U svom poslednjem, 25. apdejtu situacije institut Mekinsi iznosi najnovije perspektive o pandemiji i njenom dvostrukom uticaju na živote i egzistenciju, kao i kako se poslovni subjekti mogu pripremiti za „sledeću novu normalu“.
Kompanijski rukovodioci u ovom trenutku gaje veće nade u izgledni oporavak ekonomija i privreda – ove njihove projekcije su pozitivnije nego što su bile dosad. Da li je kraj pandemije blizu, i da li je ovaj optimizam odraz napretka u rešavanju ?
Šest meseci nakon što je WHO proglasila COVID-19 globalnom pandemijom, odgovori dati u poslednjoj Mekinsijevoj globalnoj anketi ukazuju na pozitivan pomak u raspoloženju i procenama koji se tiču privrede i ekonomije – kako na nacionalnom tako i na inernacionalnom nivou. Više od polovine svih anketiranih donosilaca poslovnih odluka zastupa stav da će ekonomski uslovi u njihovim zemljama biti bolji u narednih šest meseci, dok 30 odsto njih kaže da će se stanje pogoršati. To je najmanji procenat pesimista koje je Mekinsi imao u svojim anketama, započetim aprila 2020.
Anketirani u gotovo u svim regionima sveta gaje više optimistističkih nego pesimističkih pogleda na stanje sopstvenih ekonomija i privreda. Sledi graf očekivanih ekonomsko-privrednih uslova u anketiranim zemljama u narednih šest meseci (procenat ispitanika je prema lokaciji poslovnih prostora-kancelarija):
(Graf iznad: Kina, uz Hong Kong i Tajvan, n=103; Indija, n=74; Severna Amerika, n=259; Azija i Pacifik, n=136; Evropa, n=402; Latinska Amerika, n=80; Ostala brzo rastuća tržišta – Srednji Istok, Severna Afrika, Južna Azija i Podsaharska Afrika, n=84;)
Analizirajući odgovore anketiranih rukovodilaca, Mekinsijevo istraživačko odeljenje je napravilo jedan dublji uvid u situaciju, bacivši svetlo na razumevanje onoga što je potrebno za postizanje optimističnog ishoda. Ishodi i prognoze proistekli iz ove ankete, naravno, zavise od dosadašnjeg napretka – uz mogućnosti za još pozitivnije ishode. Nauka je dosad mnogo naučila o prirodi epidemije. Razvijena je naprednija dijagnostika, uključujući brze testove, od kojih se njih nekoliko može obaviti za petnaestak minuta. Postupak i procedure koje se sprovode nad inficiranima uveliko napreduju. Farmaceutske kompanije su pokazale izuzetno izgledne kandidate za buduću pouzdanu vakcinu i terapiju. Imajući sve ovo u vidu, potencijalni kraj pandemije je stvar bliske budućnosti.
Još jedno sveže istraživanje otkriva razmere poremećaja u radnim praksama i ponašanjima uzrokovanih koronom. Trećina anketiranih kompanija je ubrzala digitalizaciju svojih lanaca snabdevanja, polovina njih je ubrzala digitalizaciju svojih prodajnih kanala, a dve trećine ih je brže usvojilo veštačku inteligenciju i automatizaciju. U toku su i mnoge druge promene u strukturi i poslovnim rutinama kojih će se radna snaga pridržavati ubuduće.
Menadžeri bi trebalo da analiziraju podatke o ovim promenama, ali i mnoge druge vezane za korona-situaciju, i da se uhvate u koštac sa dugoročnim planom strateškog planiranja. Suštinsko pitanje glasi: koji je pravi način razmišljanja o 2021. i godinama koje će uslediti? Da li bi kompanije trebalo da uklone svoje barikade ili je za takvo šta prerano?
Rukovodioci svuda razmišljaju kroz konture onoga što se već neko vreme naziva „novom normalom“. Najnoviji skup informacija prisutan je u Mekinsijevom istraživačkom segmentu „Sledeća nova normala: digitalna sfera oporavka” (The next normal: The recovery will be digital). Koristeći se svojim profesionalnim i ekspertskim znanjima, analitički sektor ove kompanije je odabrao, organizovao i predstavio svoj set podataka sabranih u jedan jasan vodič-knjigu na 172 stranice. To je prvi od pet predviđenih setova podataka (besplatnih za onlajn preuzimanje); podaci se tiču praćenja trendova u ovoj „narednoj novoj normali“; Mekinsi je ovaj multimedijalni prikaz kreirao u saradnji sa Si-En-Bi-Sijem.
Moguće je, takođe, steći uvid i u kompletnu zbirku Mekinsijevih sadržaja povezanih sa koronom, takođe i sadržajne vizuale iz njihovih „tabela dana“; sabranih je to, analiziranih i jasno prikazanih prvih stotinu članaka na temu korona virusa, poslovanja, privatnog života, kao i privrednog oporavka. Mekinsijeva „kutija s alatom“ pomaže poslovnim liderima da pravovremeno i adekvatno odgovore na trenutnu pandemiju.
Uz sve to, Mekinsijevi urednici biraju slike, grafove i „statističke pite“ koje čitaocima omogućavaju jednostavnu i lako uočljivu vizuelizaciju.
Stručnjaci nas savetuju da koristimo zdrav razum, uključujući često pranje ruku i vakcinu protiv gripa (Eva Hambach / AFP/Getty/NYT)
Američki zvaničnici iz Ministarstva zdravstva upozorili su da će se korona virus verovatno pojaviti i u Sjedinjenim Državama. Ukoliko se to desi, šta je to što biste mogli da učinite u cilju zaštite vaše porodice i sebe?
Veći deo saveta stručnjaka je stvar zdravorazumskog stava, prethodnih navika, i ne razlikuje se mnogo od onoga što biste učinili da izbegnete bilo koji grip ili respiratorni virus.
“Osnovna mantra glasi: “Samo smireno i nastavite (sa svojim svakodnevnim obavezama, uz nužnu preventivu)”, Margerit Nil (Marguerite Neill), stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu Braun.
Napred, i u pokretu:
Amerikanci često zanemaruju prehlade i grip, nastavljajući svoj uobičajeni posao sve dok se infekcija ne pogorša. A mnogi ljudi koji rade na poslovima s minimalnom platom ne uzimaju dane za bolovanje. Ponekad moraju da rade čak i ako su bolesni, uprkos činjenici da imaju dosta kontakta s okolinom.
Rezultat je da na javnim mestima često postoje ljudi sa simptomima – pa bi bez preteranog izvinjavanja trebalo da od njih napravite distancu. Pokušajte s rastojanjem od najmanje dva metra, mada čak i manja distanca može biti od koristi.
“Ako u autobusu ili javnom prevozu primetite kako neko u blizini kašlje, udaljite se”, preporučuje Stenli Perlman, stručnjak za zarazne bolesti i korona virus sa Univerziteta u Ajovi.
Često perite ruke, preporučuje Triš Perl, specijalistkinja za infektivne bolesti na Medicinskom centru Univerziteta u Teksasu. “Nije baš super seksi, ali deluje”, dodaje.
Koliko bi trebalo da smo zabrinuti?
Nova žarišta epidemije ovog virusa u Aziji, Evropi i na Bliskom Istoku neprekidno podgrevaju strah od globalne pandemije. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su prošle nedelje izdali upozorenje da bi Amerikanci trebalo da se spremno suoče s verovatnoćom da će se virus proširiti i na Sjedinjene Države.
Kako da čuvamo sebe i druge?
Često pranje ruku je najvažnija (uz to je najefikasnija i najjednostavnija) stvar koju možete učiniti za sebe, uz obavezan ostanak kod kuće ukoliko se razbolite (što je i inače uobičajena procedura za svaki virus, virusno ili infektivno oboljenje).
Uvek pri sebi imajte/obnavljajte zalihu osnovnih lekova na rok od 30 dana. Potrudite se da uvek imate najnovije informacije/ instrukcije vezane za borbu protiv gripa. Imajte pri ruci osnovne stvari za domaćinstvo. Obezbedite podršku starijih članova porodice (radi redovnog informisanja u vezi prevencije – ali i ukoliko se oni ili vi zarazite; korisno je da svi članovi budu obavešteni o nužnim koracima).
Šta je korona virus?
Ovo je relativno novi virus (odnosno modifikacija već postojećeg). Pod elektronskim mikroskopom, nalikuje “sferi iz koje izbijaju kratki šiljci“ u obliku krune, odnosno „krošnje s klinovima“, razbacanim širom loptaste površine virusa. Korona virus može zaraziti i životinje i ljude, a takođe i prouzrokovati niz respiratornih bolesti – od obične prehlade do opasnijih stanja, poput teškog akutnog respiratornog sindroma ili SARS-a.
Gde se sve ovaj virus proširio?
Od virusa, koji potiče iz kineskog grada Vuhan se razbolelo preko 80 hiljada ljudi u najmanje 33 zemlje, uključujući Italiju, Iran i Južnu Koreju.
Koliko je ovaj virus zarazan?
Prema preliminarnim istraživanjima, korona virus deluje umereno zarazno, slično SARS-u, i verovatno se prenosi putem kijanja, kašlja (kapljično kroz vazduh) i kontaktom sa zagađenim površinama. Naučnici su procenili da bi svaka zaražena osoba mogla da ga raširi na između 1,5 i 3,5 osobe bez efikasnih mera njegovog zadržavanja-sprečavanja.
Tokom epidemije SARS-a – takođe prouzrokovanog korona virusom, s tim što je daleko smrtonosniji – pranje ruku je smanjilo rizik od prenošenja za 30 do 50 odsto, kaže Triš Perl.
Stvar je u tome što Amerikanci u tome nisu baš dobri.
Nakvasite ruke čistom tekućom vodom, a zatim ih premažite sapunom; ne propustite i nadlanice, između prstiju i ispod noktiju.
Ribajte ruke najmanje 20 sekundi (Roditelji ponekad kažu svojoj deci da je dvadeset sekundi otprilike vreme potrebno da dvaput otpevaju pesmicu “Happy Birthday“).
Na kraju ruke dobro isperite čistom, tekućom vodom. Osušite ih čistim peškirom ili pustite da se prosuše na vazduhu.
Ukoliko trenutno nije moguće oprati ruke vodom, možete upotrebiti neko od sredstava za dezinfekciju, ali proverite na nalepnici kako biste bili sigurni da sadrži najmanje 60% alkohola.
Istisnite gel na dlanove, trljajte obe ruke, a zatim s njim izribajte ruke i prste sve dok vam ruke ne postanu suve. Ovaj korak bi takođe trebalo da traje oko 20 sekundi.
Svetska zdravstvena organizacija ima mnogo naporniju tehniku koja može biti i efikasnija.
Operite ruke. Evo i kako
Naučnici kažu da je uobičajena tehnika nanošenja sredstva za dezinfekciju ruku, preporučena od Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), inferiornija od alternativne metode sa dvostruko većim brojem koraka.
„Najbolji način je da operete kožu, pređete je toplom vodom i sapunom, i intenzivno je izribate.“ Šta ako vam kažemo da verovatno pogrešno perete ruke, a da vam taj način preporučuje upravo nauka? Ispada da ne postoji samo jedan, već dva uobičajena, međunarodno prihvaćena (zvanična) načina pranja ruku: jedan koji je preporuka američkog CDC-a, a drugi Svetske zdravstvene organizacije.
S tim u vezi, koja je od ove dve metode bolja?
Istraživači sada znaju. Za svoj eksperiment su kao ispitanike imali lekare i medicinske sestre bolnice u Glazgovu. U studiji objavljenoj u februaru, otkrili su da je metoda Svetske zdravstvene organizacije mikrobiološki efikasnija od CDC-ove. Dakle, SZO ima uputstva koja su delotvornija “na terenu” (i “pod česmom”). A evo kako to ide: metoda CDC-a za pranje ruku ide nekako ovako:
• Protrljajte dlanove • Rukom trljajte prednju i zadnju stranu prstiju sa strane nadlanica, istovremeno ispreplićući prste • Dlanove spojite, ukrštajući prste obe ruke • Međusobno priljubite ukrštene prste obe šake, i ne razdvajajući ih rotirajte dlan o dlan, trljajući ih jedan od drugi kružnim pokretima. Potom priljubite nadlanice obe ruke i učinite isto • Staviti levi palac u desnu ruku (ulegnuće između desnog palca i kažiprsta), čineći njim kružne pokrete. Pratite li nas i dalje?
• U tom slučaju, ispružite prste desne ruke i skupite ih, a onda ih kružnim pokretima natrljavajte o levi dlan. Potom to učinite sa prstima leve ruke, trljajući ih o desni dlan. • U redu. Spremni ste!
Stručnjaci kažu da je uobičajena tehnika nanošenja sredstva za dezinfekciju ruku, preporučena od strane CDC-a, inferiornija od alternativne metode sa dvostruko većim brojem koraka.
Ne primajte isuviše k srcu ukoliko vam se učini kako sve ovo ne vredi i da nema nekog dejstva. Iako ćete metodom koju preporučuje SZO imati čistije ruke (barem tako kažu), samo oko dve trećine lekara i medicinskih sestara obuhvaćenih ovom studijom su kompletno obavili čitavu stvar vezanu za ispravno pranje ruku – za šta je bilo potrebno oko 42 sekunde. A šta je sa tom jednostavnijom metodom, koju preporučuje CDC? Pa, ona traje “samo” 35 sekundi. A ovo je važno jer, kao što znate, u bolnicama su opsesivno posvećeni higijeni ruku.
Prema CDC-u, svake godine oko dva miliona pacijenata oboli upravo u bolnicama. CDC, takođe, procenjuje da lekari i medicinske sestre ispravno peru ruke tek polovinu vremena od onog koje je pravilima propisano. Stoga bi svaka faza pranja ruku mogla biti od važnosti koliko i mikrobiološka efikasnost. Iako se ova studija fokusirala samo na sredstva za čišćenje ruku na bazi alkohola, njen autor kaže da način preporučen od strane SZO podjednako dobar i kada je reč o pranju ruku dobrim, starim, običnim sapunom i vodom – nešto što možete vežbati-upražnjavati kod kuće.
Tehnike protiv zaraznih klica
Koronavirusne infekcije prenose se na isti način kao i mnoga druga respiratorna oboljenja.
Čini se da se virus širi kroz kapljice raspršene u vazduhu usled kašlja ili kijanja kliconoše. Ove mikro-kapljice mogu iz vazduha dospeti na površinu sluzokože usta ili nosa obližnje osobe – u krugu od dva metra – ili se mogu udahnuti, sve do pluća.
Simptomi se pojavljuju u roku od dva do 14 dana i mogu se manifestovati povišenom temperaturom, kašljem i udisajima koji su plići i kraći od udisaja zdravih osoba.
Ako ste već prinuđeni da se nakašljete ili kinete, ne činite to na staromodan način, pokrivajući usta rukama. Ovo samo ostavlja klice na vašim rukama, od kojih je veoma mali korak da stupe i kontakt sa drugim površinama, na kojima se virus može zadržati.
Umesto u šake, kašljite ili kinite u pregib lakta. Na ovaj način je verovatnije da ćete viruse i bakterije sprečiti da dođu u vazduh u obliku mikro-kapljica.
Čuvajte čistim površine u vašem domu. Doktorka Triš Perl napominje da alkohol predstavlja dobar dezinficijens protiv korona virusa.
Korišćene maramice odložite u korpu/kantu za smeće. Ne ostavljajte ih okolo, niti ih prinosite krevetu.
Ukoliko dođe do izbijanja epidemije, šta bi trebalo učiniti?
Globalni „zaštitni znak“ izbijanja epidemije uočljiv je u sveprisutnosti maski za lice na lokacijama pogođenim korona virusom.
Međutim u slučaju da ste zdravi, stručnjaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kao i specijalisti za infektivne bolesti ne preporučuju hirurške maske za lice: Većina ih je previše labava da bi sprečila udisanje virusa.
Ukoliko ste zaraženi, maska može sprečiti širenje virusa sa vas na ostale.
Zdravstveni radnici i oni koji se bave zbrinjavanjem obolelih osoba kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi treba da nose maske. Najefikasnije su takozvane N95 maske, koje blokiraju 95 posto ekstremno sićušnih čestica.
Ako vam maske ne trebaju, i dalje bi bilo razumno i preporučljivo nabaviti zalihe hrane i lekova.
“Ne čekajte zadnji trenutak kako biste obnovili svoje recepte”, preporučuje Margerit Nil. “Želite da imate zalihe dovoljne za barem 30 dana.”
Obavezno nabavite i neophodne potrepštine za domaćinstvo, kao što je deterdžent za veš, a ako imate malu decu, pelene, količinu možda dovoljnu za mesec dana.
Označite veb-lokaciju svog zdravstvenog odeljenja-ustanove u kojoj se nalazi vaš zdravstveni karton i vaš lekar-lekarka, kako biste od njih redovno dobijali pouzdane i ažurirane vesti.
Roditelji će možda želeti da kontaktiraju školu svog deteta kako bi se obavestili o planovima za eventualno ranije otpuštanje učenika kući, ili radi onlajn uputstava okačenih na školskoj veb-stranici. Oni koji imaju starije roditelje ili rođake treba da imaju plan za njih ukoliko se razbole.
Infektolozi svesrdno preporučuju vakcinaciju protiv gripa. A najbolja zaštita starijih osoba od bakterijske upale pluća je, paradoksalno, vakcinisanje dece, kaže dr. Keith Klugman, direktor Programa za plućne bolesti pri Fondaciji Bila i Melinde Gejts.
Ni grip, baš kao ni bakterijska upala pluća ne utiču na smanjenje verovatnoće da osoba naknadno bude opet inficirana korona virusom ili se ozbiljno razboli (dakle, oni koji su ga preležali nemaju imunitet na njega). Međutim, moguće je da korona virus, oštećujući plućno tkivo i ćelije, ujedno može „olakšati“ dobijanje pneumonije kod onih koji takođe obole od gripa ili od bakterijske upale pluća, kaže Triša Perl.
Izbegavanje gripa i bakterijske pneumonije takođe znači da nećete biti u prilici da koristite resurse bolnice, kao ni vreme zdravstvenih radnika.
Pažnja najvećeg broja porodica je, pre svega, usmerena ne na radna mesta već na – edukativne ustanove. Mekinsijev najnoviji osvrt na edukativne metode i procedure usvajanja gradiva pre svega bacaju akcenat na ispitivanje varijabli koje ulaze u konačne odluke o ponovnom otvaranju edukativnih ustanova. Takođe, istraživači ovog instituta su prošle sedmice svoju pažnju usmerili na upravljanje kompanijskim fondovima i gotovinom tokom krize, kao i na izazove budžetiranja zdravstvenih sistema.
