Poverenje danas: Edelmanov izveštaj 2019.

“Za razliku od  poverenja, koje je nužno u svakom zdravom društvu, biznisu i porodici, vrhunski trileri sazdani su na – nepoverenju. Ono je glavni pokretač zapleta, junaka i njihovih činova. Cilj? Izvući drugu stranu na čistinu, po svaku cenu.” Majkl Krajton

“Trust takes years to build, seconds to break, and forever to repair.”

“Never push a loyal person to the point where they no longer care.”

O Edelmanovom barometru poverenja i Globalnom izveštaju je proteklih godina na ovom mestu bilo reči u par navrata. Svake godine je ova anketa predmet velike pažnje, jer je i svojevrsno “opipavanje pulsa” globalnog javnog mnjenja (koliko je to, ipak, uopšte moguće – radi se o samo 28 “reprezentativnih” zemalja čiji su građani ovom prilikom bili anketirani).

Zaposleni su ove godine svoje poverenje poklonili – svojim poslodavcima. Sociološki, možda pre svega psihološki promatrano, ovo samo govori da građani, globalno uzev, nemaju poverenja u institucije – ni privatne a ni državne -kao i da je društvo “atomizirano” do te mere da ne preostaje ništa drugo nego da verujete onima s kojima radite – poslovnim partnerima ili svima onima za koje radite. Edelmanov barometar poverenja iz 2019. godine pokazuje i da je nesigurnost u sistem globalna pojava, i da se na toj tački oni sa kojima radite i za koje radite pojavljuju kao najpouzdanija institucija. U izveštaju za 2019. među ispitanicima se pojavljuje i zaziranje od veštačke inteligencije, bojazan povezana sa gubljenjem poslova koje će im tehnologija oteti, ali – pre svega – tu je nepoverenje u “pravila igre” koja nam mašine, svojim algoritmima, nameću.

Indikativan je stav jednog od ispitanika koji kaže da “i onda kada imam puno poverenje u nekoga, možda je ipak najbolje da se ono nikada ne pokazuje”.

Ono što je takođe indikativno je poklanjanje poverenja samo jednom subjektu, onom koji bi do pre 10 godina bio nezamisliv čak i u zemljama koje su tvrdokorne zagovornice liberalnog ekonomskog modela. Kriza iz 2008. je, kaže Edelman, rasturila čitava društva, a samim tim i porodice. Samim tim, i poverenje se “prikupilo u sebe”, sve više prerastajući u sentiment koji postoji isključivo “na lokalu”: kao konkretan impuls iz neposredne okoline. Sve ono što je izvan našeg vidokruga možda, zapravo, i “ne postoji” – barem ne kao predmet poverenja anketiranih.

Ričard Edelman je na veoma jednostavan način objasnio rezultate ovogodišnje studije:

Edelmanova godišnja studija signalizira rastuću važnost angažmana zaposlenih i aktivizma izvršnih direktora, jer se poslodavcima danas više veruje nego biznisima, stručnjacima, upravljačkim strukturama ili medijima.

Barometar poverenja „Edelman Trust“ za 2019. godinu otkriva da se u protekloj godini sentiment poverenja duboko promenio – ljudi su svoje poverenje preusmerili u odnose koji su u njihovom dosegu i pod iole nekom kontrolom, ponajviše na svoje – poslodavce. Globalno gledano, ova neobičnost u brojkama izgleda ovako: 75 procenata ljudi veruje „mom poslodavcu“, to jest, “da će učiniti ono što je ispravno”, i kojima znatno više veruju nego u, recimo, u nevladin sektor (NVO, 57%), biznisima (56%) ili medijima (47%).

Razdvojeni – poverenjem

Postoji jaz koji se ogleda u 16 ​​tačaka (ne)poverenja između informisane javnosti i onog daleko skeptičnijeg, širokog dela populacije, što označava povratak na rekordno visoku disproporciju poverenja. Fenomen koji podstiče tu podelu u protekloj godini bio je izrazit porast poverenja od strane informisane javnosti. Na tržištima poput Sjedinjenih Država, Britanije, Kanade, Južne Koreje i Hong Konga došlo je do povećanja poverenja od 12 bodova i više kod informisane javnosti. Jaz i disproporcija u količini poverenja se na 18 tržišta ogleda kroz dvocifrenu brojku -to je jaz između informisane javnosti i većine stanovništva.

Hitnost želje za promenom

Uprkos razlikama u poverenju između informisane javnosti i najvećeg dela stanovništva, svet je ujedinjen na jednom frontu – svi dele hitnu želju za promenom. Tek svaki peti ispitanik smatra da sistem radi u „njihovu“ to jest u korist pojedinca, a gotovo polovina šireg opsega populacije veruje da ih sistem „izneverava“.

Zajedno sa pesimizmom i zabrinutošću, sentiment poverenja sve je usmereniji ka angažmanu i akciji. U 2019. godini, lična angažovanost u odnosu na vesti porastao je za 22 boda; 40 procenata ispitanika ne samo da konzumira vesti jednom nedeljno ili više, već ih rutinski „pojačava“. Oni se, međutim, suočavaju sa blokadama koje im stoje na putu potrage za činjenicama, pri čemu je 73% njih zabrinuto zbog lažnih vesti, koje se koriste kao medijsko i -političko oružje.

Novi ugovor o poslodavcu i zaposlenom

Uprkos velikom nedostatku vere u sistem, postoji jedna veza koja ostaje jaka: „moj poslodavac“. Pedeset osam procenata zaposlenih u opštoj populaciji kaže da svog poslodavca smatra „pouzdanim izvorom“ informacija o spornim društvenim pitanjima.

Zaposleni su spremni i voljni da veruju svojim poslodavcima, mada se poverenje mora steći na način koji je nešto više od „uobičajenog posla“. Očekivanje zaposlenih da će im se potencijalni poslodavci pridružiti u preduzimanju akcija povodom rešavanja društvenih pitanja (67%) je gotovo isto koliko i procenat njihovog očekivanja od ličnog osnaživanja (74%) i mogućnosti zaposlenja (80%).

Nagrade, od ispunjavanja ovih očekivanja i izgradnje poverenja su velike. Po Edelmanovom barometru, veća je verovatnoća da će se zaposleni koji imaju poverenja u svog poslodavca pre uključiti u korisne akcije – zalagaće se za organizaciju u njihovo ime (preimućstva od poverenja, 39 poena), biće angažovaniji (33 poena) i ostati daleko lojalniji (38 bodova), a uz to biti i predaniji (31 bod) od svojih skeptičnijih kolega.

Pored toga, 71 odsto zaposlenih veruje da je „za mog generalnog direktora“ kritično važno da odgovori na izazove vremena. Više od tri četvrtine (76 procenata) opšte populacije je složno u želji da direktori kompanija preuzmu vodeću ulogu u (društvenim) promenama, umesto da čekaju da ih vlada „nametne“, odnosno, realizuje.

Edelman Trust menadžment

Tokom poslednjih 19 godina, barometar Edelman Trust otkrio je i dokumentovao neke od najvećih promena u percepciji i mišljenju javnog mnjenja koje oblikuju svet. Primećeno je da je stanje i dinamika poverenja u institucije na mnogo načina predvidljivo (stručnjaci bi rekli „prediktivno“) za naredne veće društvene, ekonomske i političke promene.

Edelman je ove godine na neki način dopro do „novih teritorija“, otišavši korak dalje. Saradnja sa vodećim akademicima u oblasti poverenja i reputacije, uključujući profesora Danijela Dirmajera sa Univerziteta u Čikagu, rezultirala je znatnim napretkom u našem razumevanju šta je to što čini poverenje tako moćnim preimućstvom za organizacije, kako ga tačno izmeriti i kako to prikazati prave vrednosti koje poverenje pruža.

Edelman Trust Management je skup moćnih, fleksibilnih analitičkih alata i konsultativnih usluga koji pomažu preduzeću ili organizaciji da najbolje upravlja svojim povereničkim kapitalom među javnosti, zainteresovanih strana i akcionara.

Sve u svemu, zaključak novog “Edelmana” bi u najsažetijoj formi mogao glasiti: porast poverenja u poslodavce je reakcija na gubljenje poverenja na svim ostalim planovima. U tome, naravno, nema ničeg lošeg – pa ipak, ono što ovde bode oči kao izrazito neobično jeste da ispitanici veruju isključivo jednom subjektu – poslodavcu, zatomljujući ovaj sentiment za sva ostala polja. Anketirani žele da veruju, da se povezuju radi pozitivnog doprinosa kroz društveni angažman (u odnosu na rezultate od godinu pre, ovogodišnji govore da je porast interesovanja za medije prouzrokovan željom za boljim informisanjem, potreba indukovana upravo – nepoverenjem u medije). Kao što kaže Ričard Edelman u svom obraćanju na godišnjem skupu u Davosu: od poverenja je preostalo samo ono što je lokalno, kao potpuno sažeta priroda jednog, u osnovi, daleko univerzalnijeg sentimenta. Današnji ispitanici mogu se svesti na izjavu: “Primoran sam da verujem samo onome što je pokraj mene, onome koga vidim i sa kim mogu da komuniciram, sve ostalo – ne postoji.”

I za kraj, možda nije loše vratiti se na početak – trilerima. U njima caruju podozrenje i sumnjičavost. Oni mogu biti neverovatno uzbudljivi i zabavni – sve dok su u knjizi ili na ekranu.

 

Edelman 2019 (PDF)

Edelman, Trust Barometer

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.