Šta ćemo jesti u 2018?


Sa veganskom brzom hranom i orahovim mlekom koji postaju mejnstrim, još je dosta novih ukusa koje treba probati u 2018. godini, Kako zvuči, recimo, Maka u prahu? Za Gardijanovu gastro-rubriku ovom temom pozabavila se Sjuz Olbrih.

Sve donedavno (preciznije, 2016. godine), ideja za jelo stvoreno isključivo za Instagram bila bi nečuvena. Danas, situacija je manje nečuvena i skandalozna. Način na koji jedemo, naša očekivanja i ukusi prilagođavaju se” vremenu i kroz vreme”, kako se menjanju i naši kolektivni apetiti. Sa novim ukusima, uočavamo i kulturne promene. Uvođenje ukusa iz zemalja koje nikada niste posetili približavaju vam i njihove ljude, tradiciju i kulturu. Danas, trendove diktiraju ne samo Mišlenovi kuvari ili sjajni gastro-časopisi, već i onoliki ljudi što dele svoje mobilne fotografije svog, recimo, prepečenog tosta s avokadom. Evo šta ćemo (možda) jesti ove godine (a, ako sam pogrešila – poješću svoj šešir, nadam se – fermentisan).

Obroci bez mesa

Sejnsberiz (Sainsbury’s) je 2017. u svojoj ponudi imao veganske sireve, čija je prodaja nadmašila očekivanja za 300%; Uber Eats je imao porast od 400% u pretragama veganske hrane i jela, a vegetarijanska ponuda u Pret A Manger prevazišla je njihov mesni program. Sada kada smo ovlaš dotakli osnove, kao što je orahovo mleko, najintrigantnije prehrambene inovacije dolaze isprva deluju kao životinjski proteini.

Omiljene su vrste hrane koje važe za „lažno meso“, odnosno „zamenu“ za životinjske proteine. U njih spada azijski nangko, sjajan za takose (važi za najveće voće na svetu, a plod može dostići i 50kg); potom, izuzetno popularna je kokosova slanina, tj listići ovog voća spravljeni tako da ukusom podsećaju na slaninu (videti brojne izvanredne recepte, ovo je trenutno veoma popularno jelo); ne zaboravimo na tempeh (umesto soje) i sejtan (umesto glutena), koji će u 2018. godini postati još popularniji. I, dok čekaju da se na tržištu pojave „krvavi“ hamburgeri kalifornijske kompanije Impossible Foods (koja proizvodi hranu biljnog porekla ali po ukusu apsolutno identičnu hrani životinjskog porekla), britanski kupci će uskoro u Marx & Spencer radnjama biti u prilici da probaju „mesoliku“ vegansku hranu na bazi soje, nalik  “junećem mlevenom mesu u hamburgeru”, i “komadiće piletine” ili da odu do Sejnzberiza i probaju nešto novo iz linije veganskih pica i slatkiša.

Što se tiče ishrane, „Ceremonija“ je instant hit restoran u severnom Londonu koji takođe služi vegetarijansku hranu (i ima izuzetne veganske opcije); U londonskom Hekniju je restoran „Heknijev hram sejtana“ (Hackney’s Temple of Seitan), koji će uskoro otvoriti ogranak za isključivo vegansku brzu hranu; Zdrava „ugostiteljska transplantacija“ stiže s druge strane okeana, iz Njujorka u London, gde se u Kovent gardenu ovog januara otvara restoran „By Chloe“, a poznata TV kuvarica Gizi Erskin (Gizzi Erskine) i njena koleginica, nutricionista Rouzmeri Ferguson (Rosemary Ferguson) napravili su u galeri Tate Modern kulinarsku „instalaciju“ „Pure Filth“dekadentni rasadnik biljno orijentisane ishrane – trebalo bi da se u 2018. preseli iz galerije Tate Modern na tri konkretna mesta.

Cordyceps, Sinensis, jedinstveni spoj insekta i gljive, simbioza od koristi za oba člana, kod koje moljac verovatno dobija više energije, a slični simbijanti nalaze se na insektima

Cordyceps, Sinensis, jedinstveni spoj insekta i gljive, simbioza od koristi za oba člana, kod koje moljac verovatno dobija više energije, a slični simbijanti nalaze se na insektima

Gljive razne, nove, što nam dobra čine.

Još su u neolitu ljudi poznavali lekovita svojstva pečuraka. Asteci i Egipćani su cenili reiši, lekovitu gljivu koja ima svoje mesto i u kineskoj tradicionalnoj medicini – poznatija i kao pečurka besmrtnosti. Reiši je milenijumima bio poznati kineski lek, a jedna američka studija je nedavno objavila da konzumacija bilo kojih pet pečuraka dnevno može sprečiti bolesti srca, rak i demenciju. Pa ipak, ono što je manje poznato, barem u Britaniji, jesu njihove adaptogene osobine -njihova botanička svojstva koja značajno poboljšavaju sposobnost našeg tela da se prilagodi stresu.

Tu je i Kordiceps sinensis, vrsta parazitske gljive koja živi isklučivo na Tibetanskim visoravnima i planinskim prerijama Himalaja. Uz kordiceps i reiši treba spomenuti i prah čage, lekovite gljive koja kao divlja raste u visijama Škotske  (mada, tehnički gledano, ne spada u gljive). Ove tri gljive su u Los Anđelesu popularni aditivi za kafu, takođe dostupni i kao dehidrirani i prethodno pomešani sa kafom u lancu Whole Foods, kao i u “latte” formi kompanije East London Juice Company. A pečurke su zastupljenije kao umami u jelima bez mesa u restoranskim jelovnicima – pogledajte Londrino izvrsnu gljivu crnu trubu (trompette), lavlja griva, lisičarke (girolle), fermentisani jogurt i laktozno-hrskavi obrok… kao i u – zdravim, niskokaloričnim gotovim obrocima kod Marksa i Spensera… Izgleda da u 2018. godini ni na jednom meniju (opet) nema pečuraka koje menjaju stanje svesti.

East London Juice Co:Acai Frozen Bowl

East London Juice Co:Acai Frozen Bowl

Moćni prahovi

Prahovi, kao što su kakao i maka su od iskona poznati u Peruu, a zajedno sa omiljenim anti-inflamatorom poput kurkume (indijski šafran), aktivnim ugljem i zelenom „prašinom“, uključujući maku, plavo-zelene alge i moringu, biće narednih meseci zastupljeni u daleko više privatnih činija i čaša.

East London Juice Company

East London Juice Company

Pored jko dobro spravljenih alternativa za kafu, zgodno je imati ih pri ruci kod kuće. Kao što kaže Martin Morales, koji koristi različite sastojke u prahu u svojim peruanskim restoranima Ceviche, Casita Andina i Andina: “Praškovi doprinose pojačanom ukusu, teksturi i intenzitetu. U vezi kuvanja, mogu se spravljati na raznovrsne načine a takođe i izgledaju lepo.” Morales predlaže kašu od praha mače, jelo koje je parekselans slatka energetska „raketa“  – ili da svratite do njegovog restorana Andina na njegovu „silu“ (fuerza) – piće koje se servira kao doručak.

U restoranu By Chloe, prah od make je sastojak u receptima njihovih čuvenih knedlica; Essence Cuisine nudi šerpicu kinoe s moringom, a East London Juice Co sipa na svoja jela i slatkiše prah po izboru – bilo da su u pitanju vafli, čorba ili neka poslastica od čokolade.

Specijalni K-ovi: kefir, kimči, kraut (kiseli kupus), kombuha.

Frižideri u probranim radnjama na zapadu krcati su fermentisanom hranom, kako kupci, vremenom, stiču sve više znanja o zdravoj hrani. Dosad najznačajnija namirnica od gore navedene četiri je – kefir; ovo kavkasko piće je podstaknuto vrenjem bakterija (obično na bazi jogurta) i od vitalnog je značaja za uravnoteženu istočnoevropsku ishranu.

Natasha Bowes: Kefir-Smoothies

Natasha Bowes: Kefir-Smoothies

Bivša ruska klizačica Nataša Baus (Natasha Bowes) izgradila je sjajan brend koji se vrti oko ruskih tradicionalnih mlečnih napitaka, pre svega kefira. Sejnzberis lanac trgovina je ovaj „napitak kavkaskih stogodišnjaka“ stavila na sve rafove u Britaniji, a u maju uspostavila proizvodnju novog provijanta za stomak – rjaženke (rusko, beloruska-ukrajinska varijanta našeg kiselog mleka). Od prošle godine do danas, prodaja kefira na bazi vode je, takođe, porasla za 34% u lancu radnji Whole Foods. U međuvremenu, Marks i Spencer u januaru plasiraju svoj kefir.

Pored toga što je glavni deo menija u korejskim restoranima, kimči se sada može jesti u formi peciva u Caravan City, i široko je dostupan na tržištima preko Vadasz Deli-ja i Urban Fermentery, i jednostavno ga je, poput krauta, napraviti kod kuće ukoliko sledite instrukcije „Biblije za kišeljenje i turšiju“, priručnik/knjigu Šveđanke Frederieke “Fredi” Jensen  (Freddie Janssen), „Pickled“.

Fredi Jansen i njena turšija od pečuraka u marinadi od kafe

Fredi Jansen i njena turšija od pečuraka u marinadi od kafe

Kombuha, fermentisana simpatija Azijaca, Amerikanaca i Rusa izgleda da će se još više prepoznavati kao alternativa alkoholnim napicima, s obzirom na njen neodoljiv ukus koji stvara zavisnost. Ljudi koji stoje iza firme Real Kombucha, koju je upravo kupio čuveni kuvar Heston Blumenthal, vlasnik restorana “Debeli patak” (Fat Duck) kaže: Ovo piće je napokon uspelo da se otrgne od nju ejdž i hipsterskog imidža. A kad shvatite da su mnoge stvari koje svakodnevno konzumirate fermentisane – vino, pivo, jogurt – to, onda, i ne izgleda tako neobično.”

Emili Noubl, dobavljač svežih namirnica za Whole Foods se svesrdno slaže s ovom ocenom: i sama je bila motivisana otvaranjem kombuha-barova u dva ogranka, a prodaja je skočila nebu pod oblake (141% u 2017. godini)

Nove grickalice

Prema istraživanju kompanije za istraživanje tržišta Nielsen, sektor “free-from” (namirnice bez aditiva, glutena, jaja, soje, mleka, kvasca itd) je 2018. obrnuo milijardu i sto dvadeset pet miliona evra, pridobivši one koji se nalaze na eliminacionim dijetama (odvikavanju od nezdravih sastojaka u ishrani), bilo iz medicinskih razloga ili zarad promene životnog stila, ozbiljno zaposednuvši supermarkete. Ovaj trend se već može videti na policama sa grickalicama, gde klasične grickalice ustupaju mesto niskokaloričnim, veganskim i bezglutenskim proizvodima kao što je Hippeas – poslovnom poduhvatu Leonarda Dikaprija – organski “smoki” od leblebija s povrćem – kojih ima u više od 100 hiljada prodavnica – a tu je i Britanski brend Eat Real koji nudi mnoštvo grickalica koje nisu na bazi krompira; dostupne su u više od 40 zemalja. Poznati brendovi takođe su ukrstili svoja koplja u borbi za osvajanjem ovog “zdravijeg” terena (vidi: Burts’ Quinoa Crinkles, Lentil Waves). Trgovci na malo takođe prave svoje zdrave grickalice, a sarađuju sa M&S kako bi u januaru 2018. na tržište lansirali “smoki od leblebija” (Chickpea Puffs) i čips od braon pirinča, ali i sa – keljom.

Gardijan

Milijarde@2017: Ko je najviše zaradio?


U 2017. godini, američka berza je zabeležila rekorde, cene nafte nastavile su da lagano i gotovo neosetno rastu, a kinesko tržište nekretnina zabeležilo je stabilan rast – sve ovo doprinelo je da se bogatstvo najbogatijih ljudi na svetu uveća do nesvakidašnjeg nivoa.

Magazin Forbes je pratio neto vrednosti više od 2.000 milijardera u 2017. godini. Deset najvećih dobitnika-milijardera je svom bogatstvu u ovoj godini pridodalo ukupno 204 milijarde dolara, u poređenju sa dobitkom od „skromnih“ 74,7 milijardi dolara u 2016. godini. Ovaj poslovni magazin je merio dobitke između 1. januara i 14. decembra ove godine.

Jeff Bezos, od oktobra i zvanično najbogatija osoba na svetu, predvodi liste dobitnika. Bezos, čija je neto vrednost porasla za 33,8 milijardi dolara zahvaljujući uzletu svojih akcija, jedan je od samo tri Amerikanca među prvih deset najvećih dobitnika. Ostalih sedam dolaze iz celog sveta, uključujući indijskog naftnog, gasnog i telekom-tajkuna Mukeša Ambanija. I sa njim je isti slučaj kao i sa Bezosom: rast cena akcija njegovog konglomerata, Reliance Industries, lansirala je Ambanija među 20 najbogatijih na svetu po prvi put u pet godina.

1. Jeff Bezos

+$33.8mlrd

Neto: $98.6mlrd

Bezosov Amazon ima rekordnu godinu: akcije ove kompanije zabeležile su rast od 60 odsto od 1. januara do decembra. Desilo se i da su porasle čitavih 13 odsto samo za jedan dan, 26. oktobra, kada je gigant elektronske trgovine najavio da je zarada u trećem kvartalu daleko prevazišla očekivanja. To je bio dan kada je Bezos, koji je u roku od samo nekoliko sati postao bogatiji za svežih sedam milijardi dolara, poneo titulu najbogatije osobe na svetu – titula koju još uvek drži.

2. Hui Ka Yan

+$27.4mlrd

Neto: $36.5mlrd

Hui je najbogatiji tajkun na svetu u poslu s nekretninama, a bogatstvo mu se od početka godine gotovo učetvorostručilo. Skok je u potpunosti vezan za porast cena akcija njegove poslovne grupe Evergrande, i to za 400%. Većina ove nagle i velike dobiti usledila je nakon što je kompanija objavila ubedljive finansijske rezultate u julu a koji su se ticali prve polovine fiskalne godine, dok su prihodi povećani za 115%, a neto profit porastao 224%. Ova grupa za trgovinu nekretninama ima komercijalne i stambene objekte u više od 200 gradova širom Kine. Hui, takođe, kontroliše Evergrande Health, koji zajedno sa sa Brigham-om i ženskom bolnicom u Bostonu radi na poboljšanju zdravstvene zaštite u Kini.

3. Bernard Arnault

+$23.6mlrd

Neto: $63.9mlrd

Bernar Arno, jedan od vrhunskih kreatora modnih ukusa, generalni direktor kompanije LVMH i prodavac robe luksuznih brendova već dugo vremena svoje bogatstvo dobija i iz svog udela u kompaniji Christian Dior. U poslovnom sporazumu objavljenom u aprilu, Arno i njegova porodica kupili su i akcije Diora koje dosad nisu posedovali. U međuvremenu, cena akcija porasla je za 52% od početka godine. Arno, takođe, ima veliki udeo u LVMH-u, konglomeratu luksuznih roba koje vodi od 1989. godine, koji je početkom ove godine kupio Christian Dior Couture. Ostali LVMH brendovi uključuju Dom Perignon, Bulgari, Louis Vuitton i Tag Heuer.

4. Mark Zuckerberg

+$23.6mlrd

Neto: $72mlrd

Zakov Fejsbuk je tokom 2017. imao stabilan prinos, a cena njegovih akcija porasla je skoro 60%, trend podstaknut rastom mobilnog oglašavanja. U decembru 2015. godine, Zakerberg i njegova supruga Prisila Čen najavili su da će 99% svojih deonica u Fejsbuku dati u dobrotvorne svrhe. Zakerberg je, takođe, zatražio kreiranje nove klase akcija koje bi mu omogućile da zadrži kontrolu nad procesom izglasavanja u kompanijskom odboru. Nakon javne rasprave, Zakerberg, koji je 2004. bio jedan od osnivača Fejsbuka (u svojoj 19 godini!) on danas drži oko 17% udela u kompaniji, ukinuo je planove ovog septembra. Ovaj 33-godišnji milijarder takođe je najavio da će ubrzati svoje filantropske napore i prodati 35 miliona do 75 miliona akcija Facebooka u narednih 18 meseci, kako bi finansirao razne dobrotvorne akcije.

5. Ma Huateng

+$21.8mlrd

Neto: $44.3mlrd

Kineski tehnološki milijarder Ma Huateng i njegova kompanija Tencent Holdings, gde je Ma predsednik još od 2011. rade na aplikacijama za viralnu komunikaciju i veb optimizaciju od 2011. Tencent, koji stoji iza jednog od najpopularnijih kineskih aplikacija za razmenu poruka, WeChat (više od 960 miliona korisnika), napravio je pre-IPO investiciju u Snapchat, a potom je u novembru kupio 12% udela u matičnoj kompaniji Snap. Iako je vrednost akcija Snapa pala za 35% od martovske Inicijalne javne ponude do danas, Tencentove akcije se takođe guši u suzama radosnicama: ove godine, one su porasla za više od 100%.

6. Mukesh Ambani

+$18mlrd

Neto: $41.1mlrd

Četvrti najbogatiji čovek na svetu u 2010. godini, Ambani je, prvi put nakon pet godina, ponovo uvršten među top 20. Razlog za ovakav poslovni rezultat u velikoj meri treba zahvaliti povećanju cene akcija Ambanijeve kompanije Reliance Industries u visini od 65%, koje su eksplodirale usled naglog rasta margine u poslovanju sa petrohemijom. Ova kompanija se takođe uključila u indijski hiper-konkurentski telekomunikacioni pejzaž sa telekomunikacionom firmom, Jio. Pokrenuta u septembru 2016; njegova 4G usluga je do sada privukla 146 miliona korisnika.

7. Carlos Slim Helu & porodica

+$15.3mlrd

Neto: $65.1mlrd

Najbogatiji čovek Meksika, Carlos Slim Helu je na Forbsovoj listi milijardera zadnji put postao najbogatiji na svetu 2011. godine, a od tada su ga na tronu odmenjivala imena poput Vorena Bafeta, pasioniranog investitor, ili španskog magnata Amansija Ortege. Cena akcija Slimove telekom korporacije América Móvil dostigla je niske vrednosti u novembru 2016. nakon što su imale 13-mesečni konstantni pad, ali je kompanija uspela da odoli. Početkom 2017. godine, meksički pezos se oporavio, a Slimova kompanija objavila je ubedljivo sjajne podatke u prvom kvartalnom izveštaju. América Móvil, još uvek najveći bežični telekom i komercijalni TV provajder u Latinskoj Americi, doživeo je rast cene svojih akcija za čitavih 50% od januara do sredine decembra. Slim poseduje i 17% Njujork tajmsa, čije su akcije imale najbolju godinu od 2013. godine.

8. Yang Huiyan

+$14.8mlrd

Neto: $22.8mlrd

Najbogatija žena Azije, Jang Huijan (Yang Huiyan), doživela je da neto vrednost njenog biznisa ove godine poraste gotovo trostruko, zahvaljujući procvatu tržišta nekretninama u Kini. Jang, koja poseduje 57% kineske firme za nekretnine Country Garden Group, imala je ovogodišnji rast profita od 201%, najveći deo bogatstva duguje svom ocu Keungu (Yeung Kwok Keung). Keung je grupu Country Garden osnovao pre 20 godina koju je 2007. listirao na hongkonškoj berzi. Kompanija je u proteklih 20 godina (od 1997.) potpisala 384 projekata širom sveta i prodala 3 miliona kuća od 1997.

9. Larry Ellison

+$13.3mlrd

Neto: $61mlrd

Leri Elison je svoju softversku firmu Oracle osnovao davne 1977. godina. Ona je, tokom protekle četiri decenije, prerasla u giganta od 202 milijarde dolara, sa rastućom cenom akcija čak i 40 godina kasnije. Od 1. januara do 14. decembra, Oracle je porastao za čitavih 30%. Međutim, nakon što su se tržišta 14. decembra zatvorila, Oracle je objavio da su njegove cloud usluge ubrale manje prihoda nego što su analitičari očekivali. Cena akcija je u petak 15. decembra pala za skoro 4%, „obrisavši“ dve milijarde dolara Elisonovog ovogodišnjeg bogatstva.

10. Francois Pinault & porodica

+$12.5mlrd

Neto: $27.3mlrd

Jenje novembarske večeri u Njujorku, misteriozni kupac platio je rekordnu cenu od 450 miliona dolara za jednu od nekoliko dnas postojećih slika Leonarda da Vinčija; Bila je to slika“Spasilac sveta“ (Salvator Mundi), koja se našla na aukciji kod Fransoa Pinjoa (vlasnika aukcijske kuće Christie’s). Aukcijska kuća je jedna od nekoliko luksuznih brendova u posedu familije Pinjo. Pod okriljem svoje međunarodne grupe Kering, koja posluje s luksuznom robom i brendovima, On i njegova porodica nadgledaju grupu luksuznih robnih marki, uključujući Gucci, Stella McCartney, Alexander McQueen i Saint Laurent. Akcije Keringa su u 2017. godini porasle za 80% i to uglavnom zbog povećanja prodaje proizvoda marke Gucci.

 

Forbes

Džek Ma: Ambicija kao pokretačka snaga


Džek Ma je jedan od najsvetlijih primera uspešne priče „od trnja do zvezda“.


Rođen je 10. oktobra 1964. godine u gradu Hangdzou, u istočnom delu Kine (Šangaj) u vreme kada je komunistička Kina bila izolovana od zapadnog sveta. S obzirom na nepovoljne uslove u državi, odrastao je u siromaštvu.

Kao dečak, Ma je bio sitne građe, ali ga to nije sprečavalo da se potuče sa školskim drugovima. „Nikada se nisam plašio da stanem na crtu starijima i jačima od sebe“, objasnio je Ma, u svojoj biografskoj knjizi. Ta neustrašivost je odredila njegov put uspeha u poslovnom svetu.

Još jedna korisna osobina za biznis, koju je mladi Ma ispoljio vrlo rano je preduzetnički duh, predusretljivost i želja za učenjem. Naime, nakon što je američki predsednik Ričard Nikson posetio Hangdžou 1972. godine, taj grad je postao turistička Meka u koju su navirali turisti sa svih krajeva sveta. Još kao tinejdžer, Ma je osmislio kako da iskoristi povoljnu poziciju u kojoj se našao. Svakog dana je ustajao rano i odlazio do glavnog gradskog hotela, koji je bio omiljeno mesto za smeštaj stranih turista i nudio posetiocima turu za obilazak grada, u zamenu za lekcije iz engleskog jezika. Jedan od turista, sa kojim se sprijateljio mu je i dodelio nadimak ’Džek’.

Bez novca i poznanstava sa uticajnim ljudima, jedino što mu je preostalo, kako bi uspeo, bilo je da se posveti obrazovanju. Međutim, nakon završteka srednje škole, dva puta je pokušao da upiše studije, oba puta bezuspešno. Konačno, iz trećeg puta, uspeo je da upiše Učiteljski Institut Hangdžoua, na kom je diplomirao 1988. godine i, odmah po završetku studija, bacio se na traženje posla. Nakon što je više puta odbijen, konačno je dobio posao kao profesor engleskog jezika na lokalnom univerzitetu, gde je zarađivao svega 12 dolara na sat.

Džek Ma do tada nije imao iskustva sa računarima, niti programiranjem, ali je ubrzo pao pod čari interneta, za vreme jednog putovanja u SAD 1995. godine. Prva reč koju je ukucao u internet pretragu, bila je reč ’beer’ (pivo) i iznenadio se videvši da se u rezultatima pretrage nije pojavilo nijedno kinesko pivo. Tada je odlučio da osnuje internet kompaniju, specijalno namenjenu za Kinu i kineske proizvode.

Iako su prva dva pokušaja osnivanja firme bila neuspešna, Ma je bio uporan u svojoj nameri da osnuje sopstvenu internet kompaniju. Okupio je grupu prijatelja i ubedio ih da ulože svoj novac u ostvarenje njegove ideje – kreiranje onlajn prodavnice, koju je nazvao „Alibaba“. Ideja je bila da, ovaj novi sajt omogući izvoznicima da objave liste proizvoda, koje bi kupci potom mogli direktno da poručuju, putem interneta. Sam naziv „Alibaba“ upućuje na priču o Alibabi i 40 razbojnika, u kojoj posebna lozinka otvara vrata pećine u kojoj se nalaze neizmerna bogatstva i tako upućuje na simboliku u kojoj je njegova web prodavnica malim kompanijama i preduzećima otvorila vrata beskrajnih prilika na globalnom tržištu.

Ova usluga je ubrzo počela da privlači korisnike iz svih delova sveta. Do oktobra 1999. godine, kompanija je prikupila pet miliona dolara od „Goldman Saks“-a i dvadeset miliona od „Softbanke“. Kompanija „Alibaba“ je i pored brzog i rastućeg uspeha, zadržala imidž mladalačkog startapa, kojeg su pokretale ideje, entuzijazam i želja za promenom.

S obzirom da je „dot.com“ ekspanzija zabeležila kraj 2000. godine, kompanija se suočila s ozbiljnim izazovima na međunarodnom tržištu. Ma je uspešno reorganizovao operacije kompanije, što uključuje i gubitak mnogih međunarodnih ogranaka firme, i usmerio fokus na jačanje pozicije „Alibabe“ na kineskom tržištu.

„Uspećemo, jer smo mladi i nikad, ALI NIKAD ne odustajemo“, reči su koje je Džek Ma govorio svojim zaposlenima na svakom sastanku.

Inovativnost i ogromna želja za isticanjem bili su glavni pokretači tima, koji je stajao iza ovog internet giganta. Ubrzo su došli i rezultati; „Yahoo“ je 2005. godine uložio milijardu dolara u kompaniju u zamenu za 40 odsto vlasničkog udela, što je bila ogromna stvar za kinesku kompaniju, koja je težila da izbaci američki eBay sa prvog mesta internet prodavnica u Kini.

„Ako želiš da uspeš, moraš da učiš od konkurenta, ali ne i da ga kopiraš. Kopiranje je smrt u poslu.“

Džek Ma se povukao sa mesta izvršnog direktora „Alibabe“ 2013. godine, zadržavši poziciju predsednika kompanije. Kompanija „Alibaba“ danas ima inicijalnu javnu ponudu (IPO) u vrednosti od 150 milijardi dolara, što je najveći IPO kompanije listirane u SAD-u, ikad zabeležen na Njujorškoj berzi. Taj uspeh je omogućio da Džek Ma postane najbogatiji čovek u Kini, a njegov imetak iznosi 29 milijardi dolara. Pa i pored ogromnog bogatstva, najbogatiji Kinez na svetu koristi svaku priliku da promoviše pozitivne ideje, smanjenje zagađenja i nastavak slobodne trgovine. Nakon odluke predsednika SAD Donalda Trampa da se ta zemlja povuče iz Transpacifičkog partnerstva i preispita učešće u ostalim sporazumima o slobodnoj trgovini, kao i protekcionizma, koji zastupa, Džek Ma je upozorio na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze globalna ekonomija i svetska trgovina:

„U trenutku u kom prestaje trgovina – počinje rat“

Džek Ma ima ambiciozne planove za budućnost, kako svoje kompanije, tako i celokupnog svetskog poslovnog tržišta. Na kritike američkog predsednika Trampa, koje su bile usmerene protiv Kine i optužbe da Kinezi preuzimaju radna mesta Amerikancima, Džek Ma je odgovorio nudeći ambiciozno rešenje – milion novih radnih mesta za građane SAD (100 miliona novozaposlenih u svetu) kroz plasiranje roba i usluga malih i srednjih preduzeća na kinesko i svetsko tržište.

„Naša filozofija je da izgradimo ekosistem i podstaknemo druge da proizvode, menjaju, prodaju i napreduju. S našom tehnologijom, inovacijama i partnerima, naši klijenti (10 miliona prodavaca na sajtu) mogu da se takmiče čak i sa Majkrosoftom i IBM-om.“

Pored toga što je dospela među najuspešnije kompanije na svetu, „Alibaba“ ima cilj da se svrsta i među najveće sile u svetskoj ekonomiji do 2036. godine. Naime, kineska kompanija je već sada ekonomski jača od zemalja kao što su Švedska, Poljska, Iran, Norveška i Austrija.

“Ukoliko kompanija može da usluži dve milijarde potrošača, to je jedna trećina ukupnog svetskog stanovništva. Ako može da stvori 100 miliona radnih mesta, to je verovatno više nego što većina vlada može da postigne. A ako može da podrži svoje poslove sa 10 miliona…to se zove ekonomija”, smatra Džek Ma.

Cilj koji je Džek Ma postavio za svoju kompaniju je moguće ostvariti, naročito ako se uzme u obzir da „Alibaba“ planira da zaradi bilion dolara do 2020. godine, čime bi postala 16. ekonomija sveta, veća od Turske ili Saudijske Arabije. Tim tempom, 2036. godine „Alibaba“ bi bila peta ekonomija sveta, odmah iza SAD, Kine, EU i Japana.

ekonomski.net