Ričard Brenson: frustracija kao glavni pokretač


Ovaj milijarder kaže da mu je ta emocija pomogla da uspešno započne Virdžin Atlantik, a da će pomoći i – vama.

Ako mislite da ste pogodili njegovu inspiraciju – grešite.

Koja emocija podstiče ljude da uspešno otpočnu sa svojom kompanijom? Nisu to ni inspiracija a ni strast, niti samopouzdanje. Prema rečima ser Ričarda Brensona (68), osnivača poslovne grupe Virdžin koja pod sobom kontroliše oko 400 kompanija, osećanje potrebno da biste u biznisu postigli nešto iole značajnije je – frustracija.

“Često primećujete šanse i prilike onda kada krenete od lične frustracije”, rekao je Brenson prisutnima na konferenciji Qualtrics X4 Experience Management Summit. Ilustracije radi, on je objasnio na koji način je započeo posao sa Virdžin Atlantikom. “Imao sam 28 godina, bio sam u Portoriku, pokušavajući da dođem do Devičanskih ostrva, a pilot je najavio da moramo da sačekamo do sutra.” Zbog čega? Pa, jednostavno zato što let nije imao dovoljno putnika, pa je otkazan.

To je Brensona učinilo jednim veoma nezadovoljnim klijentom. “Tamo me je čekala jedna divna gospođa, i proklet bio ako bih dozvolio da me čeka do sutra”, prisetio se on. Postojala je samo jedna alternativa – unajmiti avion. Treba reći da, iako je Brenson danas milijarder, u to vreme je njegova diskografska kuća Virgin Records još uvek tražila svoje mesto na tržištu, pošto je potpisao s nekim manje poznatim ili kontroverznim izvođačima, kao što su Sex Pistols. Prema nekim izveštajima, Brenson nije imao dovoljno novca da zakupi avion. Ali, kako je rekao publici, u pomoć mu je pritekla “Jedna od mojih omiljenih fraza: “Zajebi, daj da to uradimo!”

Naravno da ga je krilatica “Zajebi, daj da to uradimo” proteklih decenija uvaljivala u brojne nezgodne situacije… na primer, onda kada je pokušao da balonom preleti Pacifik a završio na Antarktiku umesto u Los Anđelesu (tada skoro je umro), ili, kao kada je nedavno bio teško povređen u spektakularnoj nesreći na biciklu dok je trenirao za Virgin Strive Challenge (2016), u kojoj su on i grupa drugih trijatlonaca trčali, plivali, i vozili bicikle od podnožja Materhorna (čuvenog ski centra Cermat u švajcarskom kantonu Vale), do vrha Etne na Siciliji.

U ovom slučaju, “Zajebi, hajde da to uradimo” dovelo je tada još prilično mladog Brensona da ipak krene dalje i zakupi avion, kako bi mogao da dođe do svoje voljene gospođe. Jednom kada je potpisao ugovor za ovaj čarter let, pozajmio je tablu i na njoj napisao “Virdžin Erlajnz, let za Devičanska ostrva $39 u jednom smeru”. Potom je s tablom u rukama obišao i ostale putnike sa svog otkazanog leta. “I tako sam napunio svoj prvi avion”, priseća se on.

Diskografska kuća… i uz nju avio-kompanija?

Mnogi bi na tome i zastali, pogotovo ako su već bili zauzeti izgradnjom onoga što će, kao što je slučaj sa Ričardom, postati najveća svetska nezavisna izdavačka kuća. U stvari, većina onih koji barataju rizičnim ulagačkim kapitalom (VCs) i stručnjaka za preduzetništvo bi ga posavetovalo da se drži onoga što je već dobro poznavao – uostalom, imao je pune ruke posla sa Virdžin Rekordsom. Ali nakon što je ispunio taj let do zadnjeg sedišta, počeo je da razmišlja o tome kakva su noćna mora tih dana bila sva avionska putovanja. Naime, u to vreme avio-kompanije nisu baš previše marile za ispunjenje svojih obaveza prema putnicima, rekao je on; redovno bi prebukirali letove a onda bi tzv „viškove“ prijavljenih putnika nonšalantno odbacili. Nedopustiv luksuz, ali upravo je ta frustracija dovela do saznanja o novoj poslovnoj niši u svetu avio-biznisa.

Brenson je bio siguran da ovaj biznis može bolje. Dakle, “Zajebi, hajde da to uradimo” je bila odlučujuća taktika koja ga je „pogurala“ da kupi jedan polovni avion i pokuša. Nazvao je izvršnog direktora Boinga i rekao mu: “Ja sam Ričard Brenson, da li biste mi prodati jedan vaš korišćeni 747?”

– “CEO me upitao: ‘Izvinite, a ko ste vi?’ “, prisetio se Branson.

– “Rekao sam mu da ‘posedujem diskografsku kuću Virgin Records i prava da izdajem Seks Pistolse’.”

– Direktor Boinga se jetko našalio: ‘Pa, biće sve OK dokle god na avionima ne budete ispisivali tu reč (Devica – Virgin), jer će u protivnom ljudi pretpostaviti da vaša avio-kompanija neće ići do kraja’. “

Naravno, Brenson je svoju novopečenu avio-kompaniju nazvao upravo tako: Virgin,  a ostalo je istorija. Ona je odmah odskočila od drugih i po tome što je pre bilo koje druge avio-kompanije postavljala ekrane sa zadnje strane naslona sedišta, uz to obezbeđujući stand up barove na svojim letovima. Kada je Britiš Ervejz pokušao da nepoštenom taktikom istisne Brensona iz avio-biznisa, poput, recimo, lažnog saopštavanja putnicima da su njegovi letovi otkazani – Brenson ih je tužio za klevetu i na sudu dobio odštetu od 945.000 dolara, koje je podelio zaposlenima u svojoj kompaniji. Navodno je poznat kao “Božić Bata za bonuse”.

“Sav vaš posao se uvek svodi na to kakvi su ljudi uz vas”, objasnio je on. “Možete imati pet avio-kompanija, i da sve one imaju isti broj letelica 747, ali ono što će ih razlikovati jesu – ljudi. Tako da činimo sve što možemo kako bismo se osigurali da imamo najsretniju grupu ljudi koja radi za nas” (inače, kompanija Virdžin je 2016. prodala Aljasci Erlajnz svoj ogranak Virdžin Amerike, koji je uglavnom poslovao na linijama između gradova američke zapadne obale, a ovaj brend je „penzionisan“ 2018. godine. Ipak, Virdžin Atlantik je i dalje živ i zdrav).

Koje to frustracije danas inspirišu Brensona da razmišlja o osnivanju novih kompanija? Pa, tu je poslovna niša zvana – putovanje železnicom. A onda su tu i – krstarenja. Brenson je strastveni svetski putnik, ali nikada nije kročio na kruzera. “Nikada ne bih sanjao da pođem na krstarenje”, rekao je. “A onda smo poveli razgovor, nešto tipa ‘hej, a šta ako bismo mogli da mogli da napravimo takvu vrstu krstarenja na koja bi se rado odazivali naši prijatelji?’ “

Rezultat ovakvog razmišljanja je kompanija za luksuzna putovanja, Virgin Voyages, koja je na svojoj veb-stranici precrtala reč “krstarenja”. Njihovi aranžmani obećavaju izglednim porukama tipa “nema dece, nema bifea i nema granica”. Njegova prva putovanja planirana su za proleće 2020. godine.

Ostaje nam da se pitamo – kakva li će biti neka naredna frustracija kojom bi se Brenson mogao pozabaviti?

 

Inc.com

Kina i SAD: „Još puno posla do trgovinskog primirja“


Kina i Sjedinjene Države održale su osmu rundu ekonomskih i trgovinskih konsultacija na visokom nivou u Pekingu u petak, a preostaje još mnogo posla, saopšteno je iz Ministarstva trgovine.

Portparol ministarstva Gao Feng izjavio je u četvrtak da su ove dve zemlje postigle „određeni napredak“ tokom nedavnih telefonskih razgovora između potpredsednika Lijua Hea, specijalnog predstavnika za trgovinu SAD Roberta Lajthajzera i sekretara trezora Stivena Mnučina. “Međutim, ostaje još mnogo posla kojeg treba obaviti”, rekao je on.

Da bi se izgladile razlike i nesuglasice oko određenih ekonomskih i trgovinskih pitanja, Kina i SAD intenzivirale su svoje konsultacije. Liju će prve sedmice u aprilu posetiti Vašington kako bi ušestvovao u devetoj rundi razgovora.

Pregovarači sa obe strane nastoje da sprovedu ono što je u decembru, uz obostranu saglasnost, dogovoreno između lidera ovih dveju zemalja, rekao je Gao na redovnoj konferenciji za novinare.

“Saradnja je najbolji izbor za Kinu i SAD”, rekao je Gao. “Ona ne samo što je korisna za ove dve zemlje i njihove narode već i za čitav svet.”

Reči kada je američko Ministarstvo trgovine izvestilo da se januarski trgovinski deficit Sjedinjenih Države sa Kinom smanjio za 6,4 odsto, na 34,5 milijardi dolara. Izvoz robe iz SAD u Kinu opao je za 22,3 odsto, na 7,1 milijardu dolara, što je najniži nivo još od septembra 2010. godine, a kineski uvoz pao je za 9,6 posto na 41,6 milijardi dolara.

Trgovinski debalans bio je u središtu višemesečnih napetosti između Kine i SAD-a. Druga pitanja koja stoje na vrhu liste međusobne konsultacije uključuju transfer tehnologija i zaštitu prava intelektualne svojine.

Gao je rekao da garancija da kompanije mogu nastaviti tehničku saradnju zasnovanu na dobrovoljnim principima i poslovnim pravilima doprinosi stvaranju pravičnog i konkurentskog poslovnog okruženja, kao i promovisanju visokokvalitetnog ekonomskog razvoja.

“To je u skladu s potrebom Kine da dodatno produbi reforme i otvaranje”, rekao je on.

“Kineska vlada nikada nije nametnula bilo kakvu politiku kojom bi strane kompanije primoravala da prenose svoju tehnologiju (u kineske firme)”, dodao je Gao, navodeći da zakon o stranim ulaganjima u zemlji zabranjuje prisilne transfere inostrane tehnologije.

Novi zakon, koji je usvojen ovog meseca i koji će stupiti na snagu u januaru, predviđa da će Kina jednako tretirati strana i kineska preduzeća i štititi njihova prava intelektualne svojine. Prema tom zakonu, strana preduzeća će u procesu uoči osnivanja dobiti nacionalni tretman )koji već imaju i kineske firme), pored negativne liste za pristup tržištu, tj popisa onih sektora u koje strane kompanije neće imati upliva.

Negativna lista pokazuje područja u kojima su investicije ograničene ili zabranjene za strane investitore, uz sva ostala područja za koja se pretpostavlja da će biti otvorena za strance.

Gao je rekao da ministarstvo radi sa relevantnim odeljenjima na sprovođenju istraživanja o skraćivanju negativne liste za pristup tržištu.

 

Jing Shuiyu, China Daily

E-trgovina: kineski motor ruralnog razvoja


Farmer prodaje jabuke putem livestreaminga u autonomnoj oblasti Sinđjang Ujgur na severozapadu Kine (24. okt 2017. Foto: VCG/ China Daily)

Ulaganja kineske vlade u puteve, vodovodne projekte, logistiku i internetsku infrastrukturu svojih seoskih područja omogućili su neverovatan rast elektronske trgovine među preduzetnicima-farmerima koji koriste nove tehnološke mogućnosti širom zemlje. Mnogi bivši migranti – koji su nekada radili u fabrikama ili kao dostavljači u gradovima istočne Kine – sada se vraćaju u svoja rodna mesta i osnivaju svoja mala preduzeća i “farmerske startapove”.

Centralna vlada je nedavno pozvala na pojačane napore za unapređenje strukturalnih reformi na strani ponude poljoprivrednog sektora, kako bi se postigla bezbednost hrane uporedo sa izgradnjom moderne i efikasne industrije.

Do kraja 2017. godine, ruralna e-trgovina je stvorila više od 1,3 miliona novih radnih mesta, dok su ukupne transakcije za tu godinu dostigle 120 milijardi juana (17,88 milijardi dolara), navodi Alibaba.

“Mnogi mladi ljudi se vraćaju iz urbanih područja da bi u svojim selima otvorili e-trgovine. Oni skupljaju proizvode; pakuju ih, čak sami stvaraju imena brenda – sami brendiraju svoje proizvode. E-trgovina pruža mogućnost ovim ljudima da zarade za život”, rekao je Li Sjaojun, profesor razvojnih studija na Kineskom poljoprivrednom univerzitetu.

“Brojne su prilike i poslovne šanse u ne-poljoprivrednim aktivnostima, kao što su, recimo, ruralni turizam ili prodaja lokalnih proizvoda. Na primer, farmeri iz Junana prodaju sirovi smeđi šećer od šećerne trske i med pčela uzgajanih na plantažama čaja”, kaže on.

“E-trgovina pruža pristup tržištu, a samim tim i mogućnostima prodaje proizvoda, tako da se i potrošač i proizvođač mogu sastati u tačno određenom trenutku na Mreži ili mobilnoj aplikaciji. Ovo pruža veoma efikasan način povezivanja proizvođača i potrošača. Mnoge od tih malih kompanija za elektronsku trgovinu, kao i trgovci u maloprodaji  koriste e-trgovinu; to je nešto novo, a rešava brojme probleme, rekao je Li.

Prodaja preko velikih platformi kao što su Taobao, JD.com ili Pinduoduo omogućava ljudima iz seoskih područja Kine da se povežu sa gradskim potrošačima, iako je potrebna vladina infrastruktura i organizaciona podrška da bi sistem funkcionisao.

Vlada provincije Gansu na severozapadu Kine, na primer, sarađuje s Azijskom razvojnom bankom kako bi podstakla ruralnu e-trgovinu u celoj  toj pokrajini.

“Vlada shvata da su u Gansuu, koji je manje razvijena kineska provincija, potrebni brojni servisi za organizovanje farmera kao i standardizaciju proizvodnje, zatim za plasman ovih poljiprivrednih proizvoda putem e-trgovine. Ruralna e-trgovina je posvuda, ali je manjeg obima u onim kineskim provincijama koje su manje razvijene. Dakle, zaista morate malo više da katalizujete tj ubrzate ove procese, ”rekao je Jan Hinrichs, ekonomista Azijske razvoje banke (ADB) čija je specijalnost proučavanje prirodnih resursa, i koji je direktno angažovan na projektu poboljšanja elektronske trgovine u Gansuu.

On je rekao da posredničke kompanije pružaju poljoprivredne usluge potrebne da bi e-trgovina funkcionisala. “Ovde se ne radi samo o individualnom poljoprivredniku koji stavlja svoj proizvod na Taobao. To je niša, ali ne možete mnogo učiniti s tim. Morate imati oznake kvaliteta, uzorkovanje, pakovanje, marketing i sortiranje”, rekao je Hinrihs.

On kaže da Azijska razvojna banka radi sa sedam preduzeća – nekim javnim, nekim privatnim – kako bi izgradili platformu koja će se povezati sa glavnim igračima u e-trgovini, kao što su Alibaba i JD. “Tu se zaista radi o odnosu između ugovarača posla i zemljoradničkih preduzetnika; Farmeri imaju svoju zemlju, ali imaju i pristup stabilnom tržištu putem ovih platformi za elektronsku trgovinu, koje takođe pružaju logistiku, plus đubriva i pesticide.”

“Farmeri koriste ovu priliku da izgrade sopstvene e-prodavnice usluga. Neka od ovih poljoprivrednih preduzeća kupuju bespilotne letelice tj dronove koji im, između ostalog, služe za pregled farmi na kojima će se primenjivati đubriva ili pesticidi. Oni mogu da svoje useve prskaju đubrivima i pesticidima sa ovih bespilotnih letelica, dakle – na ciljani i svrsishodan način.

“Sve će to postati dostupno, tako da ukoliko vam treba da uzgajate krompir prema određenim standardima kako bi napravili čips od krompira, morate se pridržavati standarda koji obezbeđuju određeni kvalitet tom proizvodu. Hinrihs kaže da to čini odnos ugovarača i uzgajivača daleko lagodnijim i praktičnijim, a zahvaljujući smanjenju transakcijskih troškova između pojedinih farmera sa integratorom (licem koje objedinjuje ponude farmera na određenoj teritoriji i pravno ih ali i finansijski formatira).

Hinrihs je procenio da projekat u Gansuu stvara 1.700 novih radnih mesta sa punim radnim vremenom. “Ukoliko farmerima obezbedite izlazak na e-tržište, virtuelno mesto gde mogu prodavati svoje proizvode, oni sasvim pouzdano mogu povećati svoje realne prihode.”

Li je pohvalio vladu, rekavši da je njena “investicija u fizičku infrastrukturu u zapadnoj Kini napravila krupan pozitivni pomak u životnom standardu, veoma različitom od stanja do pre samo neku godinu unazad. Mnoga udaljena i planinska područja mogu proizvesti mnogo lokalnih proizvoda, ali transport je bio možda najveći problem u ovim zabačenim oblastima.

“Nije bilo asfaltiranih puteva a troškovi transporta su bili veoma visoki. Kompanije za logističke usluge nisu bile u mogućnosti da dođu do ovih ljudi. Tokom proteklih sedam godina, pristup asfaltiranom putu i ​​Wi-Fi pokrivenost su se izuzetno poboljšali.”

Li je sarađivao sa Hebijanom, selom u Sišuangbanu u provinciji Junan. “Putovanje od 10 kilometara po lokalnom putu trajalo je više od sat vremena: samim tim, i troškovi za bilo koju vrstu kamiona i prevoz bili su veoma visoki. Ne samo što je transport proizvoda predugo trajao, već je zaista oduzimao i mnogo energije farmerima. Nije bilo 4G veze ili mobilnih veza. Sada je celo selo pokriveno Wi-Fi konekcijom. “

“Prema najnovijim podacima, a posmatrano kroz ciljeve prihoda kao i srodnih ciljeva u obrazovanju i zdravstvu, Kina će do 2020. godine ostvariti svoje ciljeve umrežavanja u ruralnoj e-trgovini. Međutim, siromaštvo u ovim seoskim područjima neće biti tek tako iskorenjeno: Ono će i dalje postojati u različito obimu, ali i s aspekta formiranja cena.

“Stoga mora postojati strategija za revitalizaciju ruralnih područja, koja će kontinuirano smanjivati siromaštvo u budućnosti”, rekao je Li.

 

David Blair | China Daily | 2019-03-14 09:35

EU zauzima tvrđi stav prema Kini


Evropska unija poziva na ujedinjenu trgovinu i tehnološki front protiv “rivalske” Kine.

U ovom dokumentu, koji važi za evropsku političku „prekretnicu“ prema Kini, apeluje se na primenu većeg broja recipročnih ekonomskih odnosa sa najvećim trgovinskim partnerom EU bloka. Dokument je poziv na otrežnjenje pekinškog bankarskog sektora, koji bi trebalo da najnoviji EU stav prema Kini poveže sa američkim kontramerama i pritiscima koje Tramp i SAD vrše tokom aktuelnog trgovinskog rata, kaže jedan kineski analitičar za South China Morning Post.

U tom je EU papiru (od utorka 12. marta) Kina po prvi put označena kao “ekonomski takmac” i “sistemski suparnik koji promoviše alternativne modele upravljanja”.

Dokumentom se pozivaju EU lideri, koji se ove sedmice sastaju u Briselu, da usvoje akcioni plan u 10 tačaka kojim bi se uspostavili uravnoteženiji i recipročniji ekonomski odnosi sa Kinom, dok bi se učvrstila odluka 28 zemalja članica EU za suprotstavljanjem globalnom uticaju ove azijske zemlje, koji je glavni trgovinski partner evropskog bloka zemalja.

Ovaj poziv dolazi tek par nedelja uoči planirane posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Italiji i Francuskoj, a pred godišnji samit Kine i EU u Briselu devetog aprila, kojim će kopredsedavati kineski premijer Li Kećjang.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lu Kang je prošle srede u Pekingu priznao da je prisutan rivalitet sa EU, ali ga je on nazvao „zdravim u svojoj prirodi“.

“Želim da naglasim da treba da prihvatimo korektan stav prema takvoj benignoj konkurenciji i da izbegavamo da se međusobno tretiramo kao protivnici”, rekao je Lu.

Analitičari kažu da je potez EU bio pokušaj pritiska na Peking uoči aprilskog susreta na najvišem nivou kada će se u Briselu pojaviti Si i Li, kao i napor da se premoste podele unutar bloka u vezi gigantske kineske infrastrukturne strategije “Inicijativa za pojas i put“, kao i ulogom kineskog tehnološkog diva, Huaveja, u mrežama evropskih telekom kompanija.

Pang Žonđjing, stručnjak za međunarodne odnose iz Pekinga je taj dokument nazvao „značajnim“, utoliko što je u njemu reflektovana i zabrinutost američke administracije oko Kine i njene globalne strategije.

Kako su Sjedinjene Države primorale EU da zauzme tvrđi stav prema Kini

“[Ovim dokumentom se takođe] naglašava snažna želja EU u iznalaženju novog načina upravljanja odnosima s Pekingom, koji se brzo menjaju”, rekao je Pang.

“Taj je dokument u određenoj meri i neka vrsta otrežnjenja za Peking, jer bi mogao uticati na preovlađujuće razmišljanje među kineskim političkim elitama koje su do pre neki dan usmeravali svoje nade ka uspostavljanju bliskih veza s Evropom, ne bi li neutralisali pritisak nastao pogoršanjem odnosa sa Sjedinjenim Državama, a u jeku trgovinskog rata između ove dve zemlje.”

U ovom EU dokumentu se kaže da brzo rastući politički i ekonomski uticaj Kine naglašava njene globalne ambicije. Postoji “u Evropi rastuće uvažavanje činjenice o promeni ravnoteže između kineskih izazova i prilika (koje bi ta zemlja želela da iskoristi)”, navodi se u ovom saopštenju.

“Kina se više ne može smatrati zemljom u razvoju… Kineske javno izrečene reformske ambicije trebalo bi da se pretoče u konkretne političke poteze, ili akcije koje su srazmerne njenoj globalnoj ulozi i odgovornosti”, navodi se u ovom dokumentu.

“Ni EU, niti bilo koja njena država članica ne može efikasno ostvariti svoje ciljeve s Kinom u punom jedinstvu (članica).”

Evropa je izrazila svoju frustraciju usled nedostatka kineskog napretka u odobravanju šireg pristupa stranih kompanija svojim tržištima, kao i smanjenju subvencija i prisilnom transferu najnovijih tehnologija, koje su inostrane firme prinuđene da prenose na kineske državne joint-venture partnere.

Evropske zemlje su takođe pod pritiskom Vašingtona da zabrane telekom opremu kompanije Huavej, naime, usled straha od špijunaže.

Međutim, pozivi EU za kolektivnim jedinstvenim odgovorom na talas kineskih preuzimanja u kritičnim sektorima u okviru Inicijative za pojas i put odavno su ometani podelama unutar samog EU bloka.

Italija je saopštila kako planira da postane prva zemlja G7 koja će se pridružiti brojnim zemljama centralne i istočne Evrope koje su već podržale ovu inicijativu.

Ako ih podrže lideri EU, Unija će pozvati Kinu da poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije, posebno ona koja se tiču subvencija i prisilnog transfera tehnologija, kao i da do 2020. godine zaključi sporazum sa EU o investicionim pravilima.

Ovim dokumentom se pozivaju zemlje članice EU da ožive dosad skrajnuti predlog poznat kao „međunarodni instrument za nabavku“, koji bi od stranih zemalja zahtevao da otvore svoje javne tendere u zamenu za pristup Evropi i njenom tržištu.

Ovim se papirom, takođe, kritikuje ono što evropski političari nazivaju pekinškom diplomatskom „asertivnošću“ tj upitnoj pouzdanosti u vezi vojnih, ekonomskih i političkih strategija u Južnokineskom moru, pogoršanju životne sredine i represivnim politikama u Sinđjangu, regionu na krajnjem zapadu Kine.

Osim toga, njena pomorska kretanja izazvala su i zabrinutost oko budućnosti autonomije Hong Konga usred nastavka pekinškog političkog mešanja.

 „Dokument je produžetak prethodno zacrtane evropske politike prema Kini iz 2016. godine, kojim se naglašavaju jednakost i pravičnost. U prošlosti se EU fokusirala na trgovinu, ali sada je taj spisak proširen na pitanja kao što su infrastruktura i 5G mreža”, rekao je Cui Honđijan, viši saradnik u Kineskom institutu za međunarodne studije.

 „Različite zemlje EU imaju različite odnose sa Sjedinjenim Državama. Dakle, EU želi da ujedini ova pitanja, ali pitanja koja su podignuta na nivo EU [u dokumentu] definitivno su generisana pod uticajem Sjedinjenih Država.”

Vang Livej, stručnjak za evropske poslove u pekinškom univerzitetu Renmin rekao je da Nemačka i Francuska stoje iza novog dokumenta EU, i da se ove dve zemlje zalažu za tvrd stav i pristup Kini.

“Imajući u vidu svoje političke penzionisanje tokom 2021. godine, [nemačka kancelarka Angela] Merkel trebalo bi prethodno da obezbedi svoje diplomatsko nasleđe i spreči propadanje EU od urušavanja usled sve moćnije Kine, ali i Sjedinjenih Država pod Donaldom Trampom, koji će i dalje naginjati ka unilateralizmu (tj jednostranim potezima Amerikanaca)”, naglasio je Vang.

“Faktor Kine, tačnije, uvećanje kineske pretnje na globalnoj političkoj pozornici predstavlja savršen izgovor koji bi se mogao upotrebiti kao apel za (političkim) jedinstvom sa zemljama članicama EU.”

Međutim, većina kineskih analitičara izjavila je da će za EU lider biti dug i težak proces da ovaj dokument pretoče u neku konketniju evropsku politiku prema Kini, s obzirom da je gotovo 20 evropskih zemalja već izrazilo interes za kineski projekat Pojas i put.

I, za razliku od strukturnog rivalstva između Pekinga i Vašingtona – usled pretenzija obe supersile na globalno liderstvo – rivalitet (Kine) sa EU bi se više ticao ekonomskih i trgovinskih interesa, kao i moći i potencijala Evrope za globalnim vođstvom i upravljanjem ključnim polugama međunarodnih sistema.

Huang Đing iz Instituta za međunarodne i regionalne studije jezika i kulture pri Univerzitetu u Pekingu je izjavio da Peking treba da pažljivo prouči ovaj dokument i obrati pažnju na zabrinutost EU zbog njenih sve snažnijih veza s Rusijom, koju Evropa smatra najvećom sigurnosnom pretnjom.

“Peking mora biti oprezan pri odlučivanju kako da odgovori na ove planove Evropske unije jer ne može sebi priuštiti dalje otuđenje (od EU) usred trgovinskog rata sa SAD”, rekao je on. “Pogoršanje odnosa sa Evropskom unijom bi moglo imati poguban uticaj na Kinu.”

 

Lee Jeong-ho, South China Morning Post

30 godina Svetske računarske mreže


Veb je star tri decenije. Ima li boljeg trenutka boriti se za njegovu budućnost? Za stranicu Svetskog ekonomskog foruma piše Tim Berners-Li, osnivač svetske računarske mreže i direktor W3C (World Wide Web Consortium). Ovo pismo je originalno objavljeno na stranici Veb fondacije (webfoundation.org.)

Kreator Svetske računarske mreže, Tim Berners-Li: “Borba za veb je jedna od najvažnijih stvari naše epohe.” (Foto: REUTERS/ Simon Dawson)

Danas, 30 godina nakon mog početnog predloga za sistem upravljanja informacijama, polovina sveta je onlajn. Trenutak je da proslavimo koliko smo daleko dogurali, ali i prilika da razmislimo o tome koliko još daleko treba da idemo.

Mreža je postala javni trg, biblioteka, ordinacija, prodavnica, škola, dizajn studio, kancelarija, bioskop, banka – i još puno toga. Naravno, sa svakom novom karakteristikom, svakom novom veb stranicom, jaz između onih koji su online i onih koji to nisu sve je veći, što čini još većim i imperativ da veb bude dostupan svima.

I dok je veb stvorio priliku za sve, dajući glas marginalizovanim grupama i učinivši naš svakodnevni život lakšim, stvorio je i prilike za prevarante, dajući glas i onima koji šire mržnju i olakšavajući činjenje svih vrsta kriminalnih delikata.

U pozadini vesti o tome na koje se sve načine veb može zloupotrebljavati, razumljivo je da mnogi ljudi osećaju strah i nesigurnost da li je veb zaista snaga koja čini dobro. Ali, s obzirom na to koliko se mreža promenila u proteklih 30 godina, bilo bi defetistički i nemaštovito makar pomisliti da se veb kakav danas znamo ne može promeniti nabolje u narednih 30 godina.

Ako sada odustanemo od izgradnje bolje mreže, onda nas veb neće izneveriti, već ćemo mi izneveriti njega.

Da bismo se pozabavili bilo kojim problemom, moramo ga jasno ocrtati i razumeti. Uglavnom vidim tri izvora disfunkcija koji utiču na današnju mrežu:

1. Namerno činjenje loših stvari, zlonamerni činovi poput hakovanja i napada koje sponzoriše država, kriminalno ponašanje i maltretiranje via internet.

2. Osmišljavanje sistema koji stvara izopačene podsticaje u kojima se žrtvuje korisnička vrednost, kao što su modeli prihoda zasnovani na oglasima, a kojima se komercijalno nagrađuju virusno širenje dezinformacija i sadržaji čiji je glavni cilj privlačenje pažnje i podsticanje posetilaca da klikom na link posete određenu (potencijalno opasnu) veb stranicu.

3. Nenamerne negativne posledice dobronamerno osmišljenog veba, kao što su ogorčeni i polarizovani ton i kvalitet onlajn rasprave tj diskursa.

Iako je prvu kategoriju nemoguće potpuno iskoreniti, možemo kreirati i zakone i kodove kako bismo minimizirali ovo ponašanje – kao što smo oduvek i radili van mreže. Druga kategorija zahteva od nas da redizajniramo sisteme na način koji menja podsticaje. I konačna kategorija, naime, koja poziva na istraživanje kako bi se razumeli postojeći sistemi i modelirali mogući novi, ili prilagodili onima koje već imamo.

Ne možete kriviti samo jednu vladu, jednu društvenu mrežu ili prirodu ljudskog duha. Pojednostavljenim narativima reskiramo iscrpljivanje naše energije jureći za simptomima ovih problema umesto da se fokusiramo na njihove uzroke. Da bi se ovo ispravilo, moraćemo da se udružimo kao globalna veb zajednica.

U nekim ključnim trenucima u prošlosti, generacije pre nas pravile su istorijske iskorake, ubrzano se lativši zajedničke akcije za bolju budućnost. Sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, različite grupe su se mogle dogovoriti o osnovnim principima. Zakonom o moru i Ugovorom o svemiru smo sačuvali nove granice za opšte dobro. I sada, dok veb upravo preoblikuje ovaj naš svet, na nama je odgovornost da se uverimo da je prepoznat kao ljudsko pravo i izgrađen za javno dobro  svih ljudi na planeti. Zbog toga Veb fondacija sarađuje sa vladama, kompanijama i građanima kako bi se sačinio jedan univerzalni, novi ugovor koji bi se primenjivao za Svetsku računarsku mrežu.

Ovaj ugovor je lansiran u Lisabonu na Veb samitu, okupljajući grupu istomišljenika koji su saglasni kako treba uspostaviti jasne norme, zakone i standarde koji podržavaju zdrav internet. Oni koji ga podržavaju, podržavaju njegove početne principe, i zajedno radimo na konkretnim obavezama u svakoj oblasti. Nijedna grupa ne bi trebalo to da radi sama, a svačiji doprinos će biti poštovan. Vlade, kompanije i građani – svi oni daju svoj doprinos, a cilj nam je da postignemo konkretne rezultate do kraja ove godine.

Vlade moraju prevesti i upodobiti zakone i propise tako da funkcionišu u digitalnom dobu. Oni moraju osigurati da tržišta ostanu konkurentna, inovativna i otvorena. A oni imaju odgovornost da štite ljudska prava i slobode na internetu. Potrebni su nam javni pobornici za veb unutar vladajućih struktura – državni službenici i izabrani zvaničnici koji će poduzeti mere onda kada interesi privatnog sektora počnu da ugrožavaju javno dobro – oni koji će ustati u zaštitu otvorene Mreže.

Kompanije moraju učiniti više kako bi osigurale da njihovo ostvarivanje kratkoročnog profita nije na štetu ljudskih prava, demokratije, naučnih činjenica ili javne sigurnosti. Platforme i proizvodi moraju biti osmišljeni tako da imaju na umu privatnost, raznolikost i sigurnost. Ove godine smo videli da brojni tehnološki zaposlenici počinju da dižu svoj glas, zahtevajući bolju poslovnu praksu. Moramo ohrabriti taj duh.

I, što je najvažnije, građani moraju držati kompanije i vlade odgovornima za obaveze koje preuzimaju na sebe, pritom zahtevajući od njih da poštuju internet Mrežu kao globalnu zajednicu u čijem su srcu njeni građani. Ukoliko ne izaberemo političare koji brane slobodnu i otvorenu mrežu, ako ne pružimo svoj doprinos kako bismo podstakli konstruktivne zdrave razmene mišljenja na internetu – ako nastavimo da i dalje klikćemo na pristanak bez zahteva da se poštuju naša prava na zaštitu ličnih podataka – tako ćemo samo bežati od odgovornosti da osiguramo da ova i slična pitanja budu prioritet za sve one koji su u vladajućim strukturamo širom sveta.

 

Tim Berners-Lee, Director, W3C (World Wide Web Consortium)

World Economic Forum (WEForum)

Kinesko pravosuđe pomaže otvaranju za svetski biznis


Veća uloga kineskog pravosuđa u obezbeđivanju socijalne stabilnosti i razvoja doprinosi boljim uslovima poslovanja u zemlji i svetu, donosi portal china.org.cn.

Treći plenarni sastanak druge sesije 13. Nacionalnog narodnog kongresa (NPC) održao se juče 12. marta 2019. u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, glavnom gradu Kine, (Xinhua / Yan Yan)

Kineski sudski i prokuratorski organi su i dosad održavali visok pritisak na kršenje zakona: od korupcije i mita, preko lokalnih mafija, do “Pepa praseta” i kršenja autorskih prava, a u cilju zaštite pravde, društvene stabilnosti i razvoja.

Prema izveštajima o radu Vrhovnog narodnog suda VNS (Supreme People’s Court, SPC, VNS) i Vrhovnog narodnog prokuratora (Supreme People’s Procuratorate, SPP), kinesko pravosuđe takođe nastoji da služi sveobuhvatnom otvaranju zemlje, Inicijativi za pojas i put kao i razvoju visokog kvaliteta proizvodnje, a u susret tekućoj godišnjoj zakonodavnoj sednici održanoj u utorak (12. mart).

Glavni sudija Žou Ćeng (Zhou Qiang) i generalni prokurista Džang Džun (Zhang Jun) istakli su u čemu se dogodio napredak u proteklih godinu dana, od njihovog prošlogodišnjeg izveštaja do danas.

“Vrhovni narodni sud vodio je procese i doneo presude za privredne i finansijske kriminalne radnje, štiteći pritom narod i odlučno čuvajući nacionalnu sigurnost i socijalnu stabilnost u skladu sa zakonom”, kazao je Žou.

Vrhovni narodni sud je u 2018. godini rešio 34.794 predmeta i zaključio 31.883 predmeta, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 22.1%, odnosno 23.5%. Lokalni sudovi su zabeležili porast od 8,8% i 10,6% u slučajevima koje su rešavali i zaključili.

Vrhovni prokurator je “svoj rad zasnivao na sve većim zahtevima kineskih građana za demokratijom, vladavinom zakona, pravičnošću i pravdom, bezbednošću i boljem očuvanju okoline u novoj eri”, rekao je Žang.

Usred nepokolebljive odlučnosti da se lica koja učestvuju u korupciji privedu pravdi, kineski sudovi su prošle godine zaključili 28.000 slučajeva korupcije koji uključuju proneveru, podmićivanje i zanemarivanje dužnosti. Među 33.000 lica koja su se pojavila u ovim procesima bilo je 18 bivših zvaničnika na pokrajinskom nivou kao i onih koja su bila na višim funkcijama. U međuvremenu su procesuirana 32 takva bivša visoko rangirana zvaničnika, uključujući Sun Žengaja i Vanga Sanjuna.

Sun je bivši šef partije za pokrajinu Čongking u jugozapadnoj Kini, koji je maja prošle godine osuđen na doživotni zatvor zbog uzimanja mita od preko 170 miliona juana (25,29 miliona američkih dolara), dok se Vangu, bivšem šefu Partije za provinciju Gansu sudilo u oktobru, a na osnovu optužbe da je svoj položaj iskoristio za uzimanje mita.

Ukupno 2.466 ljudi koji su ponudili mito osuđeno je prošle godine zbog težih oblika takve vrste kriminala.

Tužioci su rešavali krivične predmete vezane za rad i radna mesta, prenetih sa nadzornih komisija, koje su 2018. uključivale 16.092 osumnjičene osobe.

Sudovi su takođe označili korupciju kao jedan od najvećih prioriteta koje treba rešavati i u 2018. godini, uz 1064 sudskog osoblja nad kojima je pokrenuta istraga i koji su osuđeni zbog zloupotrebe sudske i izvršne vlasti.

Napredujući u kampanji za borbu protiv organizovanog kriminala i iskorenjivanje lokalne mafije, kineski sudovi su 2018. zaključili 5.489 povezanih slučajeva, u kojima je učestvovalo 29.000 kriminalaca, dok su prokuratori širom zemlje odobrili hapšenje 73.385 osumnjičenih koji su učestvovali u takvoj vrsti kriminala, od kojih je 61.188 optuženo.

Kada je u pitanju zagađenje, Kina je prošle godine krivično gonila 42.195 ljudi zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i resurse, što je za 21 odsto više u odnosu na pretprošlu godinu, a sudovi su zaključili 2.204 predmeta koji se odnose na krivična dela zagađenja životne sredine.

Jačanjem zaštite intelektualne svojine, kineski sudovi su 2018. zaključili 288.000 predmeta koji se odnose na prava intelektualne svojine (IPR, intellectual property rights) u prvostepenim predmetima, što predstavlja povećanje od 41,8% u odnosu na prethodnu godinu (2017).

U međuvremenu, 8.325 ljudi je procesuirano za krivična dela kao što su kršenje patentnih prava i zloupotrebe/ falsifikovanja prava trgovačke marke tj brenda, što je povećanje za 16,3 odsto.

Prošle godine su Vrhovni narodni sud i njegov tribunal obrađivali predmete koji se odnose na prava intelektualne svojine, kako bi se dodatno ojačala sudska zaštita prava na osnovu intelektualne svojine.

Pored toga, pravosuđe je, usled  kineskog svestranog otvaranja za globalni biznis, značajno poboljšalo pravne mehanizme. Sudovi su 2018. godine zaključili 15.000 prvostepenih parničnih i privrednih predmeta povezanih sa inostranstvom.

Među predmetima je bio i sud u Hangdžou, koji je prošlog avgusta presudio u slučaju kršenja autorskih prava, naloživši dvema kineskim kompanijama koje su kršile zakon da nadoknade finansijski gubitak vlasnika autorskih prava na britanski animirani lik “Peppa Pig”.

 

china.org.cn

Svetu treba drukčije oporezivanje kompanija


Kako oporezivati kompanije u svetu mobilnog kapitala i globalnih korporacija? Kako ohrabriti korporativne investicije i obeshrabritu finansijski inženjering? Kako smanjiti oporezivanje rada? Kako da oporezujemo rentu, a ne produktivnu aktivnost? Kako obeshrabriti kompleksne i vijugave puteve izbegavanja poreza? Kako, što nije i najmanje važno, smanjiti podsticaje za globalnu utrku redukovanja oporezivanja kompanija?

To su izuzetno važna politička pitanja. Ona su važna ne samo za sposobnost vlada da prikupljaju prihode već i za politički legitimitet kapitalizma. Na žalost, neki dobri odgovori na ova pitanja predstavljala su predmet diskusije u nedavnoj američkoj debati o reformi oporezivanja korporacija, ali su na kraju zakopani. Reforma je imala dva principa: porez bi padao na novčane tokove te se primenjivao na odredište korporativnih transakcija, a ne na njihovo poreklo. Neki eksperti su predložili sistem poznat kao “porez na tok gotovine zasnovan na destinaciji tj ishodištu na kojem se roba kupuje (prodajna destinacija)”. Mnogo je toga što bi moglo ići u prilog ovakvom načinu oporezivanja.

Poreska osnovica za takav sistem bi bili nefinansijski prilivi, manji nefinansijski odlivi (Osnova koja uključuje finansijske prilive i odlive je takođe izvodljiva, ali će se to ovom prilikom ignorisati). Troškovi investicija i rada bi bili odbijeni kao ostvareni, ali nije bilo moguće odbiti finansijske troškove. Potpuni rashodi za investicije bi vladu učinili partnerom u investicionim projektima, doprinoseći njima i ostvarujući prinos od njih u jednakom omeru. Porez bi na kraju nosio korporativnu rentu – povraćaj iznad troškova faktora proizvodnje (uključujući kapital) koji su potrebni za njihovo stvaranje. Renta je, takođe, ono što treba da oporezujemo.

Značajna korist ovog sistema je da više ne bi postojala današnja pristrasnost u korist finansiranja dugom, što stvara značajne rizike po ekonomsku stabilnost, kao što je pokazala finansijska kriza. U širem smislu, veliki deo finansijskog inženjeringa kojem smo svedoci mora biti vođen na način koji je malo više od želje za izbegavanjem poreza. Ovo ne obezbeđuje nikakvu društvenu korist.

Druga velika promena bila bi u oporezivanju po mestu prodaje (destinacija), a ne po mestu proizvodnje (poreklu). Jedan od načina razmišljanja o tome je da bismo zamenili trenutne napore za oporezivanje profita tamo gde su stvoreni porezom na dodatu vrednost koji oslobađa troškove rada. Izuzimanje troškova rada je, očigledno, privlačno.

Štaviše, niskim oporezivanjem (suboptimalnim) prema poreklu, kompanije imaju podsticaj da svoju proizvodnju presele u jurisdikcije sa niskim porezima, daleko od jurisdikcija koje su ih učinile uspešnim. U današnjim okolnostima, šta je sa internetom i ulogom intelektualne svojine, pa je veliki deo tog preseljenja proizvodnih sredstava samo (visoko profitabilna) izmaštana predstava. Ali destinacija nije plod, jer je daleko teže sakriti gde se nešto prodaje nego gde je napravljeno. Prelaskom na oporezivanje prema destinaciji, kompanije bi bile primorane da plaćaju poreze na globalno važnim tržištima.

Jedna od najvećih atrakcija ove reforme je to što bi ona nekoj zemlji obezbedila koristi, čak i ako je napravila pomak isključivo sebe radi. Podsticaj za ulaganje u zemlju koji bi učinio promenu bi se povećao, i to usled punog odbitka za iznos ulaganja. Novi porez bi bio relativno jednostavan da se nametne, jer bi se ubirao na prodaju kompanije na njenim sopstvenim tržištima. Još privlačnije, ukoliko bi neka zemlja uvela ovaj oblik oporezivanja, ona bi prestala da nameće korporativne poreze na domaću proizvodnju usmerenu na strana tržišta. To bi stvorilo značajan podsticaj da se proizvodnja prebaci u zemlju uvođenjem reformi. Taj podsticaj bi mogao da ubedi druge zemlje da slede taj primer (Odbitak je svaka stavka ili rashod oduzeta od bruto prihoda kako bi se smanjio iznos prihoda koji podleže porezu na dohodak. Takođe se naziva i “dozvoljenim odbitkom”. Na primer, ako zaradite 40.000 dolara i potražujete odbitak za 1.000 dolara, vaš oporezivi prihod se smanjuje na 39.000 dolara).

Zbog toga je neuspeh Sjedinjenih Država u sprovođenju predviđene reforme bila takva šteta. Međutim, Britanija nakon Bregzita treba da hitno razmotri predloženu reformu zarad sopstvenog interesa. To bi poboljšalo podsticaje za ulaganje; to bi, takođe, učinilo Britaniju privlačnijom bazom za proizvodnju orijentisanu ka svetskim tržištima; i to bi, u velikoj meri, eliminisalo nepravdu malo oporezovanih kompanija koje se nalaze u inostranstvu, a koje su potkopavale domaće konkurente.

Reforma bi stvorila nove probleme i izazove. Jedan od njih je da izvoz iz kompanija baziranih na resursima ne bi bio podložan porezu. Stoga bi bio potreban poseban porez na rente od sirovina. Problemi se, mada rešivi, takođe javljaju i u tretmanu finansijskih kompanija.

I pored svega, jedna velika stvar je sasvim jasna. Postojeći poreski sistem zasnovan na poreklu, posebno sa odbitkom interesa i nedovoljnim odbitkom za troškove ulaganja, stvara velike probleme. Umesto da se s njom bavimo neumorno i istrajno, potrebna je radikalnija reforma. Oporezivanje novčanih tokova na osnovu odredišta je upravo takva vrsta poreske reforme. Neko mora da isproba efikasnost ovog modela.

 

Martin Wolf, FT