UN: SAD i Kina predvode digitalnu ekonomiju


Ujedinjene nacije u svom prvom Izveštaju o digitalnoj ekonomiji navode da SAD i Kina generišu ogromnu većinu svetskog bogatstva u oblasti digitalne ekonomije.

The Economist

Šamika Sirimane (Shamika Sirimanne), direktorka Odeljenja za tehnologiju i logistiku Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), rekla je medijima da istraživanje za potrebe ovog Izveštaja otkriva da ekonomska geografija digitalne ekonomije ne pokazuje tradicionalnu podelu sever-jug. Stalno je vođena jednom razvijenom i jednom zemljom u razvoju, a to su – Sjedinjene Države i Kina.

Ona je na konferenciji za novinare govorila o pokretanju Izveštaja o digitalnoj ekonomiji 2019. godine u sedištu UN u Njujorku.

Prema ovom izveštaju, SAD i Kina “drže 75 procenata svih patenata vezanih za blokčejn tehnologije, 50 procenata globalne potrošnje na industrijskom tj. „internetu stvari“ (Internet of Things, IoT) i više od 75 procenata svetskog tržišta za rad na računarima po principu otvorenog korišćenja klauda (public cloud computing).

Takođe je naglašen interesantan podatak da ove dve zemlje predstavljaju čak 90 procenata vrednosti tržišne kapitalizacije 70 najvećih svetskih kompanija na digitalnoj platformi.

Sedam “super platformi” – Microsoft, Apple, Amazon, Google, Facebook, Tencent i Alibaba – čine dve trećine ukupne tržišne vrednosti, navodi se u izveštaju.

UNCTAD je isto tako predstavio podatak da Gugl, kada je reč o internet-pretrazi odnosno „surfovanju“ u cilju kupovine/prodaje čini oko 90 procenata globalnog tržišta, a da je Fejsbuk vodeća platforma za društvene mreže u više od 90 procenata zemalja.

Što se tiče Kine, “WeChat (u vlasništvu Tencenta) ima više od milijardu aktivnih korisnika, a zajedno sa servisom Alipay, kompanijom pod okriljem Alibabe, njegovo rešenje za promet novcem obuhvatalo je praktično celokupno kinesko tržište mobilnih plaćanja. U međuvremenu, procenjeno je da će Alibaba imati blizu 60 odsto kineskog tržišta e-trgovine“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je takođe naglasio da se te kompanije agresivno takmiče kako bi ostale u vrhu.

MIT Technology Review

Ovo trgovinsko telo UN-a upozorilo je da dominacija tih platformi vodi koncentraciji i konsolidaciji digitalne vrednosti, a ne smanjenju nejednakosti između i unutar zemalja, apostrofirajući zemlje u razvoju koje tavore na dnu.

Izveštaj ističe ogromne potencijalne koristi od sve veće povezanosti globalne ekonomije, ali poziva i na „usklađene globalne napore na širenju potencijala bogatstva na mnoge ljude koji od toga trenutno imaju malo koristi“.

Rečeno je i da ostatak sveta, posebno zemlje Afrike i Latinske Amerike, znatno zaostaju.

Prema sadašnjim politikama i propisima, takav će se pravac verovatno nastaviti, dodatno doprinoseći porastu nejednakosti, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u uvodnom govoru prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

“Moramo raditi na prevazilaženju jaza između zemalja sa razvijenom digitalnom ekonomijom i onih kod kojih je ova grana tek u povoju ili, čak, i ne postoji,” izjavila je Šamika Sirimane, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije koja je svima od koristi.”

Generalni sekretar UNCTAD-a Mukisa Kituji je rekao da “Moramo odgovoriti na želju ljudi u zemljama u razvoju da učestvuju u novom digitalnom svetu ne samo kao korisnici i potrošači već i kao proizvođači, izvoznici i inovatori, a radi generisanja i zadobijanja većeg obima vrednosti, što je put ka njihovom inkluzivnom prosperitetu. “

On je napomenuo da vlade imaju kritičnu ulogu u oblikovanju digitalne ekonomije definisanjem pravila igre, prilagođavanjem postojećih zakona i donošenjem novih u mnogim oblastima.

“Potrebno je prigrliti nove tehnologije ali na pametan način, poboljšati partnerstva i veće intelektualno liderstvo kako bi se redefinisale strategije digitalnog razvoja i buduće obrise procesa globalizacije”, rekao je prvi čovek UNCTAD-a.

“Moramo raditi na popunjavanju jaza u prisutnosti digitalne ekonomije i visokih tehnologija” napisao je, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Strukovna inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije, koja donosi dobrobiti svima.”

Kathmandu Post

On je naglasio i da višegodišnje globalno usporavanje u direktnim investicijama, trend uzrokovan finansijskom krizom iz 2008. godine, ne treba da brine jedino Afriku jer ona može da očekuje stabilan i konstantan porast ulaganja upravo iz – Kine. Ova dalekoistočna zemlja ne vidi kao prioritet Sjedinjene Države već afrički i latinoamerički kontinent. On je za “Sahara Tribune” rekao da “Afrika treba da iskoristi izvanrednu šansu koja joj se ukazuje i pametno usmeri nove investicione injekcije, “ulaganja koja treba iskoristiti za razvoj trgovine, digitalizacije i obuku u STEM oblastima”.

Kao Generalni sekretar UNCTAD-a, tela UN čiji je glavni zadatak poštena, “fair share” podela znanja, Kituji već godinama zagovara ravnomerno, pravedno i globalno širenje trgovine, znanja i tehnologija – ne samo u teritorijalnom već i u rodnom smislu (UNCTAD OnLine)

On je napomenuo i da današnji profili poslova ali i zahtevi novog doba postavljaju izuzetno velike izazove pred zemlje razvijenog Zapada i Severa, koje takođe shvataju da je rešenje u “promeni navika” njenih građana i svesrdnom prihvatanju lifetime tj. celoživotne obuke/ školovanja, što je jedan od primarnih globalnih ciljeva zacrtanih UN Agendom 2030.

Povodom dokumenta UNCTAD-a „Izveštaj o tehnologiji i inovacijama: Korišćenje graničnih tehnologija za održivi razvoj“ (‘Technology and Innovation Report: Harnessing Frontier Technologies for Sustainable Development’), on  je primetio da „Živimo u vremenu tehnoloških promena koje su bez presedana po svom tempu, obimu i dubini uticaja. Iskorišćavanje tog napretka je najsigurniji put kojim će međunarodna zajednica uspeti da ispuni ciljeve UNDP Agende za održivi razvoj 2030 (Sustainable Development Goals SDI 2030), a radi dobrobiti svih ljudi, svetskog mira i prosperiteta.“

 

Hong Xiao (at United Nations | China Daily Global 

FES, UNCTAD, UN, Tagesschau

Srpska programerska scena: Dobar vetar i mirno more


Rezultati istraživanja programerske scene u Srbiji jasno pokazuju da je sve više žena u struci, da je JavaScript najpopularnija tehnologija, a da su plate seniora porasle, donosi vebsajt StartIt.

“Informatičarke bez granica”: grupu Code4Mitrovica sačinjava 10 srpskih i 10 albanskih devojaka (na slici: Aleksandra Saška Lazarević). Organizatori: Girls Coding Kosovo. Foto: GCK.

Pred vama su dugo očekivani rezultati istraživanja srpske programerske scene. U narednim redovima pišemo o tome u kojim tehnologijama rade domaći programeri, gde su se obrazovali, koliko zarađuju, šta planiraju…

Završeno je i treće istraživanje domaće programerske scene koju sprovodi Startit. Ove godine je 1.108 srpskih programerki i programera odgovaralo na niz pitanja o uslovima u kojima rade, obrazovanju, iskustvima i planovima. U ovom tekstu ćemo predstaviti rezultate koji će dati najširu sliku o našoj programerskoj zajednici.

Ukoliko vas zanimaju rezultati prvog istraživanja iz 2015. godine možete ih naći ovde, a ovde rezultate iz 2017.

Ko čini srpsku programersku scenu?

Za početak, lepa vest je da je i ove godine zabeležen rast procenta žena u ovoj grani — čak 14,5% u odnosu na 12% u 2017. i 11% u 2015. godini. To znači da je Srbija blizu svetskog proseka, a poređenja radi, po istraživanju koje sprovodi Stack Overflow, u SAD developerke čine 11,7% ispitanih.

Što se tiče mesta iz kojih programeri dolaze Beograd je, naravno, prvi. Međutim, primećuje se da se njihov udeo ozbiljno smanjio u odnosu na prethodne ankete — sa 56% na sadašnjih 39,9%. Ove godine čak petina ispitanika zbirno dolazi iz mesta koja pojedinačno ne čine ni 1% scene, što govori o decentralizaciji čitave industrije.Odakle su srpski programeri

Po obrazovanju, ispitanici sa master diplomom su pretekli broj ljudi u industriji koji imaju diplomu srednje škole. Uopšte, ukupan procenat onih sa šestim ili višim stepenom obrazovanja je na prošlom istraživanju iznosio 70,9%, a ove godine se popeo na 73%.

Poslednji stečeni stepen obrazovanja

Naravno, nisu svi završili fakultete i škole „iz struke”. Ipak, od takvih fakulteta, četiri najpopularnija su zadržala svoje pozicije od pre dve godine, s tim što je FTN bitno poboljšao svoj uspeh — za skoro 6%.

  1. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu — 19,34%
  2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu — 13,13%
  3. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu — 9,85%
  4. Prirodno matematički fakultet, Beograd — 6,21%

Visoka škola elektrotehnike i računarstva je pala na šesto mesto sa 4,69%, a za malo ju je pretekao:

  1. Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu — 4,81%

Po senioritetu, postoji gotovo ravnomerna raspodela — 33,2% juniora, 30,4%mediora i 36,4% seniora. Pritom, juniori u proseku imaju 28 godina, mediori su stariji samo godinu dana, a seniori imaju 35. Srpski seniori u proseku rade nešto više od 11 godina, mediori 4 godine i 4 meseca, a juniori su u industriji godinu i po dana.

Ono što stoji kao mračan oblak nad programerskom scenom Srbije i dalje je podatak o tome koliko njih planira da je napusti — 29,6%. Čak 6,6% je već počelo da vuče poteze zbog kojih se verovatno neće naći u našoj sledećoj anketi.

Procenat programera koji je razmišljao da napusti Srbiju

Šta tačno rade naši programeri?

Back-end programeri i dalje čine najveći deo ispitanika sa 46,31%, a slede ih front-end sa 25,22%mobile sa 7,48% i data processing sa 6,9%. Ove godine kao opciju nismo ponudili full-stack developer, jer smo želeli da saznamo šta je primarni posao naših programera. Ipak, njih 4,7% se naknadno izjasnilo upravo kao full-stack, što predstavlja procenat onih koji de facto nemaju samo jedan, primarni zadatak.

Udeo po programerskom profilu

Razvijanje za web dominira u Srbiji sa 71,6%. Ove godine standalone čini 19,6%, a razvijanje za mobilne platforme 8,8%, čime je povećana razlika između ove dve vrste platformi u odnosu na prethodno istraživanje.

Naši developeri postaju disciplinovaniji i sa verzionisanjem koda, pošto ove godine samo 8,5% ništa ne koristi, u odnosu na prethodnih 10%. Od onih koji verzionišu, 81,5% je na Gitu.

Ono gde se razlikujemo od svetskog proseka je omiljeni operativni sistem za razvoj. Dok je Linux u svetu izbio na prvo mesto, kod nas je on i dalje treći sa 23.7%, iza Mac OSa sa 25,1% i Windowsa sa 51,2%.

Prethodno istraživanje je pokazalo da su Java, PHP i JavaScript najpopularnije tehnologije među našim developerima. Međutim, i tada su razlike između ove tri tehnologije bile veoma male.

Ove godine raspored je promenjen. Najpopularniji je JavaScript sa 21% ispitanika koji pretežno rade u njemu, a na drugom mestu Java sa 18.2%. Skok je napravio C#, koji je sa 16,5% pretekao PHP za koji se izjasnilo 12,5% ispitanika. Python i kod nas, kao i u svetu, beleži kontinuiran rast, pa se sada nalazi na petom mestu sa 8,9%.

Dominantan programski jezik u kome rade srpski programeri

Ubedljivo najveći deo ispitanika želi da nastavi da se usavršava u svom dominantnom programskom jeziku. Svejedno, zanimljivo je da su Python, Go, Kotlin i Swift za domaće developere mnogo češće želja nego okruženje u kome zapravo rade.

Dominantan vs željeni programski jezik

Na koji način su zaposleni domaći developeri?

Tradicionalni vid zapošljavanja (u firmama) beleži pad. Umesto 86% iz 2017. godine, sada se 81% zapošljava na taj način. Isključivo frilensingom se bavi skoro 8% ispitanika. Vlasnici firmi koje zapošljavaju druge ljude čine 5,5%, a isti procenat je i onih koji u trenutku popunjavanja upitnika nisu imali posao.

Naravno, među tradicionalno zaposlenima postoji i nezanemarljiv broj onih koji rade „sa strane”. Čak trećina ispitanika je odgovorila da frilensuje pored redovnog posla. U proseku, 42% njih tome posvećuje manje od pet sati na nedeljnom nivou, 25% između pet i deset, a 5% više od dvadeset sati.

Što se tiče planova za budućnost, nešto manje od 30% ispitanika bi želelo da pokrene sopstveni biznis. Skoro duplo veći procenat frilensera već radi na tome nego tradicionalno zaposlenih.

Da li planiraju da pokrenu sopstveni biznis

Najveći broj današnjih preduzetnika, skoro 60%, pre osamostaljenja radio je u nekoj drugoj firmi, a nešto više od petine je pravo sa studija uletelo u preduzetničke vode.

Čime su se naši preduzetnici bavili pre preduzetništva

Primećuje se mali porast broja onih koji rade u firmama stranog porekla — sa 38% na 40% — nauštrb onih koji rade u firmama domaćeg porekla —n sa 49% na 47%. Ostalih 13% čine firme koje se nalaze u mešovitom vlasništvu.

Dve trećine programera ne radi prekovremeno, ali ono što bi svakako moglo da se popravi je činjenica da je samo 56% onih koji rade kompenzovano na bilo koji način.

Koliko su naši programeri zadovoljni na poslu?

Čak 72,7% srpskih programera svoje zadovoljstvo na poslu ocenjuje sa najmanje 8. Prosečno, ocena za čitavu granu iznosi 7,66.

Ocena zadovoljstva na poslu

Sličan prosek se održava i kada posmatramo zadovoljstvo na poslu u odnosu na mesto rada, kao i zadovoljstvo u odnosu na tehnologiju. Od većih centara, najzadovoljniji su programeri koji rade u Subotici sa prosečnom ocenom 8,07. Za njima slede programeri u Nišu sa 7,79Novom Sadu sa 7,76Beogradu sa 7,64 i Kragujevcu sa 7,5. Od tehnologija najzadovoljniji su oni koji rade u C++ sa 8,62Pythonu sa 8,05JavaScriptu sa 7,92SQLu sa 7,91 i Javi sa 7,58.

Ne treba biti preterano mudar i zaključiti da oni koji su kompenzovani za prekovremeni rad osećaju veće zadovoljstvo od onih koji nisu. Ipak, nije na odmet napomenuti da je njihova prosečna ocena 7,85, nasuprot 7,05 od njihovih kolega koji imaju manje sreće sa svojim poslodavcima.

Od pogodnosti na poslu, naši programeri najčešće imaju fleksibilno radno vreme — čak 77% ispitanika. Od kuće može da radi nešto više od dve trećine njih, a polovina ima službena putovanja. Ne zaostaju mnogo ni dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni plaćene obuke i treninzi.

Pogodnosti na poslu

Kako poslodavci i radnici pronalaze jedni druge?

Na sledećem grafiku se može videti da poslodavci najčešće kontaktiraju potencijalne zaposlene preko specijalizovanih platformi, poput LinkedIna, i to u 73% slučajeva. Juniore kontaktiraju i preko emaila, a pametan korak je i da se prijave na neko dešavanje u organizaciji poslodavca, posle čega ponekad mogu da očekuju poziv. Naravno, sa porastom senioriteta raste i šansa da će ih neko prvi kontakirati, umesto da oni to sami rade.

Na koje načine poslodavci prilaze potencijalnim zaposlenima

Ipak, iako su platforme poput LinkedIna daleko najpopularnije za stupanje u kontakt sa potencijalnim zaposlenima, oni koji trenutno imaju posao su do njega najčešće dolazili preko preporuke. Za juniore, koji još uvek nisu uspeli da steknu kontakte u industriji, najsigurnije je da se prijavljuju na oglase.

Kako su naši programeri došli do trenutnog posla

Ukoliko poslodavci žele da postanu privlačniji za potencijalne zaposlene, mogu da im pruže neke od uslova koje su ispitanici izdvojili kao glavne razloge zašto su prihvatili trenutne poslove:

  1. Zanimljivi projekti — 33%
  2. Dobar odnos količine posla i plate — 25%
  3. Viša plata — 18%
  4. Kvalitetniji odnos sa poslodavcem — 12%
  5. Bolji tim — 10%
  6. Bolje radno vreme — 2%

Plate

Stigli smo i do dela koji verovatno sve najviše zanima. Naše istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da juniori u proseku zarađuju 700€, mediori 1.299€, a seniori 2.261€.

Najnoviji rezultati pokazuju da je prosečna neto plata juniora ostala praktično ista — 696€. Međutim, prosečna neto plata mediora je porasla na 1.444€, a seniora na 2.619€.

Ako uzmemo u obzir tehnologiju u kojoj rade, u proseku najviše zarađuju programeri koji koriste Elixir, Go, Objective-C, C++ i Kotlin. Za juniore je najisplativiji C++, za mediore Elixir i C++, a za seniore Go.

Formalno obrazovanje je dobar pokazatelj visine plate kojoj programeri mogu da se nadaju: viši stepen – više para.

Prosečna plata u odnosu na stepen stručne spreme

Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovoj anketi, a onima koji su zainteresovani na sajtu OpenData inicijative dostupni su podaci u otvorenom i mašinski čitljivom formatu. Ove godine smo prvi put otvorili podatke uz pomoć Heapspace zajednice, i to ne samo za ovu već i za prethodne dve ankete.

Napomena: Za potrebe ovog istraživanja iz originalnih podataka su izbačeni outlier-i (tj. neobične vrednosti), ali smo otvorili netaknute podatke jer smatramo da je fer prema zajednici da dobije sve podatke koje smo prikupili.

Raspolućena duša Nemačke: 30 godina od pada Berlinskog zida


Nemačka će ovog novembra proslaviti 30. godišnjicu pada Berlinskog zida. Ovom zemljom, međutim, preovladava mračno raspoloženje, a “navijača” koji danas zagovaraju ujedinjenje dve Nemačke će biti tek šačica i tek sporadično – posebno na istoku, donosi New Europe.

Kandidatkinja AfD-a, Spring-Raeumschuessel sa bivšeg komunističkog Istoka rekla je da nemačka kancelarka Angela Merkel “ništa nije razumela”

Danas se više od trećine stanovnika bivše Istočne Nemačke opisuje kao građani druge klase. Suprotno njihovim očekivanjima – u vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine – istočni deo zemlje (bivši DDR) nije postao tako bogat kao zapad. Iznenađujuće je što Istočni Nemci danas razmišljaju, osećaju i glasaju drukčije nego Zapadni Nemci. U stvari, Nemačka je jedna zemlja sa dve duše.

Poslednji dokazi za to stigli su 1. septembra, kada je ksenofobična desničarska Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, AfD) obezbedila čvrsto drugo mesto na regionalnim izborima u istočnonemačkim pokrajinama Saksoniji i Brandenburgu, sa 27,5% odnosno 23,5% glasova. U zapadnonemačkim “državama” (samostalnim federalnim jedinicama) izborni udeo AfD-a je obično polovina od procenta dobijenog na istoku.

Politička podela Nemačke na istok i zapad odražava oštre ekonomske razlike. Između 1991. i 1996. godine, prihod po glavi stanovnika u Istočnoj Nemačkoj povećao se sa 42% na 67% nivoa primanja radnika iz zapadne Nemačke. Ali i 20 godina nakon 1996. godine, ova brojka se popela samo na 74% (tj. za sedam odsto). Drugim rečima, proces ekonomske konvergencije između Istočne i Zapadne Nemačke posle 1989. godine u velikoj meri se zaustavio pre oko 25 godina. Prognoza bivšeg kancelara Nemačke Helmuta Kola iz 1990. godine o „cvetajućim krajolicima“ na Istoku još uvek se nije ostvarila.

Ekonomska konvergencija unutar Nemačke uglavnom je zastala kao rezultat političkih odluka. Uoči ponovnog ujedinjenja u oktobru 1990. godine, vlada Zapadne Nemačke odlučila je preko noći da liberalizuje trgovinu sa Istočnom Nemačkom. Uklonjene su sve prepreke za protok kapitala i radne snage, a „Ostmark“ (istočna marka) u Istočnoj Nemačkoj pretvorena je u „Nemačku marku“ (Deutsche Marks) po stopi od 1: 1 za manje iznose i 2: 1 za veće iznose. Valutna reforma uzrokovala je porast zarada građana Istočne Nemačke do nivoa radnika Zapadne Nemačke, iako je istočna produktivnost iznosila samo 10% od one na Zapadu. Kao rezultat toga, proizvodni sektor Istočne Nemačke je preko noći bankrotirao, a njene firme izgubile su sva svoja istočnoevropska tržišta.

Vlada Istočne Nemačke je 1990. osnovala novi super-autoritet, tzv. Trojhandanštalt ili kraće Trojhand (Treuhandanstalt), istočnonemačku agenciju koja je nakon pada Berlinskog zida trebalo da izvrši privatizaciju socijalističkih fabrika i preduzeća, kako bi se pomoglo proizvođačima ove zemlje da prežive tranziciju. Agencija je privatizovala i prodavala istočnonemačke kompanije i imovinu zapadnim firmama, često po simboličnoj ceni od jedne nemačke marke u zamenu za garancije za posao nekvalifikovanim radnicima, sigurnost tržista, plasman i neki profit. Ova ogromna subvencija dala je zapadnonemačkim firmama podsticaj da se presele na Istok, iako su niske plate radnika na istoku izgubile svoju komparativnu prednost. Program je izvrsno funkcionisao: do 1994. godine, privatizaciona agencija Treuhandanstalt je prodala skoro sve istočnonemačke firme zapadnim investitorima, a agencija je rasformirana.

Jedno vreme je ekonomija istočne Nemačke naglo rasla i počela da dostiže zapadnu Nemačku. Ali, bez Trojhanda, koji je dotad „dolivao“ dodatne subvencije, zapadne firme nisu želele da ulažu u Istočnu Nemačku. A kako su investicije presušile, proces konvergencije Istoka se zaustavio.

Istočni Nemci su, u međuvremenu, mrzeli Treuhandanstalt i smatrali ga za telo koje dragocenu imovinu „naroda i države“ ustupa zapadnim firmama. Prvi predsednik agencije, Detlev Rohveder (Detlev Rohwedder) ubijen je 1991; čak i danas, dve populističke nemačke stranke – levičarska Die Linke i desničarska AfD – okrivljuju ovu organizaciju za ekonomski položaj i „zli usud“ bivše Istočne Nemačke.

Posle 1989. godine, Istočnim Nemcima je rečeno da ne postoji alternativa Treuhandanstaltu, jer nisu imali kvalitetne proizvode koje bi mogli da prodaju. Ali zakon uporedne prednosti (tj konkurentnost cena na osnovu niskih troškova proizvodnje), funkcioniše po ključu da država uvek ima šta da proda ako su plate i cene dovoljno niske. Nažalost, visoke plate i cene proistekle iz reforme valute 1990. sprečili su da ekonomija Istočne Nemačke napreduje poput ostalih istočnoevropskih država nakon pada komunizma.

Narativ o tome da se „nema šta prodati“, kao i da je „niska vrednost proizvodnog sektora“, imao je štetan uticaj po psihu istočnih Nemaca. Ljudi su osećali da su u zahuktaloj tržišnoj ekonomiji obezvređeni, a samim tim su počeli da gube i osećaj sopstvenog dostojanstva. Autorka ovih redaka, Dalija Marin je devedesetih godina radila na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, na istoku grada, i iz prve ruke iskusila je ovaj osećaj obezvređenosti, koji je i te kako prisutan među Istočnim Nemcima.

Najveća greška nemačke vlade bila je, međutim, „demontaža“ Treuhandanstalta nakon što su svi pogoni, fabrike, preduzeća i proizvodna sredstva na Istoku prodati. Umesto toga, ova je agencija trebalo da nastavi da nudi subvencije stranim firmama spremnim da ulažu u Istočnu Nemačku, ne bi li na taj način kompenzovali nerealno visoke „subvencionisane“ plate, koje su u tom momentu primali Istočni Nemci a u svrhu „podizanja tasa na vagi socijalne pravde“ u odnosu na primanja zapadnih Nemaca.

Ali, nikada nije kasno da Nemačka ponovo pokrene proces ekonomske konvergencije. Ohrabrujuće je to što nemačka vlada trenutno raspravlja o tome kako stvoriti ekvivalentne uslove života (gleichwertige Lebensverhältnisse) i na istoku i zapadu zemlje. Ponovnim uvođenjem ekonomskih podsticaja za strana ulaganja u Istočnoj Nemačkoj, kreatori „svenemačke“ politike još uvek bi mogli da doprinesu „procvatu istočnonemačkog pejzaža“ koje je Kol sa toliko elana zazivao.

Berlinski zid (1961), uoči njegovog završetka (foto:NATO) 

Štaviše, ekonomski oporavak na istoku ne bi doneo samo materijalne koristi. „Uspon nemačkog istoka“ takođe bi doprineo zalečenju psiholoških ožiljaka i raspolućenosti Nemačke na „istočne“ i „zapadne“ Nemce. Na taj će se način umanjiti i verovatnoća da istočni Nemci i dalje glasaju za ekstremističke partije koje se hrane njihovim strahovima.

Dalia Marin je profesorka ekonomije na Mašinskom fakultetu u Minhenu (Technische Universität München, TUM) i istraživač pri Centru za ekonomske politike

 

New Europe

Germany’s divided soul

Napomena: iako je tek naknadno primećeno da se prevod ovog teksta Dalije Marin pre nekoliko sati pojavio i u našim medijima (Danas), i to pod gotovo istim naslovom (jer se drukčije, po logici, i nije mogao “prepevati”), izuzetno nas je obradovala činjenica da je ovo, na neki način pohvala autorki – Daliji Marin; a ona će već “na neki volšeban način” doznati da je bila “predmet obožavanja nekolicine entuzijasta sa brdovitog Balkana”. 

Tesla “trojka” vs. “nešto” sjajno iz Kine


Svrha ovog teksta je čista zabava sa tek prstohvatom ozbiljnosti (jer su podaci autentični). Dakle, “uporedna zabava”: s jedne strane je Tesla Model 3 i, nasuprot ovom kompaktnom luksuznom sedanu, 20 kineskih EV-ova koji nekako liče na Forda Raptor, ali s nalepnicom „Jeep“ na njima. 

Vreme je za “male Šerloke” koje smo pre nekog vremena ostavili u ovoj priči. Recimo da ste odlučili da je pravo vreme da napravite skok ka električnom automobilu, i, recimo, da u staroj, već natruloj papirnoj kesi slučajno imate nekih 35.000 dolara “niotkuda”. Tu su brojne mogućnosti, ali želim da se usredsredim na dve najčešće opcije koje se dobijaju unakrsnom pretragom. Da li bi trebalo da kupite, recimo, jednog Teslu „trojku“ ili 20 ovih čudnih kineskih, praktično bezimenih elektro-vozila, koji su pomalo nalik na umanjene verzije Fordovog modela Raptor iz Alibabe? Ovo nije lak izbor, ali tu sam da vam pomognem, piše Džejson Torčinski za Daily Jalopnik. Ideja o “elektro-autiću” je potekla sa Zapada, ali je ovo kinesko vozilo “začeto” u Kini… da bi, potom, prešlo granice istoka i u punom sjaju opet zablistalo na Zapadu…

Za ovo poređenje takođe postoji neobično aktuelan ugao i perspektiva: pre samo nekoliko dana šef Alibabe Džek Ma je raspravljao s izvršnim direktorom Tesle Elonom Maskom na Svetskoj AI konferenciji u Šangaju. U slučaju da vam deo ovog nadmetanja tipa „Alibaba protiv Tesle“ nije bio dovoljan, rado ću vam pružiti jedan nadasve zabavan „pregled situacije“.

Pogledajmo naše konkurente ovde: većina ljudi je upoznata sa Teslinim modelom 3, elegantnom električnom limuzinom sa četvoro vrata i oko 258 konjskih snaga a sa dometom od nešto preko 350 kilometara. U svojoj najzastupljenijoj verziji cena mu je  35.000 dolara.

Automobil Alibaba čini se da je Furkika Fur-RAPTOR i predstavlja, jedno malo „kutijasto“ vozilo sa četvoro vrata sa prednjim trapom dizajniranim po ugledu na SUV, i koji, kako se čini, smišljeno pripada automobilu Ford F-150 Raptor:

Iz nekog razloga, mnoge od ovih slika na šasiji imaju i nalepnice „Jeep Electric Vehicle“ zalepljene sa strane (obično na vratima), iako uopšte nemaju nikakve veze sa džipovima. Fur-RAPTOR ima motor od 1200 vati, za koji mislim da dolazi – može li to biti u redu? – ispod dve konjske snage ili tako nešto? Nisam baš siguran, ali u svakom slučaju nije toliko (odgovor: 1.609ks).

Pa ipak, može da razvije brzinu od 35km/h, i premda nije dat tačan i zvanično objavljen domet, ima bateriju od 53 ampera. Teslin model 3 poseduje bateriju sa preko 200 ampera, ali sa mnogo više zahteva prema njoj, pa napravimo ovde „školovano“ nagađanje: ako jeftinija kineska vozila male brzine imaju prosečan domet od oko 120 kilometara, hajde da kažemo da ovaj jeftini ima domet od oko 80 kilometara.

A ova “stvar” je jeftina: za 1.650 dolara ćete dobiti jedan takav, zbog čega smo u mogućnosti da uzmemo 20 komada i da i dalje budemo „dobri“ u okviru našeg budžeta koji je u visini cene jednog Tesle 3, to jest od 35.000 dolara.

Pa, hajde da vidimo koji je izbor bolji: jedan Teslin model 3 ili 20 Furkika tip Fur-RAPTOR? Hajde i to da saznamo uz infografiku ispod:

Holy _hit, pazi ti to…(?) Mrtva trka – nerešeno.

Što je, u stvari, sjajna vest, jer to znači da jednostavno ne možete pogrešiti bez obzira na to kakav izbor napravili: bilo da je to poznati premium status EV-a u koji spada Tesla 3, ili flota čudnih, malih nadasve simpatičnih polu-kopija mini-električnih “monstruma”.

Precenjujući sebe (Tesla 3) i ne uočavajući šta se zaista dešava oko vas, gubi se iz vida jedna šira, realnija slika; gubi se iz vida svrha, funkcionalnost i ono što je zaista potrebno uraditi da bi se izašlo u susret zahtevima “običnog” čoveka.

U kakvim fascinantnim vremenima živimo.

 

priča (Jason Torchinsky) i slike: Jalopnik.com

 

Kada je počeo antropocen?


Čovek je počeo da transformiše Zemlju mnogo ranije nego što smo mislili, donosi portal Popular Science.

Stotine arheologa objedinilo je svoje podatke kako bi dobilo širu sliku uticaja čoveka na našu planetu.

Ljudska vrsta danas menja planetu neviđenom brzinom. Uprkos pretnji klimatskim promenama, povećavamo emisiju fosilnih goriva. Ugrozili smo i do milion vrsta životinja i biljaka i izmenili pejzaž preko 70 procenata kopnene površine bez leda.

Iako je današnja ogromna globalna promena neuporediva s prošlošću, to ne znači da drevna društva nisu ostavljala uticaja na životnu sredinu. U stvari, ljudi su uveliko menjali Zemlju i pejzaž koju su naseljavali u poslednjih 3.000 godina, sugeriše istraživanje objavljeno u četvrtak (29. avg, 2019) u časopisu Sajens.

Nemamo neki zavidan broj arheoloških podataka o tome kako su drevni ljudi živeli i koristili svoju zemlju, odnosno tle na kojem su imali svoja staništa. Ali modeli kojima raspolažemo imaju tendenciju potcenjivanja veličine teritorija koje su drevne civilizacije koristile tokom potrage za hranom, u poljoprivredi i za ispašu stoke, navodi se u studiji. Te simulacije su koristile procene broja ljudske populacije za te periode, da bi se dobila koliko-toliko vernija slika korišćenja zemljišta u drevno doba. Ali, ovo „zabacivanje udice“ je u suštini zasnovano na brojnim pretpostavkama a na samo nešto malo podataka“, kaže Erl Elis, naučnik za životnu sredinu na Univerzitetu u Merilendu i jedan od autora ove studije.

Nije da nemamo nikakve informacije koje opisuju ljudsku aktivnost u ta vremena – radi se o tome da su informacije raštrkane u nebrojenim radovima stotina arheologa širom sveta. Niko, međutim, nije posvetio malo vremena kako bi se malo „odmakao“ i pogledao širu sliku. Tako su Elis i njegov tim odabrali 255 arheologa da ispune upitnik o upotrebi zemljišta u rasponu od pre 10 hiljada godina pa do 1850. Njihovo znanje pokrivalo je 146 područja koja obuhvataju sve kontinente, osim Antarktika.

Arheo-botaničari su otkrili najstarije dokaze o pravljenju hleba na lokalitetu na severoistoku Jordana. Procenjuje se da su nalazi stari 14.400 godina, a otkriće pokazuje da su drevni lovci-sakupljači pravili i jeli hleb 4.000 godina pre neolitske ere i uvođenja poljoprivrede. Toliko o tome da je “paleo ishrana” bez žitarica bila u to vreme jedini način ishrane, kako se dosad pretpostavljalo

Ova nastojanja nisu prošla nezapaženo na terenu. „Verujem da je proučavanje velikih globalnih obrazaca kroz prostor i vreme osnovni doprinos koji arheologija može pružiti proučavanju ponašanja čoveka i čovečanstva kroz istoriju“, kaže Robert Keli, arheolog sa Univerziteta u Vajomingu, koji nije bio uključen u projekat.

„To je važan rad“, rekao je Džon Vilijems, paleo-ekolog sa Univerziteta u Viskonsinu za Njujork tajms. “Arheologija, korak po korak, ulazi u svet velike količine podataka (big data).”

Objedinjavanje svih ovih podataka otkrilo je da su još pre 3.000 godina poljoprivredne, stočarske i lovačke aktivnosti preobrazile planetu. A pre 10.000 godina, lov i stočna hrana bili su uobičajeni u 82 odsto proučavanih područja. „Pokazali smo da su lovci-sakupljači uglavnom koristili zemljište na globalnom nivou još pre 10.000 godina“, kaže Ellis. “Oni su se nalazili gotovo posvuda u to doba, i koristili su ogromne teritorije.”

Ova mapa globalnog obima ishrane možda je prva takve vrste, prema Lukasu Stivensu, arheologu sa Univerziteta u Pensilvaniji i vodećem autoru ovog naučnog rada. „Ne postoji model za pribavljanje podataka o tome kako su ljudi pre 10 milenijuma tragali za hranom i zemljištem, kako su osvajali prirodu“, kaže Stivens. „Prisutan je veliki jaz u našem znanju o korišćenju teritorija i resursa u prošlosti.“ Ono što je važno je da ovaj način života – koji je svojevrsni zahvat u mnoštvo aktivnosti – može dramatično izmeniti zemlju i životnu sredinu. Na primer, brojna društva bazirana na traganju za lovinom koristila su vatru da bi „očistila“ šumska područja, na primer – za lov.

Pre oko 6.000 godina, poljoprivreda i pastirstvo (uzgoj stoke) počeli su da rastu širom planetarnih područja, dok je lovački način života počeo da uzmiče. U to vreme je 42 procenta istraživanih regiona imalo poljoprivredu. Istraživanja su, takođe, otkrila da je intenzivna poljoprivreda – odnosno godišnja proizvodnja useva – počela mnogo ranije nego prethodne procene. U 27 regija, početak poljoprivrede otpočeo više od hiljadu godina ranije nego što je procenjeno modelom nazvanim HYDE (istorijska baza podataka o globalnom okruženju, History Database of the Global Environment). „Uočavamo periode intenzivne poljoprivrede koji hronološki idu daleko dublje u prošlost od današnjih procena, i to u rasponu od stotina pa do hiljada godina; ove aktivnosti obrađivanja zemlje prisutne su u većini regiona sveta koji danas imaju poljoprivredu,“ kaže Elis. “Radi se o daleko dubljem uvidu o vremenu kada su ljudi prvi put otpočeli da se bave poljoprivredom neprestano i u kontinuitetu, širom Zemlje.”

Rezultati mogu pomoći da se „doteraju“ modeli poput onih koji se koriste za predviđanje klimatskih promena, kaže Elis. Ali ono što mu se čini najzanimljivijim je kako ovi najnoviji nalazi predstavljaju sjajnu ilustraciju koliko su dugo ljudski životi bili isprepletani sa okolinom, što je ideja koja doprinosi današnjim naporima u očuvanju prirode, resursa i životne sredine. U nekim regionima, biljke i životinje su se možda razvile u kontekstu korišćenja zemlje od strane ljudi. „Dakle, kada razmišljamo o očuvanju, moramo uključiti i znanja onih ljudi koji su potekli i žive na tim područjima, znanja ‘lokalaca’ koji čuvaju predanja iz prošlosti“, kaže Elis.

Otkrića mogu takođe dodati dosta “poriva & goriva“ za žestoku raspravu arheologa i geologa o antropocenu, predloženoj geološkoj epohi definisanoj ljudskim uticajem. Iako debeo samo oko milimetar na „rolni toalet-papira Zemljine istorije“, neki naučnici tvrde da mi tako duboko menjamo Zemlju da ovaj period zahteva i formalni geološki opis i „zavođenje u knjige“. U maju ove godine je održan panel pod nazivom Radna grupa za antropocen (Anthropocene Working Group), koja je „izglasala“ da se za početak tog perioda uzme sredina 20. veka: vreme brzog rasta stanovništva, ubrzane upotrebe fosilnih goriva i prvih eksplozija atomske bombe.

Elis, koji je član radne grupe, ne slaže se sa tim potezom. “Nema sumnje da imamo dramatično ubrzanje ljudske transformacije Zemlje koje je otpočelo u to vreme”, kaže on. “Ali, s obzirom na prethodno rečeno, trebalo je hiljade godina da ovaj “teretni voz” ubrza… Ne možete razumeti dubinu naše transformacije Zemlje bez razumevanja ovog daleko dubljeg ubrzanja tokom dugog vremenskog perioda.”

 

Popular Science

Pacifički optički kabl: veza koja ništa ne povezuje


Gugl i Fejsbuk, ali i mnogi drugi američki preduzetnici koji su uložili stotine miliona dolara u Pacifički optički kabl (Pacific Light Cable Network, PLCN) doživeli su težak udarac od svoje vlade. Naime, američke bezbednosne procene su “spustile rampu” na ovaj poduhvat. Time je ovo veoma skupo ulaganje preraslo u finansijski šok, bez izgleda da će im se investicija vratiti, a kamo li isplatiti.

Submarine Networks

Najnovija žrtva trgovinskog sukoba između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi biti novi, delimično podmorski kabl koji povezuje Hong Kong i Los Anđeles. Projekat polaganja optičkog kabla na dno Pacifika obećava „velike brzine, nisku latenciju i sigurniju propusnost za sve korisnike interneta“, a projekat su podržali američki tehnološki orijaši Google i Facebook (među ostalima). Ovo je najnoviji primer na koji način američka industrija i preduzetnici postaju “kolateralna šteta” međunarodne “visoke politike”, bivajući neprestano na udaru eskalirajućeg trgovinsko- tehnološkog rata između ove dve supersile.

Teško da je iznenađujuće to što je ovakva, direktna veza između dve zemlje pokrenula pitanja nacionalne bezbednosti – imajući u vidu paralelnu globalnu raspravu o kompaniji Huawei i 5G mobilnoj tehnologiji, ali i sopstvenim ulogama u prenošenju podataka internetom širom sveta. Prema izveštaju objavljenom u međunarodnom poslovnom dnevniku Wall Street Journal, “američki zvaničnici žele da blokiraju” ovaj projekat, „a shodno proceni američke nacionalne bezbednosti i uz opciju ‘razmatranja’ pravila o internetskom povezivanju Sjedinjenih Država i Kine.”

Pacific Light Data Communication u ovaj svoj projekat ulaže 300 miliona dolara za 12.8 hiljada kilometara optičke internet-veze, “kako bi se instalirao prvi podvodni kabl koji direktno povezuje Hong Kong i Sjedinjene Države.” Problem je u – vremenu. Tokom međuagencijskog panela za ocenjivanje (bezbednosti), koji je vodilo Ministarstvo pravde, direktna veza između SAD-a i Kine, podržana od strane kineskog investitora (Pekinška kompanija Dr. Peng Telecom & Media Group – jedan od najvećih kineskih domaćih telekomunikacionih igrača), nije mogla doći u osetljivijem trenutku.

Po ocenama bezbednosnih rizika po telekom mreže, koje su se čule na ovom američkom panelu za evaluaciju komunikacija, poznatijeg kao „Team Telecom“, ovo bi bio korak bez presedana. Dosadašnji projekti koji povezuju SAD sa Kinom odobreni su, uz garancije da se „američka taktika sastoji u preduzimanju koraka kako bi se „strani faktor“ blokirao ili mu se uskratio internet saobraćaj“. Ali, vremena su se promenila pa, zapravo, teško da je iznenađujuće što „panel“ razmatra svoj “pristup” i želi blokadu ove veze – a s obzirom na širi kontekst.

 

Zak Doffman je stručnjak za kibernetsku bezbednost, pitanja privatnosti i masovnog nadzora

 

Forbes

Vladimir Velickovic, les versants du silence


Vladimir Velickovic, les versants du silence L’artiste présente sa propre exposition : Un parcours thématique exceptionnel, au Musée des Abattoirs à Toulouse, 2012 (link)