Kina izjednačuje strane i domaće ulagače


Aktuelni Nacrt zakona o stranim ulaganjima u Kini izjednačava strane i domaće ulagače.

Predloženi novi zakon o stranim investicijama zameniće tri postojeća i poslužiti kao osnovni zakon za tu oblast, budući da zemlja nastavlja da se otvara u novoj eri, izjavio je zvaničnik najvećeg kineskog zakonodavnog tela.

Žang Jesui (Zhang Yesui), zvanični voditelj 13. godišnjeg zasedanja Narodnog kongresa, izjavio je u ponedeljak na konferenciji za novinare kako ovaj nacrt jasno predviđa da će se strani investitori koji žele da zasnuju biznis u Kini tretirati na potpuno isti način kao i domaći investitori, uz jedan izuzetak: za strance važi i „negativna lista“ koja im zabranjuje ulaganja u određenim sektorima. Inače, svi standardi biće jedinstveni i važiće za sve podjednako, dok će model odobravanja dozvola za svaki slučaj pojedinačno biti ukinut, rekao je Žang.

Nacrt će biti predat na uvid, 15. marta ujutro, tokom četvrte plenarne sednice Narodnog kongresa.

Ukoliko bude usvojen i implementiran, ovaj novi zakon zameniće tri postojeća zakona o kinesko-inostranim zajedničkim ulaganjima, zajedničkim ulaganjima koja nisu deonički kapital, kao i preduzećima koja su potpuno u rukama stranih kompanija – zakonima koji su usvojeni mahom između 1979. i 1988. i kasnije revidirani.

“Ovo je fundamentalna promena u kineskom sistemu upravljanja stranim investicijama, i doprineće stvaranju jednog otvorenijeg, transparentnijeg i predvidljivijeg okruženja za investitore”, rekao je Žang. “Ovaj novi zakon, takođe, pruža i jače pravne garancije u trenutku kada Kina nastavlja sa svojim otvaranjem.”

Nacrtom zakona takođe se postavljaju jasne pozicije o zaštiti prava stranih investitora u pogledu stavki kao što su eksproprijacija i kompenzacija, zaštita intelektualne svojine i transfer tehnologija, a sve to su zajednički problemi stranih investitora.

Žou Mi (Zhou Mi), stručnjak sa Kineske akademije za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju, izjavio je da će novi zakon pružiti sveobuhvatnu i čvrstu pravnu osnovu za ažurirane prakse upravljanja stranim investicijama, čime će svi igrači na kineskom tržištu biti konstantno u toku s kineskim daljim reformama i otvaranjem (za strane ulagače).

“Potreba stranih investitora za zaštitom svog poslovanja se menja, od zabrinutosti oko doslednosti politika i političkog okruženja do zaštite intelektualne svojine i drugih faktora koji će uticati na njihov dugoročni razvoj i potencijal njihovih investicija.”

Ženg Kunji (Zheng Qunyi), predsednik Herbalife Nutrition China, izjavio je da se oseća ohrabrenim ovim predlogom nacrta novog zakona.

“Sa novim zakonom verujem da će strani investitori povećati svoje investicije u Kini, imajući širi upliv i propusnost kao i veću efikasnost, dok će njihova prava biti bolje zaštićena.”

 

China.org.cn 5. mart 2018.

Alibaba, najveći poslodavac na svetu


Alibaba je prošle godine stvorio preko  40 miliona radnih mesta, što ga, po svemu sudeći, čini najvećim svetskim poslodavcem.

Alibaba, kineski gigant u elektronskoj trgovini je, sudeći po nedavnom izveštaju,  prošle godine stvorio oko 40,82 miliona radnih mesta putem ekspanzivnog maloprodajnog ekosistema, što je 10,9 odsto više na godišnjem nivou.

U izveštaju kineskog Univerziteta Renmin navode se platforme kojima ova kompanija raspolaže u svrhu elektronske trgovine, uključujući Taobao i Tmall, kao i da su prošle godine obezbedile oko 15,58 miliona novih radnih mesta za online trgovce.

Odeća i tekstil, dnevne potrepštine i kućni aparati bile su tri vrste maloprodajnih artikala koji su se najbolje prodavali; samim tim je posao najviše cvetao u ovim trgovinskim nišama, a time je i broj zaposlenih rastao najviše u ovim prodajnim sektorima.

Alibabina internetska maloprodaja je takođe doprinela povećanoj potražnji za profesionalcima u upstream i downstream sektorima kao što su istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnja i logistika, a što je ukupno oko 25,24 miliona radnih mesta (upstream: nabavni, sirovinski sektor kojim se obezbeđuje repro-materijal za proizvodnju artikala; downstream: (distribucija, veleprodaja i maloprodaja).

U pokušaju da pomogne ugroženim grupama u pronalaženju posla, ova kompanija je obezbedila programe obuke kroz svoju platformu za učenje “Taobao Universitiy“.

Jang Vejguo (Yang Weiguo), profesor sa Univerziteta Renmin, koji je vodio istraživanje izjavio je da su platforme za elektronsku trgovinu, uključujući Alibabu, odigrale važnu ulogu u stabilizaciji kineske ekonomije i povećanju zaposlenosti., donosi Xinhua, a potom i portal china.org.cn

Kina ostvaruje solidan napredak u strukturnoj reformi: saopštenje

Isti izvori navode da je prošle godine je ostvaren solidan napredak u strukturalnoj reformi kineske ekonomije, sa tradicionalnim sektorima koji postaju efikasniji, a novi pokretači snažniji, objavio je zvanični izveštaj u četvrtak (28.feb).

Nacionalni biro za statistiku objavio je saopštenje o ekonomskom i društvenom razvoju 2018. godine, ističući da se produbljuje strukturna reforma na strani ponude.

Zahvaljujući naporima da se smanje štetni sektori, stopa korišćenja nacionalnih industrijskih kapaciteta ostala je na relativno visokom nivou od 76,5%. Odnos za sektore rudarstva i flotacije porastao je za 2,4 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, to jest na 70,6 odsto.

Što se tiče kineske stanogradnje, ona je značajno opala, a odnos duga i imovine za industrijske kompanije takođe je pao. Troškovi korporativnog poslovanja su opali kako su vlade krenule ka rasterećenju poslovnih regulativa, dok su investicije porasle u dosad slabim privrednim područjima, uključujući zaštitu okoline i poljoprivredu.

Ovo saopštenje je takođe pokazalo robusnost novih pokretača kineske privrede. Proizvodnja strateških privrednih grana u nastajanju porasla je 8,9 posto u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja visoke tehnologije povećala se za 11,7 posto. Proizvodnja opreme porasla je za 8,1 odsto i činila je skoro trećinu ukupne industrijske proizvodnje.

Investicije visokih tehnologija porasle su za 14,9 odsto, a investicije u modernizaciju tehnologije porasle su za 12,8 odsto.

Proizvodnja novih energetskih vozila porasla je za 66,2 odsto, a pametni televizori za 17,7 odsto. Online maloprodaja je porasla 23,9 odsto, na preko 9 biliona juana (oko 1,35 biliona američkih dolara).

Pod vođstvom visokokvalitetnog koncepta razvoja, ekonomija je ostvarila stabilne rezultate u 2018. godini sa poboljšanim kvalitetom i boljim sredstvima za život ljudi, korak napred u izgradnji umereno prosperitetnog društva u svakom pogledu, navodi se u najnovijem kominikeu kineskog ministarstva privrede.

Pet najboljih poslovnih  sajtova u Kini


Kina je najbrže rastuća ekonomija na svetu. Uspostavljanje poslovnog prisustva u ovoj zemlji je neophodni imperativ svake globalne kompanije. Međutim, pravila poslovanja u Kini se, u osnovi, razlikuju od onih u zapadnom svetu. Ovaj članak prikazuje 5 top sajtova i blogova koji će vam pomoći da bolje razumete kako da poslujete u Kini.

1. Chinalawblog

Chinalawblog.com je dnevno ažurirani blog koji prvenstveno predstavlja pravna pitanja i odgovore koji se tiču poslovanja u Kini. Njegove teme se kreću od pravnog sistema u Kini pa do društvenih pitanja, kulture i aktuelnih događaja. Ovo je najuticajniji pravno-poslovni  blog koji se tiče kineske legislative.

 

2. The China Business Leadership

Blog o liderima i uspesima kineskog poslovanja (The China Business Leadership blog) dotiče se problema koji ometaju stranog biznismena u Kini. Blog pokriva različite oblasti, uključujući one svakodnevne koja se tiču „običnog“ čoveka i svega onoga što mu je potrebno da bi dobro započeo i vodio poslovanje; ovaj blog bavi se i kulturom, menadžmentom ali i svakodnevnim stvarima koje se tiču boravka i života u Kini. Ovaj blog je odlično mesto za strance u potrazi za informacijama koje će im pomoći u poslovanju u ovoj najmnogoljudnjoj zemlji sveta.

 

3. eChinacities

eChinacities.com pruža informacije o svim aspektima putovanja, života i poslovanja u Kini. Sajt je veoma popularan među onima koji kao stranci žive i rade u Kini ali i stranim posetiocima koji putuju u Kinu radi posla ili zabave. eChinacities.com tvrdi da nije povezan ni sa jednom vladinom agencijom u Kini ili van nje.

 

4. China Briefing

China Briefing je osnovan 1999. godine. Internet stranica pruža najnovije poslovne informacije stranom investitoru u Kini. Takođe, objavljuje u PDF-u i mesečno izdanje, „China Briefing“, koji inače  funkcioniše kao dnevni onlajn servis.

 

5. Learn Chinese Business

Learn Chinese Business je blog za preduzetnike i profesionalce koji posluju u Kini. Blog nudi detaljnu analizu poslovnih i ekonomskih trendova, kao i izuzetne priče o preduzetnicima i preduzetništvu.

 

Provesti godinu bez kupovine


Navršava se godina dana od početka globalne inicijative protiv kompulzivne kupovine. Priču donosi britanski Bi-Bi-Si.

Red u tržnom centru Vestfild na zapadu Londona (BBC/Dan Kitwood /Getty Images)Red u tržnom centru Vestfild na zapadu Londona (BBC/Dan Kitwood /Getty Images)

Godinama je Hana Luiz Poston imala naviku koje je želela da se otarasi: „navučenost“ na trošenje para kupovinom kozmetičkih proizvoda, odeće i kućnih potrepština, čak i onda kada nije bila u prilici da ih priušti sebi.

“Nisam imala baš totalnu navučenost na kupovinu”, kaže ona. „[Zadužila bih se] 3.000 dolara (2.322 funti) ili čak 4.000 dolara, a onda bih se uspaničila i ipak našla način da svoj saldo vratim na nulu. To je, međutim, značilo da nikada nisam uspela da bilo šta uštedim.“

Tako je Postonova (33) odlučila da iskoreni svoju kupaholičarsku zavisnost: odlučila je da će 2018. biti “godina bez kupovine”. Ne samo što je želela da uštedi novac već i vreme i energiju, koje bi obično potrošila na kupovinu.

Londonci u redu za novi iPhone XS, Apple XS Max i Apple Watch. (Jack Taylor/Getty Images)Londonci u redu za novi iPhone XS, Apple XS Max i Apple Watch. (Jack Taylor/Getty Images)

Zaklela se da će se na godinu dana odreći kupovine šminke, proizvoda za negu kože, odeće, posuđa i nameštaja, sa izuzetkom zamene predmeta poput onih za pranje lica. Onlajn trgovcima je čak uskratila podatke o svojoj kreditnoj kartici.

Ona je svoja iskustva dokumentovala snimcima koje je kačila na jutjub, gde je njeno iskustvo „zavibriralo“ među gledaocima. U zadnjih godinu dana zadobila je gotovo 20.000 pretplatnika. “Ogroman deo reakcija se svodio na jedno: “Ovaj (video) je i moja priča”, kaže Hana Luiz Poston. “Svakodnevno dobijam e-poruke od žena [koje dele isti problem].”

Posvećenost borbi protiv kupoholičarskih navika poput onih koje ima Postonova nisu ništa novo. Blogeri već godinama unazad pokušavaju da iniciraju da više cenimo i uvažavamo ono što već posedujemo. Drugi su to učinili trudeći se da umanje, ponovo koriste i recikliraju. Spisateljica En Pečet (Ann Patchett) je 2017. pisala o svojoj godini bez kompulzivne potrošnje novca, podstaknuta osećajem da svoje kupovine koristi kao distrakciju: kao “poremećenu zabavu”. Ekonomska novinarka i spisateljica Mišel Mekga (Michelle McGagh) je iste godine napisala knjigu pod nazivom „Godina bez troškarenja“ (“No Spend Year”) iste godine.

Međutim, izgleda da u ovom trenutku rastu i popularnost i vidljivost. Ako na guglu i platformama kao što su youtube i reddit ukucate u pretragu „godina bez kupovine“ (no-buy year”)  ili „izazov je ne trošiti” (no-spend challenge), na kojima posetioci i korisnici rado dele svoja iskustva, naći ćete obilje video-klipova. Na jutjubu, termin „bez kupovine“ je uobičajen na kanalima lepote, koji sadrže stvari kao što je „mesec bez kupovine“ ili „bez karmina“.

Kit Jerou (Kit Yarrow), je psihološkinja iz San Franciska čije su knjige o psihologiji potrošača (Decoding the New Consumer Mind: How and Why We Shop and Buy, Gen BuY: How Tweens, Teens and Twenty-Somethings Are Revolutionizing Retail) privukle veliku pažnju. Ona kaže da nije čudo što potrošači prihvataju trend redukcije svojih potrošačkih navika. “U proteklih dvadesetak godina bili smo pretrpani jeftinom robom”, kaže ona. „Ljudi su preplavljeni proizvodima, odećom, kozmetikom, svakovrsnom opremom… Njima (kupcima) ponestaje prostora (za sve te artikle).”

Poput pokreta koji je pokrenula Meri Kondo (Marie Kondo), i Kit Jerou misli da je “Cilj isti: osećati da zadobijate kontrolu nad svojim stvarima.” Ona godinu bez kupovine ne vidi kao “protivotrov koji vas spasava od proždrljivosti”.

Hana Luiz Poston: Hana Luiz Poston: “Kupovina me odvraćala od onoga u životu o čemu nisam želela da razmišljam”

Neki od onih koji prihvataju izazov žele da drastično umanje svoj konzumerizam u eri prekomerne proizvodnje, da brinu o očuvanju okoline ili na ekološki prihvatljiv način vode svoja domaćinstva. Drugi, međutim, izražavaju zabrinutost jer njihova kupovina postaje problem.

Pregled objavljenih istraživanja pokazuje da zavisnost od kupovine, ili kompulzivna kupovina pogađaju oko 5% populacije. Stručnjaci veruju da trenutno stanje – čiji stepen uticaja na ljude može da varira po ozbiljnosti –  eskalira i da su potrebna bolja sredstva za dijagnozu kako bi se tačno kvantifikovao problem.

Kompulzivni kupci doživljavaju kako “skoče u svojim očima” onda kada kupuju, nimalo drukčije od vrhunca u kojem uživaju korisnici nekih droga. “Naš organizam doživljava navalu dopamina onda kada kupujemo, i u tim trenucima se lepo osećamo”, kaže njujorška psihološkinja Džordana Džejkobs, čiji se pacijenti često suočavaju sa problemom samopoštovanja, a što se ponekad manifestuje kroz “navučenost” na kupovinu.

Postonova misli da su se njene kupoholičarske navike pogoršale nakon predsedničkih izbora 2016. godine. “Koristila sam šoping kao način da sebe odvratim od stvari u mom životu o kojima nisam želela da razmišljam.” Ona kaže da bi provodila čitavo popodne u Sephori, lancu prodavnica kozmetike, gledajući šminku čak i kada joj ništa od toga nije ni bilo potrebno.

Stručnjaci kažu da redukcija kupoholičarskih navika proizvodi obilje benefita po mentalno zdravlje. „Mnogi ljudi koriste kupovinu kako bi skrenulo misli od osećaja patnji i bola, od nelagodnosti“, kaže Džejkobsova. “Impuls je tu –kupiti nešto – i kada to radimo upravo je kupovina ta koja nas u suštini muči.” Kit Jerou kaže da, iako akcijom „godina bez kupovine“ možete uštedeti popriličan novac, ovaj se trend pre svega tiče “očuvanja vaše psihe”.

Ema Noris (26) je sidnejska blogerka koja planira da ove godine pokuša da što više redukuje svoje potrošačke navike. Nada se da će joj to pomoći u umanjivanju svojih dosadašnjih zahteva, da će postati digitalni nomad i raditi sa računara gde god se zatekne na mreži – a možda otputuje sa svojim partnerom na Bali i u još neke zemlje.

Ona sebe naziva “impulsivnim ali ne i kompulzivnim kupcem, i hroničnom zavisnicom od trošenja na odeću” koju je nekada kupovala; šopaholičarsko ponašanje bilo je jedna vrsta bekstva od dosade ili usamljenosti. „Osećala sam se kao da nikada neću moći da je pobedim, jer sam samo nastavljala da sve više i više gomilam stvari“, kaže ona.

Pre no što se posvetila „godini bez trošenja“ izbacila je puno stvari iz svojih ormara. To joj je pomoglo da se pomiri s tim da “ima toliko koliko ima” i da se osloni na to nužno što je u njima ostavila. Tu je i činjenica da joj više od toga, zapravo, i nije potrebno. Izuzimajući kupovinu onoga što je krajnje neophodno, ona uopšte ne namerava da ide u prodavnice.

Tržni centar u Poljskoj uoči BožićaTržni centar u Poljskoj uoči Božića (Getty Images)

Bez obzira na to da li ste onlajn ili kupujete u radnjama, kupovina se odvija u našoj psihi, usput iscrpljujući sredstva iz naših novčanika – u tom smislu, neki koji apstiniraju od kupoholičarskih navika zamrzavaju svoju potrošnju tako što krajnje redukuju svoje kupovne navike 

I mada očekuje da će joj ova apstinencija umanjiti svakodnevne troškove, Norisova se pre fokusira na smanjenje količine predmeta koje poseduje. Umesto da kupuje novu odeću, ona je iznajmljuje putem pretplatničkog servisa koji se zove GlamCorner, po ceni od 99 australijskih dolara mesečno (€62, US$70, £54).

Što se tiče Postonove, ona vreme koje je nekad posvećivala kupovini sada koristi za svoj mali biznis – šivenjem odeće za ljude koji igraju tango, održavajući i svoj jutjub kanal. Ona se, takođe, izvukla iz dugova koje je napravila svojom kreditnom karticom, započevši da uspešno štedi novac.

Odricanje od kupoholičarskih navika funkcioniše i na jednom dubljem nivou. “To je potpuno promenilo moj život; ne samo moje ponašanje, već i osećaj sebe. Koristila sam šoping kao način da izbegnem suočavanje sa svojim demonima ”, kaže ona. Ali nije bilo lako: „Počela sam da idem na terapiju, mnogo sam se svađala sa svojim dečkom. Napravila sam neke promene u načinu na koji živim. Ukidanjem svoje šoping-manije i besmislene kupovine stvari, krenula sam putem kojim sada idem – da izvučem ono najbolje iz sebe.“

Psihološkinja-specijalista za oblast potrošačke psihologije, Kit Jerou, kaže da nije nužno da baš svaki kupoholičar koji želi da se skine treba da “zamrzne” svoju kupovinu na godinu dana, iako iskustvo ukidanja naših kupovnih navika može dramatično promeniti problematično ponašanje. Ključ je, kaže ona, u iskrenosti prema sebi, prepoznavanju situacija kada preterano kupuju, kao i najboljem načinu za preduzimanje kontrole.

 

Julissa Treviño, BBC

Kompanijama treba manje mistika a više real-kritičara


Dugogodišnji hvalospevi na sopstveni račun i kićenje zvučnim titulama pre imaju za cilj da ih zaposleni sa statusom „svetih krava“ u firmi što bolje naplate; time oni nanovo zaposedaju i brane statusni položaj, uzgred – zadobijen bez nekog istinskog razloga. Ovo je fenomen koji teško da je neka nova stvar.

Svi smo mi nekada bili izloženi nekom takvom zgodno nakićenom „globalnom rukovodiocu pojedinačne i korporativne prodaje i koordinatoru i predsedniku izvršnih službi, Emea, Asean & UK; tu je i predsedavajući Upravnog odbora za usluge, prodaju i izvršni profil, BSC, MSC, MBA, GCSE(s)” dok smo, pritom, u sebi razmišljali: šta li je sad pa to, pobogu? Međutim, u današnjem svetu hiper-inflacije gromopucatelnih zvanja zaduvali su neki drugi vetrovi. I dok su se apsurdne poslovne titule u prošlosti pre svega ticale preteranog definisanja profesionalnih uloga – sve do bolno „detaljnih“ opisa – današnji trend je upravo suprotan. Što su nejasnije, besmislenije i mističnije – tim bolje.

Neko bi mogao sugerisati da je ovaj trend odraz sve uzavrelijeg i inovativnijeg korporativnog sektora kojim su korporacije oberučke prigrlile mlade ljude i slobodnjake, posebno u klasi izvršnih direktora. Ali, izgleda da to pre nagoveštava trend koji obespokojava: to je, naime, nedostatak korporativnog razumevanja za ono šta je danas istinska svrha jedne kompanije u društvu i na tržištu.

Možda je istina to da sa novim tehnologijama u paketu dolaze i novi načini rada; a novi načini rada zahtevaju nove vrste poslova; a te nove vrste poslova zahtevaju, sasvim logično, i – nove titule. U tome nema ničega zlokobnog ili izuzetnog. Pa ipak, današnja apstraktnost velikog broja zvučnih titula odraz su nedostatka sinergije i osećaja za naprednu ili naučnu utemeljenost. Ako ništa drugo, a ono paralela sa feudalno nastrojenom klasom koja je van dodira s realnošću, vladajućom klasom koja se sve donedavno prepuštala savetima mistika, proroka i proročanstava kojima se poriče stvarnost – umesto da se upravo tom realnošću konkretno pozabave.

Ako provedete samo par minuta na LinkedIn-u, dobićete nagoveštaj jednog trenda o kojem je ovde reč. Postoji 41 rezultat za “glavnog referenta za budućnost” (“chief future officer“), 44 za “glavnog službenika radosti”, 52 za “glavnog referenta za sreću”, 63 za “glavnog službenika za razmišljanje”, potom 170 rezultata za “glavnog službenika za vizije”, ili, recimo, 197 futurista i 354 futurologa. Ukoliko pređete na još apstraktnije titulare, otkrićete 6,158 „jevanđelista“ (evangelists, propovednici, jedna vrsta nabeđenih influensera samo „izuzetno moćnih u svojoj sugestivnosti), 15,145 „lidera u razmišljanju“ (“thought leaders”)  i neverovatnih 245,167 „uticajnih“ („influenseri, influencers).

Šta se to, zapravo, događa? U potrazi za odgovorom, dobro mesto za početak je dolazak AOL-ovog samozvanog “digitalnog proroka” Šingija (pravo ime Dejvid Šing, David Shing) 2011. godine. Na površini, ova uloga podrazumevala je miks otkačenosti i tajanstvenosti, a sve to u kamernom i upečatljivom ambijentu konferencijskih sala.

Šingi je sada prepoznat i poznat zato što je, naprosto, Šingi. Nažalost, niko mlađi od 40 godina nije nešto značajno pametniji u vezi veštine poslovanja u AOL-u. Ali, s druge strane, ni povezivanje rasta korporativnog misticizma sa slabostima i stagnacijom nije baš sasvim pravedno. Na primer, Jeff Barr iz veb-servisa kompanije Amazon već skoro dve decenije ima ulogu neke vrste „jevanđeliste“ (tzv „propovednika“ koji propoveda veštinu poslovanja). U to vreme je Amazon i postao treća najveća korporacija na svetu. Ali, da li njegov uspeh opovrgava teoriju da je kićenje zvučnim titulama simptom jedne dublje krize značenja i svrhe u korporativnoj sferi?

Živimo u svetu u kojem investitori zahtevaju hiper-rast od potencijalnih „lepih želja“ tj korporativnih priča o uspehu. Razumljivo je da kompanije moraju da opravdaju svoje vanzemaljske ambicije. Jedan od načina da se to učini jeste negovanje ulizivačkih mistika koji su u stanju da pričaju čudne priče o dobrim stvarima koje je moguće učiniti, ako i kada se dostigne apsolutna moć. Kako, inače, možete sebi i drugima „prodati maglu“ nekim pričama o, recimo, ukupnoj tržišnoj dominaciji i monopolu?

Od Merlina do Raspućina, uloga „glavnog korporativnog mistika“ oduvek je bila da obezbedi opravdanje za potragu za najvećom silom, istovremeno stavljajući stvarnost u zapećak. Isto važi i za njihove korporativne naslednike danas. Opasnost dolazi od upadljivosti narativa ako i kada region ili populacija više ne podržavaju vaš plan o korporativnoj moći. Nedavno povlačenje Amazona iz Njujorka je dobra ilustracija za ovaj slučaj.

A u tome, zapravo, i jeste problem: nevoljne uloge ohrabruju nerazumno razmišljanje kojima se korporativni lideri i investitori odvraćaju od realnosti. Korporativni svet bi bio daleko bolji ukoliko bi postojala zanimanja tipa „glavnih službenika za kritičko mišljenje“, spremnih da najmoćnijim korporativnim donosiocima odluka govore istinu, a ne da je dalje šire. Nažalost, na LinkedInu nema takvih titula.

 

Fajnenšel tajms

Bregzit: haos na vezi, a i bez veze


Može li tehnologija da reši zastoj nastao Bregzitom kada Wi-Fi ne funkcioniše?

Blumberg donosi priču o svim izazovima koje sa sobom nosi nadolazeći Bregzit. Naime, žitelji pograničnih mesta između Severne Irske i Republike Irske nemaju čak ni signal na svojim telefonima i računarima jer, naprosto, ne postoji infrastruktura koja pokriva veliki deo ovih oblasti. U takvim uslovima, nemoguće je normalno obavljati svakodnevne poslove i biznise – a kamo li razmišljati o fizičkim barijerama, koje će se uskoro isprečiti njihovoj robi.

Kako je moguće da žitelji irskog ostrva nemaju nikakvu ideju na koji način rešiti pitanje loše internet i mobilne veze kao i nepojmljivo nesolidne telekom strukture? I to u ovakvim okolnostima, odnosno – uoči izlaska Britanije iz Evropske unije, koji je već sam po sebi dramatičan.

Skandinavci su, nasuprot Ircima, proizveli sjajno rešenje za gotovo identičan problem. Primer švedsko-norveškog pograničnog prometa izvrsno ilustruje ono što bi moglo biti za sada najbolje rešenje primenljivo i na buduće granične kontrole između dve Irske – granice koja će se uspostaviti čim Bregzit stupi na snagu.

Šuma prosečena na granici Švedske i Norveške: raj za vožnju motornim saonicama

Šuma prosečena tačno po švedsko-norveškoj granici: omiljeno mesto za vožnju motornim saonicama

Iz kancelarije smeštene u svom domu pokraj granice između dve Irske, Katriona Kuran može da utroši i do osam sati dnevno u e-mail prepisci: ona nikako da izađe na kraj sa gotovo nepostojećom bežičnom konekcijom, bez koje je nemoguće poslati njena poslovna dokumenta američkim partnerima. Teško je uopšte i poverovati da bi tehnologija mogla predstavljati ključni problem – a i odgovor to jest rešenje – za najteži deo Bregzita.

“Moje kolege često ostaju zatečene i u neverici kada im kažem da ću laptop ostaviti da radi preko noći kako bih mogla da im pošaljem fajlove koji će im oduzeti nekoliko minuta”, rekla je Kuranova (26), koji se bavi marketingom.

Kamena stolica u Donahu

Kamena stolica u Donahu

Kuranova živi u ruralnom selu Donah (Donagh) u Fermanahu (Fermanagh), na “prvoj liniji” Bregzita. Trenutno, izgledi za nesmetan izlazak iz Evropske unije od strane Evropske unije zavise od nevidljivosti granice između juga i severa Irske.

EU zagovara potrebu takozvanog „Backstop“ postupka (backstop: zaštitna mreža – mehanizam koji bi trebalo da predupredi nagli i nekontrolisani izlazak Britanije iz EU bez prethodno sklopljenog sporazuma o razlazu). Bekstop zaštitni mehanizam trebalo bi da je garancija u sporazumu o Bregzitu koji blisko povezuje Severnu Irsku sa evropskim blokom. Nasuprot tome, pristalice izlaska iz EU susreću se sa još neotkrivenom tehnologijom koja bi mogla da razreši ovu zagonetku. Katriona Kuran je, međutim, skeptična.

„Da li verujem da imamo infrastrukturu ili tehnologiju koja će se nositi sa kontrolama i ostalim graničnim merama nakon Bregzita?“, pita se ona. “Pa, eto, ja sam ta osoba koja sedi ljuta i frustrirana zbog sporog, napornog procesa stvorenog zastarelom i nesofisticiranom tehnologijom.”

„Sada, pokušajte da pomnožite to sa 30.000, što je broj ljudi koji svakodnevno prelaze granicu zbog posla. Ova činjenica po sebi govori prilično jasno”, rekla je ona.

Konzervativni zakonodavci žele da Tereza Mej iznađe „alternativne aranžmane“ kako bi njima zamenila bekstop mehanizam. Ovo bi, prema zagovornicima Bregzita i Evropske istraživačke grupe (ERG), moglo da uključi kamere, uređaje za prepoznavanje registarskih tablica a možda čak i bespilotne letilice.

EU je dosledno govorila da tek treba videti iole neke uverljive dokaze da sama tehnologija može ovu granicu učiniti „nevidljivom“, iako je voljna da tu mogućnost razmotri ako, naravno, Ujedinjeno Kraljevstvo bude dala neke konkretnije predloge.

Pretraga signala

Kada Ketrin Keri (Catherine Carey), koja živi blizu Kuranove, želi da mobilnim razgovara sa svojim ćerkama-tinejdžerkama, ona je primorana da izađe iz svoje kuće u potrazi za signalom.

“Moj telefon uopšte nema vezu kada sam u kući, a tek povremeno kada sam napolju”, izjavila je ova 54-godišnja učiteljica iz pograničnog mesta u Severnoj Irskoj. “Kada krenem autom niz put nekoliko kilometara, nisam u dometu signala.”

Ona se pribojava da će posledice Bregzita učiniti da seosko stanovništvo ostane „potpuno zaboravljeno“.

“Niko (na Britanskom ostrvu) nema nikakav jasan koncept o tome kako i koliko će izlazak iz EU biti težak za nas a, iskreno, draga moja, njih uopšte nije briga”, rekla je Ketrin Keri.

Ovaj se refren ponavlja duž granice od 310 milja (500 kilometara) koja se proteže od Derija (Derry) na severu do Dandalka (Dundalk) na jugu – potez na kojem će se formirati kopnena granica EU sa Britanijom nakon Bregzita.

Noćna mora zvana Netfliks

Petigo (Petiggo) je seoce na granici okruga Donegal u Republici Irskoj i okruga Fermanagh u Severnoj Irskoj. Podeljen je rekom Termon koja je deo granice između Republike Irske i Severne Irske. Trejsi Slitor, žiteljka ovog mesta, kaže da je internet veza u njenom mestu “gotovo nepostojeća”. I dok njena ćerka studira u Belfastu,koji je na 90 minuta vožnje od Petiga, ispostavlja se da ona za vikend ne dolazi kući jer je za njen posao važno da bude onlajn. Dakle, ne može da radi ukoliko nema iole pristojnu internet konekciju… i zato je prinuđena da ostane u Belfastu.

„Samo jedna osoba može biti na internetu, koji je u večernjim satima još sporiji. Ukoliko želite da gledate nešto sa Netfliksa, ovo je prava noćna mora – kaže Trejsi Slitor. “Pet godina se žalimo svom provajderu, ali sadašnja situacija uopšte nije smešna i niko nije voljan da nam pomogne.”

Učiteljica Tanja Džonston (Tanya Johnston) živi na obodu Enniskillena, koji ima više stanovnika nego u Petigu. Pa ipak, ona još uvek mora da vozi do obližnje planine kako bi, pošto se popne „malo poviše“ na obronak, obavila telefonski poziv.

„Prijem bilo kog signala na našim mobilnim telefonima je ravan nuli i to, dakle, važi za sve provajdere na koje smo ukačeni u kući; kada izađemo iz kuće signal je toliko slab da gotovo i ne postoji“, kaže Džonstonova. “Često moramo da ’povezemo’ svoje mobilne telefone u vožnju do obližnje planine Topt (Topped), kako bismo primili iole neki signal.”

Skandinavska iskustva

BBC donosi tekst u kojem se navodi da primer Norveške i Švedske izvrsno ilustruje ono što bi moglo biti odlično rešenje i za graničnu kontrolu koja će se – po stupanju Bregzita na snagu – u budućnosti uspostaviti između Severne Irske i Republike Irske. Ove dve skandinavske zemlje imaju jednu od tehnološki najnaprednijih granica u svetu, a samim tim i najbrži način kontrole i evidencije robe koja svakodnevno prelazi ovu najdužu granicu između dve zemlje u Evropi.

Norveška nije u Evropskoj uniji (iako pripada njenom jedinstvenom tržištu) i njena granica od preko hiljadu i po kilometara sa Švedskom (koja je njena članica) predstavlja najdužu kopnenu granicu u EU.

Pre svega, ono što sada nedostaje granici između Republike Irske i Severne Irske jeste napredni video-nadzor. Automobili na švedsko-norveškoj granici prolaze kroz potpuno automatizovane granične prelaze opremljene kamerama koje koriste automatski sistem prepoznavanja registarskih tablica, dok sofisticirani kompjuterski sistem omogućava da se roba koja se deklariše na ovoj skandinavskoj granici bude ocarinjena i pre nego što napusti skladišta.

Međutim, kamioni koji prevoze robu i dalje moraju da zastanu na carinskom prelazu gde postoji osoblje radi fizičke carinske provere. Na glavnom graničnom prelazu, u Svinesundu, kako kažu norveški carinari, svakodnevno se obrađuje oko 1.300 kamiona – a svaka obrada traje oko 20 minuta.

Lars Karlsson, koji je u Švedskoj nekada bio viši carinski službenik, podneo je Evropskom parlamentu izveštaj o tome kako se tehnologija može primeniti na irskoj granici. On je za BBC News izjavio da sama tehnologija neće eliminisati potrebu za konkretnim tj fizičkim proverama na irskoj granici i uspeh švedsko-norveške carinske granice zasnivao se na visokom nivou poverenja i veoma slične standarde proizvoda ove dve zemlje.

U svakom slučaju, iako najsavršenija, čak ni ova granica nije bez carinskih punktova na kojima se mora zastati i izvršiti pregled – a oba ova elementa bi bila veoma kontroverzna i problematična na granici između dve Irske.

Sabina Vejand (Sabine Veyand), zamenica Mišela Barnijea koji je glavni pregovarač za Bregzit u ime EU, već je odbacila upotrebu postojeće tehnologije.

“Pregledali smo sve granice na planeti Zemlji, kao i sve granice koje EU ima sa trećim zemljama – jednostavno ne postoji način na koji možete ukloniti provere i kontrole”, rekla je ona nakon glasanja u britanskom parlamentu.

Bloomberg

BBC

Oni dolaze: Top 10 kineskih startapova u 2019


 

Fokus pokretačke snage biznisa usmerava se ka zapadu (ili ka istoku, u zavisnosti od toga gde živite), što je trend koji traje već duže vremena.

Kina je 2017. godine zahvatila 48% globalnih sredstava prikupljenih za start-up firme čija je specijalnost razvoj veštačke inteligencije, naspram 38% koliko ih je u Sjedinjenim Državama. Ovo je veliko povećanje od 2016. godine, kada je Kina bila zastupljena sa samo 11% u globalnom finansiranju veštačke inteligencije.

A teško da je u startap ekosistemu Kine veštačka inteligencija jedina poslovna niša interesantna onima koji bi osnivaju ili finansiraju potencijalno lukrativne startup firme. Broj i kvalitet kineskih startup firmi se u protekloj deceniji dramatično povećao.

Prednosti kineskog startap okruženja

U Kini postoji nekoliko jedinstvenih strateških prednosti u odnosu na američko startup okruženje. Kina se u poslednjih pola decenije zdušno oslanjala na ove prednosti.

Vladine direktive i (izostanak) regulative

Kineska vlada se ne plaši da izvrši uticaj u privatnom sektoru. Oni to rade kako sa direktivama tako i sa finansiranjem. Državni savet Kine je, recimo, u julu 2017. godine objavio svoj „Razvojni plan veštačke inteligencije naredne generacije“ sa relativno direktnim, smelim ciljem da do 2030. godine postane globalni inovacijski centar za veštačku inteligenciju.

I pored propisa koje kontroliše država, sama regulativa preduzetništva, što je izuzetno pozitivno, nije rigidna.

Pomalo je iznenađujuće da je Kina, takođe, olakšala većinu svojih regulativa koja bi potencijalno mogla ograničiti rast startapova:

“Kineska vlada uvek iskusno i veoma  korisno ume da „zažmuri“ kad god se neki startap ukaže sa inovacijom koja ima dobru perspektivu, da bi se tek naknadno pozabavio regulativom, rekao je Jing Vang (Ying Wang), generalni direktor Fosun Kinzon Capital-a (FKC), koja je uključivala delegaciju iz Guangdžoua, predvođenu zamenikom gradonačelnika, Kajem Čaolinom (Cai Chaolin). “To [preduzetnicima] daje mogućnost za dalji napredak.” (izvor: Fortune).

Taktički, “manja regulacija” tj smanjivanje i olakšavanja propisa za pribavljanje papira za započinjanje svog biznisa bi u Kini mogla značiti samo jednu dozvolu za čitavu teritoriju ove zemlje, umesto 50 pojedinačnih državnih dozvola u Sjedinjenim Državama – ili, čak, bez ikakve regulacije u prve tri godine rada (u slučaju kompanije Alipay za mobilna plaćanja).

Novi obrasci upotrebe tehnologije

Kako se kategorizacija zemalja i regiona kreće od siromašnih zemalja u razvoju ka rangu razvijenih, dotične često preskaču čitave generacije tehnologija uz koje su druge, dugoročnije razvijene zemlje provele desetleća. Na primer, građani Kine koriste svoje mobilne telefone za plaćanje robe 50 puta češće od Amerikanaca jer, naprosto, nije bilo dovoljno vremena da kreditne kartice zažive i zadobiju istu penetraciju poput one koju imaju u Sjedinjenim Državama.

Sličan trend se dešava i u brojnim afričkim zemljama u kojima su pokrivenost i penetracija mobilnih plaćanja zapravo veće od pokrivenosti električnom energijom ili čistom vodom (izvor: The Economist).

Demografija

Stanovništvo Kine trenutno broji 1.4 milijarde ljudi. I mada značajan deo tog stanovništva i dalje živi u seoskim područjima, ono je četvorostruko veće od broja stanovnika u Sjedinjenim Državama.

Ono što je relevantnije za startape i skaliranje je to da Kina ima 160 gradova sa više od milion stanovnika (podaci: World Population Review), dok ih Sjedinjene Države imaju samo deset.

Lako je naći primere koji potkrepljuju ove demografske podatke: firmi za deljenje bicikala Mobike trebalo je samo 10 meseci da se ni iz čega uspne na 20 miliona narudžbina (ili vožnji) dnevno. (Izveštaj o AI – Stanford 2017).

Kako je izabrano ovih deset?

Kineski jednorozi ne posustaju. Od deljenja bicikala i e-trgovine do razvijanja veštačke inteligencie za prepoznavanje lica – nije ih teško pronaći.

Evo jedne u obilju rejting-list kineskih startapova koje uključuju i nekoliko jednoroga za koje verovatno niste čuli, ali i one koje takođe prave izuzetne prodore; to su kineske start-up firme sposobne da – ako ne sad a ono u narednih nekoliko godina – podignu svoju vrednost na milijardu dolara.

Top 10 kineskih startapova na koje treba obratiti pažnju

1. CloudWalk:

Ovaj startap je član rastućeg kineskog modela – naime, procvata startup firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije za prepoznavanje lica. Na talasu tog trenda, CloudWalk je prikupio značajna sredstva od venčer fondova kao št su Shunwei Capital, Oriza Holdings i Puhua Capital ($75m) kao i finansijske uprave grada/oblasti Guangdžou ($301m) (izvor: Funding Notes).

CloudWalk se takođe udružio sa vladom Zimbabvea kako bi njihovu tehnologiju testirali na različitim nacionalnostima ove zemlje i to u veoma širokom spektru (izvor: Atlantic blog – Quartz).

2. DaSouChe:

Zahvaljujući ovoj platformi za trgovinu polovnim automobilima, od 2012. do danas je već zamenjeno više od 500.000 automobila. Ovaj startap je nadomak zadobijanja statusa jednoroga, prikupivši 2017. godine 180 miliona dolara u rundi serije D (četvrtom krugu dokapitalizacije).

3. Laidian:

Ovaj startap je 2017. prikupio $20 miliona u prvom krugu dokapitalizacije (serija A). Laidian je startup firma za iznajmljivanje uređaja kojima se vrši dopuna struje na mobilnim uređajima, pružajući rešenje onima koji svoje mobilne telefone ne mogu da napune dok su van kuće ili kancelarije.

Većina ljudi u Kini koristi svoje telefone za kupovinu ali i plaćanja računa i taksi. Njihova baterija se pred kraj dana obično gasi, pa može biti nezgodno da mobilni telefoni budu gotovo neprekidno priključeni na inače prilično teške i kabaste baterije za dopunu strujom (takozvane „power banks“).

Laidian je postavio svoje terminale za iznajmljivanje električne energije u više od 80 gradova u Kini. Većina terminala za „rent-a-power“ instalirano je u trgovačkim centrima, metroima i na železničkim stanicama, a više od 20.000 Kineza svakodnevno koristi njihove usluge. (Izvor: AllTechAsia)

4. Tujia:

Nakon petog kruga dokapitalizacije (krug serije E, krajem 2017. godine), ovaj startap se sada procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara, ali teško da je izvan Kine iko i čuo za njih. Tujia se često naziva “kineski Airbnb”, mada prednjače za nekoliko koraka u odnosu na tu američku kompaniju.

Tujia nije naprosto „klon“ Airbnb-a

Tujia pruža usluge prilagođene kineskoj klijenteli. Njihovi zaposleni upravljaju check-in i check-out uslugama (prijavom/odjavom gostiju), a za bilo koju imovinu koju koriste treća lica, Tujia zapravo obezbeđuje da je svaka nekretnina koja se iznajmljuje proverena i prigodno ocenjena (izvor: Forbes India).

5. VIPKid:

Još niste čuli za VIPKid? Uskoro ćete, jer ovaj sajt za učenje engleskog jezika doživljava neverovatan uspon.

Prema podacima koje su obezbedili sami investitori, VIPKid je od 2017. godine imao 296.363 učenika i 38.724 nastavnika – što je nagli porast sa samo 3.305 učenika i 404 nastavnika koliko ih je bilo pre samo dve godine. Predviđanja kažu da će se 2019. godine skoro desetostruko povećati broj studenata, na 2,4 miliona, kao i na više od 280,000 nastavnika.

VIPKid će uskoro postati brend prepoznatljiv svakom kineskom domaćinstvu

Prema podacima iResearch, onlajn tržište podučavanja engleskom jeziku je na putu da ove godine dostigne 52 milijarde juana (osam milijardi dolara), dok je VIPKid spreman da zaposedne lavovsko parče ovog poslovnog kolača.

6. iCarbonX:

Cilj ovog kineskog startapa za obradu podataka je unapređenje zdravstvene zaštite korišćenjem veštačke inteligencije i biotehnologije. Osnovan 2015. godine od strane genomičara Juna Vanga, ova mlada perspektivna kompanija postala je sveobuhvatna platforma za procesiranje zdravstvenih podataka miliona kineskih građana.

iCarbonX je kreirao Digital Life Alliance koji raznorodne kompanije okuplja u jedinstveni ekosistem edukacije zdravom životu, rizicima od oboljevanja, terapijama i procedurama za izlečenje, kao i načinima na koje se veštačka inteligencija može koristiti u zdravstvene svrhe (izvor: Fast Company).

7. DeepGlint:

Poput nekih drugih AI/ ML kineskih startapova, i DeepGlint se snažno usredsredio na kompjuterski generisani video sadržaj.

Oni, međutim, prednjače u ovoj poslovnoj niši jer su uložili značajna sredstva u AI analizu ljudskog ponašanja i kretanja. Krećete li se sporije ili brže od onih koji se kreću u gomili oko vas? Da li se krećete na donekle neobičan način? Softver kompanije DeepGlint će vas brzo selektovati i „izdvojiti“ iz gomile ukoliko taj program „proceni“ da ste zbog nečeg „bezbednosno neobični“, da bi vas, potom, držao na oku. Veoma vredno bezbednosno sredstvo ili pak slučaj koji neodoljivo podseća na filmu „Manjinski izveštaj“ (Minority Report)? Vi ste ti koji ćete proceniti – ali ste, ujedno, i „predmet obrade“ tj. objekat kojeg procenjuju.

Iako je DeepGlint uspeo da u dokapitalizaciji prikupi relativno skromnih 18 miliona dolara, ovaj startap je veoma izgledni kandidat za preuzimanje jedne od najvećih AI firmi, eCommerce, ili još nekih kineskih telekomunikacionih kompanija.

8. Liulishuo:

AI pokreće platformu za učenje engleskog jezika i aplikaciju koja nudi personalizovano i adaptivno učenje jezika za 50 miliona korisnika u 379 kineskih gradova i preko 175 zemalja širom sveta. Lijulišuo cilja na u Kini izuzetno lukrativni biznis – podučavanje engleskog jezika – poslovnu nišu koju sledi i već pomenuti startap VIPKid, mada na način koji je detaljnije i dugoročnije planiran.

Lijulišuo je dokapitalizacijom prikupio 100 miliona dolara u svojoj poslednjoj rundi (sredinom 2017), i spreman je da ove godine nastavi svoj brzi rast.

9. Pico Interactive:

Pico je razvio jednu od prvih visokokvalitetnih, zaista bežičnih VR slušalica. Bez „kačenja“ na računar ili mobilni telefon, dok povezivanje (tethering) nije potrebno; početna cena kreće od 599 dolara. Ove slušalice su osvojile izuzetno pozitivne kritike na prošlogodišnjem CES-u, a takođe je i dobro pozicioniran da preraste u tehnološkog lidera u oblasti opreme za virtuelnu realnost (VR).

Veoma je verovatno da će Picova tehnologija biti licencirana ili kupljena od strane jednog od većih igrača u VR-u kao što su HTC, Facebook ili Playstation, premda ovaj startap još uvek ima izuzetnu priliku da se i ubuduće značajno širi.

10. Roobo:

Ova startup kompanija za hardver i veštačku inteligenciju razvija robote najnovije generacije. Robot za široku korisničku upotrebu, BeanQ, služi za rani period edukacije, a 2017. je na Red Dotu osvojio nagradu za najbolji proizvod („Best“).

BeanQ (Roobo)

Roobo nastavlja da sa inovacijama u robotici; inovacije se protežu do veoma „krupnog momka“, Farnese-a, koji može da učestvuje u razgovoru s ljudima, prepoznaje fraze, uspešno se orijentiše na aerodromima, u bankama, trgovačkim centrima ili salama za konferencije.

Farnese (Roobo)

Kompanija je 2017. u drugom krugu dokapitalizacije (serija B) prikupila 53 miliona dolara, koje je 2016. pridodala već prikupljenoj stotini miliona iz 2016. godine, kada je obavljen prvi krug dokapitalizacije (serija A).

Preporuka: obratite pažnju na Roobo, jer tim ljudi koji stoji iza ovog startapa ima izuzetnu priliku da – ukoliko održe dosadašnji tempo razvoja – postanu tržišni lideri u AI robotici. Pored toga, njihova edukativna serija robota i programskih paketa pomoći će obezbeđenju značajnog napretka u razvoju nove generacije ove vrste tehnologije.

 

Tekst i fotografije:

blog.usejournal.com