Huawei razočaran ocenom EU da bi mogao biti pretnja po nju


Kineski telekomunikacioni gigant već je suočen sa sumnjama većeg broja zemalja da bi svoju tehnologiju mogao koristiti za špijunažu.

Huawei je “iznenađen je i razočaran” izjavom potpredsednika Evropske komisije Andrusa Ansipa koji je u petak 7. decembra rekao da bi ta kompanija mogla biti sigurnosna pretnja po Evropsku uniju, a što Huawei “kategorički odbacuje”.

Najveći svetski proizvođač telekomunikacijske opreme suočen je sa sumnjama nekoliko zemalja koje strahuju da bi on svoju tehnologiju mogao da koristi za špijunažu, a afera je narasla otkako je 1. decembra u Vankuveru privedena Meng Vanžu (Meng Wanhzou), finansijska direktorka, i čeka odluku o izručenju Sjedinjenim Državama, koje optužuju tu kinesku kompaniju za kršenje sankcija prema Iranu.

“Huawei je iznenađen i razočaran komentarima iznesenim na njegov račun”, objavio je kineski telekomunikacioni gigant, piše AFP a prenosi Hina.

Ansip, poverenik Evropske komisije za jedinstveno digitalno tržište rekao je u petak da bi Evropska unija trebalo da bude zabrinuta zbog Huaweija i drugih kineskih tehnoloških kompanija  usled rizika koji predstavljaju po industriju Unije i njenu bezbednost.

Huawei odbacuje da bi mogao biti bezbednosna pretnja

“Kategorički odbacujemo svaki navod po kojem bismo bili pretnja po sigurnost”, piše Huawei i poručuje: “otvoreni smo za dijalog s potpredsednikom Andrusom Ansipom kako bismo otklonili nesporazume i nameravamo da nastavimo dugotrajnu saradnju s Evropskom komisijom”.

Huawei navodi da je uvek naglašavao svoju nezavisnost kao i da nikada nije koristio opremu za špijunažu ili sabotiranje komunikacija u zemljama u kojima se koristi.

Nijedna vlada nije nikada zatražila neku intervenciju ili prekid rada mreže, navodi Huawei.

Pa ipak, osim za kršenje sankcija protiv Irana, Washington sumnjiči Huawei da je tajni agent kineskih vlasti kao i da je prekršio pakt o nešpijuniranju koji je potpisan pod pređašnjim predsednikom Barackom Obamom.

Ta kineska kompanija pod nadzorom je već duže vremena, a od 2007.  više njenih pokušaja ulaska na američko tržište nije uspelo.

Nakon Sjedinjenih Država, upozorenje su objavili i Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, koji su zajedno sa SAD-om i Kanadom članice saveza obaveštajnih službi pod imenom “Pet očiju”.

Savetnik Bele kuće ne očekuje ‘prelivanje’ na pregovore s Kinom

U vezi s optužbama Velike Britanije, Huawei je rekao da će istražiti bezbednosna pitanja koje je početkom ove godine postavila britanska vlada, javlja Reuters.

Izveštaj koji je potpisala britanska obaveštajna agencija GCHQ, objavljen  u julu, navodi da je tehnička podrška i oprema Huaweija izložila opasnosti britansku telekomunikacionu mrežu.

Jedan izvor iz kineske kompanije otkrio je da će Huawei potrošiti dve milijarde dolara u sklopu napora da istraži te britanske navode.

U međuvremenu, ekonomski savetnik Bele kuće Larry Kudlow rekao je kako ne očekuje da će se kontroverze u vezi kineske kompanije preliti na trgovinske pregovore između SAD-a i Kine.

Trudeau: Kanada nema ništa s hapšenjem direktorke Huaweija

Kanada je obaveštena nekoliko dana unapred o planu za hapšenje Meng Wanzhou, kojoj preti izručenje u Sjedinjene Američke Države.

Kanadski premijer Justin Trudeau tvrdi da njegova vlada nije sudelovala u hapšenju direktorke kineske telekomunikacione kompanije Huawei, Meng Wanzhou na aerodromu u Vankuveru.

Prema njegovim rečima, koje prenosi Reuters, Kanada je obaveštena nekoliko dana unapred o planu za hapšenje Meng Wanzhou kojoj preti izručenje u Sjedinjene Američke Države.

“Nadležne vlasti donele su odluku u ovom slučaju bez političkog mešanja ili sudelovanja. Oni su nas obavestili nekoliko dana unapred da se na tome radi”, rekao je Trudeau novinarima u Montrealu.

Kina traži oslobođenje

Upitan da li je razgovarao s kineskim premijerom ili ambasadorom te zemlje u Kanadi, Trudeau je rekao da nije imao razgovor sa stranim kolegama o ovom slučaju.

Prethodno je kineska ambasada u Kanadi zatražila od kanadskih vlasti da Meng Wanzhou bude odmah oslobođena.

Ona je uhapšena pod sumnjom da je prekršila sankcije SAD-a protiv Irana, objavili su u sredu svetski mediji.

Meng Wanzhou, jedna od potpredsednica kineske tehnološke kompanije i ćerka osnivača tvrtke Rena Žengfeija (Rena Zhengfei), uhapšena je 1. decembra.

Kršenje sankcija prema Iranu

Reagujući na ovo privođenje, Huawei je u svom saopštenju naveo da nije svestan bilo kakve zloupotrebe, dodajući kako je delovanje primereno svim zakonima koji su na snazi.

Wall Street Journal izvestio je ranije ove godine kako američke vlasti istražuju da li je Huawei, jedan od najvećih svetskih proizvođača telekom opreme, prekršio sankcije vezane za Iran.

Američke vlasti pratile su Huawei barem od 2016. zbog navodnog kupovanja američkih proizvoda za Iran i druge zemlje koje su pod američkim sankcijama, izjavili su ranije Reutersovi izvori.

Finansijska direktorka Huaweija optužena za prevaru

Meng Vanghžu je juče izašla pred sudiju u Vankuveru na saslušanje za uslovno puštanje na slobodu.

Finansijska direktorka, koja je prošle subote uhapšena u Kanadi na zahtev Sjedinjenih Američkih Država optužena je za „prevaru“ u SAD-u, rečeno je u petak na sudu u Vankuveru, prenose agencije.

Tužioci ispred kanadske vlade rekli su kako su optužbe protiv nje vezane za to što je Huawei koristio jednu svoju nezvaničnu filijalu kako bi pristupio iranskom tržištu, čime su prekršene američke sankcije.

Tužilac je na saslušanju rekao kako je ona optužena za prevaru. On je rekao kako je Meng uveravala banke da su Huawei i Skycom odvojene kompanije, ali da Sjedinjene Države tvrde kako Skycom jeste Huawei.

Rizik od bekstva

Tužilac se protivi njenom puštanju na uslovnu slobodu jer smatra kako postoji rizik od bekstva.

On je naveo kako Meng ima razloga da pobegne iz Kanade jer joj, prema američkim optužbama, preti 30 godina zatvora.

Ona je, po njegovim rečima, u posedu ogromnih resursa i bila bi motivisana da pobegne iz Kanade i vrati se u Kinu.

Tužilac je rekao i kako je nalog za njeno hapšenje izdat 22. avgusta u Njujorku.

Ćerka osnivača Huaweija uhapšena je u Vankuveru 1. decembra. Kineske vlasti su oštro protestovale zbog hapšenja, tvrdeći da Meng nije prekršila zakon.

 

Izvor: Agencije, Al-Jazeera

1

2

Kanadske vlasti uhapsile finansijskog direktora kompanije Huawei Technologies po američkom zahtevu


Kanadske vlasti uhapsile finansijskog direktora kompanije Huavei Technologies a na osnovu američkog zahteva za privođenje gospođe Meng Vanžu.

Kanadske vlasti su uhapsile glavnu finansijsku službenicu kompanije Huawei Technologies a na zahtev vlade Sjedinjenih Država zbog navodnog kršenja iranskih sankcija, poslednjeg poteza Vašingtona kako bi se slomio ovaj kineski gigant za razvoj i proizvodnju mobilnih tehnologija.

Glasnogovornik kanadskog ministarstva pravosuđa je izjavio  da je Meng Vanžu uhapšena u Vankuveru 1. decembra i da su Sjedinjene Države zatražile njeno izručenje. Portparol je saopštio da je saslušanje zakazano za petak (danas). Gospođa Meng, kćer osnivača kompanije Huawei, Rena Žengfeja, takođe je i zamenica predsednika ove kompanije.

Hapšenje dolazi u kritičnom trenutku po američko-kineske odnose. Predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping su se proteklog vikenda složili da treba da nastupi privremeno primirje u trgovinskim nesuglasicama, kako bi se u međuvremenu pregovaralo o rešenju. SAD su izrazile i druge zabrinutosti u vezi sa Kinom, od špijuniranja i krađe intelektualne svojine, do uspostavljanja kineskih vojnih baza u Južnom kineskom moru. Kina je izjavila da su njene akcije primerene.

Sjedinjene Države su pokrenule kampanju protiv Huawei-ja, kompanije na koju se gleda kao na pretnju po američku nacionalnu bezbednost zbog navodnih veza sa kineskom vladom. Vašington je tokom prošle godine preduzimao niz koraka kako bi sankcionisao veze koja ova firma, navodno, ima sa kineskom vladom. Vašington je prošle godine preduzeo niz koraka kako bi ograničio posao ove kompanije na američkom tlu, a američka vlada je nedavno pokrenula izuzetno snažnu međunarodnu kampanju u cilju ubeđivanja savezničkih zemalja da uvedu slična ograničenja.

Zvanična Kina snažno protestuje zbog hapšenja, i poziva zvaničnike Sjedinjenih Država i Kanade da oslobode gospođu Meng, prema saopštenju koje je objavila ambasada Kine u Kanadi.

Prema onima koji su upoznati sa ovim pitanjem, Sjedinjene Države traže izručenje gospođe Meng kako bi se pojavila na federalnom sudu istočnog okruga države Njujork. Portparol kompanije Huawei je u sredu rekao da je gospođa Meng uhapšena na aerodromu, tokom presedanja na naredni let. “Kompanija (Huawei) pružila je (medijima) vrlo malo informacija u vezi sa optužbama i nije svesna bilo kakvih prekršaja od strane gospođe Meng”, rekao je on. “Kompanija veruje da će kanadski i američki pravni sistemi na kraju doći do pravičnog zaključka.” Portparolka kompanije Huawei je rekla da ova kompanija poštuje sve zakone i propise, gde god da posluje.

Wall Street Journal je u aprilu izvestio da je američko ministarstvo pravosuđa pokrenulo krivičnu istragu o poslovima koje Huawei ima u Iranu, nakon administrativnih subpoena (privođenja radi davanja iskaza) o pitanjima vezanim za američke sankcije, koje su potekle od Odeljenja za trgovinu i kancelarije američkog trezora za kontrolu inostrane imovine.

Gospođa Meng je 2007. godine radila u svojstvu sekretarica upravnog odbora u  Skajkom tek-u (Skycom tech), holding kompaniji u vlasništvu Huawei-j, i koja je, po ovim navodima, iz Hong Konga vodila svoje poslove u Iranu, dok su njeni zaposleni izjavljivali da su radili za “Huawei Skycom”, kaže osoba upoznata sa ovim pitanjem.

Američke vlasti su posumnjale da je Huawei još od 2016. bio, navodno, umešan u kršenja sankcija prema Iranu – u vreme kada je istraživano poslovanje kompanije ZTE Corp, manjeg kineskog rivala nego što je Huawei . a zbog sličnih tvrdnji. Američko ministarstvo trgovine je na internetu objavilo dokumente ove firme, koji su pokazali da je kompanija proučavala kako je njen američki rival, identifikovan samo kao “F7”, vodio sličan posao.

Predstavnik ZTE-a nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Odeljenje za trgovinu je ove godine kaznilo ZTE zbog kršenja uslova poravnanja kaje je usledila kao kaznena mera – gotovo zatvorivši ovu kompaniju nakon što je američkim firmama zabranjeno da joj prodaju svoje proizvode (mikroprocesore i komponente) – ali su joj onda i pružili pomoć – nakon što je ZTE pristao da plati kaznu i ujedno izdvoji sredstva za finansiranje američkog tima za korporativni nadzor.

Dokument iz avgusta 2011. kaže da se Vašington protivio predlogu „F7“ za kupovinu američke kompanije 3Leaf. Ovo je snažno ukazivalo na to da je „F7“ bio pod okriljem kompanije Huawei, koji je 2010. godine pokušao da kupi 3Leaf, samo da bi se sve vratilo u razmatranje nakon što je američki odbor za nacionalnu sigurnost preporučio da se ovaj ugovor ne prihvati.

Gospođa Meng je kineska državljanka koja se pre nekoliko godina nastanila u SAD kao Keti Meng, pre nego što je promenila ime u Sabrina Meng. Kompanija kaže da se pridružila kompaniji Huawei 1993. godine i da je držala različite pozicije u odeljenjima za računovodstvo i finansije.

“Kina će na ovaj potez američkih vlasti gledati kao na eskalaciju aktivnosti upravljenih protiv Huawei-ja, kroz eksteritorijalno izvođenje gospođe Meng iz Sjedinjenih Država u Kinu”, rekao je Džejms Malvenon (James Mulvenon), glavni menadžer u SOS International, firmi koja je kao podizvođać angažovana na poslovima za američko ministarstvo odbrane. “Kina će napraviti ogroman pritisak da se ona vrati (u Kinu).” Huawei je najveći proizvođač opreme za mobilne telekomunikacije, internetske mreže i srodne telekomunikacione infrastrukture. Ova kineska firma je takođe i svetski brend br.2  u proizvodnji pametnih telefona.

Vašington je godinama tvrdio da bi kineska vlada bila u stanju da kroz Huawei uđe u hardver koji ova firma prodaje širom sveta – inostrane čipove koji se nalaze u mobilnim uređajima ove kineske kompanije – kako bi špijunirao ili ometao komunikaciju. Američki zvaničnici kažu da intenziviraju napore kako bi zauzdali Huawei zbog toga što će se bežična tehnologija širom sveta nadograditi na 5G, novu bežičnu tehnologiju koja će putem interneta povezivati daleko više uređaja – fabričke komponente, autonomna samonavodeća vozila i danas već uobičajene i svakodnevne uređaje poput prenosivih zdravstvenih monitora. Američki zvaničnici kažu da ne žele da Pekingu pruže takvu potencijalnu snagu da se umeša u sve veći univerzum povezanih uređaja.

Huawei već dugo izjavljuje da je to kompanija koja je u vlasništvu zaposlenih, i koja nikada nije sprovodila špijunažu ili sabotažu u ime bilo koje vlade, kao i da bi to ugrozilo njen biznis. Iz ove firme kažu da Huawei ne predstavlja ništa veći rizik od svojih konkurenata, s obzirom da imaju zajednički lanac snabdevača.

Neki od najbližih američkih saveznika, uključujući i većinu zemalja engleskog govornog područja iz pakta „Pet očiju“ za razmenu obaveštajnih podataka, preduzeli su aktivnosti shodno instrukcijama sa američkog vrha. Australija je u avgustu zabranila 5G mrežu koju je Huawei već razvio, dok je Novi Zeland prošle nedelje blokirao jedan od svojih glavnih bežičnih operatera da koristi Huawei. Prekjuče (u sredu) je britanska firma BT Group PLC izjavila da uklanja Huawei opremu iz svoje mreže, dva dana nakon što je šef britanske obaveštajne agencije postavio pitanje treba li uopšte da njegova zemlja koristi kinesku opremu.

 

Kejt O’Kif, Stju Vu, Aruna Višvanata, Nikol Hong , Pol Vijeira (wsj.com)

Kako su restorani postali tako bučni?


Dozvolite mi da opišem ono što čujem dok sedim u kafeu i pišem ovaj članak. Kasno subotnje jutro, vreme između doručka i ručka. Ljudi za stolovima tiho razgovaraju. Osoblje zbija šale među sobom, uživajući u predahu dok ne naiđu neki novi gosti. Čuje se kuckanje tastatura mobilnih, zvuk stakla i posuđa za šankom, prihvatnim pultom i radnim površinama u kuhinji, drvo i kamen u susretu sa čašama i flašama. Često se čuje povremena buka mašine za espreso, koja je sve glasnija. U kafeu je mirno – verovatno da je tiho onoliko koliko to može biti… sve dok se ne napuni gostima. Čak i kada je čitav prostor bio u svom najmirnijem i najtišem izdanju, prosečan nivo buke u njemu iznosio je oko 73 decibela (mereno kalibriranim meračem).

Ovo nije nivo buke štetan po ljudski sluh, jer je ta granica iznad 85 decibela – ali svakako nije ni u zoni spokojne tišine. U ostale zvukove koji dosežu 70 decibela spadaju buka autobusa, budilnik ili šivaća mašina. Pa ipak, i pored svega – ovo je i dalje tiho za restoran, i kako u njemu ponajčešće može biti. Za potrebe ove priče, posetio sam još neke lokale, pre svega u Baltimoru i Njujorku; a oni su bili još glasniji: 80 decibela izmereno je u diskretno osvetljenom vinskom baru u večernjim satima; 86 decibela u top-gurmanskom restoranu u vreme branča; 90 decibela u pivnici – nekadašnjoj vatrogasnoj stanici u petak u vreme happy hour ponude s popustom na piće i grickalice.

Razlog za ovoliku buku u restoranima i ugostiteljskim objektima je to što ih arhitekti, zapravo, i ne dizajniraju kako bi bili tihi. Veliki deo ove promene u dizajnu se svodi na promenu ugostiteljskih koncepata: šta je to što prostor čini prestižnim ili pak luksuznim, kao i šta su trendovi u gastronomiji, ili na zanimljivom meniju.

Luksuz nije oduvek bio sinonim za larmu i buku, a tu su i pouke koje su u prošlosti izvukli brojni glamurozni restorani, uključujući tu i aktuelne restorane koji datiraju od sredine prošlog veka. Od 1940-ih, sve do početka devedesetih, luksuz finih restorana ogledao se u sjajnim stolicama, enterijeru od pliša i bogatom dekoru. Važnije je, međutim, to što su u sastavni deo tog luksuza spadala i sama akustička rešenja lokala, upravljena ka rešavanju buke.

Od početka do sredine XX veka, dizajneri su i sami bili zatečeni otkrićem da možda i oni sami mogu preuzeti kontrolu nad akustičkim karakteristikama fizičkog prostora. Baš kao što su automobili i kuhinjski aparati smatrani tehnološkim rešenjima za probleme svakodnevnog života, tako je i ambijentalna buka prerasla u simbol napretka – u epohi sveprisutnih i neizbežnih mašina i aparata, kao i problema koje one proizvode. Ovo je izazov koji iziskuje konkretna rešenja.

Prvobitni akustički materijali bili su pravljeni sa ciljem da apsorbuju snagu zvuka i zvučne energije, a ne da tu snagu „prelamaju“ i ublažavaju specijalno dizajniranim zidovima, plafonima i nameštajem. Ovakav pristup je danas proizveo jedinstveni idiosinkratički zvučni pejzaž.

Smatra se da današnji dizajneri enterijera odbacuju klasične koncepte lokala prisutnih sredinom prošlog veka – retko viđanih i elegantnih enterijera sa podovima od tvrdog drveta i šarenim danskim stolicama elegantno zakrivljenih nogara, smeštenih pokraj dugih, svetlih drvenih stolova. Savremeno oživljavanje ovog stila naginje da ove osobine istakne. Međutim, fotografije restorana između pedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka otkrivaju da su enterijeri bili bogatiji a saloni i noćni klubovii luksuzniji. Trendovi današnjih obedovaonica povezanih sa luksuzom – kao što su tvrde površine i otvorene kuhinje – bili su sredinom veka uglavnom asocijacija za proste, pomalo prizemne i „svetovne“ prostore poput „narodskih“ kafea, kafeterija i restorana.

U svojoj knjizi Smart Casual: Transformacija gurmanskog stila restorana u Americi (Smart Casual: The Transformation of Gourmet Restaurant Style in America), istoričarka dizajna Alison Pearlman pripisuje ovaj izbor uticaju vrhunskih francuskih restorana kao što je Le Pavillon na Menhetnu. Pearlman o dekoru piše ovako: “Obilje cveća uočljivo posvuda, kristalni lusteri i dalje su bili tipični”. Izbor uređenja enterijera je gotovo po pravilu značio sasvim jasnu i precizno koncipiranu akustiku određenog prostora. Zvukovi i nivo buke bili su prigušeni tačno u meri potrebnoj da se istakne kucanje čašama ili zvuk srebrnog escajga, ali takođe i da se istaknu faux pas maniri: onaj ko proizvede neprimeren zvuk bio bi takvom akustikom odmah prepoznat i na neki način „obeležen“, pa je sam prostor diktirao i lepo, prijatno ophođenje bez pravljenja suvišne buke.”

Od tada, tvrdi Pearlman, restorani postaju sve više i više „casual“, razdvajajući vezu između luksuznih enterijera i ukusa dobro stojeće klijentele.

Gatronomsko-restoranski kritičari su dugo imali pritužbe na bučnost današnjih restorana, ali je u poslednjih nekoliko godina međusobno nadvikivanje dostiglo nove vrhunce. Ovakva situacija je veoma nalik današnjim otvorenim kancelarijama: poput njih, i savremeni preglasni restorani izgleda da su pogazili svoju dobrodošlicu i predusretljivost.

To je zato što su glasni restorani – profitabilniji.

Prema Alison Pearlman, blagotvorni trend „obične trpeze“ takođe pomaže restoraterima da vode veće i uspešnije poslovanje. Izgradnja enterijera sa čvrstim površinama (a ne, kao što je bilo sredinom prošlog stoleća, ušuškane u zavese, rips i svakovrsne tkanine koje su prigušivale buku i nepoželjne zvukove) čini ih lakšim (a time i jeftinijim) za – čišćenje. Smanjivanje komada servisa za stolom znači i manje zaposlenih a time i niže troškove poslovanja. I – što su mnogi pisci već beležili – glasni restorani takođe ohrabruju profitabilno ponašanje u restoranima. Šum podstiče povećanu konzumaciju alkohola i produkuje brži promet u restoranima: ne zadržavate se „predugo“, pa svojim odlaskom pravite mesta za neke naredne goste. Više ljudi koji piju više alkohola proizvodi i – veće prihode. Imajući ovo na umu, neki restorateri čak svesno prave svoje restorane glasnijima nego što je potrebno, u pokušaju da maksimiziraju profit.

Pored troškova u dolarima, restorani plaćaju ovu cenu i na druge načine. Pre svega, nezdravi nivoi buke su povezani sa nezdravim izborima hrane i prevelikom konzumacijom alkohola. Za one koji rade „u pozadini“, izlaganje ovim visokim nivoima zvuka može čak značiti da se krše zakoni o radu i bezbednosti na radnom mestu.

Stvari su postale toliko loše da čak postoji i aplikacija koja potencijalnim gostima pomaže da pronađu tiho mesto za obedovanje.

Ovim što sam napisao ne zazivam povratak uštogljenoj, starovremskoj i društveno etabliranoj „finoj trpezi“. Na kraju krajeva, današnji elitni restorani često su i prilično skupi, a ljudi jedu napolju više nego ikada. Umesto tih relikata nekadašnjeg ugostiteljstva, pozdravio bih povratak opuštenijem i spokojnijem iskustvu u restoranu, u kome čujem osobu s kojom sam izašao na večeru, izbegavajući previše pića nakon radnog vremena, a time i mamurluk koji nastupa narednog jutra.

Ova promena mogla bi da ide teže nego što možda zvuči. Bile su potrebne decenije da bi se ustoličio prostor za tihu, kontemplativnu trpezu koja bi izbegla današnju larmu i agresivno nadvikivanje. To je zbog toga što je fizički koncept restorana morao da se promeni zajedno sa kulturom i duhom vremena koji idu ruku pod ruku sa dizajnom.

Akustičari mogu biti skupi, dok mnogi dizajneri enterijera i dalje gaje predubeđenje kako, naime, mogu lako i bez njih.

Međutim, postoji nada i za ovakvu situaciju. Inspirisani potrebom za novim rešenjima u akustički nesrećno koncipiranim prostorima, kao što su savremene otvorene kancelarije, industrijski dizajn akustike je zadnjih godina dramatično napredovao. Na raspolaganju su potpuno novi slojevi plafona, zidova i, čak, akustički koncipiranog nameštaja. Tišina više ne mora da podrazumeva nešto što bi estetski bilo starovremsko ili čak ružno. A to samo znači da favorizovanje “dobrog” dizajna nad udobnošću i prijatnom atmosferom više nije primeren izgovor za restoratere.

Vreme je da se buka skine sa menija.

The Atlantic

Koje industrijske grane ulažu u veštačku inteligenciju?


Početkom 2018. godine, udarna vest u oblasti razvoja veštačke inteligencije je da se Udi Manber, koji je nekada radio u Guglovom odeljenju za razvoj internet-pretrage pridružio kompaniji za zdravstveno osiguranje Antem (Anthem) kako bi predvodio svoju AI istraživačku grupu grupu. Na kraju krajeva, ne viđa se baš svakog dana da neki tako eminentni ekspert u polju veštačke inteligencije pređe iz Gugla u „nešto treće“ – da iz vrhunske kompanije sa reputacijom lidera u razvoju tehnika pretraživanja i obrade velike količine podataka pređe u bilo šta što do juče nije bila njegova matična firma.

Ovaj Antemov poslovni potez bi, međutim, mogao biti nagoveštaj pomaka kako kompanije i industrije razmišljaju o veštačkoj inteligenciji, kao i da li je ova relevantna za njihovu delatnost. Iako se AI u prošlosti možda smatrala „provincijom“ velikih tehnoloških kompanija, danas je doslovce sve ne-tehnološke kompanije prihvataju u cilju poboljšanja svojih performansi.

U ovom članku gledamo na tržište veštačke inteligencije i analiziramo koje industrije ulažu u veštačku inteligenciju kao i prepoznavanja šta ona tačno znači u smislu korisnih aplikacija koje se danas primjenjuju a, takođe, i šta to znači za tržište IT talenata koji briljiraju na polju poznavanja veštačke inteligencije.

Otkrili smo da većinom AI investicija trenutno dominiraju velika tehnološka preduzeća poput Gugla, Amazona, Baidua i Majkrosofta. Međutim, između 10% i 30% netehnoloških kompanija takođe usvaja AI tehnologije, u zavisnosti od specifičnosti industrije i posla kojim se bave.

Iako ne-tehnološke kompanije tek treba da zaigraju na velike uloge u iskorišćavanju ovog alata u svom poslovanju, trenutno tržište je tek delić očekivanog tržišta. Drukčije rečeno, AI je još uvek u vrlo ranoj fazi razvoja, a industrije koje će danas i u narednih godina izdašno ulagati u „pozitronske mozgove“ za poboljšanje svog poslovanja mogli bi i nadalje „jahati“ na talasima profitnih krivulja.

Termin veštačke inteligencije tipično se odnosi na automatizaciju zadataka koje danas obavljaju softveri, a koji su ranije zahtevali asistenciju ljudskog uma. I dok se mašinsko učenje ponekad koristi naizmenično sa veštačkom inteligencijom, podučavanje mašina tako što ih „hranimo“ ogromnom količinom podataka koje softver naknadno procesira samo je jedna podkategorija veštačke inteligencije; tada se „pamet“ uređaja postepeno poboljšava, naime, postepenim učenjem, zahvaljujući pristupu ogromnim količinama podataka koje obrađuju.

Kada govorimo o izdacima za AI softver u tekućem poslovanju američkih firmi, obično govorimo o  veličini ulaganja koja kompanije imaju pri izgradnji svojih AI potencijala u poslovnoj trci. Iako bi se u perspektivi ovo moglo promeniti, McKinsey procenjuje da se velika većina troškova obavlja interno ili kao jednokratna investicija, dok se vrlo malo radi na kupovini AI aplikacija od drugih, specijalizovanih preduzeća.

Mekinsi je došao do podatka da je na AI u 2016. godini potrošeno oko 34 milijarde dolara. Velika većina ovih ulaganja otpadala je na internu korporativnu potrošnju.

Trenutne investicije u veštačku inteligenciju su, na nivou unutrašnje korporativne potrošnje, „teške“ 23 milijarde dolara, gotovo tri puta više od trenutnih nivoa rizičnog kapitala i privatnih ulaganja u prostor. Međutim, ova velika ulaganja nisu ravnomerno raspoređena među firmama. McKinsey procenjuje da tehnološki giganti kao što su Google i Baidu troše između  20 i 30 milijardi dolara godišnje na veštačku inteligenciju, što je ogroman deo investicionog kolača u ovoj kategoriji.

Ne računajući tehnološke kompanije kod kojih ovakva tehnologija vodi glavnu reč ali i izdatke za razvoj, u oblastima netehnološkog poslovanja su minimalna ulaganja u AI. Ova pojava se ogleda kroz podatke sa tržišta AI softverom, koje je i dalje prilično malo u odnosu na moućnosti koje pruža. Prema podacima analitičke firme Tractica Research, procena je da će ukupni ovogodišnji troškovi firmi za AI softver biti manji od 10 milijardi američkih dolara (reč je o američkom tržištu, prim. prev.).

Iako su trenutni nivoi eksternih troškova za AI softver u internim budžetima firmi još uvek na granici statističke greške, očekuje se da će do 2025. tržište ovim informatičkim alatom silovito narasti do cifre od oko 90 milijardi dolara. Za kompanije koje još uvek razmatraju o nivou svojih ulaganja u AI, utešno je znati da je tržište i dalje tek zanemarljivo malo u odnosu na njegov budući potencijal i da nisu.

Pa ipak, mašinsko učenje i veštačka inteligencija se ponekad (pogrešno) koriste naizmenično. Ova greška možda i nije tako iznenađujuća s obzirom da je mašinsko učenje spada u najveću kategoriju investicija u AI pejsaža:

Američki privatni sektor je na veštačku inteligenciju u 2016. utrošio 62% na softver za mašinsko učenje, dvostruko više od AI oblasti koja se bavi vizuelnim prepoznavanjem. Vredi napomenuti da sve ove kategorije veštačke inteligencije spadaju u “uske” (ili “slabe”) AI oblika koji prikupljaju i obrađuju podatke kako bi saznali i postigli određeni usko definisani zadatak. Isključena iz ovog izveštaja je “opšta” (ili “jaka”) veštačka inteligencija, koja je prilično nalik procesu razmišljanja nalik onom koje proizvodi ljudski mozak.

Biznis usvaja veštačku inteligenciju

Koje industrije prednjače u usvajanju veštačke inteligencije? U nekoj industriji postoji heterogenost firmi i podizvođači, „grančice“ koje su na industrijskom „drvetu“ sa različitim trendovima prihvatanja AI, pa bi bio dobrodošao jedan mogući okvir za razmatranje koje su industrije izgledne za usvajanje veštačke inteligencije.

Investitor i preduzetnik Al Bredford Kros (AI Bradford Cross) sugerišu da će velike industrije (velika tržišna kapitalizacija) i profitabilna (visoka bruto marža) biti dobar početni cilj za usvajanje AI aplikacija. Upotrebom tog okvira, tehnike, finansijske usluge i kompanije koje rade u zdravstvenoj zaštiti kvalifikovale bi se kao dobre inicijalne industrije za AI aplikacijI. Kros takođe naglašava da već možete da vidite puno uspešnih startap firmi koje ciljaju na neke od ovih industrija:

“Ovo je dobar primer na kojem se vidi kako su svi ti podaci usklađeni – fintech (finansijske tehnologije) i zdravstvena zaštita spadaju u najveća tržišta kod kojih je profitna margina najveća, dok je najzastupljenija među perspektivnim AI jednorozima i perspektivnim informatičkim startup-firmama. Ovo su, prema tome, solidna tržišta na koja se treba usmeriti.”

McKinsey je anketirao 3.000 izvršnih direktora  o njihovoj raspoloženosti za usvajanje AI tehnologija, a potom je analizirao rezultate po oblastima poslovanja. Grafikon ispod prikazuje procenat kompanija koje su u datim oblastima usvojile AI tehnologije.

Istraživanje Mekinsija se uglavnom uklapa u dokaze koji podržavaju Krosov okvir da su velike profitne industrije najplodnije za usvajanje veštačke inteligencije. Nije iznenađujuće što oblast tehnoloških industrija ima najveći procenat usvajanja AI-ja, dok uz finansijske usluge oni takođe čine tri glavna sektora, kako Kros predviđa.

Mekinsijev rad konstatuje da su automobilska industrija i montaža raznorodnih komponenata na drugom mestu po visini stope usvajanja veštačke inteligencije. Ovo bi moglo biti i donekle iznenađujuće jer automobilska industrija nije nužno i industrijska grana sa reputacijom visokih profitnih margina. Međutim, slučajevi korišćenja AI za razvoj automobilske industrije i uštede u troškovima korišćenjem mašinskog učenja za poboljšanje efikasnosti proizvodnje i nabavke predstavljaju dva potencijalna pokretača usvajanja ove industrije.

Price Economics

Priceonomics Data Studio

Kako je Marija Šarapova izgradila „biznis-imperiju“


Počeci ruske teniserke Marije Šarapove vezuju se za selidbu iz Rusije u SAD sa ocem Jurijem (Yuri). Nijedno od njih nije znalo engleski jezik (ili su znali vrlo malo), a ipak je postala zvezda tenisa sa samo 7 godina.

Imali su svega 700 dolara u džepu i nisu mogli sebi da priušte auto, pa su na treninge dolazili biciklom. Kada je napunila 7 godina, ispostavilo se da je Šarapova i tada bila previše mlada da bi pohađala čuvenu tenisku akademiju Nika Bolitijerija. Međutim, njen otac je radio raznorazne poslove sve dok ona nije napunila 9 godina i krenula u pomenutu školu.

Kada je i njena majka došla u SAD, godinu dana kasnije, Šarapovu su školovali kod kuće, kako bi imala više vremena za treninge i kako bi se fokusirala na tenis.

To je bila žrtva koja se, naravno, isplatila. Do svoje 18. godine Šarapova je bila najplaćenija sportista na svetu – to je titula koju drži već 11 godina. Zatim, osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, i jedna je od samo 10 žena koje su osvojile sva četiri Grend Slema u svojoj karijeri. Njen talenat joj se višestruko isplatio, ali i njen fizički izgled – visoka devojka duge, plave kose. O tome svedoče multimilionerska sponzorski ugovori brendova kao što su: “Canon”, “Porsche”, “Nike”, “Head” i “Evian”, itd.

I modna industrija je takođe učestvovala u celoj ovoj priči – Ana Vintur, koja obožava tenis, stavila je Šarapovu na naslovnu stranu “Teen Vogue” magazina. Takođe, njen 18. rođendan sponzorisala je “Motorola”.

Šarapova danas ima 31 godinu i još uvek aktivno igra tenis, a na listi je 29. Ni njen portfolijo u svetu biznisa ne trpi – “Sugarpova”, njena linija slatkiša stara 6 godina; investicije u „Ultimate Fighting Championship“, “Sugargoop” kozmetička linija i aplikacija “Charly” čiji korisnici mogu da šalju poruke poznatima. Zatim, tu je i njeno partnerstvo sa arhitektom Denom Mejsom (Dan Meis) na projektu za dizajniranje teretana u hotelima.

I kao i svaki preduzetnik, ona zna koliko je bitan timski duh i podrška. Ima veoma malu grupu ljudi na koje može da se osloni i čije mišljenje vrlo ceni. “Postoji razlog zašto je bitno da imate tim da vam čuva leđa. Zato što oni mnogo više znaju o nekim stvarima od vas i mogu da vam pomognu,” kaže Šarapova.

Ako zamislimo da je Šarapova lider tima, drugi najbitniji čovek je Maks Ajzenbad, koji je uz nju od 11. godine. On je uključen u sve što se dešava, bez obzira odnosi li se to na sport ili neke sekundarne stvari. Za Entrepreneur je izjavio da smatra da bi Marija Šarapova bila odlična u biznisu, možda čak bolja nego u tenisu, jer je izuzetno samokritična i takmičarski nastrojena.

Detalje o raznim preprekama u biznisu i brendu Sugarpova možete saznati OVDE.

Marija Puljecović, Biz Life

Kina: 12 provincija sa najvećim rastom privatnih investicija


Porast privatnih investicija u mnogim provincijama premašio je rast njihovog BDP-a u prva tri kvartala ove godine, pri čemu je više puta zabeleženo da je prosečna stopa rasta iznosila 8,7 odsto. Privatna ekonomija pokreće ekonomski rast u mnogim provincijama, zahvaljujući preferencijalnim politikama koje je najavila centralna vlada i lokalne vlasti.

Na osnovu statističkih podataka iz pokrajinskih statističkih biroa, medijskih izveštaja kao i podataka šangajske firme Wind Information, analitičari „Instituta za ekonomska istraživanja 21. veka“ sačinili su naučni rad o rastu privatnih investicija u 12 kineskih provincija (gradova) u prva tri kvartala 2018. godine.

Hajde da pogledamo.

12: Šandong

Rast privatnih investicija: 3,2 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 3.039,9 milijardi juana (438,23 milijardi dolara)

Radnik u Weiqiao Pioneering, filijali kompanije Weiqiao Aluminum, vodeće privatne kompanije u Šandongu, 26. februar 2018. godine. Foto [IC]

11. Hebei

Rast privatnih investicija: 6,1 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 1.726,9 milijardi juana

Radnik podešava mehanizme jednog preduzeća u privatnom vlasnštvu, Žangđakou, provincija Hebei, 14. novembra 2018. [IC]

10: Sečuan

Rast privatnih investicija: 9,6 odsto

Dodata vrednost ostvarena u privatnom sektoru: 17,308 milijardi juana

Fotografija snimljena 31. oktobra 2018. godine prikazuje Muzej avijacije LCA, prvi privatni vazduhoplovni muzej smešten u tržnom centru u Čengduu u provinciji Sečuan. [IC]

09: Guangdong

Rast privatnih investicija: 9,8 procenata

Dodata vrednost privatnog sektora: 3.783,7 milijardi juana

AI lekarski servis na 4. međunarodnom sajmu „Internet & Expo“ u Fošanu, Guangdong, 24. oktobra 2018. [IC]

08: Đangcu

Rast privatnih investicija: 10,5 procenata

Dodata vrednost privatne ekonomije: 3.754,1 milijardi juana

Pogled na fabriku Golden Eagle Textile Co Ltd, privatnu kompaniju u Jižengu u provinciji Đangsu, 24. aprila 2018. [IC]

07: Čongking

Rast privatnih investicija: 10,8 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 746,85 milijardi juana

SUV modeli u fabrici Lifan Automobile Co Ltd u Čongking, 29. oktobar 2018. Lifan je među prvih 100 privatnih preduzeća u Čongkingu. [IC]

06: Guižu

Rast privatnih investicija: 14,7 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 5.428 milijardi juana.

Kupac razgleda bočice čili-sosa marke Lao Gan Ma brend u Žunđiju, provincija Guižu, 8. avgust 2018. Osnovan 1996. godine, Lao Gan Ma postao je jedan od najpoznatijih kineskih brendova za sosove [IC]

05. Žeđjang

Rast privatnih investicija: 17,2 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 2.586,7 milijardi juana

Sklapanje automobila na savremenoj liniji fabrike Belge, poslovnog poduhvata nastalog zajedničkim ulaganjem Belorusije i kineskog privatnog proizvođača Geeli; ova fabrika proizvodi beloruska vozila namenjena ruskom tržištu u Borisovu, Belorusija, 5. jula 2018. godine. [IC]

04: Anhui

Rast privatnog sektora: 18,7 procenata

Dodata vrednost privatne ekonomije: 1.254,6 milijardi juana

Prodavnica robne marke “Tri veverice” u Anhuiju u Vuhanu, provincija Hubei, 8. septembar 2018. [IC]

03: Fuđian

Rast privatnih investicija: 19,2 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 1.564,1 milijardi juana

Radnici u proizvodnji litijumske baterije na savremenoj fabričkoj liniji firme Amperex Technology u Ningduu, provincija Fuđian, 10. januara 2018. [IC]

02: Hunan

Rast privatnih investicija: 23,9%

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 1,519,2 milijarde juana

Pogled na štand kompanije Sany, poznatog proizvođača mašina iz provincije Hunan tokom 17. Kineskog međunarodnog sajma u Šangaju, 2. novembra 2015. [IC]

01: Šanksi

Rast privatnih investicija: 25,9 procenata

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 910,8 milijardi juana

Privatna knjižara locirana u visokotehnološkoj zoni Xi’an u provinciji Šanksi, 15. novembar 2018. [IC]

 

China Daily

Kineska mehanizacija i moderna poljoprivreda kao odgovor na američke tarife


U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima useva, pa je trgovinska borba između SAD i Kine dala Pekingu jedan novi, svežiji podsticaj za „remont“ i preispitivanje ovog sektora usled tarifa na američke useve, koji čine da uvoz bude skuplji.

U cilju rešavanja problema kvarenja svog žita i kukuruza, Vej Đunšja štiti svoje zemljište prskajući useve pesticidima iz spremnika na svojim leđima. Njena komšinica koristi još jednostavniju alatku za povećanje proizvodnje: plastičnu cev uvučenu u vreću sa đubrivom na ramenu, iz koje se posipa po usevima.

Ove dve žene samo su neke od 280 miliona kineskih građana uposlenih na kineskim farmama, što je, prema zvaničnoj statistici ove zemlje preko 100 puta više nego što ih ima u Sjedinjenim Državama. U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima; prema rečima stručnjaka, prosečna kineska farma ima površinu manju od dva hektara, što je veliki kontrast u poređenju sa 400 hektara koliko ima prosečan farmer u SAD-u.

Ali, trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Kine daje Pekingu novu motivaciju kako bi svoje farme učinila efikasnijima. Kina nije nametnula tarife na američku soju, pšenicu i druge useve u znak odmazde zbog američkih tarifa na kinesku robu, učinivši uvezene žitarice skupljima i naglašavajući zavisnost zemlje od inostranih proizvođača.

“Trgovinski rat definitivno podiže pritisak i naknadna preispitivanja”, rekao je Ajven Rodžers Pej, poljoprivredni analitičar iz pekinške firme za istraživački razvoj “China Policy”. “Najviši zvaničnici u [komunističkoj] stranci posebnu pažnju posvećuju poljoprivredi.”

Kinesko ministarstvo poljoprivrede i ruralnih poslova je ovog avgusta izjavilo da će, nakon što na snagu budu stupile tarife obe zemlje, sprovesti 254 “velike promene u poljoprivredi ove zemlje.“

Predsednik Ši Đinping je septembra prošle godine obišao velike farme u plodnoj severoistočnoj provinciji Hejlongđjang, kako bi naciji poslao poruku da domaća proizvodnja osnovnih namirnica poput žitarica može doprineti jačanju kineske ekonomije u jeku trgovinskog rata.

Prema zvaničnim državnim medijima, “Unilateralizam tj jednostrani potezi Amerike i njen trgovinski protekcionizam rastu, što nas tera da se okrenemo sebi”, rekao je Ši. “Ovo nije loša stvar. Kina napokon, (treba da) zavisi od sebe same. “Kineski zvaničnici već dugo pozivaju na modernizaciju poljoprivrede, a konsolidovanje kineskih farmi i proširenje upotrebe savremene mehanizacije povećale su proizvodnju u nekim oblastima ove zemlje. Kina sada izvozi neke poljoprivredne proizvode, kao što je pirinač.

Ali, efekat je ograničen – prema podacima Ujedinjenih nacija, prinosi soje po hektaru su u Sjedinjenim Državama gotovo dvostruko veći nego u Kini.

Razlog za ograničene efekte ovih mera leži delimično i u tome što Peking po svaku cenu želi da održi socijalnu stabilnost, a mehanizovana poljoprivreda velikog obima će verovatno eliminisati brojne poslove u ruralnim područjima, gde je otpor promenama bio jak.

Država zadržava vlasništvo nad svim zemljištem u Kini, a kineski poljoprivrednici samo imaju pravo da ga koriste, što farmere čini manje voljnim da naprave dugoročne investicije.

Istovremeno je prisutan i rizik da poljoprivrednici rentiraju drugima svoja državom obezbeđena prava na korišćenje, što predstavlja jedan potencijalni put ka konsolidaciji. Oni ponekad mogu sebi obezbediti posao na farmi kao deo ugovora, ili dobiti lokalne subvencije. Ipak, takve koncesije često nisu dovoljne, pa se takvi farmeri zadese u lutanju s mesta na mesto, u potrazi za poslom.

Međutim, sadašnje usporavanje tempa privrednog razvoja je Kinu dovela u situaciju da svoja seoska područja usmeri na dalji brži razvoj, jer se opcije u velikim gradskim zonama smanjuju.

U septembru je kineski kabinet, Državno veće, predstavilo petogodišnji plan za povećanje poljoprivredne produktivnosti i povećanje ruralnih prihoda, između ostalog. Nadogradnja poljoprivrednih mašina i opreme je jedan od 10 ciljeva u posebnom razvojnom planu “Made in China 2025”.

Mnogi stručnjaci veruju da će vlada verovatno ukinuti zabranu Kine na genetski modifikovano seme nakon što je državno preduzeće ChemChina prošle godine kupilo švajcarsku semensku kompaniju Syngenta po ceni od 43 milijarde dolara. To bi moglo olakšati poljoprivrednicima da povećaju prinose svojih useva.

I starenje kineskog stanovništva povećava pritisak na dalju modernizaciju ovog sektora, pošto mnogi mladi Kinezi ne žele da rade u poljoprivredi, delom i zato što neefikasnost sprovođenja zacrtanog čini da farme i dalje tavore s niskim prihodima, izjavio je Kolin Karter, profesor s univerziteta Dejvis koji izučava kineski poljoprivredni razvoj.

“Ima jedna poslovica koju Kinezi upućuju svojoj deci:” Bolje vam je da učite ili ćete završiti radeći u polju”, rekao je Liu Đjahuan (25), diplomirani student poljoprivrede koji radi na istraživanju u selu Dahan u okrugu Jangšin.

Kina je ovog septembra izjavila da će ući u partnerstvo s Azijskom razvojnom bankom kako bi obezbedila šest milijardi dolara zajmova, grantova i ulagačkog kapitala u cilju finansiranja prioriteta s liste razvojnih projekata u ruralnim područjima, uključujući tu i modernizaciju poljoprivrede.

Okrug Jangšin u kineskoj obali provinciji Šandong, ilustruje i prošlost ali i moguću budućnost kineske poljoprivrede.

I dok gospođa Vej i drugi poput nje i dalje rade na malim parcelama – uglavnom na jednom jutru (0.4ha) ili manje, što je otprilike veličine fudbalskog igrališta – Žang Fengšja je udružen sa drugima pokrenuo gajenje pšenice i kukuruza na 8.200 jutara (3.318ha); ovoliku površinu dobio je povezivanjem raznih parcela tako što je uzeo pod zakup prava na korišćenje zemljišta, proces koji je 2014. počeo da uzima maha. Žang je izjavila da su u poslednje četiri godine njeni prinosi porasli za 43%. Ovakvo  uvećavanje rentiranih poljoprivrednih površina omogućilo joj je da ulaže u savremenu poljoprivrednu opremu, uključujući mašine za sadnju i dronove za prskanje pesticida. Deo svog profita ona distribuira poljoprivrednicima koji su joj obezbedili zemlju.

“Ukoliko budemo uspeli, nadam se da bi i drugi u Kini mogli da se ugledaju na naš model”, rekla je Džang.

Dominique Fong, Lin Zhu and Fanfan Wang, WSJ