U trci za održivim i samoodrživim zdravim praksama, kako u svakodnevnom životu tako i u svetskoj industriji, ne bi se, zapravo, moglo reći “odakle čovek da počne”. Promena anticipacije, nacionalne i globalne, jeste zadatak vredan borbe. Nažalost, koliko god želje za ekološkim pristupom prednjačile u odnosu na realnost, stvari na terenu uočljivo kaskaju za njima. Možda se, ipak, najveći izazov sastoji u preusmeravanju globalne automobilske industrije sa “benzinaca” i “dizelaša” na motore koje pokreće električna energija (vodonični motor, koncept stariji od dva stoleća, iako ne emituje nikakve nus-materije još je podaleko od komercijalne upotrebe). Pre nekoliko dana je američkoj auto-kompaniji “Tesla” i zvanično dato zeleno svetlo za početak proizvodnje svojih vozila u Kini, koja prednjači u globalnoj proizvodnji i upotrebi električnih vozila i propratne opreme.
Flota elektro-vozila kineske proizvodnje (Bloomberg)
Proizvođač električnih automobila “Tesla” kojim upravlja milijarder Ilon Mask, na istoku Šangaja gradi pogon vredan dve milijarde dolara. Ova kompanija planira da u svojoj kineskoj fabrici svake nedelje sklopi najmanje 1.000 svojih Modela 3 – obim proizvodnje koji bi, po sadašnjim procenama, mogao biti pokrenut u roku od nekoliko nedelja.
Nova fabrika će Tesli pružiti pristup kineskom tržištu automobila, koje važi za najveće na svetu.
To bi, takođe, pomoglo kompaniji da izbegne veće uvozne tarife, koje su uvedene za automobile proizvedene u Sjedinjenim Državama.
Novi pogon, poznat i kao „Gigafabrika 3“ (Gigafactory 3), prva je fabrika automobila na tlu Kine koja je u potpuno inostranom tj. privatnom vlasništvu.
Dozvola za njenu izgradnju pokraj Šangaja prepoznata je kao nagoveštaj želje Pekinga da svoje tržište automobila otvori za inostrane proizvođače.
Kineski pandan Teslinoj “Trojki”: Youxia X (Wired)
Vlasti u Šangaju ponudile su “Tesli” određena sredstva ne bi li tako ubrzale izgradnju fabrike. U međuvremenu, Kina je izuzela Teslina vozila od poreza od 10% na automobile.
Najavljujući u januaru ove godine da je dobio dozvolu za mesto na kojem će podići svoj pogon u Kini, Mask je rekao da će fabrika sklapati “pristupačne verzije” Teslinog vozila „Model 3“ – vozila za masovno tržište – i njegovog Modela Y, planiranog za region Kine.
„Ciljajući na završetak fabrike (krajem ovog leta), proizvodnja Modela 3 krenula bi krajem ove, da bi sledeće godine dostigla masovnu proizvodnju“, tvitovao je tada ovaj kalifornijski preduzetnik.
Mask je krajem avgusta posetio svoju novu fabriku u Kini, gde se na trenutak pridružio predsedniku Alibabe, Džeku Mau, s kojim se tom prilikom susreo na Svetskoj AI konferenciji posvećenoj veštačkoj inteligenciji.
Na udaru carina
Dolazak na kinesko tržište prisutan je i pored tekućih trgovinskih tenzija između Pekinga i Vašingtona.
Američki proizvođači automobila pokazali su se kao izrazito glasni kritičari Trampovih tarifa koje su, između ostalog, usmerene na sektor automobila.
Oktobra prošle godine su iz kompanije Tesla upozorili da tarife u Kini (kontramera Trampovim tarifama) predstavljaju veliki izazov, i da se mora naći rešenje (kako bi se izbegle kineske tarife na američku robu). Rešenje je nađeno: Fabrika “Tesla” počinje uskoro sa radom, javlja BBC.
Kabina kineskog električnog automobila Youxia X (Wired)
Kada se radi o jednoj od neuralgičnih tačaka vezanih za korišćenje električnih automobila – punjačima i propratnoj opremi – “Kina vodi protiv SAD rezultatom 8:1”, pomalo gromopucatelno piše portal Blumberg.
Divovi u industriji energenata i proizvođači automobila vide ovaj trenutak kao priliku da pomognu Kini da se priključi trendu elektro-vozila, koji bi vremenom zamenili „benzince“.
Ono što može da zbuni i začudi je podatak da, recimo, samo u Pekingu postoji gotovo isto toliko punktova za punjenje električnih vozila koliko ih ima u – čitavoj Americi.
Kina, najveće svetsko tržište električnih vozila (EV), ima oko osam javnih punjača za svaki postojeći u Sjedinjenim Državama, pokazuju najnoviji rezultati. Ova će neravnoteža verovatno postati još izraženija kako Kina bude još intenzivnije zagovarala tehnologiju koja će podsticati proizvođače automobila da napuste proizvodnju benzinskih i dizel motora uz ubrzano otvaranje električnih pumpi, angažujući u ovome i divove kao što su Royal Dutch Shell Plc i BP Plc.
Novi plan razvoja vozila koji kineski zvaničnici razmatraju treba da pruži smernice za oblikovanje ovog industrijskog sektora do 2035. godine, uz postavljanje novih ciljeva za povećanje broja javnih i privatnih punjača, navela je u septembru osoba upoznata s ovim planom. U njemu se kaže da je zacrtan cilj da se 60% svih automobila koja se prodaju u dosadašnjem obimu zameni vozilima na električni pogon.
Sudeći po svim ovim informacijama, kineska „elektro-flota“ bi do 2040. mogla da naraste na 162 miliona vozila, prognoze su BloombergNEF-a.
“Dostupnost uređaja za punjenje električnih motora raste prilično brzo”, rekao je Jing Kai, zamenik šefa pekinškog odeljenja kompanije Qingdao TGOOD Electric Co., koja ima najveću mrežu priključaka za punjenje u zemlji. „Cilj je pomoći EV korisnicima da napune svoje automobile gde god da krenu, olakšavajući im „natakanje strujom“ kao da se radi o, recimo, kupovini flaše s vodom.“
Pristanište Pudong, Šangaj, prispeće Teslinog “Modela 3” (Zhao Yun/ VCG/ Getty)
Kinesko Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija, koje nadgleda kreiranje politika za auto-sektor, nije odgovorilo na Blumbergov faksirani upit.
EV-ovi su ključni u nacrtu i konceptu Sija Đinpinga, naime, njegove namere da njegova nacija do 2025. postane proizvodna supersila. Nacija gradi najmanje 20 „EV gradova“ za proizvođače automobila i prateću industriju punjača, a dosad je potrošeno više od 30 milijardi dolara za subvencionisanje prodaje EV-a. Uzgre, ali ne i najmanje bitno, Kina već sada čini više od polovine globalne prodaje EV-a.
Američki proizvođači automobila, u poređenju s kineskim, napreduju sporijim tempom, a kompanija Tesla Inc. ostvaruje većinu američke EV prodaje. Sjedinjene Države subvencionišu neke od kupovina, ali se te beneficije ukidaju, dok BNEF (analitički sektor Bloomberg New Energy Finance) predviđa pad ovogodišnje EV prodaje.
Prema Kineskoj alijansi za unapređenje infrastrukture EV punjenja, Kina je krajem prošlog meseca imala 466.101 javna punjača. To uključuje više od 54.000 samo u Pekingu.
Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama je 25. juna ove godine bilo 60.652 električnih punionica, prenosi BNEF. Kalifornija ih ima više od bilo koje američke države, njih 19.000 – ili, približno istu količinu koju Kina u proseku pridoda svakog meseca.
S obzirom da procena prodaje EV do 2040. cilja na rast do 56 miliona jedinica, u poređenju sa oko dva miliona prošle godine, potrebno je znatno povećati broj javno dostupnih punjača – ne samo da bi se koristili u rastućem voznom parku već i da bi neodlučne potrošače koji se lome uverili da se zaista lako mogu prebaciti na električno vozilo – bez straha da će se na autoputu negde u nedođiji obreti s praznom baterijom.
Kako se brzina punjenja na pumpama povećava, vozači ih sve češće dopunjuju na radnim mestima, u tržnim centrima ili na autoputu.
U Sjedinjenim Državama, proizvođači automobila poput Tesle i Folksvagena AG vodeći su faktor u povećanju punktova za dopunu električnom energijom, uključujući tu i jedinice za brzo punjenje. Prema prognozi Wood Mackenzie Ltd., broj ovih brzih punjača bi do 2025. mogao premašiti 400.000.
Globalno uzev, do 2030. bi moglo postojati čak 20 miliona javnih punktova za nadopunu strujom, prognoza je Međunarodne agencije za energetiku.
Ipak, čak i u Kini, naciji koja ima više punjača od bilo koga drugog, vozači su i dalje frustrirani često neuspešnim traženjem punkta za „natakanje strujom“.
Tom He vozi „Skajvelov“ minibus sa 25 mesta za kompaniju Nanjing Golden Dragon, kojim svakodnevno prevozi radnike od njihovih kuća i radnih mesta u Pekingu; s jednim punjenjem može da pređe čak 160 kilometara (99 milja).
„Nije lako naći mesto za punjenje EV-a“, kaže He. „ljude izluđuje kada nisu u stanju da dopune svoje baterije.”
Nissan Sylphy, model prilagođen kineskom tržištu
I troškovi se, takođe, uzimaju u obzir i nije retkost kada se vlasnici EV-a postroje da koriste stanice za punjenje noću kada su cene struje niže, rekao je Đing iz kompanijeTGOOD. Prema podacima prikupljenim od BNEF-a, ova kompanija koristi više od 131.000 konektora koji odgovaraju skoro svim EV modelima u Kini.
“Pred nama je još dug put i mnoštvo problema koje treba rešiti”, rekao je Đing.
Milijarde dolara državnog novca, prethodno usmerenih na smanjenje cena nalepnica za vozila (!), sada se delom usmeravaju ka proširenju broja stanica za punjenje, izjavio je u martu ministar industrije Miao Wei. Neke lokalne vlasti sada, recimo, nude građevinskim preduzetnicima podsticaje za smanjenje troškova gradnje, kao i smanjenje troškova punjenja za obične (pojedinačne) potrošače.
Postoji rizik da Kina previše previše žuri sa ugradnjom punjača, utoliko pre što je celokupno tržište automobila zabeležilo pad prodaje u poslednjih 16 meseci. To, dalje, raspiruje strahove od pucanja finansijskog EV mehura.
Ipak, BP i Šel, koji su u Kini među najvećim investitorima u čistije tehnologije, vuku poteze u cilju pridruživanja Kini u nastojanjima da što brže i što intenzivnije primene čiste tehnologije u svakodnevici.
Nio, kineski elektro-terenac napravljen uz podršku Tencentove tehnologije (CNBC)
BP se u avgustu dogovorio s Kinom o osnivanju zajedničkog preduzeća, udružujući se s kompanijom DiDi Chuxing Inc. Obe kompanije su zajedničkim snagama otvorile pilot-lokaciju u Gungdžou, sa 10 jedinica za brzo punjenje.
Naftna kompanija Šel, koja je u poslednje dve godine kupila dve kompanije specijalizovane za proizvodnju punjača je instalirala svoju prvu EV pumpu na redovnoj benzinskoj pumpi u Tjanđinu.
Kineska proizvodnja i primena elektro automobila i propratne opreme znači da neke kineske provincije imaju više punjača od nekih evropskih država. Zapadna pokrajina Sinđjang ima više javnih pumpi od Turske ili Mađarske (dok, recimo, samo Tibet ima više punjača od Belorusije i Srbije zajedno, pokazuju podaci BNEF-a).
„Izazovan posao je biti konkurentan u poslu sa opremom za punjenje električnih automobila, ali i dalje izuzetno puno ulažemo u vodeće tehnologije“, rekao je Yu Dexiang, osnivač kompanije TGOOD. „Kompanije koje to ne učine sada će u budućnosti biti postepeno eliminisane.“
Stoga, atmosfera nekakve ‘opštedruštvene ucveljenosti’ predstavlja nedopustiv i bespotreban luksuz. Iako će nova infrastruktura i ekološki održivi transport iziskivati vremena kako bi zaživeli, nema sumnje da je to jedina izlazna strategija.
David Stringer, Ying Tian, Hannah Dormido, Leonard Kehnscherper, Kevin Dharmawan (Bloomberg)