Ekonomija, ekonomisti i predrasude prema ženama


Pristrasnost i predrasude u ekonomiji mogu se korigovati većom zastupljenošću žena, pokazuje jedno istraživanje koje je objavio Fajnenšel tajms.

Ekonomija ima svoj #MeToo trenutak. Kada se radi o regrutovanju studentkinja, zapošljavanju fakulteta i pitanju unapređenja na poslu, ova struka i nauka već odavno zaostaje za drugim društvenim naukama, pa čak i onim najtežim. Ekonomistkinje se često suočavaju sa neprijateljskim evaluacijama svoje nastave, strožim procesima pregleda stručnih radova koji se objavljuju, ali i manje zasluge za koautorstvo. Nedavno objavljeni rad Alice Wu sa Univerziteta Harvard takođe je dokumentovao posebno problematičnu kulturu mizoginije na veb stranici za zapošljavanje ekonomskih stručnjakinja.

Na ovogodišnjem sastanku Američkog ekonomskog udruženja, nekoliko vrhunskih ekonomistkinja, uključujući i Dženet Jelen (Janet Yellen), bivšu predsednicu američkih Federalnih rezervi (tj Američke centralne banke), govorila je o svojim ličnim bitkama s rodnim predrasudama i diskriminacijom u sferi ekonomije i rodne zastupljenosti.

Međutim, muškarci ekonomisti drže 72% asistentskih pozicija i 87% profesura sa katedrom ne posmatraju tako ozbiljno ovu problematiku o podjednakoj rodnoj zastupljenosti u profesiji, što je pokazala i nedavna studija Ha-Džun Čanga (Ha-Joon Chang) sa univerziteta Kembridž.

U ovom onlajn eksperimentu su za identifikaciju predrasuda uzeti ekonomisti iz 19 zemalja. Od njih se tražilo da ocenjuju izjave istaknutih ekonomista o različitim temama, uključujući i rodni problem profesije. U eksperimentu je izvor za svaku izjavu nasumično promenjen bez znanja učesnika. Nekim učesnicima je rečeno da je od poznatog ekonomiste, drugi su govorili da je izjavu dao neko ko se smatra ideološki drugačijim subjektom.

U ovoj e-anketi otkrivena je snažna ideološka pristrasnost: učesnici su imali manje od 7% verovatnoće da će se složiti sa ekonomistom koji nije mejnstrim tj ne pripada korpusu uobičajenih stavova. Na primer, učesnici suočeni sa oštrim komentarima o trenutnom stanju makroekonomije imali su 9,5% veću verovatnoću da se slože ako su mislili da je to od Lorensa Samersa (Lawrence Summers), bivšeg sekretara Trezora SAD, nego da je to bio Janis Varufakis, levičarski nastrojeni nekadašnji ministar finansija Grčke.

Ovi jaki obrasci predrasuda aktivno protivreče imidžu koji ekonomisti imaju o sebi: 82% ispitanika se slaže da pri ocenjivanju izjave treba obratiti pažnu samo i isključivo na njen sadržaj, a ne na autora. Pozitivno je to što su žene ekonomistkinje imale manje od 40 odsto manje izgleda da budu podložne „zvučnosti“ imena autora od svojih muških kolega, tako da je, sudeći po rezultatima, verovatno da će ekonomska profesija u budućnosti bivati sve manje pristrasna jer postaje sve uravnoteženija.

Međutim, takođe su uočene i oštre razlike između načina na koji ženski i muški ekonomisti percipiraju napore profesije za većom rodnom ravnopravnošću. Kada se suoči sa izjavom “pripadnici ekonomske struke su u poslednjih nekoliko decenija napravili tek mali pomak u prevladavanju jaza među polovima. Imajući u vidu važnost ove teme (unutar ove struke) pri određivanju javnih politika, ovo predstavlja jedno prilično ozbiljno pitanje. Bilo da su eksplicitne ili suptilnije, namerno ili ne, prepreke sa kojima se žene suočavaju u ekonomiji su vrlo stvarne“, žene su bile sklonije za 26% da će se složiti sa ovim stavom od svojih muških kolega.

Povrh toga, muška saglasnost s ovom izjavom je pala za dodatnih 5,8% kada im je rečeno da je izjavu dala leva britanska feministička ekonomistkinja Dajen Elson (Diane Elson) a ne pravi izvor, Karmen Rajnhart (Carmen Reinhart), mejnstrim ekonomistkinja sa Harvarda. Ženski nivoi saglasnosti sa izjavom nisu se promenili sa identitetom autora, što ukazuje na to da su u vezi sa ovim pitanjem ekonomistkinje bili u stanju da skrajnu svoje predrasude i usredsrede se na sadržaj izjave.

Ideološke predrasude čine ekonomsku profesiju loše opremljenom za uključivanje u uravnotežene rasprave o politički kontroverznim ekonomskim pitanjima koja karakterišu naše vreme, kao što su nejednakost, mere štednje i klimatske promene.

U rezultatima ove onlajn ankete uočen je i podatak  da žene ekonomisti pokazuju manju ideološku pristrasnost i predrasude, kao i da su u stanju da svoje predrasude odbace onda kada se bave problemom koji su lično iskusile. To sugeriše da bi rešavanje rodnog problema profesije bio delotvoran način za rešavanje šireg pitanja ideološke pristrasnosti.

 

FT

Kojim životinjama potcenjujemo inteligenciju?


Hteo sam da kažem hijene, ali s obzirom da je to opšte mesto  dozvolite mi da vam predstavim jedan potpuno drugačiji i vanzemaljski organizam. Tehnički, to zapravo i nije životinja, ali sumnjam da će vam takvo šta zasmetati.

Na slici iznad je Physarum policephalum (sluznjača), takođe poznata kao “mnogoglava sluznjača”, vrsta protista (јednoćeliјskog eukariotskog organizma), a posebno, humusna sluznjača. Termin “humusne sluznjače” ne odnosi se na specifičnu pojedinačnu grupu već je širok pojam za nekoliko vrsta eukariota koji se ponašaju slično.

U svakom slučaju, sluznjača poseduje – što je zapanjujuće – osnovni oblik inteligencije, uprkos tome što nema mozak i samo sadrži jednu jedinu višećelijsku stanicu. Evo nekih zapanjujućih stvari koje ovaj organizam može da uradi.

Može da reši kako da izađe iz lavirinta. Mnogoglava sluznjača smeštena u plastični lavirint će izbaciti stotine hvataljki, istražujući sve moguće pravce dok ne pronađe onaj koji vodi do hrane. Zatim povlači sve one hvataljke koje nisu u dosegu hrane. Štaviše, ovaj organizam zna i koji je put najbrži. Ukoliko postoji više puteva ka nagradi tj hrani, sluznjača će obustaviti svaki put koji je makar i malo duži od onog najkraćeg.

Ovaj organizam pamti. Kada rešava izlazak iz lavirinta, on ostavlja trag sluzi gde god da dosegne neka od njenih hvataljki. Koristeći se ovom sluzi, Physarium izbegava puteve kojim je već prelazio. To je u suštini kreativna, mada rudimentarna analogija pamćenju tj memoriji – onom pamćenju koje je prisutno u spoljašnjoj, materijalnoj formi.

Ovaj organizam oponaša mreže i sisteme transporta. Mnogoglava sluznjača je u eksperimentu stavljena u plastičnu kutiju oblika Tokija. Komadići hrane bili su smešteni tamo gde bi bili oni glavni transportni čvorovi i u pravom Tokiju, a humusna sluznjača – znajući kako da odabere i upotrebi najbrži način – stvorila je repliku gradskih železničkih mreža korišćenjem svojih hvataljki.

Fisarijum uči i prati vremenski tok tj vremenski sled. Tim naučnika – uključujući i onaj koji je izveo eksperiment s lavirintom – stavio je ovaj kalup u jedan izduženi žljeb, ostavljajući ovu plesan da se kreće duž njega. Naučnici bi, međutim, svakih 30 minuta smanjili temperaturu i vlažnost (fisarijumi napreduju u toplim i vlažnim uslovima). Organizam je usporio svoj ritam napredovanja kako bi trošio što manje energije. Nakon nekog vremena, naučnici su stali. Naravno, policefalum je nastavio da i dalje usporava svoj ritam na svakih 30 minuta, pokazujući da je sposoban da nauči i zapamti vremenski raspon.

Ovaj organizam se zdravo hrani. Drugi eksperiment je sluznjaču stavio u centar kružnog displeja časovnika. Na svaku oznaku na satu postavljena je drukčija hrana. Međutim, nešto od te hrane je, za razliku od druge hrane, sadržavalo najzdraviju razmeru ugljenih hidrata i proteina. Sve fisarijumi odabrali su optimalnu hranu.

Ovaj organizam je zapanjujući koliko je to uopšte moguće (uzgred, ne spada ni u biljke a ni u životinje kao ni gljivice već je u srodstvu s amebama). Toliko  neobično i toliko nedokučivo za objašnjenja, pa je izvesno da će ono naučnicima i nadalje imati da ponudi još puno neverovatnih priča.

Naučnici takođe koriste ove organizme pri rešavanju starih matematičkih zagonetki koristeći metod sličan eksperimentu s lavirintom. U jednom eksperimentu, oni su ovaj organizam koristili da bi rešili tzv. „problem trgovačkog putnika“, što je, vremenski i po resursima, predstavljao težak i intenzivan zadatak – čak i za moderne računare. Očigledno da biološko računanje nije toliko ludo koliko možda zvuči, a za određene zadatke može biti superiornije od digitalne obrade. Računarski sistem inspirisan ovom vrstom ameboidnog organizma nadmašuje konvencionalne metode optimizacije, o čemu možete detaljnije pročitati ovde:

Logika saobraćajne mreže Tokija se u velikoj meri ogleda kroz ponašanje sluznjače stavljene na “tlocrt” ovog grada – ova ameba “povukla” je “najlogičnije” trase kretanja na način gotovo identičan projektovanim trasama, ulicama i saobraćajnicama ovog japanskog grada:

Gary Meaney, zoolog i ljubitelj životinja (Quora)

Alibaba, najveći poslodavac na svetu


Alibaba je prošle godine stvorio preko  40 miliona radnih mesta, što ga, po svemu sudeći, čini najvećim svetskim poslodavcem.

Alibaba, kineski gigant u elektronskoj trgovini je, sudeći po nedavnom izveštaju,  prošle godine stvorio oko 40,82 miliona radnih mesta putem ekspanzivnog maloprodajnog ekosistema, što je 10,9 odsto više na godišnjem nivou.

U izveštaju kineskog Univerziteta Renmin navode se platforme kojima ova kompanija raspolaže u svrhu elektronske trgovine, uključujući Taobao i Tmall, kao i da su prošle godine obezbedile oko 15,58 miliona novih radnih mesta za online trgovce.

Odeća i tekstil, dnevne potrepštine i kućni aparati bile su tri vrste maloprodajnih artikala koji su se najbolje prodavali; samim tim je posao najviše cvetao u ovim trgovinskim nišama, a time je i broj zaposlenih rastao najviše u ovim prodajnim sektorima.

Alibabina internetska maloprodaja je takođe doprinela povećanoj potražnji za profesionalcima u upstream i downstream sektorima kao što su istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnja i logistika, a što je ukupno oko 25,24 miliona radnih mesta (upstream: nabavni, sirovinski sektor kojim se obezbeđuje repro-materijal za proizvodnju artikala; downstream: (distribucija, veleprodaja i maloprodaja).

U pokušaju da pomogne ugroženim grupama u pronalaženju posla, ova kompanija je obezbedila programe obuke kroz svoju platformu za učenje “Taobao Universitiy“.

Jang Vejguo (Yang Weiguo), profesor sa Univerziteta Renmin, koji je vodio istraživanje izjavio je da su platforme za elektronsku trgovinu, uključujući Alibabu, odigrale važnu ulogu u stabilizaciji kineske ekonomije i povećanju zaposlenosti., donosi Xinhua, a potom i portal china.org.cn

Kina ostvaruje solidan napredak u strukturnoj reformi: saopštenje

Isti izvori navode da je prošle godine je ostvaren solidan napredak u strukturalnoj reformi kineske ekonomije, sa tradicionalnim sektorima koji postaju efikasniji, a novi pokretači snažniji, objavio je zvanični izveštaj u četvrtak (28.feb).

Nacionalni biro za statistiku objavio je saopštenje o ekonomskom i društvenom razvoju 2018. godine, ističući da se produbljuje strukturna reforma na strani ponude.

Zahvaljujući naporima da se smanje štetni sektori, stopa korišćenja nacionalnih industrijskih kapaciteta ostala je na relativno visokom nivou od 76,5%. Odnos za sektore rudarstva i flotacije porastao je za 2,4 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, to jest na 70,6 odsto.

Što se tiče kineske stanogradnje, ona je značajno opala, a odnos duga i imovine za industrijske kompanije takođe je pao. Troškovi korporativnog poslovanja su opali kako su vlade krenule ka rasterećenju poslovnih regulativa, dok su investicije porasle u dosad slabim privrednim područjima, uključujući zaštitu okoline i poljoprivredu.

Ovo saopštenje je takođe pokazalo robusnost novih pokretača kineske privrede. Proizvodnja strateških privrednih grana u nastajanju porasla je 8,9 posto u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja visoke tehnologije povećala se za 11,7 posto. Proizvodnja opreme porasla je za 8,1 odsto i činila je skoro trećinu ukupne industrijske proizvodnje.

Investicije visokih tehnologija porasle su za 14,9 odsto, a investicije u modernizaciju tehnologije porasle su za 12,8 odsto.

Proizvodnja novih energetskih vozila porasla je za 66,2 odsto, a pametni televizori za 17,7 odsto. Online maloprodaja je porasla 23,9 odsto, na preko 9 biliona juana (oko 1,35 biliona američkih dolara).

Pod vođstvom visokokvalitetnog koncepta razvoja, ekonomija je ostvarila stabilne rezultate u 2018. godini sa poboljšanim kvalitetom i boljim sredstvima za život ljudi, korak napred u izgradnji umereno prosperitetnog društva u svakom pogledu, navodi se u najnovijem kominikeu kineskog ministarstva privrede.

Pet najboljih poslovnih  sajtova u Kini


Kina je najbrže rastuća ekonomija na svetu. Uspostavljanje poslovnog prisustva u ovoj zemlji je neophodni imperativ svake globalne kompanije. Međutim, pravila poslovanja u Kini se, u osnovi, razlikuju od onih u zapadnom svetu. Ovaj članak prikazuje 5 top sajtova i blogova koji će vam pomoći da bolje razumete kako da poslujete u Kini.

1. Chinalawblog

Chinalawblog.com je dnevno ažurirani blog koji prvenstveno predstavlja pravna pitanja i odgovore koji se tiču poslovanja u Kini. Njegove teme se kreću od pravnog sistema u Kini pa do društvenih pitanja, kulture i aktuelnih događaja. Ovo je najuticajniji pravno-poslovni  blog koji se tiče kineske legislative.

 

2. The China Business Leadership

Blog o liderima i uspesima kineskog poslovanja (The China Business Leadership blog) dotiče se problema koji ometaju stranog biznismena u Kini. Blog pokriva različite oblasti, uključujući one svakodnevne koja se tiču „običnog“ čoveka i svega onoga što mu je potrebno da bi dobro započeo i vodio poslovanje; ovaj blog bavi se i kulturom, menadžmentom ali i svakodnevnim stvarima koje se tiču boravka i života u Kini. Ovaj blog je odlično mesto za strance u potrazi za informacijama koje će im pomoći u poslovanju u ovoj najmnogoljudnjoj zemlji sveta.

 

3. eChinacities

eChinacities.com pruža informacije o svim aspektima putovanja, života i poslovanja u Kini. Sajt je veoma popularan među onima koji kao stranci žive i rade u Kini ali i stranim posetiocima koji putuju u Kinu radi posla ili zabave. eChinacities.com tvrdi da nije povezan ni sa jednom vladinom agencijom u Kini ili van nje.

 

4. China Briefing

China Briefing je osnovan 1999. godine. Internet stranica pruža najnovije poslovne informacije stranom investitoru u Kini. Takođe, objavljuje u PDF-u i mesečno izdanje, „China Briefing“, koji inače  funkcioniše kao dnevni onlajn servis.

 

5. Learn Chinese Business

Learn Chinese Business je blog za preduzetnike i profesionalce koji posluju u Kini. Blog nudi detaljnu analizu poslovnih i ekonomskih trendova, kao i izuzetne priče o preduzetnicima i preduzetništvu.

 

Kompanijama treba manje mistika a više real-kritičara


Dugogodišnji hvalospevi na sopstveni račun i kićenje zvučnim titulama pre imaju za cilj da ih zaposleni sa statusom „svetih krava“ u firmi što bolje naplate; time oni nanovo zaposedaju i brane statusni položaj, uzgred – zadobijen bez nekog istinskog razloga. Ovo je fenomen koji teško da je neka nova stvar.

Svi smo mi nekada bili izloženi nekom takvom zgodno nakićenom „globalnom rukovodiocu pojedinačne i korporativne prodaje i koordinatoru i predsedniku izvršnih službi, Emea, Asean & UK; tu je i predsedavajući Upravnog odbora za usluge, prodaju i izvršni profil, BSC, MSC, MBA, GCSE(s)” dok smo, pritom, u sebi razmišljali: šta li je sad pa to, pobogu? Međutim, u današnjem svetu hiper-inflacije gromopucatelnih zvanja zaduvali su neki drugi vetrovi. I dok su se apsurdne poslovne titule u prošlosti pre svega ticale preteranog definisanja profesionalnih uloga – sve do bolno „detaljnih“ opisa – današnji trend je upravo suprotan. Što su nejasnije, besmislenije i mističnije – tim bolje.

Neko bi mogao sugerisati da je ovaj trend odraz sve uzavrelijeg i inovativnijeg korporativnog sektora kojim su korporacije oberučke prigrlile mlade ljude i slobodnjake, posebno u klasi izvršnih direktora. Ali, izgleda da to pre nagoveštava trend koji obespokojava: to je, naime, nedostatak korporativnog razumevanja za ono šta je danas istinska svrha jedne kompanije u društvu i na tržištu.

Možda je istina to da sa novim tehnologijama u paketu dolaze i novi načini rada; a novi načini rada zahtevaju nove vrste poslova; a te nove vrste poslova zahtevaju, sasvim logično, i – nove titule. U tome nema ničega zlokobnog ili izuzetnog. Pa ipak, današnja apstraktnost velikog broja zvučnih titula odraz su nedostatka sinergije i osećaja za naprednu ili naučnu utemeljenost. Ako ništa drugo, a ono paralela sa feudalno nastrojenom klasom koja je van dodira s realnošću, vladajućom klasom koja se sve donedavno prepuštala savetima mistika, proroka i proročanstava kojima se poriče stvarnost – umesto da se upravo tom realnošću konkretno pozabave.

Ako provedete samo par minuta na LinkedIn-u, dobićete nagoveštaj jednog trenda o kojem je ovde reč. Postoji 41 rezultat za “glavnog referenta za budućnost” (“chief future officer“), 44 za “glavnog službenika radosti”, 52 za “glavnog referenta za sreću”, 63 za “glavnog službenika za razmišljanje”, potom 170 rezultata za “glavnog službenika za vizije”, ili, recimo, 197 futurista i 354 futurologa. Ukoliko pređete na još apstraktnije titulare, otkrićete 6,158 „jevanđelista“ (evangelists, propovednici, jedna vrsta nabeđenih influensera samo „izuzetno moćnih u svojoj sugestivnosti), 15,145 „lidera u razmišljanju“ (“thought leaders”)  i neverovatnih 245,167 „uticajnih“ („influenseri, influencers).

Šta se to, zapravo, događa? U potrazi za odgovorom, dobro mesto za početak je dolazak AOL-ovog samozvanog “digitalnog proroka” Šingija (pravo ime Dejvid Šing, David Shing) 2011. godine. Na površini, ova uloga podrazumevala je miks otkačenosti i tajanstvenosti, a sve to u kamernom i upečatljivom ambijentu konferencijskih sala.

Šingi je sada prepoznat i poznat zato što je, naprosto, Šingi. Nažalost, niko mlađi od 40 godina nije nešto značajno pametniji u vezi veštine poslovanja u AOL-u. Ali, s druge strane, ni povezivanje rasta korporativnog misticizma sa slabostima i stagnacijom nije baš sasvim pravedno. Na primer, Jeff Barr iz veb-servisa kompanije Amazon već skoro dve decenije ima ulogu neke vrste „jevanđeliste“ (tzv „propovednika“ koji propoveda veštinu poslovanja). U to vreme je Amazon i postao treća najveća korporacija na svetu. Ali, da li njegov uspeh opovrgava teoriju da je kićenje zvučnim titulama simptom jedne dublje krize značenja i svrhe u korporativnoj sferi?

Živimo u svetu u kojem investitori zahtevaju hiper-rast od potencijalnih „lepih želja“ tj korporativnih priča o uspehu. Razumljivo je da kompanije moraju da opravdaju svoje vanzemaljske ambicije. Jedan od načina da se to učini jeste negovanje ulizivačkih mistika koji su u stanju da pričaju čudne priče o dobrim stvarima koje je moguće učiniti, ako i kada se dostigne apsolutna moć. Kako, inače, možete sebi i drugima „prodati maglu“ nekim pričama o, recimo, ukupnoj tržišnoj dominaciji i monopolu?

Od Merlina do Raspućina, uloga „glavnog korporativnog mistika“ oduvek je bila da obezbedi opravdanje za potragu za najvećom silom, istovremeno stavljajući stvarnost u zapećak. Isto važi i za njihove korporativne naslednike danas. Opasnost dolazi od upadljivosti narativa ako i kada region ili populacija više ne podržavaju vaš plan o korporativnoj moći. Nedavno povlačenje Amazona iz Njujorka je dobra ilustracija za ovaj slučaj.

A u tome, zapravo, i jeste problem: nevoljne uloge ohrabruju nerazumno razmišljanje kojima se korporativni lideri i investitori odvraćaju od realnosti. Korporativni svet bi bio daleko bolji ukoliko bi postojala zanimanja tipa „glavnih službenika za kritičko mišljenje“, spremnih da najmoćnijim korporativnim donosiocima odluka govore istinu, a ne da je dalje šire. Nažalost, na LinkedInu nema takvih titula.

 

Fajnenšel tajms

Oni dolaze: Top 10 kineskih startapova u 2019


 

Fokus pokretačke snage biznisa usmerava se ka zapadu (ili ka istoku, u zavisnosti od toga gde živite), što je trend koji traje već duže vremena.

Kina je 2017. godine zahvatila 48% globalnih sredstava prikupljenih za start-up firme čija je specijalnost razvoj veštačke inteligencije, naspram 38% koliko ih je u Sjedinjenim Državama. Ovo je veliko povećanje od 2016. godine, kada je Kina bila zastupljena sa samo 11% u globalnom finansiranju veštačke inteligencije.

A teško da je u startap ekosistemu Kine veštačka inteligencija jedina poslovna niša interesantna onima koji bi osnivaju ili finansiraju potencijalno lukrativne startup firme. Broj i kvalitet kineskih startup firmi se u protekloj deceniji dramatično povećao.

Prednosti kineskog startap okruženja

U Kini postoji nekoliko jedinstvenih strateških prednosti u odnosu na američko startup okruženje. Kina se u poslednjih pola decenije zdušno oslanjala na ove prednosti.

Vladine direktive i (izostanak) regulative

Kineska vlada se ne plaši da izvrši uticaj u privatnom sektoru. Oni to rade kako sa direktivama tako i sa finansiranjem. Državni savet Kine je, recimo, u julu 2017. godine objavio svoj „Razvojni plan veštačke inteligencije naredne generacije“ sa relativno direktnim, smelim ciljem da do 2030. godine postane globalni inovacijski centar za veštačku inteligenciju.

I pored propisa koje kontroliše država, sama regulativa preduzetništva, što je izuzetno pozitivno, nije rigidna.

Pomalo je iznenađujuće da je Kina, takođe, olakšala većinu svojih regulativa koja bi potencijalno mogla ograničiti rast startapova:

“Kineska vlada uvek iskusno i veoma  korisno ume da „zažmuri“ kad god se neki startap ukaže sa inovacijom koja ima dobru perspektivu, da bi se tek naknadno pozabavio regulativom, rekao je Jing Vang (Ying Wang), generalni direktor Fosun Kinzon Capital-a (FKC), koja je uključivala delegaciju iz Guangdžoua, predvođenu zamenikom gradonačelnika, Kajem Čaolinom (Cai Chaolin). “To [preduzetnicima] daje mogućnost za dalji napredak.” (izvor: Fortune).

Taktički, “manja regulacija” tj smanjivanje i olakšavanja propisa za pribavljanje papira za započinjanje svog biznisa bi u Kini mogla značiti samo jednu dozvolu za čitavu teritoriju ove zemlje, umesto 50 pojedinačnih državnih dozvola u Sjedinjenim Državama – ili, čak, bez ikakve regulacije u prve tri godine rada (u slučaju kompanije Alipay za mobilna plaćanja).

Novi obrasci upotrebe tehnologije

Kako se kategorizacija zemalja i regiona kreće od siromašnih zemalja u razvoju ka rangu razvijenih, dotične često preskaču čitave generacije tehnologija uz koje su druge, dugoročnije razvijene zemlje provele desetleća. Na primer, građani Kine koriste svoje mobilne telefone za plaćanje robe 50 puta češće od Amerikanaca jer, naprosto, nije bilo dovoljno vremena da kreditne kartice zažive i zadobiju istu penetraciju poput one koju imaju u Sjedinjenim Državama.

Sličan trend se dešava i u brojnim afričkim zemljama u kojima su pokrivenost i penetracija mobilnih plaćanja zapravo veće od pokrivenosti električnom energijom ili čistom vodom (izvor: The Economist).

Demografija

Stanovništvo Kine trenutno broji 1.4 milijarde ljudi. I mada značajan deo tog stanovništva i dalje živi u seoskim područjima, ono je četvorostruko veće od broja stanovnika u Sjedinjenim Državama.

Ono što je relevantnije za startape i skaliranje je to da Kina ima 160 gradova sa više od milion stanovnika (podaci: World Population Review), dok ih Sjedinjene Države imaju samo deset.

Lako je naći primere koji potkrepljuju ove demografske podatke: firmi za deljenje bicikala Mobike trebalo je samo 10 meseci da se ni iz čega uspne na 20 miliona narudžbina (ili vožnji) dnevno. (Izveštaj o AI – Stanford 2017).

Kako je izabrano ovih deset?

Kineski jednorozi ne posustaju. Od deljenja bicikala i e-trgovine do razvijanja veštačke inteligencie za prepoznavanje lica – nije ih teško pronaći.

Evo jedne u obilju rejting-list kineskih startapova koje uključuju i nekoliko jednoroga za koje verovatno niste čuli, ali i one koje takođe prave izuzetne prodore; to su kineske start-up firme sposobne da – ako ne sad a ono u narednih nekoliko godina – podignu svoju vrednost na milijardu dolara.

Top 10 kineskih startapova na koje treba obratiti pažnju

1. CloudWalk:

Ovaj startap je član rastućeg kineskog modela – naime, procvata startup firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije za prepoznavanje lica. Na talasu tog trenda, CloudWalk je prikupio značajna sredstva od venčer fondova kao št su Shunwei Capital, Oriza Holdings i Puhua Capital ($75m) kao i finansijske uprave grada/oblasti Guangdžou ($301m) (izvor: Funding Notes).

CloudWalk se takođe udružio sa vladom Zimbabvea kako bi njihovu tehnologiju testirali na različitim nacionalnostima ove zemlje i to u veoma širokom spektru (izvor: Atlantic blog – Quartz).

2. DaSouChe:

Zahvaljujući ovoj platformi za trgovinu polovnim automobilima, od 2012. do danas je već zamenjeno više od 500.000 automobila. Ovaj startap je nadomak zadobijanja statusa jednoroga, prikupivši 2017. godine 180 miliona dolara u rundi serije D (četvrtom krugu dokapitalizacije).

3. Laidian:

Ovaj startap je 2017. prikupio $20 miliona u prvom krugu dokapitalizacije (serija A). Laidian je startup firma za iznajmljivanje uređaja kojima se vrši dopuna struje na mobilnim uređajima, pružajući rešenje onima koji svoje mobilne telefone ne mogu da napune dok su van kuće ili kancelarije.

Većina ljudi u Kini koristi svoje telefone za kupovinu ali i plaćanja računa i taksi. Njihova baterija se pred kraj dana obično gasi, pa može biti nezgodno da mobilni telefoni budu gotovo neprekidno priključeni na inače prilično teške i kabaste baterije za dopunu strujom (takozvane „power banks“).

Laidian je postavio svoje terminale za iznajmljivanje električne energije u više od 80 gradova u Kini. Većina terminala za „rent-a-power“ instalirano je u trgovačkim centrima, metroima i na železničkim stanicama, a više od 20.000 Kineza svakodnevno koristi njihove usluge. (Izvor: AllTechAsia)

4. Tujia:

Nakon petog kruga dokapitalizacije (krug serije E, krajem 2017. godine), ovaj startap se sada procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara, ali teško da je izvan Kine iko i čuo za njih. Tujia se često naziva “kineski Airbnb”, mada prednjače za nekoliko koraka u odnosu na tu američku kompaniju.

Tujia nije naprosto „klon“ Airbnb-a

Tujia pruža usluge prilagođene kineskoj klijenteli. Njihovi zaposleni upravljaju check-in i check-out uslugama (prijavom/odjavom gostiju), a za bilo koju imovinu koju koriste treća lica, Tujia zapravo obezbeđuje da je svaka nekretnina koja se iznajmljuje proverena i prigodno ocenjena (izvor: Forbes India).

5. VIPKid:

Još niste čuli za VIPKid? Uskoro ćete, jer ovaj sajt za učenje engleskog jezika doživljava neverovatan uspon.

Prema podacima koje su obezbedili sami investitori, VIPKid je od 2017. godine imao 296.363 učenika i 38.724 nastavnika – što je nagli porast sa samo 3.305 učenika i 404 nastavnika koliko ih je bilo pre samo dve godine. Predviđanja kažu da će se 2019. godine skoro desetostruko povećati broj studenata, na 2,4 miliona, kao i na više od 280,000 nastavnika.

VIPKid će uskoro postati brend prepoznatljiv svakom kineskom domaćinstvu

Prema podacima iResearch, onlajn tržište podučavanja engleskom jeziku je na putu da ove godine dostigne 52 milijarde juana (osam milijardi dolara), dok je VIPKid spreman da zaposedne lavovsko parče ovog poslovnog kolača.

6. iCarbonX:

Cilj ovog kineskog startapa za obradu podataka je unapređenje zdravstvene zaštite korišćenjem veštačke inteligencije i biotehnologije. Osnovan 2015. godine od strane genomičara Juna Vanga, ova mlada perspektivna kompanija postala je sveobuhvatna platforma za procesiranje zdravstvenih podataka miliona kineskih građana.

iCarbonX je kreirao Digital Life Alliance koji raznorodne kompanije okuplja u jedinstveni ekosistem edukacije zdravom životu, rizicima od oboljevanja, terapijama i procedurama za izlečenje, kao i načinima na koje se veštačka inteligencija može koristiti u zdravstvene svrhe (izvor: Fast Company).

7. DeepGlint:

Poput nekih drugih AI/ ML kineskih startapova, i DeepGlint se snažno usredsredio na kompjuterski generisani video sadržaj.

Oni, međutim, prednjače u ovoj poslovnoj niši jer su uložili značajna sredstva u AI analizu ljudskog ponašanja i kretanja. Krećete li se sporije ili brže od onih koji se kreću u gomili oko vas? Da li se krećete na donekle neobičan način? Softver kompanije DeepGlint će vas brzo selektovati i „izdvojiti“ iz gomile ukoliko taj program „proceni“ da ste zbog nečeg „bezbednosno neobični“, da bi vas, potom, držao na oku. Veoma vredno bezbednosno sredstvo ili pak slučaj koji neodoljivo podseća na filmu „Manjinski izveštaj“ (Minority Report)? Vi ste ti koji ćete proceniti – ali ste, ujedno, i „predmet obrade“ tj. objekat kojeg procenjuju.

Iako je DeepGlint uspeo da u dokapitalizaciji prikupi relativno skromnih 18 miliona dolara, ovaj startap je veoma izgledni kandidat za preuzimanje jedne od najvećih AI firmi, eCommerce, ili još nekih kineskih telekomunikacionih kompanija.

8. Liulishuo:

AI pokreće platformu za učenje engleskog jezika i aplikaciju koja nudi personalizovano i adaptivno učenje jezika za 50 miliona korisnika u 379 kineskih gradova i preko 175 zemalja širom sveta. Lijulišuo cilja na u Kini izuzetno lukrativni biznis – podučavanje engleskog jezika – poslovnu nišu koju sledi i već pomenuti startap VIPKid, mada na način koji je detaljnije i dugoročnije planiran.

Lijulišuo je dokapitalizacijom prikupio 100 miliona dolara u svojoj poslednjoj rundi (sredinom 2017), i spreman je da ove godine nastavi svoj brzi rast.

9. Pico Interactive:

Pico je razvio jednu od prvih visokokvalitetnih, zaista bežičnih VR slušalica. Bez „kačenja“ na računar ili mobilni telefon, dok povezivanje (tethering) nije potrebno; početna cena kreće od 599 dolara. Ove slušalice su osvojile izuzetno pozitivne kritike na prošlogodišnjem CES-u, a takođe je i dobro pozicioniran da preraste u tehnološkog lidera u oblasti opreme za virtuelnu realnost (VR).

Veoma je verovatno da će Picova tehnologija biti licencirana ili kupljena od strane jednog od većih igrača u VR-u kao što su HTC, Facebook ili Playstation, premda ovaj startap još uvek ima izuzetnu priliku da se i ubuduće značajno širi.

10. Roobo:

Ova startup kompanija za hardver i veštačku inteligenciju razvija robote najnovije generacije. Robot za široku korisničku upotrebu, BeanQ, služi za rani period edukacije, a 2017. je na Red Dotu osvojio nagradu za najbolji proizvod („Best“).

BeanQ (Roobo)

Roobo nastavlja da sa inovacijama u robotici; inovacije se protežu do veoma „krupnog momka“, Farnese-a, koji može da učestvuje u razgovoru s ljudima, prepoznaje fraze, uspešno se orijentiše na aerodromima, u bankama, trgovačkim centrima ili salama za konferencije.

Farnese (Roobo)

Kompanija je 2017. u drugom krugu dokapitalizacije (serija B) prikupila 53 miliona dolara, koje je 2016. pridodala već prikupljenoj stotini miliona iz 2016. godine, kada je obavljen prvi krug dokapitalizacije (serija A).

Preporuka: obratite pažnju na Roobo, jer tim ljudi koji stoji iza ovog startapa ima izuzetnu priliku da – ukoliko održe dosadašnji tempo razvoja – postanu tržišni lideri u AI robotici. Pored toga, njihova edukativna serija robota i programskih paketa pomoći će obezbeđenju značajnog napretka u razvoju nove generacije ove vrste tehnologije.

 

Tekst i fotografije:

blog.usejournal.com

Rezultati istraživačkog centra Pju kao šamar u lice Majku Pompeu


Američki zvaničnici i političari su godinama širom sveta promovisali teoriju “Kineske pretnje”, držeći na nišanu sve ono što potiče iz ove zemlje: od kineske trgovine, investicija i vojske, preko bankarskih kredita i tehnologije, sve čak do kineskih studenata koji se školuju u inostranstvu.

O razlozima koji jedinu svetsku supersilu čine paranoičnom u meri da se oseća ugroženom od strane Kine ili drugih zemalja, samo se može pretpostavljati. Međutim, prošlonedeljna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Centralnoj Evropi predstavlja najsvežiji primer kako su neki američki političari očajnički širili lažne vesti o Kini, očajnički pokušavajući da prekinu postojeće veze između Kine i drugih zemalja.

Međutim, izgleda da bivši šef CIA-e Majk Pompeo nije postigao previše uspeha u svojim naumima. Upečatljiv je njegov nedavni pokušaj da „očita bukvicu“ mađarskim liderima o navodnoj pretnji Kine i Rusije po SAD: Pompeo je „upozorivši“ prisutne  da evropske zemlje koje budu koristile opremu Huaveja, “mogu Amerikancima otežati partnerstvo s njima” (tj EU državama koje odbijaju prestanak saradnje s Huavejem); ovim svojim potezom učinio je da ga mađarski ministar inostranih poslova i ministar trgovine Peter Szijjarto promptno „zamole“ da se tom skupu više ne obraća po tom pitanju na taj način.

Zemljama koje su domaćini ovom i sličnim međunarodnim skupovima izgleda da su stvarno ponižavajuća Pompeova nastojanja da ih uvuče u verovanje da Rusija i Kina pokušavaju da im naruše suverenitet, jer takav njegov stav sugeriše da oni (Evropljani) ne znaju kako da vode svoje odnose sa drugim zemljama.

Ono što je Pompeo izložio moglo bi biti deo “američke izuzetnosti”, budući da nijedan lider bilo koje druge zemlje sveta ne putuje naokolo da bi klevetao druge zemlje – kao što to čine Sjedinjene Države. U svakom slučaju, visoki kineski zvaničnici, naravno, nemaju bilo kakvog apetita da im uzvraćaju milo za drago.

Istraživanje Pew Centra objavljeno prošle sedmice ponudilo je Pompeu blagovremeni podsetnik na rastući globalni strah od toga da SAD zloupotrebljava svoju moć i uticaj.

U proseku, tek nešto malo manje od polovine 26 ispitanih zemalja izjavilo da moć i uticaj Sjedinjenih Država predstavljaju ozbiljnu pretnju njihovim zemljama. U 10 anketiranih zemalja je otprilike polovina ili više ispitanika izjavilo da je američka moć glavna pretnja po njihove zemlje (u ove rezultate uključeno je 64 odsto od ukupnog broja anketiranih Meksikanaca). U Kanadi je 46% onih koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao glavnu pretnju po svoju zemlju, u poređenju sa 32% anketiranih u Rusiji i 31% Kini.

Da ironija bude veća, više je ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Španiji, Švedskoj i Holandiji – zemljama čiji su se ministri odbrane okupili prošle sedmice u Briselu na sastanku NATO – koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao veću pretnju nego moć i uticaj Kine.

Ono što bi Pompeu ali i mnogim drugim američkim političara moglo da slomi srce je nesumnjivo Japan, ključni američki saveznik u Aziji, pošto 66 odsto Japanaca gleda na moć i uticaj Sjedinjenih Država kao glavnu pretnju njihovoj zemlji.

Štaviše, u Argentini, Brazilu, Južnoj Africi, Nigeriji, Keniji i Tunisu – anketiranim zemljama Latinske Amerike i Afrike – više je anketiranih koji na moć i uticaj Sjedinjenih Država gledaju kao na glavnu pretnju, u poređenju sa moći i uticajem koje imaju Rusija ili Kina.

Ono što je u ovom istraživanju Pjua izvesno fatalan udarac je to što su moć i uticaj Kine na dnu liste percepcije globalnih pretnji, uprkos neprestanoj američkoj kampanji koja je proteklih godina neumorno širila teoriju o “Kineske pretnji”.

Očigledno da se američki političari nisu pogledali u ogledalo. Oni su ti koji su izmislili teoriju “kineske vojne pretnje”, a istovemeno su imali daleko najveći vojni budžet, kao i stotine vojnih baza širom sveta. Amerikanci optužuju Kinu da se upliće u unutrašnju politiku drugih zemalja dok, u isto vreme, bacaju bombe i organizuju državne prevrate u drugim suverenim zemljama.

Verovatno bi Pompeu trebalo poslati kopiju Pju izveštaja ili jedno ogledalo – ili oboje.

(Čen Vejhua je novinar redakcije Čajna dejlija u Briselu)

China Daily