Neuralink: Startup “na nervnoj bazi”


boldbusiness.com

boldbusiness.com

Neuralink i Elon Musk žele da u ljudski mozak usade veštačka vlakna, kako bi čovek mislima kontrolisao mašine.

Neuralink, kompanija koju je 2017. pokrenuo Ilon Mask, detaljno je opisao svoje planove povezivanja ljudskog mozga sa računarima. Planirano je prikupljanje informacija o “sivoj masi” korišćenjem neurofilamrnata implantiranih u lobanju.

Šta kažete na kompjuter u vašem mozgu? Ideja izgleda kao da je direktno preuzeta iz nekih naučno-fantastičnih romana, iako je činjenica da je skoro pretočena u realnost. U utorak ujutro 16. jula, Neuralink, firma koju je 2017. inicirao kalifornijski startup biznismen Elon Musk, objavio je rezultate dosadašnjih istraživanja ove njegove mlade firme koja je razvila robota nalik “šivaćoj mašini”, sposobnog da svojim “štepovanjem” implantira ultrafine niti u ljudski mozak. Ove žice su pričvršćene na maleni procesor i instalirane na površini kranijalne posude (lobanje), povezane sa računarom preko bežične mreže. Iz Neuralinka poručuju da je ovaj njihov uređaj u stanju da prikuplja mnoštvo informacija o funkcijama i aktivnosti moždane mase. Kompanija, međutim, ne ulazi u detalje pri opisu kako se takva tehnologija u svakodnevnom životu upotrebljava na konkretan način. Wall Street Journal je pre dve godine pisao da se ovaj uređaj može koristiti za “preuzimanje misli”.

Ova Neurolinkova tehnologija ima potencijal za medicinsku upotrebu. Max Hodak, predsednik i koosnivač Neuralink-a je za Njujork tajms dao objašnjenje kako ovakav uređaj može jednog dana rešiti određene probleme vezane za ljudsko zdravlje – kao što je, recimo, asistencija osobama sa amputiranim udovima pri ponovnom uspostavljanju njihove pokretljivosti, ili, možda poboljšanje sluha ili vida. I zaista, sa svojim ultrafinim sistemom spojenim na kompjuter, Neuralinkov tim lako može da menja dubinu i lokaciju svojih vlakana, i tako delovati na različite delove mozga, kao što je onaj koji upravlja govorom ili pokretima. Pored toga, ova tehnologija utire put boljem razumevanju sive moždane mase. U ponedeljak 15. jula, tokom demonstracije uređaja na laboratorijskom pacovu, Neuralink je pokazao da je njegov alat mogao da čita informacije sa 1.500 implantiranih elektroda. Ovo je “15 puta veći” broj od trenutno postojećih tehnologija koje se bave proučavanjem razumevanja ljudskog mozga, navodi Njujork tajms.

“Dug put do kraja”

Potencijal ove tehnologije svakako postoji, mada u Neuralinku veruju kako preostaje još “dug put kojeg treba preći” pre no što se uopšte počne s razmatranjem opcije njegove komercijalizacije. Kompanija prvo mora da prođe kroz “ljudske testove”, zakazane za drugi kvartal 2020. godine. Uz to, način usađivanja ultrafinih vlakana u mozak je još uvek u fazi razvoja i treba ga još unaprediti. Zaista, ukoliko ovu tehnologiju u budućnosti budu koristili hirurzi, treba imati na umu da neće svi oni imati na raspolaganju robota najnovije generacije u operacionoj sali, sposobnog da s najvećom preciznošću ubacuje ultrafine veštačke filamente u moždano tkivo. Tada će morati da svojom rukom buše male rupe u lobanji pacijenta, što će, sasvim izvesno, izazvati neprijatne vibracije koje prolaze kroz ljudski skelet. Neuralink nastoji da svoju tehnologiju prilagodi laserskom bušenju, kako bi implantaciju veštačkih, merno-komunikacionih filamenata učinili sasvim (ili relativno) bezbolnom. Da bi usavršila ovaj svoj “alat”, kompanija planira da radi i sarađuje sa neurohirurzima Univerziteta Stenford. Uz to, ova startup firma može računati na finansijsku podršku Ilona Maska, koji je u Neuralink već uložio 100 miliona dolara.

Ovo nije prvi put da je neka kompanija pokazala zainteresovanost za istraživanje i razvoj odnosa na relaciji čovek-mašina. Društvena mreža Facebook je 2017. svetskoj javnosti predstavila svoje ambicije u ovoj oblasti. Tajno odeljenje ove firme nazvano “Zdanje 8” (Building 8), razvilo je uređaj sposoban da interpretira cerebralne signale, kako bi ih potom pretvorila u tekst. Tu je i američki start-up Neurable, koji je dizajnirao kacigu za praćenje aktivnosti mozga igrača video-igara, sa ciljem otkrivanja njegovih budućih namera. Da ovom prilikom ne spominjemo činjenicu da je “implantat elektroda u mozgu već testirana u medicini”, kako je 2017. pariskom Le Figaro-objasnio neuro-istraživač Moran Cerf. Uređaj je već u upotrebi i implantira se sa ciljem lečenja simptoma napada epilepsije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti kod pacijenata.

 

Alexis Zema, Le Figaro  17/07/2019 à 18:34  Publié le 17/07/2019 à 14:56

Uz ovaj, evo još jednog interesantnog teksta na istu temu, kao i osvrta Rodnija Bruksa, poznatog robotičara i osnivača-direktora MIT-ove laboratorije za računarstvo i veštačku inteligenciju. Bruks misli da Elon Musk i brojni preduzetnici iz Silicijumske doline ne poseduju ispravnu perspektivu o veštačkoj inteligenciji, njenoj suštini, svrsi, interaktivnosti sa čovekom i konsekvencama, kritikujući ih zbog svoje, kako je rekao “apokaliptičnosti” i panike koju šire u svetskoj javnosti.

Memovi, Zona 51, Naruto i E.T. (i sve ostalo)


Vanzemaljci, tajna odbrana i humor na Mreži: nemogući projekat “Olujna oblast 51”

Grupa na fejsbuku pod nazivom “Storm Area 51”, nazvana po mitskoj američkoj tajnoj bazi, dostigla je milion i po članova. To je viralni vic sa realnim benefitima. Tekst je objavljen u pariskom Mondu.

Možda ste u zadnje vreme primetili da su na društvenim mrežama prisutne brojne reference na “Zonu 51” i vanzemaljce koji se pojavljuju u svim zamislivim, nesputanim šalama i memovima koji cvetaju na Instagramu, Tviteru ili Reditu. Poput internet verzije Žaka Pradela (Jacques Pradel), samo ne onog iz 70-ih već 2019. godine, Pixel-ovi timovi istražuju i rasvetljavaju poreklo ovog fenomena, rođenog iz šale na fejsbuku, naime, o napadu na američku vojnu bazu.

Šta je zona 51?

Zona 51 je, za one koji možda nisu upoznati sa “problemom”, ogromno pustinjsko prostranstvo u srcu Nevade u kojem je smešteno nekoliko američkih vojnih instalacija. Mesto je postalo svetski poznato 1947. godine, nakon pada aviona u blizini sada mitske varošice Rozvel. Ostatke ove letelice, koje je pronašla i sačuvala posada američke vojske smeštena u ovoj zoni, lokalni mediji opisuju kao ostatke letećeg tanjira, čime su hotimice začeli globalni mit o ovom mestu, radnjama, likovima i svrsi.

Prema nekoj od poznatijih varijanti ove priče, američka vojska je “privela” jednog vanzemaljca čija se letelica srušila usred vojne baze; ili se, u drugoj varijanti, radilo o nesreći aviona kojeg je izgradila vojska, ali prvenstveno inspirisana vanzemaljskim tehnologijama. Šarolika su svedočanstva, više ili manje fantastična, dopirala do nas tokom godina i decenija od “te kobne 1947.”, a 1990-ih je ovu mitologiju dodatno obogatilo objavljivanje lažnog videa u kojem je prikazan jedan od “vanzemljaka”, koji se zatekao u tom području nakon pada NLO.

Američka vojska je oduvek tvrdila – potkrepljujući svoje demantije prigodnim fotografijama – da je NLO u Rozvelu bio naprosto balon s mernom sondom, poput onih koje je vojska u tom trenutku često koristila u tom području. Ali detaljne aktivnosti područja 51 pokrivene su velom “tajne odbrane”: tu je, na kraju krajeva, tokom Hladnog rata razvijen i testiran tajni avion U-2. Ovo objašnjava zašto je postojanje oblasti 51 zvanično priznato od strane američke vlade tek 2013. godine.  Jer, ovo područje i baza zaista poseduju svoje tajne razvojne programe.

Koji su izvorni razlozi za povratak zoni 51?

Tri korisnika Fejsbuka je 27. juna kreiralo grupu “Olujna oblast 51, ne mogu zaustaviti sve nas” (“Stormy Area 51, They Can not Stop All of Us”). Projekat je u suštini jednostavan: okupiti se 20. septembra u što većem broju na parkingu prodavnice suvenira usred pustinje u Nevadi. Odatle, najvatreniji internet-fanovi ove grupe nameravaju da krenu u napad na obližnju vojnu bazu smeštenu u Području 51, “jureći poput Narutoa“, te da napokon “odu da vide te vanzemaljce”.

Od tada, stvari su počele da se ubrzavaju. U četvrtak, 18. jula, 1,6 miliona korisnika fejsbuka izrazilo je svoju spremnost da učestvuje u ovom događaju, dok ih je barem još milion zainteresovano. Inicijativa se poput zaraze prenosi i na druge društvene mreže, uključujući podkategorije “r / tinejdžeri” i “r / dank memovi na Redditu, inače veoma popularne među tinejdžerima. A reference na “zonu 51” su se ovog leta razbuktale poput požara.“Zatočenici Oblasti 51, uskoro na slobodi nakon 70 godina čekanja”, koje je postavio fan/ korisnik Reddita.

Mislim jel’ ovo kao nešto ozbiljno, ovaj projekat?

Ne, u pitanju je šala. Čak bi i najveći zagovornici ufoloških konspiracija imali problema da uoče zdravu logiku ovog plana, koji se, naime, sastoji od trčanja poput manga likova kako bi se izbegli meci, koje će na njih možda ispaljivati američka vojska – dakle, ovo je ništa drugo do neopevana šala.

I dok neki od učesnika verovatno žive u uverenju da američka baza skriva mračne tajne, a možda čak i dokaze o vanzemaljskom životu, ideja o “trčećem napadu” je samo školaračka šala. Poruka koja se nalazi pri vrhu FB stranice “Olujna zona 51” konačno pokazuje da je “ovo šala”: “Stvarno ne nameravam da pokušam izvršenje ovog plana. Samo sam mislio da je smešno ali i da bi zavredelo poneki lajk”.

A to i jeste bila opklada za glavni zgoditak. Čini se da kreatori grupe sada vrlo ozbiljno shvataju potencijalne posledice onoga što je postalo viralni fenomen. “Olujna zona 51” otvorila je svoju “zvaničnu” prodavnicu majica koje se prodaju za 20 dolara po komadu. Uostalom, ovo je pristup koji veoma podseća na tradiciju lokalaca iz Rozvela: sela koja su najbliža zoni 51 uglavnom žive, i to već godinama tj decenijama, od “vanzemaljskog turizma”; nekoliko hotela u okolini igra na kartu “malih zelenih”, dok lokalni vodiči nude noćne ture kako bi posetioci gledali NLO-e (važna napomena sitnim slovima: bez garancije da će ih videti).

Ukoliko bi, kojim slučajem, NLO entuzijasti bili malko previše zagrejani, pa onda u tom zanosu i stvarno pokušali da provale u područje 51, njihove šanse da dopru do “vanzemljaka” više su nego tanke. Smeštena u pustinji, teško dostupna i pristupačna jedino putem 375, poznatim kao “vanzemaljski autoput”, područje je pod stalnim nadzorom američke vojske, koja, tehnički, ima pravo da otvori vatru na moguće uljeze. Portparolka američkog ratnog vazduhoplovstva je ovo i formalno naglasila: u svojim kolumnama za Vašington Post, naime, ona je više puta pisala da bi bilo koji pokušaj “neplaniranog ulaska” u bazu bio tretiran shodno pravilima, pa bi vojni personal rutinski reagovao, s obzirom da su ciljno obučavani da zaustave prodore ovakve vrste.

Otkud takva ludorija na internetu?

Koliko su često ovi fenomeni viralni na Mreži, nemoguće je reći. U Sjedinjenim Državama je, međutim, nedavno emitovan Netfliksov dokumentarac posvećen Području 51, nakon kojeg se, izgleda, nanovo razbuktalo interesovanje za to mesto. Ovo “loženje” je u velikoj meri zasnovano na svedočenju Boba Lazara, koji je krajem 1980-ih tvrdio da je za američku armiju radio na prototipovima koji koriste vanzemaljske tehnologije. Ovaj dokumentarac o zaveri (osuđen od strane sajtova kao što je Conspiracy Watch) podržava njegovu verziju činjenica. To Lazarovo svedočenje iz 1989. godine, bilo je potpuno diskreditovano od strane kako naučnika tako i rezultata istraživanja novinara iz Los Anđeles Tajmsa, kojima je pokazano da je lagao o svojoj karijeri i radu u okruženju sa “vanzemaljcima”.

Bez obzira na početnu iskru, nije iznenađujuće što je ovaj gaf brzo našao odjeka na društvenim mrežama, s obzirom da je ova obest aktuelna kao i da se očekuje najavljena “septembarska manifestacija – napad na vojnu bazu”. Komični narativ ove šale podrazumeva i “postovanje s_anja” (shitposting), to jest, svojevoljno praktikovanje komične samokritike) koje je tako omiljeno među mlađim korisnicima Interneta. A nije slučajno ni to što  je pseudonim jednog od ko-kreatora grupe “Šit-postovanje jer sam blamantan” (Shitposting cause I’m in shambles)… “Se_em  jer mi je život prava katastrofa”.

Od zavere, preko tajnih ispitivanja do apsurdnog poricanja, jer brojni mladi ljubitelji Mange, poput Davida, biju unapred izgubljenu bitku protiv Golijata, a to je američka vojska, kroz veoma pažljivo ciljanu zabavu i smišljeno duhovitu formulaciju slogana “hajde da ih vidimo, vanzemaljce” (“let’s see them aliens”, gramatički približno i potpuno neprevodljivo). Dakle, tu su svi sastojci za zakuvavanje jedne savršene vragolije.

Pa, jel’ smešno?

Šala je, u svakom slučaju, u obliku mema (“diverzija” od slika ili popularnog videa na koji “lepite” vaš komentar ili gaf), čija se zabava sastoji i u tome što se čitava ova “operacija” širi brzo i posvuda. Konkretno, vidimo da poznate ličnosti navodno pružaju podršku pokretu, kao što je recimo lažna poruka Donalda Trampa, koji je već presretan jer može da izbaci “vanzemaljce” iz zemlje (aliens, termin koji označava i strance i migrante) koji se tamo skrivaju.)

Drugi, pak, razvijaju apsurdne planove, inspirisane bollivudskim filmovima ili drugim memovima koji su u trendu. Ili  pak kroz snohvatice zamišljaju na šta će, recimo, naleteti kad se zateknu na licu mesta, bilo da su to neki futuristički materijali krucijelni za razvoj budućih letelica ili nedužni vanzemaljci.

Međutim, fenomen već pomalo gubi na zamahu: na Guglu je ova tema dostigla vrhunac svoje popularnosti u subotu 13. jula, i od tada se broj zainteresovanih smanjuje. Na društvenim mrežama korisnici pozivaju svoje kolege da nastave dalje. Tu se dolazi do pomalo jeftine poente: dokaz, naime, da pop kultura počinje da obnavlja urbane fenomene. Uz to, i mnogi brendovi se pozivaju na fenomen koji postoji na – internetu.

Do te mere da se nekima više i nije do smejanja, već pomalo žale zbog toga što – umesto organizovanja lažnog marša na zonu 51 – američka omladina nije malo više zabrinuta i zainteresovana za neki mogući marš u Vašingtonu, kako bi zaštitili zdravstveni sistem ili protestovali protiv korupcije.

Izvor: Extraterrestres, secret-défense et humour du Web : l’impossible projet « Storm Area 51 » (Le Monde, 18. 06. 2019 )

 

Damien Leloup, Corentin Lamy

Trgovinski rat pokazao je koliko je malo tehnologija iz SAD potrebno Kini


Trgovinski rat koji su SAD povele protiv Kine pokazuje do koje mere američka tehnologija (ni)je relevantna u novoj globalnoj konstelaciji.

Ovaj sukob između dve najveće svetske ekonomije kulminirao je ove godine, a tehnologija se nalazi u samom središtu sukoba. Predsednik Donald Tramp onemogućio je mrežnog giganta Huawei Technologies Co. da kupi američke komponente, nametnuvši tarife na mnoge kineske proizvode. Kina je odgovorila, preteći da će na crnu listu uvrstiti američke kompanije. Rastuća napetost stavlja na iskušenje jednu složenu relaciju, posebno u tehnologijama u kojima su SAD i Kina čvrsto isprepletene kroz globalne lance snabdevanja i softver koji može da “preleće” preko granica samo na dodir dirke na računaru. Koja će od ove dve zemlje najviše izgubiti? I, kojoj je od njih dve ona druga potrebnija?

Računarski čipovi

Kina se na SAD najviše oslanja u poluprovodnicima. Kineski uvoz poluprovodnika je u porastu:

Američke kompanije Intel Corp. i Nvidia Corp. dominiraju tržištem procesora koji su ključne komponente svih laptopova, desktop i server računara. Jedina održiva alternativa je druga američka firma: Advanced Micro Devices Inc.

Globalni udeo na tržištu računarskih čipova, 2017:

Tri kompanije, smeštene jedna nadomak druge u Silikonskoj dolini, u ovoj zoni rade na osmišljavanju svojih proizvoda.

Procesori se proizvode uglavnom na Tajvanu. Intel ima jednu fabriku u Kini, mada u njoj pravi memorijske čipove koji su komponente za svetsko tržište, a ne (samo) za kinesko. Huavej je predstavio svoj prvi kućni serverski čip ove godine, zasnovan na dizajnu ARM Holdings Inc., čije je sedište u Britaniji. ARM takođe ima poslovne operacije u Sjedinjenim Državama, a kompanija je nedavno izjavila da se njihovi proizvodi nalaze pod američkom izvoznom kontrolom. Bez najnovijih ARM-ovih procesora, Huavej bi se mogao naći u problemu sa svojim čipovima.

Mobilni čipovi

Prema procenama analitičara, kada je reč o pametnim telefonima tu je Huavej nezavisniji jer domaća industrija obezbeđuje najmanje dve trećine sopstvenih procesora i modema,.

Procenat telefona kompanije Huavej koji koristi sopstvene čipove, 2018:

Međutim, drugi kineski proizvođači pametnih telefona, kao što su Xiaomi, Vivo, Oppo i Lenovo, mnogo više se oslanjaju na Qualcomm Inc. iz San Diega u Kaliforniji, najvećeg proizvođača mobilnih čipova na svetu.

Zavisnost od Kvalkoma:

Mobilni čipovi:

Svič čipovi (procesorski prekidači) pokreću mašine koje usmeravaju protok informacija preko računarskih mreža, uključujući internet. Ovo je još jedna oblast tehnologije u kojoj se Kina oslanja na Sjedinjene Države: mahom je to Broadcom Inc., sa sedištem u San Hozeu, Kalifornija, najveći proizvođač mobilnih čipova.

Udeo na tržištu čipova za Ethernet, 2018:

Huavej, vrhunski dobavljač opreme za umrežavanje, bio je veliki kupac ovih komponenti. Da je kineska kompanija htela da razvije sopstvene svič (mobilne) čipove, ipak bi im trebala i druga američka tehnologija. Synopsis Inc. i Cadence Design Sistems Inc. su glavni dobavljači softvera koji se koristi za dizajniranje čipova – i nedavno su oba smanjila isporuke Huaveju.

Internet svičeri – tržišni udeo

Po pošiljkama, 2018, četvrti kvartal:

Majkrosoft

Majkrosoftov operativni sistem Windows i dalje pokreće većinu personalnih računara, uključujući gotovo sve računare koje kupuje Kina. Windows se i dalje koristi od strane kineske vlade i entiteta u vlasništvu vlade. Majkrosoftov productivity softver je u ovoj zemlji takođe popularan.

Udeo na tržištu operativnih sistema za desktop računare, maj 2019:

Majkrosoft nije davao izjave da li može da nastavi s isporukama paketa Windows i Office kompaniji Huavej i drugim kineskim tehnološkim kompanijama.

Svič čipovi pokreću mašine koje usmeravaju protok informacija preko računarskih mreža, uključujući internet. Ovo je još jedna oblast tehnologije u kojoj se Kina oslanja na SAD Broadcom Inc., sa sedištem u San Hozeu, Kalifornija, inače najvećem proizvođačem čipova.

Udeo na tržištu PC računara širom sveta, prvo tromesečje 2019:

Produžena zabrana snabdevanja kineskih proizvođača računara paketima Vindouz i Ofis nagnala bi ih da izgrade alternative koje još ne postoje. Prema Blumbergovoj analizi lanca nabavke, Lenovo, koji je najveći proizvođač personalnih računara na svetu, važi za najvećeg Majkrosoftovog klijenta.

Udeo na tržištu PC računara širom sveta, prvi kvartal 2019

Apple

Kineski potrošači sve više prihvataju alternative ajfonu jer su Eplovi uređaji postali skuplji, dok su domaći pametni telefoni značajni unapređeni.

Pošiljke smart telefona po vrsti proizvođača:

Huavej je prešao dug put: od malog pametnog telefona do glavnog Eplovog takmaca koji je počeo da mu preuzima tržište, zasnovano uglavnom na velikoj potražnji u Kini, što su osetili još neki domaći proizvođači telefona Xiaomi, Oppo i Vivo.

Udeo na tržištu kineskih pametnih telefona po pošiljkama:

Epl u Kini nudi neke usluge kao što je Apple Music, ali noviji proizvodi – najavljene Apple kreditne kartice, Apple News+, i Apple TV+, ili se neće pojaviti u Kini ili tamo neće biti odmah dostupni. Kineski potrošači već su prihvatili lokalne alternative. Mesečni korisnici Tencent Music-a lako premašuju ukupnu populaciju Sjedinjenih Država.

Mobilni aktivni korisnici za Tencent Music:

Glavni razlog zašto je Kini potreban Apple odražava se i brojem novih radnih mesta. Američki tehnološki gigant ima većinu svojih uređaja napravljenih u Kini, podržavajući na taj način oko tri miliona kineskih radnika.

Eplovi proizvođači opreme Apple prema zemljama, 2019

Mobilni Softver

Guglov operativni sistem Android pametnih telefona je sveprisutan u Kini, a koristi se na telefonima Huawei, Oppo, Vivo i Lenovo. Ali za kineske potrošače, ovi proizvođači koriste “skeletnu” tj osnovnu verziju softvera koji u sebi nema Google usluge.

Globalne isporuke pametnih telefona

Android operativni sistem, po kompanijama:

Izvan Kine, ipak im je potrebna Guglova podrška. Kada je američki internet gigant nedavno izjavio da će Huaveju odseći pristup punom Android softveru, bio je to u jednom momentu veliki zastoj za ovok kineskog giganta.

Pošiljke pametnih telefona po operativnim sistemima, 2018. godine:

Veštačka inteligencija

Kina ulaže ogroman novac u AI razvoj. Novac pristiže od kineskih investitora, velikih internet kompanija kao i kineske vlade, uverena da tehnologija može da obnovi i “renovira” čitave sektore njene ekonomije, kao i nacionalnu bezbednost. Slična su nastojanja i u Sjedinjenim Državama, ali u ovoj novoj globalnoj trci u naoružanju Kina ima tri prednosti: ogroman pul inženjera koji prave nove softvere, masivnu bazu od 751 miliona korisnika interneta koji taj softver mogu da testiraju, i što je najvažnije, čvrstu vladinu podršku koja uključuje predaju podataka o građanima – nešto što čini da se zapadni zvaničnici izmiče.

Start-upovi koji se bave razvojem veštačke imteligencije (po prikupljenim sredstvima u akcijskim fondovima):

Klaud servisi

Amazon.com Inc., Microsoft Corp. i Google su najveći nosioci američke računarske industrije i usluga vezanih za internet.

Projekcija Amazonovih prihoda od klaud usluga:

Ali, u Kini, ove kompanije čak ne ulaze ni u prvih šest. Alibaba Group Holding Ltd, Tencent Holdings Ltd. i firme koje poseduju njihovi sunarodnici dominiraju na domaćem tržištu, a rastu i u drugim delovima azijsko-pacifičkog regiona, navodi Sinergy Research Group.

Udeo kineskih kompanija

Tržište klaud uslugama u APAC-u (Asia Pacific Accreditation Cooperation), prvo tromesečje 2019:Online pretraga

Baidu vodi najveći internet pretraživač u Kini. Gugl je 2010. izašao iz Kine i njegovi nedavni napori da se vrati do sada nisu urodili plodom.

Onlajn kupovina

Kineskim potrošačima nisu potrebne američke kompanije za potrebe onlajn kupovine. Amazon planira da u julu zatvori svoje poslovanje na kineskom tržištu i prodavaće robu samo kupcima na koji traže proizvode iz drugih zemalja.

Pad prihoda Amazona, geografski:

Alibaba i JD.com dominiraju na tržištu, a Amazon nikada nije dostigao više od jednog procenta tržišnog udela, prema iResearch-u.

10 najvećih maloprodajnih lanaca e-trgovine u Kini po udelu u prodaji:

Društvene mreže

Američke društvene mreže takođe nisu deo svakodnevnog života u Kini. Fejsbuk i Tviter ne posluju tamo – a to se neće uskoro promeniti.

WeChat, usluga za razmenu poruka čiji je vlasnik Tencent, vodeće je čvorište za komunikaciju i druge svakodnevne zadatke u Kini, kao što je mobilno plaćanje.

Korisnici servisa WeChat:

QQ, još jedan servis za razmenu poruka koji je takođe u vlasništvu Tencenta popularan je među mlađim korisnicima interneta, mesečno ima 823 miliona korisnika.

QQ, aktivni korisnici na mesečnom nivou, mart 2019:

Što je oko desetine globalnog stanovništva (823 miliona)

Weibo, kineska društvena mreža slična Tviteru ima više od 203 miliona aktivnih korisnika dnevno – gotovo 70 miliona više nego što ima Tviter.

Aktivni korisnici servisa Weibo i Twitter na mesečnom nivou (Zelena – Weibo, Crna – Tviter)

Ijan King, Mira Rodžanasakul, Adrijen Leung, Blumberg

50 godina od misije Apolo 11, CBS specijal: vodič kroz 16. jul 1969.


Pre pedeset godina, milioni ljudi širom sveta bili su bukvalno slepljeni za svoje TV aparate dok je Amerika započinjala svoj let ka Mesecu; na današnji dan 1969. lansirana je raketa sa astronautima obučenim za misiju Apollo 11, prvoj takvoj koja je trebalo da sleti na naš prirodni satelit. Trojica astronauta – Neil Armstrong, Edwin “Buzz” Aldrin i Michael Collins postali su nacionalni heroji već dok su se tog jutra 16. jula 1969. ukrcavali na letelicu da bi krenuli u nepoznato. Četiri dana kasnije, Armstrong i Oldrin su hodali po Mesecu, čineći “jedan ogroman korak za čovečanstvo”, dok je Kolins kružio oko Meseca u svom modulu, koji će ih bezbedno vratiti kući.

Čuveni voditelj CBS News-a Volter Kronkajt vodio je prenos misije uživo sa nepoljuljanim entuzijazmom i zadivljenošću. U utorak uveče (danas) CBS News proslavlja 50. godišnjicu svog prenosa posebnim spotom “Čovek na Mesecu”, čiji je domaćin voditeljka “CBS Evening News” Nora Odonel (Norah O’Donnell).

Kako gledati CBS News Apollo 11 special

Šta: “Čovek na Mesecu” – Specijalni CBS Nevs

Datum: utorak, 16. jul

Kada: 10 p.m. ET / PT; 9 p.m. CT

TV kanal: Vaša lokalna CBS stanica

Live stream: CBS All Access

S Mesecom na umu: dva milenijuma lunarne literature


Mesečevo svetlo, krater-lice, vidljivo golim okom, vekovima je izazivalo maštu pisaca i naučnika. Naš prirodni satelit je postao prazno platno: još jedna Zemlja, na kojoj bi pisci mogli da projektuju alternativna društva i satiru na ovozemaljske stvari, kao i plodno polje za testiranje naučnih i tehnoloških spekulacija.

Ilustracija Vernovog romana “Od Zemlje do Meseca” (Heritage Image Partnership/Alamy)

Jedan od pionira lunarne književnosti bio je sirijski satiričar Lucijan iz Samosate koji je živeo u drugom veku nove ere, a čija se istinita priča često navodi kao prva pisana naučna fantastika. Započevši put morem, njegovi putnici se uznose do Meseca na kovitlacu vihora. U ovoj satiri na zemaljske teritorijalne sukobe, susreću se sa ratom između Sunita i „Munita“ (Moonites). Lucijanovi stanovnici Meseca su visoki humanoidi, obučeni u odela satkana od stakla, a žive na – žabama.

„Moralija“ grčkog biografa Plutarha (Lucius Mestrius Plutarchus, AD 100) je verovatno prva imala takav narativ za uvođenje naučnih ideja; Sadrži dijalog koji se može tumačiti kao rana astronomija, dodirujući blisko posmatranje lunarne površine i njen izgled u različitim fazama orbite.

Lunarna književnost počela se kristalizovati u previranjima tokom renesanse, i probila se u sedamnaestom veku. Podražaji su bili lunarna opažanja Galilea Galileja uz zagovaranje heliocentrizma, kao i susreti imperijalnih putnika sa zemljama i narodima Amerike. Nemački astronom Johan Kepler je, na primer, predvideo da savršenstvo leta nad planetom može dovesti do kolonizacije Meseca. Njegov „Somnium“, objavljen 1634. godine, pisan pod uticajem i Lucijana i Plutarha, postavlja svoju priču kao san koji Kepler ima o islandskom dečku zvanom Durakotus (Duracotus). Prenesen iz Zemljinog gravitacionog polja od strane demona, Durakotus putuje na ostrvo Levaniju (Mesec), naseljeno bićima “monstruozne veličine”. Ovde dečak istražuje dve mesečeve polovine (svetlu i tamnu) i stiče nove perspektive o Zemlji, otkrivajući Keplerovu nadmoć nad kopernikanskom astronomijom.

Keplerov okvir prati engleski istoričar Frensis Godvin u filmu Čovek u Mesecgradu (The Man in the Moone, 1638), navodni izveštaj španskog begunca Dominga Gonzalesa koji se kreće po Mesecu leteći na imaginarnoj vrsti divljeg labuda (“gansas”). Pogledi na Zemlju „odozgo s Meseca“ ispisani su u stilu naučnih spekulacija o svetlosti, planetarnim kretanjima i “privlačnoj moći” Meseca. Godvinovi utopijski vanzemaljci komuniciraju putem „melodija i čudnih zvukova“. Još važnije, njegova naracija asimiliše aspekte tada nove astronomije, kao što su orbite nebeskih tela. Mesec je, kao predmet ljudske fascinacije, postao svet sam po sebi.

Nekoliko decenija potom na red je došao „Drugi svet“ francuskog pisca Sirana de Beržeraka: Komična istorija država i Carstva Meseca (koji se takođe naziva i „Putovanje na Mesec“, 1657). U njoj, jedan Sirano pretočen u maštu pokušava da dođe do Meseca noseći bočice pune rose u bizarnom pokušaju da iskoristi sunčevu energiju. Kada to ne uspe, vatromet vezan za njegovu “Mašinu” – primitivnu raketu – pravi trik. Tokom svog boravka među još uzvišenijim Lunarijancima, Sirano čuje o magnetizovanim letećim uređajima, pa čak i biva svedok upotrebe audio-knjiga. A onda, poput Sviftovog Gulivera koji se zadesio u Brobdingnagu, sledi tako intenzivno propitivanje domorodaca o njegovoj kulturi da vremenom počinje da sumnja u svoj ljudski identitet.

Kroz takvu dislokaciju, pripovedanje o Mesecu, „lunarni narativ“, vremenom postaje drugi i drukčiji okvir Zemlje – antropološki obojeni objektivi upereni na čitavo čovečanstvo. U avanturi engleskog romanopisca Danijela Defoa koju je pretočio u „Ujedinitelja“ (The Consolidator, 1705), protagonista putuje na Mesec u kočiji prekrivenoj perjem. On pronalazi kulturu koja je usavršila niz optičkih instrumenata. Koristeći lunarne “naočari”, on opaža ne samo ovaj novi svet već i ograničenja i nedostatke zemaljskog društva.

Kobo.com

Kobo.com

Putovanje u Keklogaliniju (Voyage to Cacklogallinia, 1727), od strane pseudonimnog “Kapetana Semjuela Branta” (pravi identitet nepoznat), sadrži prelepe mesečare koji se zovu Seleniti, i koji Brantu nude mudrost a ne materijalno bogatstvo, parodirajući finansijsko-špekulativne prevare kao što je to 1720. godine bio Finansijski mehur Južnog mora (South Sea Bubble“).

Kompanija  South Sea, koja stoji iza “finansijskog balona”, upletena je u okrutnosti atlantske trgovine robljem. Gorka stvarnost imperije neizbežno prodire i u ondašnju lunarnu literaturu iz osamnaestog i devetnaestog veka. Američki pisac Vašington Irving se oslonio na lunarno pisanje kako bi ubacio anti-imperijalističku parabolu u Knikerbokerovoj „Istoriji Njujorka“ (1809). Nakon što je ocrtao prve brutalne kontakte Evropljana sa Indijancima, on poziva čitaoce da porazmisle o invaziji lunarnih ljudi veštih u “umetnosti istrebljenja”, protiv koje Zemljani nemaju odbranu.

Kolonijalističku pretpostavku, naime – da će kontakt izazvati sukob – postavlja američki pisac Džordž Fauler u svom letu na Mesec (1813.). Ovde, svemirski putnik Randaltus biva zapanjen otkrićem da su Lunarijanci slični Zemljanima. On mirno deli svoje uvide u pomračenja i fizički Mesec, svojevrsno izlaganje astronomije koje svoj auditorijum ostavlja u strahopoštovanju prema ovom “tumačenju zakona prirode”.

Sve češće, lunarna literatura se isticala u naučnim dostignućima koje su objavili mediji. Godine 1835, dva prevaranta na Mesecu su iskoristila ovaj odnos. U jednom, novinar Ričard Adams Loke napisao je i objavio šest članaka u njujorškim novinama The Sun. Njih su najavili kao “velika astronomska otkrića” – navodno reprinti nalaza objavljenih u časopisu Edinburgh Journal of Science poznatog astronoma Johna Herschela. Upoznati s tehničkim detaljima o Heršelovom novom teleskopu, oni kombinuju opise lunarnog terena sa navodnim viđenjima „smeđih četvoronožaca“ i krilatih humanoida.

Druga prevara, koju je Edgar Alan Po objavio u časopisu „Južni književni glasnik“ (Southern Literary Messenger), bila je „Neuporediva avantura jednog Hansa Pfaalla“. U formi novinskog izveštaja, Po opisuje časopis izmišljenog Pfaalla, koji beleži putovanje do Meseca u balonu opremljenom mašinom koja svemirski vakuum komprimuje u vazduh. Prisutni su kratki osvrti na Zemlju i vulkanski Mesec, i “ružne male ljude” u lunarnom gradu. Ali Pfaallova obećana naučna otkrića se nikada ne otkrivaju usled „uznemirujućih“ razloga.

Tri decenije kasnije, francuski pisac Žil Vern „ukačio“ se na rastuću lunarnu literaturu u formi “Mesečeve romantike” u svom romanu “Od Zemlje do Meseca” (1865). Uz moderne detalje poput finansijske podrške za let, tehnološki i naučni detalji su bili ambiciozni. Priča zavisi od broda Kolumbijad (Columbiad), koji je lansiran na Mesec iz super-topa na Floridi (jedan pregled ove knjige iz 1880. u The Pall Mall Gazette je skovao termin „svemirski brod“ kako bi ga opisao). Vern je detaljno izračunao njegov ugao i brzinu, koje je docnije ismevao Artur Klark u svom predgovoru izdanju Velsove knjige „Prvi ljudi na Mesecu“ iz 1901. godine.

Potonji su izbegavali obimne matematičke kalkulacije i umesto toga su postavljali antigravitacionu supstancu, kavorit, sposobnu da pokrene sferičnu čeličnu letelicu „Moonwards“. Dva astronauta, Bedford i Kavor, susreću Selenite, inteligentna insektoidna bića koja žive pod zemljom i nose kacige i naočare. Poput pčela, oni su eusocijalni tj društveno veoma organizovani: poseduju zbunjujući niz različitih oblika i jednog monarha, Velikog Lunara.

Povratak raketarstvu opisan je u romanu nemačkog pisca Tea fon Harboua iz 1928. godine „Raketa za Mesec“ (The Rocket to the Moon), u kojem je opisana potraga za lunarnim zlatom, poduhvat finansijski podržan od strane beskrupuloznih biznismena. Knjigu je adaptirao Fric Lang za film iz 1929. godine, „Žena na Mesecu“. Film je inspirisao genijalnog aeronautičkog inženjera Vernera fon Brauna, koji je kasnije bio ko-autor „Osvajanja Meseca“ (The Conquest of the Moon, 1953). Ovde se opisuje kako bi postojeća infrastruktura mogla omogućiti sklapanje Mesečevih brodova pokraj svemirske stanice do 1978. godine.

Do 1950-ih, naš prirodni satelit je redovno služio kao surogat Zemlje na kojoj su se odvijala politička pitanja naše ere. U naučno-fantastičnom romanu luminantnog Roberta A. Hajnlajna „Raketa Galileo“ (1947), tri tinejdžera istražuju Mesec i pritom na njemu otkrivaju tajni logor nacističkih begunaca, zajedno sa tragovima nuklearnih eksplozija. Klarkova „Zemljina svetlost“ (1955) takođe je dramatizovala tenzije Hladnog rata, praveći kontrast između planetarnih mesečevih naselja i Zemlje kojom se kontroliše iz jednog centra.

Razlika je bila u tome što je Klark – fizičar i pisac – spakovao tekst s podacima o atmosferi i gravitaciji Meseca. Iza njegove naracije leži prikaz načina na koji naučna analiza i otkriće stalno menjaju ili preokreću predrasude o kolonizaciji Meseca. Zaista, on je implicitno imao za cilj da pokaže izvodljivost svemirskog putovanja u svom romanu „Preludijum za kosmos“ (Prelude to Space, 1951), koji predstavlja kvazi-naučni izveštaj o postavljanju misije na Mesec. Tokom naredne dve decenije od pisanja ovog romana, Klarkove su se nade proročki obistinile.

Iako je program Apolo decenijama izgledao kao jednokratan, po sistemu „sad i nikad više“, on je svetu poklonio ideju o kolonizaciji svemira. Od 1969. godine, ova tema je odigrala značajnu ulogu u naučnoj fantastici, bivajući predmet knjiga jedne Ursule Legvin, Neloua Hopkinsona, Pamele Sardžent, Kima Stenlija Robinsona i mnogih drugih – i ponovo je pokrenula američki nacionalni interes za „pravu stvar“. Naši lunarni snovi nisu nestali.

 

Nature 571, 172-173 (2019)

Računari i kocka: svet bez ljudi


Kompjuteri danas lako mogu da blefiraju poput istinskih šampiona u pokeru – zapravo, nesagledivo bolje od svih njih. Tekst donosi Wall Street Journal.

Novi program veštačke inteligencije nazvan Pluribus je toliko napredan u ključnoj ljudskoj veštini – obmanjivanju – da je bukvalno zbrisao pet pokeraša i to u samo jednoj, zapravo prilično lošoj ruci, ni sa kakvim kartama. “Protiv mašine? Nema šansi”.

Jedan super-računar izvodi trilione kalkulacija ne bi li usavršio jednu nedostižnu veštinu: blefiranje.

„Bilo je (za nas pokeraše) veoma beznadežno. Ne osećate kao da postoji išta što biste mogli da učinite kako biste pobedili mašinu”, rekao je Džejson Les koji profesionalno igra poker već 15 godina, a koji je u nadmetanju s veštačkom inteligencijom uvek nanovo  nasedao na blefove robota za poker.

Istraživači na Fejsbuku i Univerzitetu Karnegi Melon do sada su izgradili najefikasnijeg “neljudskog” blefera. Bot, nazvan Pluribus, predstavlja nesaglediv skok u sposobnostima veštačke inteligencije – a takođe i u lukavosti vrhunskih igrača pokera.

Sistemi za veštačku inteligenciju razvijeni u akademskim i korporativnim laboratorijama imaju zabrinjavajuće dobre rezultate dok se nadmeću protiv ljudi u igranju njihovih igara. Pluribus, opisan u radu objavljenom u časopisu Science, prati digitalne korake nadljudskih AI koji su potukli ljude u igrama kao što su dame, šah, Jeopardy, Dota-2 i Go. Pre dve godine, još jedan AI sistem razvijen na Karnegi Melonu, nazvan Libratus, čak je nadmudrio veliku pokerašku zvezdu. Ali Libratus je tada pobedio samo jednog čoveka – u igri s dva igrača – u borbi “jedan na jedan”. Pluribus je pobedio pet protivnika istovremeno – bez i kapi znoja.

PokerNewsPokerNews

Prema rečima njegovih kreatora, novi bot koristi manje od 128 gigabajta memorije dok igra a funcionisao je samo na dva čipa. Za razliku od toga, Libratus je koristio 100 čipova u svojim poker mečevima jedan na jedan. AlphaGo, razvijen od strane kompanije Google DeepMind Alphabet, koristio je 1.920 čipova (!) u odnosu na ljudskog Go igrača. Deep Blue, računar korporacije International Business Machines koristio je 480 prilagođenih čipova protiv šahovskog prvaka Garija Kasparova. DeepMind je odbio da komentariše. IBM nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Pluribus nije pokušavao da predvidi kraj igre; igranje pokera protiv više protivnika značilo je da mora da bude u stanju da razmišlja u realnom vremenu, rekao je Noam Braun, naučnik angažovan na odeljenju za razvoj veštačke inteligencije u Fejsbuku i jedan od kreatora Pluribusa.

Igranje pokera protiv više igrača smatra se manje igrom a više jednom vrstom umetnosti koja zahteva mnoštvo veština, a posebno sposobnost prepoznavanja ljudskih interakcija i iskorišćavanja tog znanja u cilju pronalaženja čovekovih grešaka i slabosti. Pluribus je u pokeru razvio svoju pobedničku strategiju i veštine blefiranja bez premca, igrajući trilione ruku protiv još pet drugih klonova, rekao je dr Braun. Ako bi ovo rezultiralo pobedama, bot bi se verovatno odlučio za takve poteze u budućnosti. Digitalni mozak Pluribusa je shvatio da može da pobedi tako što će napraviti opkladu kada je imao slabu ruku, prisiljavajući svog protivnika da odustane – što ga je, takođe, naučilo da bi i u budućim partijama trebalo da blefira, rekao je dr Braun. Zatim je koristio te lekcije da bi donosio odluke u realnom vremenu tokom nadmetanja protiv vrhunskih “ljudskih” igrača, od kojih je svako od njih u svojoj profesionalnoj karijeri zaradio više od milion dolara.

“Ljudi gaje predstavu kako je [blefiranje] vrlo ljudska sposobnost – da se tu radi o nekom unakrsnom ‘streljanju očima’ među kockarima za stolom”, rekao je Braun. „A radi se, zapravo, o matematici, i to je ono o čemu se i ovde radi (u pokeru između AI i ljudi). Možemo da napravimo AI algoritam koji je sposoban da blefira bolje od bilo kog čoveka. ”U jednoj partiji protiv pet pokeraša “od krvi i mesa”, Pluribus je dobio asa i dvojku tref, dakle daleko od neke iole solidne ruke. Počelo je podizanjem uloga na $250, što je standardni potez. Dva čoveka su platila i zvala dalje, preostala dvojica su bacila karte, na ukupan ulog koji je tada u potu iznosio 800 dolara. Razdeljene su sledeće tri zajedničke karte, dečko pik, petica karo i pop tref. (U Teksas Hold ’em verziji pokera igračima budu podeljene dve karte, a sledeće karte dele svi igrači zajedno). Jedan od “živih” igrača je tražio dalje, a Pluribus je blefirao i podigao ulog za 800$ (Hold ’em je vrsta pokera u kojoj igrač koristi bilo koju kombinaciju pet karata na stolu koje su zajedničke svim igračima, tzv, “community cards” board, i dve u posedu igrača – hole cards, pocket cards – za razliku od drugih vrsta pokera u kojima svaki igrač dobija samo sopstvene karte).

Gambling.comGambling.com

Sledeći igrač je sklopio svoje karte i odustao, dok je onaj naredni platio. Sledeća karta je bila trojka herc, što je ubilo šanse bota da dobije fleš. Još uvek je imao tanku šansu ako bude imao sreće sa poslednjom kartom. Bot je išao na blef podižući ulog u potu na $2,400, a poslednji čovek u partiji, Linus Loelidžer je pratio podizanje uloga i platio. Konačna zajednička karta bila je osmica pik. Po svemu sudeći, izgledalo je kao da će Pluribus najverovatnije izgubiti tu ruku, ali je AI tada uložio sav novac, pozivajući Loelidžera sa svim svojim čipovima u vrednosti od $6,550. Loelidžer je odustao i sklopio svoje karte. Imao je desetku karo i kralja karo, što važi za jaku ruku. Po teoriji verovatnoće – on bi pobedio.

Loelidžer nije bio dostupan za komentar. Profesionalni igrači pokera kažu da je “nepredvidljivost ono što je igranje protiv Pluribusa učinilo toliko teškim. A tu je, takođe, i suština napretka, kažu stručnjaci. Mašina je u stanju da koristi samu suštinu pokera – neizvesnost – tako što pritom upotrebljava i – matematiku. Les, drugi profi pokeraš koji je izgubio od Pluribusa i koji je takođe bio “ispresavijan” i od njegovog prethodnika, Libratusa, rekao je da su potezi novog bota bili agresivni. Razvoj veštačke inteligancije “napreduje bržim tempom nego što su ljudi u stanju da shvate.”

Naučnici su zainteresovani za stvaranje veštačke inteligencije koja je u stanju da suvereno igra igre poput pokera ili, recimo, StarCrafa, koje vrcaju od neizvesnosti jer su, na neki način, odraz “mikrokosmosa” onoga što predstavlja realni svet – onoga što je nepredvidivo. Tradicionalno, AI je doskora imala problem sa situacijama u kojima je prevladavala neizvesnost, ograničavajući raspon primena, tvrde AI stručnjaci.

Cardschat.com

U pokeru, “postoji informacija koja je skrivena, a da stvar bude gora, vaš protivnik zna stvari koje ne poznajete”, rekao je Tomas Sandholm, profesor Univerziteta Karnegi Melon i programer Pluribusa. “Morate da strašno dobro porazmislite o tome da li vaš protivnik pokušava da vas prevari ili vas može potući adutima.”

Što je više protivnika, to je više skrivenih informacija s kojima AI treba da se suoči. U nekim ranijim pokeraškim susretima čoveka sa mašinom, igrači koji su igrali poker takođe su imali mogućnost da blefiraju, rekao je Sandholm, ali je (kako čoveku tako i mašini) daleko teže da uspešno blefira kada žonglira sa više protivnika.

Poker omogućava istraživačima da testiraju algoritamske strategije za rad sa nepoznatim i da izgrade temelje za softver koji može “nanjušiti” prevaru i obmanu u stvarnom okruženju. Sandholm je uključen u dva startupa, Strategy Robot Inc. i Optimized Markets Inc., koji koriste tehnologiju sličnu onoj koja je ugrađena u Pluribus za svrhe odbrane, finansijskih usluga, igranje igrica ili zdravstvenu zaštitu. U Fejsbuku kažu da nemaju bilo kakve neposredne planove da tu tehnologiju komercijalizaciju.

Engadget.comEngadget.com

„Jedna solidna AI ima smešno nepoštenu prednost u odnosu na ljude: ona se ne umara. Nije gladna, i nema emocija“, rekao je Majkl Galjano, profesionalni poker igrač sa 11 godina iskustva koji je takođe izgubio od Pluribusa. Uspešno igranje zavisi od veštine, ali i od toga kako se igrači nose sa umorom i stresom, rekao je Galjano.

Veliki deo igre sastoji se od sposobnosti veštačke inteligencije da iskorišćava manjak čovekove mentalne i fizičke izdržljivosti, neprestano ih prisiljavajući da prave greške. “Algoritam to ne radi. Samo sedi i čeka”, kaže Galjano. “Svaki put kada se okliznete… mašina će vam pokupiti novac.” Galjano je rekao da ga je iskustvo učinilo svesnijim da poker, kao i ostatak naših života, postaje sve više “utopljen” u okean podataka.

“To me je nagnalo da razmišljam o teoriji pokera i matematici u svakodnevnim situacijama”, rekao je Galjano. “Umesto da igrate protiv igrača, držite se statistika.”

 

Daniela Hernandez, Wall Street Journal

Novak Djoković Fondacija: Zašto bi deca trebalo da uče strani jezik?


Nakon Bregzita, i još jednog Egzita, došlo je vreme i za Vimbldon. U svetlu najnovijih zbivanja na vimbldonskoj travi, a sa željom da je Nole još jednom degustira, prenosimo jedan simpatičan a poučan članak koji je za Fondaciju Novak Djoković napisala feministkinja Sofi Morgan Vilijems (Sophie Morgan Williams).

Još će neko da mi zameri što pišem o značaju učenja stranih jezika, ali, ipak, ja predajem francuski u školi!

Jeste pomalo čudno da mi Britanci, koji smo se ulenjili u svojoj jednojezičnosti, brinemo i razmišljamo o ovoj temi. Ipak, moj tečni francuski, zarđali nemački i sposobnost da natucam ponešto na španskom i holandskom, nije ništa u poređenju sa nekim od mojih prijatelja sa kontinentalnog dela Evrope koji tečno govore čak pet jezika. I zaista, neki od mališana kojima predajem potiču iz različitih krajeva sveta, i oni već sa pet ili šest godina razumeju ili govore tri ili četiri jezika.

Stara bugarska poslovica:

Što više jezika znaš, više vrediš.

Učenje stranih jezika je ponovo uključeno u nastavni plan i program. Od septembra 2013. ono je postalo zakonska obaveza za decu od sedam godina u britanskim školama. Uprkos tome, smatram da je pred nama i dalje dugačak put kako bismo uhvatili priključak sa svojim evropskim kolegama, od kojih su mnogi uveli učenje dva strana jezika u osnovnoj školi, a ponekad po još jedan ili dva jezika u srednjoj školi. Mnogi ljudi (uglavnom Britanci) me pitaju zašto je učenje stranih jezika toliko bitno kada živimo u vremenu u kome je engleski postao lingva franka za biznis, turizam i politiku. Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje: prvi se tiče ekonomije, drugi je u vezi sa kognitivnim razvojem, dok treći govori o razvoju naše humanosti i širenju kulturne svesti.

Postoji značajna ekonomska korist od učenja stranih jezika

Foto: Novak Djokovic Foundation

Foto: Novak Djokovic Foundation

Zemlje engleskog govornog područja nisu više velesile u globalnoj ekonomiji kao što su nekada bile. Tržišta u razvoju širom sveta postaju sve dominantnija, a njihovi jezici, samim tim, postaju sve značajniji u poslovanju širom sveta. Osim toga, živimo u doba globalizovanog i prometnog tržišta rada gde nacionalne granice više nisu prepreka za zapošljavanje kao što su nekada bile. Mladi koji danas studiraju neće se takmičiti više samo sa vršnjacima iz svoje zemlje kada budu tražili posao, već će im konkurencija biti i vršnjaci širom sveta, od kojih će mnogi biti u prednosti u odnosu na njih zbog poznavanja makar jednog stranog jezika.

Treba istaći i kognitivne prednosti učenja stranih jezika

Istraživanje je pokazalo da učenje i korišćenje stranog jezika znatno doprinosi razvoju mozga, odnosno da mozak bilingvalnih ljudi drugačije funkcioniše od onih koji govore samo maternji jezik. Funkcionalnost mozga se poboljšava s obzirom na to da on mora da prepozna i uskladi značenje kao i da uspostavi komunikaciju u okviru različitih jezičkih sistema. Deca koja uče strane jezike postižu bolje rezultate na standardizovanim testovima od svojih monolingvalnih vršnjaka, posebno u matematici, čitanju i vokabularu. Obavljanje više radnji u isto vreme (“multitasking”) i veština rešavanja problema kod multijezičnih ljudi postaju sve bolji paralelno sa razvojem njihove sposobnosti da se prebacuju sa jednog jezika na drugi. Nekoliko studija je povezivalo višejezičnost sa boljom memorijom, kao i sa smanjenjem rizika od nastanka Alchajmerove bolesti i demencije. Pokazalo se da su multilingvalni ljudi veštiji u selekciji važnih od nevažnih informacija. Takođe, oni bolje uočavaju netačne informacije. Osim toga, tokom učenja stranog jezika možete bolje savladati i svoj maternji jezik i naučiti kako da se služite i primenite razna gramatička i stilska pravila.

Na trećem mestu je razvoj humanosti i širenje kulturne svesti

Verujem da je jedan od važnih zadataka obrazovanja da proširi vidike na globalnom nivou kod dece, kako bi razvila empatiju, razumevanje i poštovanje različitosti. Ne postoji bolji način da se to ostvari nego kroz učenje jezika. Kao što stara kineska poslovica kaže: Učenjem stranog jezika otvarate još jedan prozor sa pogledom na svet.

Nakon što sam navela razloge značaja učenja jezika, objasnila bih zašto je važno da se oni uključe u nastavni plan i program za malu decu. Naime, mnogi ljudi su protiv toga, uz primedbe da je to “suviše zbunjujuće”, da deca “nemaju dovoljno vremena”, kako “prvo treba da nauče da čitaju i pišu na maternjem jeziku”, i tako dalje. Međutim, deca su u idealnom uzrastu za učenje jezika, jer je njihov mozak fleksibilan i “naštimovan” da sa lakoćom uče jezike. Mišići koje koristimo prilikom govora i mišići uha se tokom vremena menjaju što usvajanje jezika kasnije čini mnogo težim nego u uzrastu od osam godina. Mala deca upijaju zvukove, strukture i intonativne šablone, a da toga nisu ni svesna. Počela sam da učim decu od dve godine kroz priče, igre i pesme i svaki put me impresioniraju brzinom kojom usvajaju jezik, sposobnošću da imitiraju glasove, kao i samopouzdanjem da koriste taj novi jezik.

Koliko je za vas važno učenje stranog jezika? Koji jezik biste izabrali da vaša deca nauče? Volela bih da čujem vaše mišljenje, a u narednom blog postu detaljnije ću se baviti načinima koje primenjujem u radu sa decom kako bi sa oduševljenjem, veštinom i samouverenošću koristila strani jezik.

1 omniglot.com
2 telegraph.co.uk
3 languagestars.com

( Ovde možete pročitati dosadašnje članke Sofi Morgan Vilijems koje je napisala za Fondaciju Novak Djoković)