Li Kećijang: poboljšanje poslovne klime je naša obaveza



Premijer Li Kećijang sastao se u utorak sa predsednikom Svetske banke Dejvidom Malpasom na sastanku lidera u Žongnanhaju, nekadašnjem delu “Carske bašte” i “Zabranjenog grada”  u Pekingu. [Foto: Wu Zhiyi/China Daily]

Premijer Li Kećjang ponovo je potvrdio predanost Kine poboljšanju poslovnog okruženja produbljivanjem reformi kako bi se pojednostavile administrativne procedure, uz uvođenje velikih poreskih olakšica i smanjenja naknada (taksi).

Li je na sastanku u utorak sa predsednikom Svetske banke Dejvidom Malpasom rekao da će zemlja svoje poslovno okruženje uskladiti s tržišnim principima, međunarodnim standardima i vladavinom prava kao sastavnim delom napora radi unapređenja visokokvalitetnog razvoja.

On je ukazao na saradnju Kine sa Svetskom bankom, s kojom usklađuje svoje korake u pravcu reformi i otvaranja ka svetu, a što doprinosi ekonomskom rastu ove zemlje. Globalna slika je složena i fluidna, a kineska ekonomija se suočava sa raznim rizicima i izazovima, rekao je on.

Dalja saradnja između Kine i Svetske banke će pomoći još efikasnijem smanjenju siromaštva, kao i postojećeg jaza između razvijenih i zemalja u razvoju, uz obezbeđivanje održivog ekonomskog razvoja, rekao je on.

Kao učesnik, arhitekta i aktivni činilac trenutnog međunarodnog ekonomskog i finansijskog sistema, Kina je spremna da produbi saradnju sa Svetskom bankom i zajednički promoviše globalni razvoj i prosperitet, rekao je Li.

Kina, najveća zemlja u razvoju u svetu, spremna je da ispuni svoje međunarodne obaveze i dužnosti kao i da istovremeno osigura sopstveni razvoj, dodao je on.

Li je takođe pozvao Kinu i Svetsku banku da prodube svoje kooperativno partnerstvo time što će svetskoj javnosti poslati zajednički pozitivan signal o pridržavanju (ekonomskoj) globalizaciji i podsticanju globalnog razvoja i prosperiteta.

Malpas, koji je u aprilu izabran za 13. predsednika Grupe Svetske banke, pohvalio je dostignuća Kine u ekonomskom rastu.

On je rekao da je kineski premijer lično uključen u inovativne procese kineske ekonomije, kao i unapređenju zaštite životne sredine. “Radujemo se saradnji sa Vama u razvoju rešenja za postojeća pitanja, kako u Kini, tako i u svetu”, rekao je on.

Svetska banka je u svom godišnjem izveštaju Doing Business 2019 prepoznala napore Kine koja je prošle godine učinila puno kako bi poboljšala svoje poslovno okruženje; Kina se, po ovom izveštaju, popela na 46. poziciju globalne lestvice 190 svetskih ekonomija, u odnosu na 78. mesto koje je zauzimala godinu dana pre (2017). U izveštaju, objavljenom u novembru, navodi se prisutnost kineskih reformi u brojnim oblastima, uključujući smanjenje administrativne birokratije, što je ovu zemlju svrstalo među 10 zemalja koje su ove godine napravile najveće i najbolje pomake.

Malpas se u utorak sastao i sa Ji Gangom, guvernerom Narodne banke Kine, centralne banke ove zemlje.

 

Xu Wei WEI | China Daily | Updated: 2019-06-12 04:16

Alexa, molimo vas da nam objasnite mračnu stranu veštačke inteligencije


Prošle godine je Kejt Kroford (Kate Crawford), profesorka Univerziteta u Njujorku i šef istraživačkog centra za veštačku inteligenciju krenula da proučava “crnu kutiju” procesa koji se dvijaju unutar izuzetno popularnog Amazonovog uređaja Echo.

Kroford nije u ispitivanju postupalo onako kako biste očekivali kada je reč o pristupanju veštačke inteligencije – naime, proučavajući algoritme, računarske sisteme i slično. Umesto toga, ona se udružila sa Vladanom Jolerom, srpskim akademičarem, kako bi mapirali lance snabdevanja, sirove tj neobrađene podatke i radnu snagu koja je u osnovi Alexe, izdanka sa kojim korisnici komuniciraju pomoću uređaja Echo. Vladan Joler je osnivač SHARE Fondacije i profesor na odseku za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Joler vodi SHARE Lab, istraživačku laboratoriju za proučavanje podataka usmerenu ka istraživanju različitih društvenih i tehničkih aspekata, nevidljivih infrastruktura, algoritamske transparentnosti, eksploatacije rada i mnogih drugih fenomena nastalih razvojem i upotrebom savremenih tehnologija.

Ova istraživanja obuhvataju detaljne analize biznis modela, procesa eksploatacije privatnih podataka, skrivenih formi rada, ekonomije nadgledanja i algoritama skrivenih iza zidova kompanija kao što su Facebook, Google i Amazon. Ovaj specifičan  istraživačko-detektivsko-umetnički oblik delovanja obuhvata širok opseg različitih metodologija u kojima se prepliću sajber forenzičke metode, analiza i vizuelizacija velikih količina podataka, kartografija, medijska teorija i filozofija.

Bio je to zastrašujući proces – toliko da su Joler i Krofordova priznali da je njihova mapa, „Anatomija jednog AI sistema“, zapravo tek prvi korak na početku istraživanja. Rezultati su, ponovićemo tu reč, zastrašujući – i pozivaju na akciju. Ono što ova mapa pokazuje je da je savremeno zapadno društvo slepo za stvarnu cenu koju plaća zbog svoje žeđi za tehnologijom.

Mi se u velikoj meri oslanjamo na digitalne gedžete i često na njih gledamo kao na čuda bestelesnog napretka. Veštačka inteligencija deluje tako sofisticirano da govorimo kao da je odvojena od “pravog” – opipljivog – sveta. Krofordova i Joler, međutim, tvrde kako ništa ne može biti dalje od istine: tehnološke „zezalice“, sofisticirani uređaji, uz AI, ne mogu funkcionisati bez ogromne količine utrošene energije i minerala koje je teško i komplikovano vaditi iz zemljinog tla, i za čiju eksploataciju plaćamo visoku ekološku cenu. Postoji i velika ljudska cena koju plaća vojska „ugovoraca“, honorarnih radnika koji pomažu u mašinskom učenju označavanjem sadržaja i analizom slika.

“Svaki mali trenutak prijatnosti [sa Aleksom] koja nam ugađa – bilo da se radi o odgovoru na pitanje, paljenju svetla u kući ili puštanju pesme – zahteva ogromnu planetarnu mrežu, podstaknutu vađenjem neobnovljivih materijala, radnom snagom i podacima,” pišu u svom radu Kroford i Joler. “Potpuno svođenje svih ovih troškova je gotovo nemoguće, ali je još važnije da shvatimo obim i opseg ako želimo da razumemo i upravljamo-kontrolišemo tehničku infrastrukturu koja se splela s našim životima.”

Drugi istraživači takođe istražuju ovu teritoriju. Uzmite Meri Grej i Sidarta Surija (Mary Gray, Siddharth Suri), odnosno jednu antropološkinju i jednog informatičara koji zajedno rade u jednom istraživačkom odeljenju Majkrosofta. Nedavno su pokušali da dokumentuju živote „utvarnih radnika“ koji igraju ključnu, ali uglavnom neistraženu ulogu u tehnološkim kompanijama kao što su Amazon, Facebook, Google i Microsoft: moderiranjem sadržaja, odgovaranjem na upite, održavanjem veb-stranica i obavljanjem drugih rutinskih zadataka.

Postalo je normalno govoriti o čudima veštačke inteligencije a da pritom ne shvatamo materijalne procese koji ga pokreću i vode.

Kao i u slučaju Krofordove i Jolera, tako je i Sidarti Suriju i Meri Grej bilo izuzetno teško da sprovedu ovu studiju do samog kraja. Prošlog meseca, međutim, objavili su svoje nalaze u knjizi „Sablasni rad: Kako sprečiti Silicijumsku dolinu da izgradi jednu novu, globalnu klasu siromašnih (Ghost Work: How to Stop Silicon Valley from Building a New Global Underclass). Razmere onoga što opisuju je zapanjujući. To se isto tiče i loših uslova rada koje podnose zaposleni u ovom radnom profilu. Ali ono što je još upadljivije je koliko malo govorimo o ovim od oka javnosti skrivenim milionima radnika. Kada pomislimo na „tehnološke radnike“, skloni smo da razmišljamo o visokostatusnim štreberima iz Silicijumske dolilne; retko se osvrćemo i diskutujemo o svim onim Indijcima i Filipincima koji se svakodnevno prijavljuju za obavljanje funkcija od vitalnog značaja za nesmetan rad Alekse i drugih uređaja čiji „mozgovi razmišljaju“ na način koji im je utisnula današnja veštačka inteligencija.

Zašto je to tako?

Delimičan odgovor leži u geografiji i prirodnim bogatstvima: retki zemni metali iskopavaju se u oblastima koje su uglavnom na potpuno suprotnom kraju sveta od zapadnih potrošača – nalazištima kao što su Đjangsi u Kini ili Salar de Ujuni u Boliviji. Kao takva, isuviše je lako prevideti cenu i posledice koje ovakvo rudarstvo ima po okolinu ili uslove rada. Slično tome, mnogi od „sablasnih radnika“ koje pominju Grej i Suri nalaze se u delovima sveta u razvoju, onih što su uglavnom daleko od očiju zapada.

Globalni lanci snabdevanja su toliko složeni da se čak i tehnološki giganti upinju da ih shvate. Krofordova i Joler zapažaju: „Jedna ilustracija poteškoća u istraživanju i praćenju procesa savremenog proizvodnog lanca je da je Intelu trebalo više od četiri godine da shvati svoju liniju snabdevanja dovoljno dobro da osigura da nijedan atom tantala [retkog metala] iz Konga nije bio u njihovim mikroprocesorskim proizvodima.”

Međutim, reklo bi se da postoji još jedan problem: kultura. Na neki način, čini se da nije iznenađujuće da smo toliko slepi za „matrice izrabljivanja“ u modernoj tehnologiji. Naša zapadna potrošačka kultura je podjednako slepa za grubosti i prljavštine podzemlja globalnih lanaca snabdevanja u našim “opipljivim” proizvodima kao što su moda, odeća ili hrana. Ali, možda ima smisla pretpostavka da nas naizgled bestelesna priroda tehnologije čini dvostruko kratkovidima, jer smo bili uvereni da mislimo kako AI gotovo “lebdi” iznad ljudi i planete zemlje.

Možda bi bila primamljiva pretpostavka da je nedostatak transparentnosti namerno smišljen scenario koji su kreirali i plasirali hajtek milijarderi. Međutim, rukovodioci iz Silicijumske doline sami sebe, po svojoj prirodi, ometaju sopstvenim „tunel-vizijama“ i slepim tačkama koje im se javljaju. U hajteku (kao u finansijama ili drugim oblastima naših života) ima toliko toga što izmiče našem vidnom polju; ili bi se, barem, ako ništa drugo, moglo uočiti – ako bismo samo malo bolje pogledali.

Evo dva skromna predloga. Prvo, svako ko se oslanja na neku od primamljivih modernih „sajber spravica“ trebalo bi da provede makar nekoliko trenutaka gledajući u tu mapu Alekse, makar samo da bi se divio složenosti koja stoji iza uređaja koji imamo u rukama. Drugo, Aleksa (i virtuelni asistenti) trebalo bi da nauče da “odgovore” na pitanja o tom globalnom lancu snabdevanja – ako to od nje(ga) zatražimo. Da, Amazon može da mrzi tu ideju (i nije jasno koliko ljudi zapravo može pitati). Ali ako bismo imali takav model Alexe koji bi mogao da odgovori na pitanje: “Šta ti stvarno omogućava da radiš?”, onda bi to bio mali korak u pravom smeru. A još bi bolje bilo kada bismo od uređaja dobili iskren odgovor.

 

Financial Times

Čuvarke tradicije belgijskog kraft piva


Foto: Brussels TimesFoto: Brussels Times

Belgija je dom veličanstvenog piva, to će vam reći svaki barmen širom ove zemlje. Ovo piće napaja Belgijance i žubori njihovim venama, natapajući kolektivnu svest o pivu kao sastavnom delu njihove kulture i tradicije – u meri da ga je 2016. UNESCO stavio na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Pa ipak, pivarskom scenom ove zemlje već duže od jednog stoleća dominira nekoliko poznatih imena i vrlo tradicionalna selekcija piva. Mali lokalni proizvođači svakodnevno nestaju kao pena sa krigle sjajne pivske pinte, donosi briselski Tajms.

Sumrak proizvodnje domaćeg,“zanatskog“ piva je počeo tokom dva Svetska rata, kada je metal, potreban za pivarsku opremu i proizvodnju, bio racionisan. Male pivare su se borile da ostanu na površini, ostavivši veće industrijske korporacije da dominiraju tržištem.

Dobrano nakon četrdesetih godina prošlog veka, nezavisni pivari su nastavili da bivaju istiskivani, pa je do kraja stoleća (do 1999. godine) u Belgiji je ostalo samo 100 pivara. U osvit 20. veka bilo ih je oko 3.200.

Dok je 80-ih i 90-ih SAD i Britaniju zahvatio talas revolucije pivarskog zanata, Belgija je zaostajala. Da li Belgija postaje bila-jednom-jedna-zemlja-koja-je-važila-za-najboljeg-proizvođača-piva-na-svetu, pa je danas samo tek neka „nekadašnja zemlja najboljeg piva“, inače bolje prilagođena muzejskim policama i ormanima nego barskim vitrinama i šankovima modernih vremena?

Bilje i začini preko hmelja

Upoznajte neke Belgijanke umešne u primeni svog pivarskog umeća: Izazovne, hrabre i sklone eksperiment.: Ove pivarke (“brewsters” drevni izraz za „ženskog pivara“), redefinišu ono na šta pomislimo kada pomenemo “belgijsko pivo”.

U jednom starom skladištu, u kojem su radnici iz Genta nekada obrađivali i štavili kožu smeštena je pivara Gruut, koju je 2009. osnovala Anik de Splenter (Annick de Splenter). Ova pivarka okreće leđa hmelju i umesto njega se vraća tradiciji i stoga se oslanja na neko drugo bilje kao osnovu svoje palete zanatskih piva. “Dok sam pohađala Gentsku školu piva, moji profesori su mi govorili da sam luda što pokušavam da pravim pivo bez hmelja, ubeđujući me da je to nemoguće”, smeje se De Splenter. “Znala sam da moram da im dokažem koliko su pogrešili.”

Slika gore: Pivarka Annick de Splenter inspirisana je receptima iz srednjeg veka, gdje hmelj često nije bio deo sastojaka, već je zamenjen biljem i začinima.

Ona koristi bilje poput vresa, ili pak začina kao što su cimet i đumbir ne bi li stvorila piva koja, za razliku od onih što nastaju vrenjem hmelja ili ječma, pivopije ne umrtvljuju već ih oživljavaju i “daju im krila”.

“Posebno je zanimljiv negativan efekat koji hmelj ima na očuvanje piva, dodaje de Splenter. “Ako bi se hmelj mogao eliminisati, pivo bi moglo duže trajati, a Belgija bi ga onda mogla izvoziti u većim količinama.”

Iako su njena botanička piva radikalno nova, njene recepture potiču iz ranog srednjeg veka, dakle – pre nego što je hmelj postao široko uzgajan. “Gruut znači bilje”, objašnjava ona. “Gent je u srednjem veku bio podeljen na dva dela: na nemačkoj strani reke koristili bi hmelj, dok je na francuskoj strani to je bilo zabranjeno, pa su umesto hmelja koristili lokalno bilje i začine.”

I dok je danas procenat alkohola u pivu taj koji se oporezuje, u srednjem veku je stvar koja se oporezivala bila upravo ovo bilje. “Svako mesto je imalo svoju specifičnu, unikatnu mešavinu, na koju bi se naplaćivao porez”, kaže De Splenter.

Ona je jedna od onih koje pripadaju narastajućoj generaciji ženskih „alko-alhemičarki“. Spomenimo i pivaru Brouwerij Dilewyns: Vensan Dilevins (Vincent Dilewyns) je sa svoje četiri kćeri stvorio nešto kao „pivarsku dinastiju“. Cilj ove porodične pivare je da ukus njihovog piva bude čist i drugim sastojcima „nezagađen“, pa ga stoga ne filtrira niti pasterizuje; zato i prkosi klasifikacijama, koje su uspostavile etablirane belgijske škole i stilovi piva.

“Moja peta baka je u našem gradu (Gentu) osnovala svoju pivaru još 1875. godine”, objašnjava An-Katrin Dilevins (Anne-Cathérine Dilewyns), koja nadgleda proizvodnju piva. “Ali, tokom Drugog svetskog rata Nemci su masovno pljačkali i tada su nam oteli sve bakarne kotlove za vrenje, tako da naša porodica nije bila u stanju da napravi pivo. Sto godina kasnije, vraćamo se porodičnoj tradiciji.”

Reč „pivo“ do sedamnaestog veka nije ni postojala jer je proizvodnja piva bila zanat u kojem su dominirale žene. Oživljavanje pivarstva u poslednjoj deceniji ponovo je predvođeno mnogim novim ženama-preduzetnicama i majstorkama u svojim pivarama.

Anne-Cathérine DilewynsAnne-Cathérine Dilewyns

Da li bi zaista trebalo da budemo iznenađeni činjenicom da su žene te koje predvode oživljavanje belgijskog pivarskog zanata? Osvrnemo li se na istorijske knjige, otkrićemo da nasleđe žena u pivarskoj veštini seže duboko u prošlost – dublje i dalje no što to možemo shvatiti – i da se proteže sve do srednjovjekovnih opatica koje su i začele belgijsku pivarsku tradiciju.

Prelazak sa izrade piva na zanat kojim dominiraju žene potiče iz srednjeg veka. I dok je crna smrt – kuga – doslovce brisala stanovnike Evrope s lica Zemlje, voda iz potoka i reka je postala toliko zagađena da su ljudi masovno počeli da piju pivo, što znači da spravljanje piva prestalo da važi za domaću aktivnost kojom su se isključivo bavile žene već je nekako prešla u nadležnosti velikih „muških“ radionica.

Od časnih sestara koje beru bilje i fermentiraju hmelj uzgajan na njihovim poljima, do velikih korporativnih lanaca koji izbacuju stotine hiljade boca dnevno, i, opet, do… da bismo napokon iscrtali pun krug – doduše uz nešto manje monaške odeće na sebi ili crnih „modnih detalja“.

Naravno, uvek postoje koraci koji treba preduzeti. Braserija de l’Abbaie des Rocs, kojom upravlja Natali Eloa (Nathalie Eloir), poznata je po svom penušavom napitku od hmelja koji je pivskim fanovima poznat kao „Planinski ćilibar“ (Montagnarde amber), koje se uopšte ne proizvodi sa šećerom – jednostavno idu kvasac, čisti slad, kockice hmelja, prirodno bilje i čista voda iz lokalnog bunara. Uz pomoć nove tehnologije, Eloa je takođe pionirka i u novom, održivijem načinu proizvodnje. Posebno dizajnirani ventilacioni sistem u svojoj pivari sa nultim otpadom smanjuje potrošnju energije ponovnom upotrebom pare koja se obično gubi pri hlađenju, dok se korišćeni slad pretvara u đubriv, kojim se obogaćuju okolna polja u blizini kraft-pivara.

Pivo i seksizam

Međutim, za Sofi Vanrafelgen (Sofie Vanrafelghem), izazov rušenja stereotipa o ženama i pivu ne završava se kada boce napuste njenu fabriku. “Do pre samo devet godina sam iz dna duše mrzela pivo i bila tipična ’bela vinska gadura’,”priznaje ova vodeća belgijska zagovornica žena u pivarskoj veštini i biznisu.

Sofi Vanrafelgem je napisala mnogo tekstova – pa čak i knjigu – na ovu temu, i uspešno vodi kampanje za promociju vidljivosti žena u spravljanju zanatskog piva. “Prisutno je tako mnogo predrasuda. I dalje čujete kako su ‘žene samo za slatko voćno pivo’ (poput sajdera, bez alkohola), jer ’nije elegantno kada žene piju pivo’ i slične stvari”, kaže ona. „Čak i marketing otuđuje žene. Mislim, za Boga miloga, slogan belgijske pivare Jupiter je glasio: ’Muškarci znaju zašto’. “

Vanrafelgem takođe aktivno zagovara i da pivo zauzme svoje dužno mesto pri otmenim gurmanskim prilikama, a 2012. je u Belgiji postala prva pivska somelijerka. U tom smislu, ona je domaćin redovnih degustacionih večera, na kojima je svaki od pet jelovnika uparen s različitim belgijskim pivom.

Sofie Vanrafelghem

„Belgijanci često imaju veoma konzervativne ideje o pivu: ko ga pije, kada i gde. Ljudi se hvataju brendova i stilova koje poznaju.” Ali, dodaje ona, stvari počinju da se menjaju. “Svake godine je sve više nezavisnih pivara, sve više zanimljivih vrsta, i sve više žena uključenih u pivarsku industriju.”

Njena treća knjiga se zove “Pivo: žene znaju zašto” – a nauka, izgleda, sugeriše da je možda u pravu. Studija koju je sprovela dr Debora Parker, stručnjakinja za pivsko somelijerstvo i senzorna istraživanja ukusa i kvaliteta, pokazala je da žene po prirodi bolje razlikuju ukuse od muškaraca, pa se,  stoga, među njima mogu javiti izvesno bolje somelijerke i ocenjivači u industriji piva i vina.

Od proizvodnje do profesionalne degustacije, ili pak jednostavnog uživanja u večeri: postoji mesto za svaku ženu u belgijskoj revoluciji proizvodnje zanatskog piva.

Meet the women on a mission to save craft beer in Belgium

Izveštaj Svetske banke: američke tarife ugrožavaju samu SAD


Svetska banka je umanjila svoju zvaničnu prognozu globalnog rasta BDP-a u 2019. godini na 2,6% u svom najnovijem izveštaju Global Economic Prospects, kojeg objavljuje na svakih šest meseci (u januaru i junu), i poziva Sjedinjene Države da porazmisle o negativnim efektima koje njen unilateralizam ima po globalnu ekonomiju, uz, takođe, štetu koju ove tarife nanose samim Sjedinjenim Državama. Novinar onlajn portala Čajna dejlija, Vang Jićing, komentariše da u svom Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama od juna 2019. godine pod nazivom “Globalna ekonomija: povećane tenzije, smanjena ulaganja”, Svetska banka predviđa da će se svetski ekonomski rast ove godine usporiti na 2,6 odsto, što je za 0,3 procentna poena niže od poslednje prognoze u januaru i najsporijeg tempa u protekle tri godine. Globalni rast trgovine takođe je usporen na najniži nivo još od finansijske krize iz 2008.

Spora globalna ekonomija ima mnogo veze sa trgovinskim sporovima koje je izazvala SAD, a koja zagovara unilateralizam i povlačenje globalizacije; u ovom izveštaju se ističe da je stabilizacioni zamah globalne ekonomije krhak i može biti poremećen ukoliko trgovinski sporovi između dve najveće svetske ekonomije eskaliraju.

Međunarodna trgovina je motor globalnog ekonomskog rasta, a protekcionizam i unilateralizam su glavni neprijatelji slobodne trgovine i ekonomske globalizacije. Arbitrarno nametanje carina drugim zemljama prekinulo je globalni multilateralni trgovinski poredak, ali i potkopalo globalizaciju i razvoj svetske trgovine, što će rezultirati gubitničkom situacijom za sve uključene strane.

Prema Svetskoj banci, rast američke ekonomije će se ove godine  usporiti na 2,5 odsto, a dalje smanjiti na 1,7 posto u 2020. godini i 1,6 posto u 2021. godini. Cenu i posledice sopstvenog unilateralizma će, takođe, snositi obični američki građani i potošači.

Sjedinjene Države su prisilile Kinu da se uključi u trgovinski rat, a Kina će preduzeti aktivne mere kako bi zaštitila svoja prava i interese. Iako suočena sa pritiskom ekonomske krize, kineska ekonomija je pokazala svoju otpornost i potencijal održavajući brzinu rasta srednje do visoke brzine. Svetska banka zadržava svoju prognozu o stopi rasta kineskog BDP-a od 6,2 odsto u ovoj godini u odnosu na januarsku prognozu.

Kina je uverena da se može nositi sa negativnim efektima trgovinskog rata kojeg su inicirale Sjedinjene Države, dosledno se pridržavajući reformi i otvaranja ka svetu. Sjedinjene Američke Države bi trebalo da preispitaju svoju unilateralističku politiku jer jednostranim nametanjem ne čini nikakvog dobra ijednoj zemlji u svetu, pa ni samoj sebi.

 

Wang Yiqing | China Daily | Updated: 2019-06-06 07:36

Zašto Kina zazire od Bitkoina a voli Blokčejn?


Sve je politika ili: kako Zapad gleda na Kinu i njenu kriptovalutnu strategiju?

Ovaj članak Majkla Kejsija objavljen je u njegovoj redovnoj nedeljnoj kolumni u magazinu specijalizovanom za kriptovalute. U njemu, Kejsi razmatra nedavne poteze Kine protiv rada sa bitcoinom i ICO u širem geopolitičkom kontekstu.

Globalna zajednica kriptovaluta ponovo pokušava da se izbalansira nakon novih, strožih pravila i provera koje kineski državni regulatori pokušavaju da uvedu u trgovinu kriptovalutama sa svoje teritorije: Peking se pita, i to zapad zna vrlo dobro: ova zemlja je potencijalno najveće svetsko kripto-tržište.

Čini se da su kineski kreatori politika daleko od transparentnog za Zapad, tako da se samo može nagađati koliko će dugo trajati nova ograničenja na razmenu i prodaju bitkoina.

Ipak, ukoliko posmatramo aktivnosti Kine u kontekstu njenih širih geopolitičkih namera, možemo barem dobiti korisnu sliku onoga što je na kocki, kao i dugoročnim izazovima i mogućnostima koje Kina stvara za kripto-valutu i ​​industriju blokčejna.

Uzmimo u obzir sledeće:

  • Čini se da je Narodna banka Kine bliža izdavanju digitalne fiat valute od bilo koje druge centralne banke na planeti. Ova zemlja pokrenula je sopstveni institut za istraživanje digitalnih valuta, sa direktorom koji otvoreno govori o mogućnostima instituta da dalje osmišljava i kripto-dizajnira: sve je ovo i cilj izdavanja specijalizovane publikacije CoinDesk.
  • Želja Kine da se okonča globalna dominacija američkog dolara raste, što je želja i drugih članica međunarodne grupe BRICS (Brazil-Rusija-Indija-Kina-Južna Afrika). Ruski predsednik Putin je još 2017. na samitu BRICS-a u kineskom gradu Xiamen rekao da će grupa raditi zajedno “kako bi prevazišla prekomernu dominaciju ograničenog broja rezervnih valuta”.
  • Pored svoje opreznosti prema Bitkoinu, Kina je posvećena distribuiranoj tehnologiji zapisa (DLT). Vladine i poslovne institucije formirale su različite konzorcijume na visokom nivou kako bi razvile i implementirale DLT. Kinesko IT ministarstvo podržava novu blokčejn laboratoriju, o kojoj je javnost saznala samo nekoliko dana uoči kineskog pooštravanja kripto-regulative vezane za trgovanje Bitkoinom.
  • Razjasnimo tek ovlaš šta je to DLT, izuzetno važan termin u trgovini kriptovalutama.  Distribuirana tehnologija zapisa je konsenzus repliciranih, zajedničkih i sinhronizovanih digitalnih podataka geografski raspoređenih na više lokacija, zemalja ili institucija. Ne postoji centralni administrator ili centralizovano skladištenje podataka.

Distribuirana baza podataka je raširena preko nekoliko čvorova tj. “nodova” (čvorišnih uređaja) na peer-to-peer mreži, gde svaki nod kopira i čuva identičnu kopiju “knjige-zapisa” (ledger) i ažurira se nezavisno. Osnovna prednost je nedostatak centralnog regulatora i vrhovnog donosioca odluka. Svaki put kada se dogodi ažuriranje glavnog zapisa, svako čvorište (nod) konstruiše novu transakciju, da bi potom ti nodovi tj „čvorišta “izglasali” konsenzusnim algoritmom na kom je zapisu je kopija tačna.

Jednom kada se utvrdi konsenzus, svi ostali čvorovi se ažuriraju novom, ispravnom kopijom glavne “računovodstvene knjige” (ledger). Sigurnost i autentičnost se postižu pomoću kriptografskih ključeva i potpisa.

Svojom “Inicijativom za pojas i puteve” (BRI), za koju se procenjuje da uključuje ulaganja vrednosti oko 900 milijardi dolara (mreže kopneno-pomorskih puteva koji obuhvataju 65 različitih zemalja), Kina predvodi najsveobuhvatniji plan za razvoj međunarodne trgovine i infrastrukture u svetu, svojevrsni model „Maršalovog plana“ za projektovanje ekonomskog i političkog uticaja u inostranstvu.

Uklanjanje posrednika (SAD)

Ukratko, jasno je da kineska vlada želi da podstakne međunarodnu trgovinu pod svojim uslovima i okonča finansijsku, ekonomsku i političku hegemoniju Sjedinjenih Država.

S obzirom da je predsednik Donald Tramp još u svojoj predizbornoj kampanji prigrlio protekcionizam tipa “Prvo Amerika” (America first), gajeći istovremeno i prezir prema diplomatiji (što je i te kako razlog za ljutnju onih zemalja koje su američke saveznice), Peking vidi priliku da preuzme lidersstvo u svetu (može li to ili ne – pitanje je za obradu na drugom mestu).

S obzirom na ulaganja u ovu finansijsku nišu, jasno je da kineske vlasti vide blokčejn tehnologiju kao potencijalno korisno sredstvo za smanjenje današnjeg broja posrednik,a čime bi unapredili svoje regionalne interese, posebno u trgovini. Ima još puno posla, na primer, inkorporirati „pametne kontakte“, tokene i druge aspekte blokčejn tehnologije u sisteme upravljanja lanca snabdevanja, koji poboljšavaju razmenu informacija i efikasnost.

Pre dve godine je lansiran konzorcijum „Belt and Road Blockchain“ sa sedištem u Hong Kongu, koji nudi međunarodni okvir za povezivanje digitalne tehnologije sa kineskim ambicijama u globalnoj finansijskoj industriji i tržištu .

Visokotehnološke nadogradnje za logistiku lanca snabdevanja na kineskom tržištu samo će omogućiti da ta rešenja budu uspešnija. Jedna takva nadogradnja, najavljena na samitu u Xiamenu bila je je BRICS-ova “E-Port mreža”, koju je ta grupa opisala kao “integrisanu elektronsku platformu za obradu i nadgledanje prekograničnog prometa robe i transportnih plovila u lukama”.

U jednoj agresivnijoj formi, Kina bi mogla da iskoristi ovu tehnologiju da direktno krene u „poteru“ za američkim interesima i dominacijom dolara. Znamo da Kina i Rusija već sarađuju na rešavanju izazova oko vrednosnih papira na bazi blokčejna.

Nije preterano zamisliti da ove dve sile i dalje istražuju rešenja za blokčejn – možda kombinaciju pametnih ugovora i višestrano potpisanih računa za „cyber-obveznice“, koji bi omogućili njihovim primaocima i davaocima da poravnaju trgovinske dugove sa direktnim međuvalutnim zamenama obveznica (jedna vrsta obveznice, akta ili drugog dokumenta kojeg čuva treća strana, a koja stupa na snagu tek kada je ispunjen određeni uslov – garancija).

To bi moglo okončati ulogu dolara kao posredničke valute kada izvoznici ili uvoznici žele da se zaštite od nepovoljnih poteza u svojim lokalnim valutama. Ovo bid uklonilo posrednike sa Volstrita, smanjilo transakcione troškove a samim tim podrilo i tzv. „sistem triangulacije“ koji je Sjedinjenim Državama dosad obezbeđivao (pre)veliki uticaj na svetsku trgovinu.

Daleko od toga da su ovo jedini razlozi zbog kojih Kina i Rusija istražuju upotrebu digitalne valute, ali se može reći da bi fiat digitalne valute učinile bilateralna svop (swap) rešenja daleko održivijima (Svop, finansijski instrument za zaštitu od rizika). Svopovi su ugovori između dve strane za razmenu tokova novca različitog porekla na vremenski period od dve do 50 godine. To su derivatni instrumenti – finansijske hartije od vrednosti čija se vrednost izvodi iz osnovne aktive – i koji se koriste za arbitražu, hedžing ili spekulacije. Za razliku od mnogih drugih derivata, svopovima se ne trguje na berzi, već se transaktuju neposredno između partnera, ili s investicionim bankama koje nastupaju kao posrednici).

Ovaj rusko-kineski dogovor o favorizovanju blokčejna mogao bi imati veliki posledice po Sjedinjene Države.

Ako kineski i ruski biznisi više ne budu morali da vrše trgovinska plaćanja u dolarima, tada ni vlade ovih zemalja možda neće morati da drže dolar kao rezervnu valutu. U međuvremenu, ako bi ovo rešenje za posredovanje u trgovini uspešno profunkcionisalo, većina drugih zemalja bi ga sigurno pratila.

Amerikanci ne mogu sebi priuštiti da budu zadovoljni dominacijom dolara i njegovim prednostima – nižim kamatnim stopama, za početak – a što im je Amerikancima omogućilo finansijsko liderstvo u proteklih 70 godina.

Kineski izazov

Da li to znači da će se Kina podići do statusa dominantne supersile? Moguće, ali ne nužno.

Glavni razlog za stav koji ne ide u prilog takvog ishoda je da sadašnji, zatvoreni ekonomski sistem Kine ograničava njegove kapacitete za inovacije. Kineske kompanije su, kako tvrdokorno misle Amerikanci, odlične u kopiranju tuđih ideja, ali „generalno nisu veliki inovatori“ (sa izuzetkom najnovijih dostignuća u solarnoj tehnologiji i plaćanjima).

Zatvorene, planske državne ekonomije, misle Amerikanci, ne podstiču otvorene inovacije; ne možete „naručiti“ kreativnost državnim diktatom, kaže ovaj anti-kineski stav.

Ovo je mesto gde bi se kineski potezi protiv ICO-a i Bitkoina mogli da primene taktiku shodnu izreci „klin se klinom izbija“: Obe kripto-valute predstavljaju deo globalnog sistema koji se razvija, bez ikakve „zvanične“ dozvole za inovacije – to je nešto što je pokrenuto kreativnošću, iz haotične šume novih ideja. U tom sistemu, programeri mogu monetizovati nove decentralizovane aplikacije i profitirati od međusobne saradnje, a da se pritom ne oslanjaju na restriktivnost zaštite intelektualnog vlasništva, koje potpada pod zakon i zakonsku odgovornost.

Razumljivo je stoga što su kineski centralni planeri uznemireni ovim naizgled anarhičnim svetom mnoštva ideja nad kojim nemaju kontrolu. To je i razlog što je kinesko testiranje blokčejna, po svemu sudeći, fokusirano na tzv „dozvoljene“, državom kontrolisane DLT –ove (algoritme koji potvrđuju i arbitriraju autentičnost protoka/ posedovanja kriptovaluta), na koje vlada može izvršiti kontrolu.

Ipak, neki misle da ograničavanjem moći nesputane inovacije otvorenog koda „Kina sebe izuzima od novih ideja i dinamičnih rešenja, potrebnih da bi prednjačila u odnosu na Zapad.

Opstanak Komunističke partije, paradoksalno, zavisi od nemilosrdnog, kontinuiranog ekonomskog rasta s jedne strane i kontrole informacija, tokova novca i ideja s druge strane. I pored toga, ne možete postići prvo ako praktikujete ovo drugo. Kina će, naposletku, biti nemoćna da se takmiči sa Bitkoinom i njegovim sledbenicima, jer (Bitkoin) direktno omogućava decentralizovani sistem razmene koji je otporan na cenzuru i kojeg “kali” jedan globalni, samoodržavajući inovatorski pul. Inovacije su, u svakoj sferi, neprikosnoveni izvor napretka.

S obzirom na trenutne prioritete politike Trampove administracije, verovatno da Amerika iz ovoga neće izaći kao pobednica. Ali – neće ni Kina – ukoliko nastavi pravcem kojim sada ide.

Doba procvata kriptovaluta će biti lep plen onim zemljama, preduzećima i pojedincima koji deluju unutar sistema otvorenog pristupa, vlasničkih prava i slobodne trgovine – principa na kojima je izvorno i sazdana američka hegemonija.

(CoinDesk je lider za informacije specijalizovane za blokčejn, bitkoin i kriptovalute; važi za medijski outlet koji teži najvišim novinarskim standardima, poštujući strogu uređivačku politiku. CoinDesk je nezavisna poslovna filijala „Digital Currenca Group“, koja ulaže u kripto valute i blokčejn startupe)

 

Michael J Casey, coindesk.com

Majkl Kejsi je predsedavajući savetodavnog odbora CoinDesk-a i viši savetnik za istraživanje blockchain-a MIT-ove Inicijative za digitalnu valutu (Digital Currency Initiative)

It’s Political: Why China Hates Bitcoin and Loves the Blockchain

Revolucija u proizvodnji hrane: biljke s ukusom mesa


„Bezmesna revolucija” u proizvodnji biljne hrane čiji su sastav i ukus gotovo identični mesu, započela je u Hong Kongu. Lokalni tajkun i milijarder Li Ka-shing ulaže novac tamo gde treba: tamo gde ima gladnih usta željnih novih ukusa i vrsta hrane. Hongkongeri, što nije nikakva novost, važe za najradoznaliju i najotvoreniju gurmansku elitu, i kao takvi predstavljaju idealan “lakmus papir” brojnim firmama koji žele da u svet lansiraju novu hranu i jela. Njihova prva stanica i “pretpremijera” je, shodno tome, gotovo po pravilu u – Hong Kongu.

Dve interesantne firme, Beyond Meat i Impossible Foods, podržane „finansijskim teškašima“ i anđeoskim investitorima iz Hong Konga, gledaju na ovaj grad kao ključnu arenu za dalje lansiranje svojih globalnih ambicija.

Hong Kong se pojavio kao ključna lokacija za osvajanje srca, umova i želudaca azijskih mesojeda; tu su aktivne firme „Beyond Meat“ i „Impossible Foods“ – dva najznačajnija proizvođača hrane bez mesa, koji se međusobno nadmeću za tržišni udeo.

Obe kompanije razvijaju prehrambene proizvode na bazi biljaka, čiji su sastav i ukus veoma nalik hamburgerima, kobasicama i proizvodima od mlevenog mesa; Obe su dobile su podršku velikih investitora, što im je doprinelo očekivano smanjenje obima ishrane životinjskim proteinima u ovom gradu. Hongkonški tajkun Li Ka-šing, za koga se zna da uživa u bezmesnoj hrani čiji je ukus ali i sastav gotovo identičan mesu, uložio je u Impossible Foods kroz svoj privatni investitorsko-partnerski fond „Horizon Ventures“, pridruživši se jednom sličnom singapurskom državnom fondu, Temasek, kao i američkom hedž fondu Viking Global. Firma „Beyond Meat“ je dobila početne investicije i od Bila Gejtsa kao i Leonarda Dikaprija.

Tržište „mesolike“ hrane je dodatno poraslo i u četvrtak 2. maja, nakon što su deonice firme „Beyond Meat“ porasle za 160% na 65,75 dolara na njihovom debitantskom pojavljivanju na njujorškom Nasdaq-u, krenuvši s početnom IPO cenom od 25USD. Ovaj berzanski listing je vrednovao  kompaniju na 3,8 milijardi dolara.

Iako u firmi Beyond Meat kažu da ona možda nikada neće biti profitabilna, prihodi su skočili sa 8,8 miliona dolara u 2015. na 87,9 miliona dolara u 2018.

Obe kompanije su se udružile sa severnoameričkim lancima brze hrane, kao što su Burger King i A&W, kako bi osnažili svoj profil i biljne proizvode nalik mesnim prerađevinama.

Deonice Beyond Meat porasle su 160% na njihovom njujorškom debiju. Foto: AFP

Oni su izabrali da Hong Kong bude mesto u kojem će prvo osvojiti kupce u maloprodaji, kako bi potom, u perpsektivi, pristupili drugim tržištima – pre svega tako što će luksuznim gradskim restoranima ponuditi svoje proizvode.

“Odlučili smo da se usredsredimo na Aziju, gde je bazirana gotovo polovina svetske potražnje za mesom, a takođe i najbrži rast potražnje”, rekao je Dejvid Li, glavni finansijski direktor u „Impossible Foods“. Hajdi Nam, generalna menadžerka kompanije sa sedištem u Hong Kongu kaže da, od prošlogodišnjeg lansiranja do danas, 160 restorana na svom meniju izložilo je jela spravljena od hrane proizvedene u kompaniji Impossible Foods. Međutim, njegovi proizvodi još nisu dostupni za maloprodaju. “Mi i dalje gradimo naš kredibilitet”, rekla je Hajdi Nam.

Globalno tržište mesa i prerađevina vredi 1,4 biliona dolara godišnje. Hong Kong je 2018. uvezao američko meso u vrednosti od 1,7 milijardi dolara. Hongkongeri su daleko najveći potrošači mesnih proizvoda po glavi stanovnika na globalnom nivou. Prošle godine, istraživači Univerziteta u Hong Kongu su otkrili da njihovi sugrađani svakodnevno pojedu 664 (!) grama, što su dva odreska od 300 grama. Potrošnja svinjetine i govedine u ovom gradu je najveća, sa prosečnim dnevnim brojkama četiri puta većim od onih koje ima jedna Britanija.

David Yeung, osnivač fabrike hrane i prodavnice Green Common i Beyond Meat Investor. Foto: Paul Yeung

Što je još važnije, rukovodioci oba preduzeća znaju da ljubav građana Hong Konga prema svetskoj kuhinji čini njihovu ocenu ukusa i te kako relevantnom. Jer, s obzirom da su Hongkongeri veliki poznavaoci međunarodnih kuhinja, njihov a ocena je i ključni faktor za one koji imaju šire, globalne ambicije – baš kao što ih imaju ove dve prehrambene kompanije.

Dejvid Jong, osnivač hongkonške fabrike prehrambenih proizvoda i kafića Green Common i Beyond Meat Investor, izjavio je da će IPO ove kompanije povećati svoj profil u Hong Kongu. On je 2015. u Hong Kong uveo firmu Beyond Meat, godinu dana nakon svog početnog ulaganja. „Pre sedam godina, niko o tome nije pričao u Hong Kongu. Znao sam, međutim, da se prehrambeni i ugostiteljski sistemi ovog grada nalaze na prekretnici”, rekao je on.

Jong kaže da je za firmu Beyond Meat grad Hong Kong bio prvo tržište (ne računajući Sjedinjene Države), i da je svake godine u njemu utrostručavao svoje prihode. Kompanijski plan je bio da hongkonškim šefovima kuhinja ponudi “kompletan asortiman”  kojim je moguće spremati bezmesna jela čiji je ukus nalik mesu.

Klasični Burger iz King Whopper-a, levo, pored “Nemoguće komadine” (‘Impossible Whopper’) sa desne strane. Impossible Foods se udružio sa lancem brze hrane kako bi pojačao svoj profil i proizvode od mesnih proizvoda na bazi biljaka. Foto: Washington Post – Tim Carman

Jedan od prvih vrhunskih restorana koje je Beyond Meat snabdevao bio je The Butcher’s Club, lanac restorana u Hong Kongu čija su specijalnost odresci i burgeri, i koji je aprila 2017. lansirao Beyond Burger. Otad je Beyond Burger predstavio azijske sastojke zvane “Wu Tang”. Riki Laj, izvršni direktor restorana FWM, koji poseduje Butcher’s Club, rekao je da je rast prodaje vegetarijanskih hamburgera “dvocifren”, a njegovi restorani u Pekingu, Šangaju, Šenženu i Baliju poslužuju njihove bezmesne burgere kada god im pristugnu na zalihe.

Jong je rekao da 15% prodaje Butcher’s Club-a sada potiče od firme Beyond Meat. Sa svoje strane, ona širi prodaju Beyond Meat-a u Singapur i Tajvan, sa planovima da se ove godine proširi na Tajland i Kinu.

Impossible Foods Hong Kong se udružio sa vrhunskim restoranom Beef & Liberty. U aprilu 2018. godine, Beef & Liberty je predstavio Impossible Burger. Prema Kim Plaggenburg, njegovoj direktorki marketinga, Impossible Burger je promptno uvršten u njegova tri najbolje prodavana hamburgera. Ovaj lanac sada nudi da bilo koji od vaših goveđih hamburgera zamenite „Nemogućim burgerom“.

Impossible Burger spada u tri najbolja burgera najboljeg prodavca u Hong Kongu. Foto: Courtesy Beef & Liberty

„Verujemo da Impossible Burger premošćuje jaz koji postoji između prelaska sa mesne ishrane za svaki obrok na ekstremno veganstvo. To je dobar iskorak napred”, rekla je.

Kompanija sledi strategiju sličnu onoj koju sprovodi Beyond Meat. Hajdi Nam iz „Impossible Foods“ rekla je da je svojoj listi prodajnih mesta u zadnjih godinu dana dodala još 160 novih restorana.

Konkurencija će uskoro biti veća i oštrija. Tyson Foods, jedan od najvećih svetskih proizvođača mesa, takođe je investirao u Beyond Meat kroz svoju investiciju. Od tada, Tyson je najavio da će razviti sopstvene mesne prerađevine na biljnoj bazi, baš kao i Nestle svoje. Ovog aprila je kanadska kompanija za preradu mesa Maple Leaf objavila kako planira da 310 miliona dolara uloži u izgradnju postrojenja za preradu u SAD čija je površina preko dva hektara; kapacitet ove fabrike će udvostručiti njihovu sadašnju proizvodnju.

David Yeung, levo, pokrenuo je svoj proizvod na biljnoj bazi, Omnipork, koji se brine o kineskom narodu za svinjetinu. Foto: Paul Yeung

Konkurencija se, takođe, može pojaviti i na tlu Azije. Jong iz Green Common-a je pokrenuo vlastiti proizvod na bazi biljaka, Omnipork, koji obezbeđuje biljnu ishranu ukusa veoma nalik svinjetini koja je tako omiljena među Kinezima. Zahvaljujući proizvodnji u svojim tajlandskim pogonima, Omnipork u Hong Kongu ima za 30% manje zamrznutog svinjskog mesa nego što ima američke mlevene svinjetine. Jong je naglasio da Omnipork nije povezan sa firmom Beyond Meat.

Mogućnost smanjenja ponude svinjskog mesa u Kini usled afričke svinjske groznice povećala je Jongove šanse. „Ljudi traže alternative“, izjavio je on.

Omnipork, Beyond Meat i nekoliko drugih biljnih alternativa mesu dostupni su za maloprodaju u Hong Kongu, ali Impossible Foods još uvek nije uleteo u okršaj s rivalima. Prihodima u gradu i dalje dominira prodaja ostvarena kroz restorane i ketering službe, navodi Jong.

Hong Kong je bio prvo tržište izvan mesa izvan SAD-a i utrostručio je svoje prihode u gradu svake godine od njegovog uvođenja 2015. godine. Foto: Blumberg

Kompanija Impossible Foods može biti ohrabrena rezultatima Beyond Meat-a, ali je Li, njen finansijski direktor, rekao kako se očekuje da će kompanija već “funkcionisati po najvišim i najstrožim standardima”, zahvaljujući svojim investitorima.

I Impossible Foods i Beyond Meat će biti izloženi na ovogodišnjem sajmu HOFEX u Hong Kongu, na kojem su predstavnici tržišta hranom i pićem u potrazi za novim dobavljačima.

SMCP

SAD, krivac za rastuće trgovinske tenzije


Američka vlada snosi odgovornost za svoje protivrečne radnje koje su dovele do eskalacije trgovinskih trvenja sa Kinom, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine u četvrtak 30. maja.

Američka vlada je slala kontradiktorne signale, pritom izjavljujući da će dve zemlje uskoro postići sporazum – a zatim je rekla da nije spremna, rekao je Gao Feng, portparol ovog ministarstva (Foto: China Daily)

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak 27. maja u Japanu da Vašington nije spreman za sklapanje trgovinskog sporazuma s Kinom, ali da ostavlja otvorenu mogućnost da dve zemlje “jednog dana” postignu sporazum.

Gao je rekao da je teško a ne posumnjati u iskrenost Sjedinjenih Država.

On je dodao da je eskalacija trgovinskog spora ozbiljno narušila osnovu za dalje razgovore, i za to okrivljuje SAD.

“(Svaka) Saradnja ima principe, a ona donja granica se mora izvući tokom (naših) pregovora”, rekao je on. “Kina neće praviti compromise po ključnim pitanjima.”

Kina će štititi prava stranih firmi

Kupci na ulazu u Apple Store, Peking, ulica Vangfuđing, 14. jun 2018. [Foto/ IC]

Legitimna prava svih stranih kompanija biće zaštićena od strane kineske vlade, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Kao odgovor na pitanje da li će Kina preduzeti određene akcije protiv Epla, a nakon što je američka vlada ograničila poslovanje Huaveja – što je ugrozilo interese kompanija i finansijskih tržišta na obe strane – portparol  ministarstva Gao Feng izjavio je da će legitimna prava i interesi svih stranih preduzeća u Kini biti zaštićena od strane kineske vlade.

Kina će čvrsto stajati na sprovođenju daljeg otvaranja i reformi, kao i na stvaranju stabilnog, predvidljivog i fer komercijalnog okruženja za sve kompanije koje posluju u Kini, rekao je on.

Retke rudne “hajtek” sirovine: ne koristiti ih za “pripitomljavanje” Kine

Kamion rude s retkim elementima, Baotou, Severna Kina, (7. sept. 2013. [Foto/ VCG])

Kina neće dozvoliti nijednoj zemlji da koristi retke rudne elemente u cilju proizvodnje sredstava kojima bi se gušio razvoj Kine, naglasilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

Na pitanje da li će Kina prestati da izvozi retke zemaljske materijale u SAD, Gao Feng je rekao da je Kina najveći svetski dobavljač/izvor retkih elemenata, kao i da je oduvek želela da ispuni zahteve svojih trgovinskih partnera za obezbeđenjem ovih sirovina, unapređujući industriju retkih elemenata.

Ministarstvo je saopštilo da je Trampova administracija, počevši od 10. maja, podigla carine na kinesku robu i ograničila poslovanje kompanije Huavej, što je ugrozilo interese kompanija i finansijskih tržišta na obe strane.

“Dok s jedne strane zadovoljava domaću potražnju, s druge strane Kina je uvek spremna da zadovolji potrebe ostalih zemalja za retkim sirovinama i elementima (danas preko potrebnim u visokotehnološkim industrijama)”, rekao je on. “Ali ako bilo koja zemlja planira da ove elemente upotrebi kako bi proizvela sredstva koji će gušiti razvoj Kine, onda njihov izvoz dotičnim zemljama nije opcija koja je prihvatljiva.”

Ren Xiaojin, Zhong Nan | chinadaily.com.cn | 2019-05-30 16:40