budućnost banaka u tehnološkom smislu?

Veliki broj banaka je spreman i uveliko hvata korak s digitalnim trendovima, ali digital je pojam koji podrazumeva mnogo više od samog značenja reči. Oni koji budu shvatili da digitalizacija primenjena u tragovima i sporadično nije dovoljna i da je, zapravo, reč o neodvojivom delu biznis strategije, već su na dobrom putu. Uticaj fintech fenomena na banke višestruk je i višeslojan.

Od digitalizacije poslovnih procesa i servisa u bankama, preko ogromnih promena na tržištu koje se potpuno transformiše prema potrebama klijenata, do socijalno‑ekonomskog momenta, kada novčane i druge transakcije obavlja deo stanovništva koji do tada možda nikada nije ni kročio u banku (mlađa populacija, na primer, kojoj je mobilni telefon prvi i često jedini računar). Što se budućnosti tiče, bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili na vreme i u dovoljnoj meri. Budite UBER, a ne KODAK.

P: Da li se u Srbiji naziru globalne promene bankarstva u odnosu na Četvrtu tehnološku revoluciju? Gde je, što se tiče digitalizacije, naš bankarski sistem u odnosu na Evropu i svet?

Srbija jeste deo globalne ekonomije i samim tim je moramo posmatrati kroz prizmu tehnološke revolucije koja se trenutno dešava. Nisam sklon mišljenju da smo daleko od svetskih trendova, ali nam svakako predstoji period u kojem ćemo morati da se ubrzano prilagođavamo. Vrlo je važno da država i regulator prepoznaju mehanizme kojima ćemo brže i efikasnije uspevati da regulativni okvir približimo potrebama biznisa i tehnologije. Mislim da je Sandbox pravac u kojem treba ići.

“Bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili. Budite UBER, a ne KODAK”

P: Da li je Blokchain zapravo Bitcoin, ili nešto više?

Iako se često poistovećuje s Bitcoin kriptovalutom, zbog kojeg je nastala, ova platforma danas predstavlja pojam širih razmera. Zbog svojih specifičnih osobina koje se pre svega ogledaju u decentralizaciji podataka i njihovoj sigurnosti, u budućnosti bismo se mogli oslanjati na pouzdan sistem, a ne na treća lica ili organizacije kojima poveravamo integritet određenog sadržaja. Ovu tehnologiju su neke države, poput Malte, prepoznale i uveliko rade na njenoj primeni. Pored finansijskog sektora, tu je tržište nekretnina, registri privrednih subjekata, vođenje matičnih knjiga, medicinskih kartona, informacije o poreklu imovine…

IfsecGlobal

P: Kakva je sajberotpornost finansijskih institucija u Srbiji?

Posmatrajući svetsku sajberscenu i incidente u tom domenu, jasno je da su izazovi s kojima se banke susreću izuzetno ozbiljni i da je finansijska industrija uvek u vrhu meta napada, s obzirom na posao kojim se bavi i vrednostima koje čuva. Otpornost finansijskih organizacija u Republici Srbiji na visokom je nivou uzimajući u obzir sredstva i napore koje banke ulažu u ovu oblast. U ovim naporima, bankama je od ogromne pomoći i veliki broj revizija kojima su izložene i kojima se konstantno proveravaju bezbednosni mehanizmi i spremnost organizacija da reaguju na bezbednosne incidente. Zakonska regulativa koja se odnosi na finansijske institucije poprilično je uređena u ovoj oblasti kroz odluke NBS, Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Saradnja s relevantnim državnim organima, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Narodna banka Srbije i Nacionalni CERT, kao i međusobna saradnja i razmena informacija, preduslov su za brzu reakciju na incidentne situacije, uspostavljanje bezbednog okruženja i preventivno delovanje na različite rizike iz domena informacione bezbednosti. Udruženje je veoma aktivno na poslovima iz ove oblasti kroz rad Odbora za bezbednost, u kojem se nalaze predstavnici banaka zaduženi za poslove informacione bezbednosti.

“Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane”

Jedan od vidova organizovanja i podizanja spremnosti bankarske industrije jeste i kontinuirana edukacija koju Udruženje banaka Srbije zajedno s bankama sprovodi. Primer je i redovno godišnje savetovanje Bankinfo, ove godine na Kopaoniku, od 9. do 11. oktobra, na kome se, između ostalog, raspravlja i o informacionoj i sajber bezbednosti u finansijskim organizacijama.

P: Koji je nivo svesti bankarskih klijenata po pitanju informacione bezbednosti?

Bankarski korisnici nalaze se u veoma izazovnom položaju zajedno sa svim učesnicima u sajberprostoru zbog brzine kojom se stvari menjaju i zbog raznovrsnosti rizika kojima su izloženi. Informisanost o bezbednosnim pitanjima nikada nije dovoljna, pa Udruženje banaka, zajedno s predstavnicima banaka iz Odbora za bezbednost, organizuje različite aktivnosti na promociji informacione bezbednosti bankarskih klijenata, ali i svih građana koji koriste digitalne tehnologije u svakodnevnom radu.

Udruženje banaka preko svog sajta informiše sve bankarske klijente o aktuelnim pretnjama i daje savete za unapređenje bezbednosti bankarskih klijenata dok banke to takođe redovno čine svojim kanalima ka klijentima. Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste i uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane.

Intel

P: Da li je bankarski sektor spreman za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?

Imajući u vidu kratak rok za primenu Zakona, dato vreme banke su maksimalno iskoristile za što bolju adaptaciju i usaglašavanje sa Zakonom. Olakšavajuća okolnost je svakako činjenica da su banke bile usklađene sa starim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da su aktivno pratile dešavanja u vezi s donošenjem i kasnije primenom evropske Direktive za zaštitu podataka o ličnosti (GDPR).

Banke su napravile značajne promene u proceduralnom i tehničkom smislu u procesu usklađivanja sa zahtevima novog zakona. Tradicionalno prepoznate kao kuće od poverenja i institucije kojima građani poveravaju svoje vrednosti, banke su u kontekstu podataka klijenata uvek u fokusu i visoko na listi prioriteta, zbog čega je i novi zakon našao svoje prirodno mesto u bankarskim sistemima. Prateći kratke rokove i podzakonsku regulativu u vezi sa Zakonom, banke su započele transformaciju svojih sistema i ona će se vremenom prilagođavati i usaglašavati sa zakonskom regulativom koja će pratiti primenu ovog zakona u budućnosti. I u ovom segmentu Udruženje je svesno važnosti pravilne informisanosti i banaka i građana. Projekat GDPR akademije, koji pripremamo u saradnji sa stručnjacima iz Srbije i EU, u završnoj je fazi i očekuje se da uskoro počne s programima edukacije usmerene ka različitim ciljnim grupama.

“Danas smo glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Udruženje je tu da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative”

P: Na koje se sve načine Udruženje banaka Srbije uključuje u proces digitalizacije bankarskog sektora?

Udruženje je uvek bilo u prvim redovima kada je u pitanju osavremenjavanje poslovanja u bankarskoj industriji. Kao što smo to nekada radili formiranjem Kreditnog biroa, sistema za Kliring čekove ili Direktnih zaduženja (Platimatik), kao i video‑identifikacije klijenata u saradnji s Narodnom bankom Srbije, tako smo danas glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Smatram da je Udruženje u idealnoj poziciji da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative. Hakatoni i Sandbox samo su neki od vidova aktivnosti koje organizujemo i podržavamo u cilju promovisanja zanimljivih tehnoloških i poslovnih rešenja.

 

Razgovor vodila: Branislava Milunov, PC Magazin
8. oktobar 2019. PC Press