Kompanijama treba manje mistika a više real-kritičara


Dugogodišnji hvalospevi na sopstveni račun i kićenje zvučnim titulama pre imaju za cilj da ih zaposleni sa statusom „svetih krava“ u firmi što bolje naplate; time oni nanovo zaposedaju i brane statusni položaj, uzgred – zadobijen bez nekog istinskog razloga. Ovo je fenomen koji teško da je neka nova stvar.

Svi smo mi nekada bili izloženi nekom takvom zgodno nakićenom „globalnom rukovodiocu pojedinačne i korporativne prodaje i koordinatoru i predsedniku izvršnih službi, Emea, Asean & UK; tu je i predsedavajući Upravnog odbora za usluge, prodaju i izvršni profil, BSC, MSC, MBA, GCSE(s)” dok smo, pritom, u sebi razmišljali: šta li je sad pa to, pobogu? Međutim, u današnjem svetu hiper-inflacije gromopucatelnih zvanja zaduvali su neki drugi vetrovi. I dok su se apsurdne poslovne titule u prošlosti pre svega ticale preteranog definisanja profesionalnih uloga – sve do bolno „detaljnih“ opisa – današnji trend je upravo suprotan. Što su nejasnije, besmislenije i mističnije – tim bolje.

Neko bi mogao sugerisati da je ovaj trend odraz sve uzavrelijeg i inovativnijeg korporativnog sektora kojim su korporacije oberučke prigrlile mlade ljude i slobodnjake, posebno u klasi izvršnih direktora. Ali, izgleda da to pre nagoveštava trend koji obespokojava: to je, naime, nedostatak korporativnog razumevanja za ono šta je danas istinska svrha jedne kompanije u društvu i na tržištu.

Možda je istina to da sa novim tehnologijama u paketu dolaze i novi načini rada; a novi načini rada zahtevaju nove vrste poslova; a te nove vrste poslova zahtevaju, sasvim logično, i – nove titule. U tome nema ničega zlokobnog ili izuzetnog. Pa ipak, današnja apstraktnost velikog broja zvučnih titula odraz su nedostatka sinergije i osećaja za naprednu ili naučnu utemeljenost. Ako ništa drugo, a ono paralela sa feudalno nastrojenom klasom koja je van dodira s realnošću, vladajućom klasom koja se sve donedavno prepuštala savetima mistika, proroka i proročanstava kojima se poriče stvarnost – umesto da se upravo tom realnošću konkretno pozabave.

Ako provedete samo par minuta na LinkedIn-u, dobićete nagoveštaj jednog trenda o kojem je ovde reč. Postoji 41 rezultat za “glavnog referenta za budućnost” (“chief future officer“), 44 za “glavnog službenika radosti”, 52 za “glavnog referenta za sreću”, 63 za “glavnog službenika za razmišljanje”, potom 170 rezultata za “glavnog službenika za vizije”, ili, recimo, 197 futurista i 354 futurologa. Ukoliko pređete na još apstraktnije titulare, otkrićete 6,158 „jevanđelista“ (evangelists, propovednici, jedna vrsta nabeđenih influensera samo „izuzetno moćnih u svojoj sugestivnosti), 15,145 „lidera u razmišljanju“ (“thought leaders”)  i neverovatnih 245,167 „uticajnih“ („influenseri, influencers).

Šta se to, zapravo, događa? U potrazi za odgovorom, dobro mesto za početak je dolazak AOL-ovog samozvanog “digitalnog proroka” Šingija (pravo ime Dejvid Šing, David Shing) 2011. godine. Na površini, ova uloga podrazumevala je miks otkačenosti i tajanstvenosti, a sve to u kamernom i upečatljivom ambijentu konferencijskih sala.

Šingi je sada prepoznat i poznat zato što je, naprosto, Šingi. Nažalost, niko mlađi od 40 godina nije nešto značajno pametniji u vezi veštine poslovanja u AOL-u. Ali, s druge strane, ni povezivanje rasta korporativnog misticizma sa slabostima i stagnacijom nije baš sasvim pravedno. Na primer, Jeff Barr iz veb-servisa kompanije Amazon već skoro dve decenije ima ulogu neke vrste „jevanđeliste“ (tzv „propovednika“ koji propoveda veštinu poslovanja). U to vreme je Amazon i postao treća najveća korporacija na svetu. Ali, da li njegov uspeh opovrgava teoriju da je kićenje zvučnim titulama simptom jedne dublje krize značenja i svrhe u korporativnoj sferi?

Živimo u svetu u kojem investitori zahtevaju hiper-rast od potencijalnih „lepih želja“ tj korporativnih priča o uspehu. Razumljivo je da kompanije moraju da opravdaju svoje vanzemaljske ambicije. Jedan od načina da se to učini jeste negovanje ulizivačkih mistika koji su u stanju da pričaju čudne priče o dobrim stvarima koje je moguće učiniti, ako i kada se dostigne apsolutna moć. Kako, inače, možete sebi i drugima „prodati maglu“ nekim pričama o, recimo, ukupnoj tržišnoj dominaciji i monopolu?

Od Merlina do Raspućina, uloga „glavnog korporativnog mistika“ oduvek je bila da obezbedi opravdanje za potragu za najvećom silom, istovremeno stavljajući stvarnost u zapećak. Isto važi i za njihove korporativne naslednike danas. Opasnost dolazi od upadljivosti narativa ako i kada region ili populacija više ne podržavaju vaš plan o korporativnoj moći. Nedavno povlačenje Amazona iz Njujorka je dobra ilustracija za ovaj slučaj.

A u tome, zapravo, i jeste problem: nevoljne uloge ohrabruju nerazumno razmišljanje kojima se korporativni lideri i investitori odvraćaju od realnosti. Korporativni svet bi bio daleko bolji ukoliko bi postojala zanimanja tipa „glavnih službenika za kritičko mišljenje“, spremnih da najmoćnijim korporativnim donosiocima odluka govore istinu, a ne da je dalje šire. Nažalost, na LinkedInu nema takvih titula.

 

Fajnenšel tajms

Oni dolaze: Top 10 kineskih startapova u 2019


 

Fokus pokretačke snage biznisa usmerava se ka zapadu (ili ka istoku, u zavisnosti od toga gde živite), što je trend koji traje već duže vremena.

Kina je 2017. godine zahvatila 48% globalnih sredstava prikupljenih za start-up firme čija je specijalnost razvoj veštačke inteligencije, naspram 38% koliko ih je u Sjedinjenim Državama. Ovo je veliko povećanje od 2016. godine, kada je Kina bila zastupljena sa samo 11% u globalnom finansiranju veštačke inteligencije.

A teško da je u startap ekosistemu Kine veštačka inteligencija jedina poslovna niša interesantna onima koji bi osnivaju ili finansiraju potencijalno lukrativne startup firme. Broj i kvalitet kineskih startup firmi se u protekloj deceniji dramatično povećao.

Prednosti kineskog startap okruženja

U Kini postoji nekoliko jedinstvenih strateških prednosti u odnosu na američko startup okruženje. Kina se u poslednjih pola decenije zdušno oslanjala na ove prednosti.

Vladine direktive i (izostanak) regulative

Kineska vlada se ne plaši da izvrši uticaj u privatnom sektoru. Oni to rade kako sa direktivama tako i sa finansiranjem. Državni savet Kine je, recimo, u julu 2017. godine objavio svoj „Razvojni plan veštačke inteligencije naredne generacije“ sa relativno direktnim, smelim ciljem da do 2030. godine postane globalni inovacijski centar za veštačku inteligenciju.

I pored propisa koje kontroliše država, sama regulativa preduzetništva, što je izuzetno pozitivno, nije rigidna.

Pomalo je iznenađujuće da je Kina, takođe, olakšala većinu svojih regulativa koja bi potencijalno mogla ograničiti rast startapova:

“Kineska vlada uvek iskusno i veoma  korisno ume da „zažmuri“ kad god se neki startap ukaže sa inovacijom koja ima dobru perspektivu, da bi se tek naknadno pozabavio regulativom, rekao je Jing Vang (Ying Wang), generalni direktor Fosun Kinzon Capital-a (FKC), koja je uključivala delegaciju iz Guangdžoua, predvođenu zamenikom gradonačelnika, Kajem Čaolinom (Cai Chaolin). “To [preduzetnicima] daje mogućnost za dalji napredak.” (izvor: Fortune).

Taktički, “manja regulacija” tj smanjivanje i olakšavanja propisa za pribavljanje papira za započinjanje svog biznisa bi u Kini mogla značiti samo jednu dozvolu za čitavu teritoriju ove zemlje, umesto 50 pojedinačnih državnih dozvola u Sjedinjenim Državama – ili, čak, bez ikakve regulacije u prve tri godine rada (u slučaju kompanije Alipay za mobilna plaćanja).

Novi obrasci upotrebe tehnologije

Kako se kategorizacija zemalja i regiona kreće od siromašnih zemalja u razvoju ka rangu razvijenih, dotične često preskaču čitave generacije tehnologija uz koje su druge, dugoročnije razvijene zemlje provele desetleća. Na primer, građani Kine koriste svoje mobilne telefone za plaćanje robe 50 puta češće od Amerikanaca jer, naprosto, nije bilo dovoljno vremena da kreditne kartice zažive i zadobiju istu penetraciju poput one koju imaju u Sjedinjenim Državama.

Sličan trend se dešava i u brojnim afričkim zemljama u kojima su pokrivenost i penetracija mobilnih plaćanja zapravo veće od pokrivenosti električnom energijom ili čistom vodom (izvor: The Economist).

Demografija

Stanovništvo Kine trenutno broji 1.4 milijarde ljudi. I mada značajan deo tog stanovništva i dalje živi u seoskim područjima, ono je četvorostruko veće od broja stanovnika u Sjedinjenim Državama.

Ono što je relevantnije za startape i skaliranje je to da Kina ima 160 gradova sa više od milion stanovnika (podaci: World Population Review), dok ih Sjedinjene Države imaju samo deset.

Lako je naći primere koji potkrepljuju ove demografske podatke: firmi za deljenje bicikala Mobike trebalo je samo 10 meseci da se ni iz čega uspne na 20 miliona narudžbina (ili vožnji) dnevno. (Izveštaj o AI – Stanford 2017).

Kako je izabrano ovih deset?

Kineski jednorozi ne posustaju. Od deljenja bicikala i e-trgovine do razvijanja veštačke inteligencie za prepoznavanje lica – nije ih teško pronaći.

Evo jedne u obilju rejting-list kineskih startapova koje uključuju i nekoliko jednoroga za koje verovatno niste čuli, ali i one koje takođe prave izuzetne prodore; to su kineske start-up firme sposobne da – ako ne sad a ono u narednih nekoliko godina – podignu svoju vrednost na milijardu dolara.

Top 10 kineskih startapova na koje treba obratiti pažnju

1. CloudWalk:

Ovaj startap je član rastućeg kineskog modela – naime, procvata startup firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije za prepoznavanje lica. Na talasu tog trenda, CloudWalk je prikupio značajna sredstva od venčer fondova kao št su Shunwei Capital, Oriza Holdings i Puhua Capital ($75m) kao i finansijske uprave grada/oblasti Guangdžou ($301m) (izvor: Funding Notes).

CloudWalk se takođe udružio sa vladom Zimbabvea kako bi njihovu tehnologiju testirali na različitim nacionalnostima ove zemlje i to u veoma širokom spektru (izvor: Atlantic blog – Quartz).

2. DaSouChe:

Zahvaljujući ovoj platformi za trgovinu polovnim automobilima, od 2012. do danas je već zamenjeno više od 500.000 automobila. Ovaj startap je nadomak zadobijanja statusa jednoroga, prikupivši 2017. godine 180 miliona dolara u rundi serije D (četvrtom krugu dokapitalizacije).

3. Laidian:

Ovaj startap je 2017. prikupio $20 miliona u prvom krugu dokapitalizacije (serija A). Laidian je startup firma za iznajmljivanje uređaja kojima se vrši dopuna struje na mobilnim uređajima, pružajući rešenje onima koji svoje mobilne telefone ne mogu da napune dok su van kuće ili kancelarije.

Većina ljudi u Kini koristi svoje telefone za kupovinu ali i plaćanja računa i taksi. Njihova baterija se pred kraj dana obično gasi, pa može biti nezgodno da mobilni telefoni budu gotovo neprekidno priključeni na inače prilično teške i kabaste baterije za dopunu strujom (takozvane „power banks“).

Laidian je postavio svoje terminale za iznajmljivanje električne energije u više od 80 gradova u Kini. Većina terminala za „rent-a-power“ instalirano je u trgovačkim centrima, metroima i na železničkim stanicama, a više od 20.000 Kineza svakodnevno koristi njihove usluge. (Izvor: AllTechAsia)

4. Tujia:

Nakon petog kruga dokapitalizacije (krug serije E, krajem 2017. godine), ovaj startap se sada procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara, ali teško da je izvan Kine iko i čuo za njih. Tujia se često naziva “kineski Airbnb”, mada prednjače za nekoliko koraka u odnosu na tu američku kompaniju.

Tujia nije naprosto „klon“ Airbnb-a

Tujia pruža usluge prilagođene kineskoj klijenteli. Njihovi zaposleni upravljaju check-in i check-out uslugama (prijavom/odjavom gostiju), a za bilo koju imovinu koju koriste treća lica, Tujia zapravo obezbeđuje da je svaka nekretnina koja se iznajmljuje proverena i prigodno ocenjena (izvor: Forbes India).

5. VIPKid:

Još niste čuli za VIPKid? Uskoro ćete, jer ovaj sajt za učenje engleskog jezika doživljava neverovatan uspon.

Prema podacima koje su obezbedili sami investitori, VIPKid je od 2017. godine imao 296.363 učenika i 38.724 nastavnika – što je nagli porast sa samo 3.305 učenika i 404 nastavnika koliko ih je bilo pre samo dve godine. Predviđanja kažu da će se 2019. godine skoro desetostruko povećati broj studenata, na 2,4 miliona, kao i na više od 280,000 nastavnika.

VIPKid će uskoro postati brend prepoznatljiv svakom kineskom domaćinstvu

Prema podacima iResearch, onlajn tržište podučavanja engleskom jeziku je na putu da ove godine dostigne 52 milijarde juana (osam milijardi dolara), dok je VIPKid spreman da zaposedne lavovsko parče ovog poslovnog kolača.

6. iCarbonX:

Cilj ovog kineskog startapa za obradu podataka je unapređenje zdravstvene zaštite korišćenjem veštačke inteligencije i biotehnologije. Osnovan 2015. godine od strane genomičara Juna Vanga, ova mlada perspektivna kompanija postala je sveobuhvatna platforma za procesiranje zdravstvenih podataka miliona kineskih građana.

iCarbonX je kreirao Digital Life Alliance koji raznorodne kompanije okuplja u jedinstveni ekosistem edukacije zdravom životu, rizicima od oboljevanja, terapijama i procedurama za izlečenje, kao i načinima na koje se veštačka inteligencija može koristiti u zdravstvene svrhe (izvor: Fast Company).

7. DeepGlint:

Poput nekih drugih AI/ ML kineskih startapova, i DeepGlint se snažno usredsredio na kompjuterski generisani video sadržaj.

Oni, međutim, prednjače u ovoj poslovnoj niši jer su uložili značajna sredstva u AI analizu ljudskog ponašanja i kretanja. Krećete li se sporije ili brže od onih koji se kreću u gomili oko vas? Da li se krećete na donekle neobičan način? Softver kompanije DeepGlint će vas brzo selektovati i „izdvojiti“ iz gomile ukoliko taj program „proceni“ da ste zbog nečeg „bezbednosno neobični“, da bi vas, potom, držao na oku. Veoma vredno bezbednosno sredstvo ili pak slučaj koji neodoljivo podseća na filmu „Manjinski izveštaj“ (Minority Report)? Vi ste ti koji ćete proceniti – ali ste, ujedno, i „predmet obrade“ tj. objekat kojeg procenjuju.

Iako je DeepGlint uspeo da u dokapitalizaciji prikupi relativno skromnih 18 miliona dolara, ovaj startap je veoma izgledni kandidat za preuzimanje jedne od najvećih AI firmi, eCommerce, ili još nekih kineskih telekomunikacionih kompanija.

8. Liulishuo:

AI pokreće platformu za učenje engleskog jezika i aplikaciju koja nudi personalizovano i adaptivno učenje jezika za 50 miliona korisnika u 379 kineskih gradova i preko 175 zemalja širom sveta. Lijulišuo cilja na u Kini izuzetno lukrativni biznis – podučavanje engleskog jezika – poslovnu nišu koju sledi i već pomenuti startap VIPKid, mada na način koji je detaljnije i dugoročnije planiran.

Lijulišuo je dokapitalizacijom prikupio 100 miliona dolara u svojoj poslednjoj rundi (sredinom 2017), i spreman je da ove godine nastavi svoj brzi rast.

9. Pico Interactive:

Pico je razvio jednu od prvih visokokvalitetnih, zaista bežičnih VR slušalica. Bez „kačenja“ na računar ili mobilni telefon, dok povezivanje (tethering) nije potrebno; početna cena kreće od 599 dolara. Ove slušalice su osvojile izuzetno pozitivne kritike na prošlogodišnjem CES-u, a takođe je i dobro pozicioniran da preraste u tehnološkog lidera u oblasti opreme za virtuelnu realnost (VR).

Veoma je verovatno da će Picova tehnologija biti licencirana ili kupljena od strane jednog od većih igrača u VR-u kao što su HTC, Facebook ili Playstation, premda ovaj startap još uvek ima izuzetnu priliku da se i ubuduće značajno širi.

10. Roobo:

Ova startup kompanija za hardver i veštačku inteligenciju razvija robote najnovije generacije. Robot za široku korisničku upotrebu, BeanQ, služi za rani period edukacije, a 2017. je na Red Dotu osvojio nagradu za najbolji proizvod („Best“).

BeanQ (Roobo)

Roobo nastavlja da sa inovacijama u robotici; inovacije se protežu do veoma „krupnog momka“, Farnese-a, koji može da učestvuje u razgovoru s ljudima, prepoznaje fraze, uspešno se orijentiše na aerodromima, u bankama, trgovačkim centrima ili salama za konferencije.

Farnese (Roobo)

Kompanija je 2017. u drugom krugu dokapitalizacije (serija B) prikupila 53 miliona dolara, koje je 2016. pridodala već prikupljenoj stotini miliona iz 2016. godine, kada je obavljen prvi krug dokapitalizacije (serija A).

Preporuka: obratite pažnju na Roobo, jer tim ljudi koji stoji iza ovog startapa ima izuzetnu priliku da – ukoliko održe dosadašnji tempo razvoja – postanu tržišni lideri u AI robotici. Pored toga, njihova edukativna serija robota i programskih paketa pomoći će obezbeđenju značajnog napretka u razvoju nove generacije ove vrste tehnologije.

 

Tekst i fotografije:

blog.usejournal.com

Rezultati istraživačkog centra Pju kao šamar u lice Majku Pompeu


Američki zvaničnici i političari su godinama širom sveta promovisali teoriju “Kineske pretnje”, držeći na nišanu sve ono što potiče iz ove zemlje: od kineske trgovine, investicija i vojske, preko bankarskih kredita i tehnologije, sve čak do kineskih studenata koji se školuju u inostranstvu.

O razlozima koji jedinu svetsku supersilu čine paranoičnom u meri da se oseća ugroženom od strane Kine ili drugih zemalja, samo se može pretpostavljati. Međutim, prošlonedeljna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Centralnoj Evropi predstavlja najsvežiji primer kako su neki američki političari očajnički širili lažne vesti o Kini, očajnički pokušavajući da prekinu postojeće veze između Kine i drugih zemalja.

Međutim, izgleda da bivši šef CIA-e Majk Pompeo nije postigao previše uspeha u svojim naumima. Upečatljiv je njegov nedavni pokušaj da „očita bukvicu“ mađarskim liderima o navodnoj pretnji Kine i Rusije po SAD: Pompeo je „upozorivši“ prisutne  da evropske zemlje koje budu koristile opremu Huaveja, “mogu Amerikancima otežati partnerstvo s njima” (tj EU državama koje odbijaju prestanak saradnje s Huavejem); ovim svojim potezom učinio je da ga mađarski ministar inostranih poslova i ministar trgovine Peter Szijjarto promptno „zamole“ da se tom skupu više ne obraća po tom pitanju na taj način.

Zemljama koje su domaćini ovom i sličnim međunarodnim skupovima izgleda da su stvarno ponižavajuća Pompeova nastojanja da ih uvuče u verovanje da Rusija i Kina pokušavaju da im naruše suverenitet, jer takav njegov stav sugeriše da oni (Evropljani) ne znaju kako da vode svoje odnose sa drugim zemljama.

Ono što je Pompeo izložio moglo bi biti deo “američke izuzetnosti”, budući da nijedan lider bilo koje druge zemlje sveta ne putuje naokolo da bi klevetao druge zemlje – kao što to čine Sjedinjene Države. U svakom slučaju, visoki kineski zvaničnici, naravno, nemaju bilo kakvog apetita da im uzvraćaju milo za drago.

Istraživanje Pew Centra objavljeno prošle sedmice ponudilo je Pompeu blagovremeni podsetnik na rastući globalni strah od toga da SAD zloupotrebljava svoju moć i uticaj.

U proseku, tek nešto malo manje od polovine 26 ispitanih zemalja izjavilo da moć i uticaj Sjedinjenih Država predstavljaju ozbiljnu pretnju njihovim zemljama. U 10 anketiranih zemalja je otprilike polovina ili više ispitanika izjavilo da je američka moć glavna pretnja po njihove zemlje (u ove rezultate uključeno je 64 odsto od ukupnog broja anketiranih Meksikanaca). U Kanadi je 46% onih koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao glavnu pretnju po svoju zemlju, u poređenju sa 32% anketiranih u Rusiji i 31% Kini.

Da ironija bude veća, više je ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Španiji, Švedskoj i Holandiji – zemljama čiji su se ministri odbrane okupili prošle sedmice u Briselu na sastanku NATO – koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao veću pretnju nego moć i uticaj Kine.

Ono što bi Pompeu ali i mnogim drugim američkim političara moglo da slomi srce je nesumnjivo Japan, ključni američki saveznik u Aziji, pošto 66 odsto Japanaca gleda na moć i uticaj Sjedinjenih Država kao glavnu pretnju njihovoj zemlji.

Štaviše, u Argentini, Brazilu, Južnoj Africi, Nigeriji, Keniji i Tunisu – anketiranim zemljama Latinske Amerike i Afrike – više je anketiranih koji na moć i uticaj Sjedinjenih Država gledaju kao na glavnu pretnju, u poređenju sa moći i uticajem koje imaju Rusija ili Kina.

Ono što je u ovom istraživanju Pjua izvesno fatalan udarac je to što su moć i uticaj Kine na dnu liste percepcije globalnih pretnji, uprkos neprestanoj američkoj kampanji koja je proteklih godina neumorno širila teoriju o “Kineske pretnji”.

Očigledno da se američki političari nisu pogledali u ogledalo. Oni su ti koji su izmislili teoriju “kineske vojne pretnje”, a istovemeno su imali daleko najveći vojni budžet, kao i stotine vojnih baza širom sveta. Amerikanci optužuju Kinu da se upliće u unutrašnju politiku drugih zemalja dok, u isto vreme, bacaju bombe i organizuju državne prevrate u drugim suverenim zemljama.

Verovatno bi Pompeu trebalo poslati kopiju Pju izveštaja ili jedno ogledalo – ili oboje.

(Čen Vejhua je novinar redakcije Čajna dejlija u Briselu)

China Daily

Mašine već sjajno pišu vesti, slede knjige


Novi AI tekstualni generator može biti preopasan za čovečanstvo, kažu njegovi izumitelji a prenosi Gardijan. Neprofitna kompanija OpenAI, koju podržava Elon Musk odbija da obelodani straživanja, strahujući od masovne zloupotrebe.

Kreatori revolucionarnog AI sistema – koji je danas sposoban da piše novinske članke i književna dela – sistema danas poznatog kao “duboko tekstualno učenje” (ili, možda temeljito učenje zakonitosti teksta, jezika, njegovog značenja i gramatike) – učinili su neobičan korak: odlučili su da ne objavljuju svoja istraživanja, iz straha od potencijalne zloupotrebe.

OpenAI, neprofitna istraživačka kompanija koju podržavaju Elon Musk, Reid Hoffman, Sam Altman i drugi vrhunski stručnjaci kažu da je ovaj novi AI model nazvan GPT2 “baš toliko dobar”, kao i da je rizik od zlonamerne upotrebe toliko visok da su njegovi kreatir uveliko odstupili od uobičajene prakse javne prezentacije kompletnih istraživanja kako bi se omogućilo više vremena za raspravu o posledicama savremenih tehnoloških prodora.

U osnovi, GPT2 je generator teksta. Sistem AI je unet u tekst na svakom nivou: od nekoliko reči, do cele stranice; od ovog tekst procesora istraživači su zahtevali da napiše nekoliko narednih rečenica na osnovu svojih predviđanja o tome šta bi trebalo da sledi. Ovaj sistem pomera granice onoga što se smatralo mogućim, kako u pogledu kvaliteta konačnog rezultata, tako i u pogledu širokog spektra mogućnosti njegove upotrebe u budućnosti.

AI može da piše baš kao ja. Pripremite se za robotsku apokalipsu, tvrdi Gardijanova kolumnistkinja Hana Džejn Parkinson.

Kada se koristi za generisanje novog teksta, GPT2 je sposoban da piše neverovatno verodostojne odlomke koji odgovaraju onome što se od njega zahteva – kako stilski tako i suštinski, to jest po sadržaju. Retko kad se može uočiti bilo koja varka tj manjkavost koja je bila prepoznatljiva kod prethodnih AI sistema, poput, recimo, „naprasnog“ zaboravljanja onoga o čemu piše na pola puta do završetka nekog pasusa, da bi “ničim izazvan”, krenuo sa „seckanjem, čupkanjem i prekrajanjem“ sintakse u dugim rečenicama.

U ovaj izuzetno sofisticirani program za obradu teksta – što GPT2, napokon, i jeste – tim istraživača ubacio je početak Orvelovog romana „1984“: “Bio je to vedar i hladan aprilski dan, a satovi su pokazivali trinaest časova” – a onda je GPT2 sistem prepoznao nejasno futuristički ton i romansijerski stil koji je nastavio sopstvenom kreacijom:

„Bio sam u automobilu, na putu ka svom novom poslu u Sijetlu. Natočio sam gorivo, upalio motor i krenuo. Zamišljao sam kakav će ovaj dan biti. Za sto godina od danas. Godine 2045. bio sam učitelj u nekoj školi u siromašnom delu ruralne Kine. Počeo sam sa kineskom istorijom kao i istorijom nauke.”

Kada su u ovaj procesor ubacili prvi pasusi jednog Gardijanovog članka o Bregzitu, mašina je u finišu „dopisala“ stilski veoma uverljiv novinarski tekst koji obiluje “citatima” onoga što je govorio i pisao  Džeremi Korbin, britanski lider laburista, spominjući usput i aktuelne probleme: granicu sa Irskom, kao i odgovor premijerkinog portparola.

Jedan takav, potpuno veštački „skrojen“ pasus, glasi: „Na zahtev da pojasnimo dobijene izveštaje, portparol Tereze Mej je rekao da je ‘Premijerka jasno stavila do znanja kako je njena namera da napusti EU što je pre moguće, kao i da će to biti pod njenim pregovaračkim mandatom, što je potvrđeno i u govoru kraljice prošle nedelje’. ”

Sa stanovišta istraživanja, GPT2 je revolucionaran na dva načina. Prvi je njegova veličina, kaže Dario Amodei, direktor istraživačkog odeljenja u startup firmi OpenAI. Modeli su “bili 12 puta veći, a skup podataka bio je takođe 15 puta veći i daleko obimniji” u odnosu na prethodni vrhunski AI model. Mašina je „obučavana“ na skupu podataka od oko 10 miliona članaka, odabranih tako što su na sajtu društvenih vesti Reddit pretraženi linkovi sa više od tri glasa-preporuke. Ova ogromna količina članaka bila je „teška“ 40 gigabajta, prostor dovoljano da se pohrani oko 35.000 kopija Mobija Dika. (Redit (engl. Reddit) je veb sajt u vidu foruma zasnovan na principu postavljanja, komentarisanja i ocenjivanja veb sadržaja. Korisnici mogu biti registrovani ali i nije neophodno za pretraživanje veb sajta. Korisnici na sajt postavljaju sadržaj u vidu teksta, linkova i fotografija koje potom ocenjuju drugi korisnici. Sadržaj je podeljen u sabredite (engl. subreddit), koji obično pokrivaju neku određenu temu kao što su novosti, nauka, tehnologija, video-igre, knjige, filmovi, muzika, hrana, fotografije, kao i raznovrsan sadržaj koji veb nudi. Objave sa većim brojem pozitivnih glasova se prikazuju na vrhu sabredita i ako imaju dovoljno pozitivnih glasova prikazuju se na početnoj strani Redita)

Količina podataka kojima je GPT2 „nahranjen“ direktno je uticala i na njegov kvalitet, dajući procesoru više informacija/znanja o tome kako razumeti pisani tekst. To je, takođe, dovelo do još jednog napretka. GPT2 je daleko sveobuhvatniji od prethodnih modela tekstualnih procesora. Strukturisanjem unetog teksta, ovaj tekst generator može obavljati najraznovrsnije zadatke, uključujući prevođenje teksta i njegovo sažimanje, uz „shvatanje“ značenja jednostavnih testova koje je „pročitala“, često obavljajući te operacije baš toliko dobro – ili, u svakom slučaju, bolje od drugih AI teskst procesora koncipiranih posebno za te zadatke.

Taj kvalitet je, međutim, doveo do toga da OpenAI bude u koliziji sa svojom društvenom obavezom, naime, podsticanjem daljih istraživanja veštačke inteligencije; ovaj startap je, i pored jedne opšte svrhe da svoja stečena znanja barem jednim delom podeli s drugima kao opšte dobro, samostalno odlučivši da drži GPT2 iza zatvorenih vrata u bliskoj budućnosti, a usled procene šta bi sve zlonamerni korisnici mogli da učine s ovom tehnologijom. “Prinuđeni smo da obavimo dodatne eksperimente kako bismo saznali za šta je GPT2 sposoban da urada a šta ne”, rekao je Džek Klark, šef jedne američke dobrotvorne organizacije za dodelu sredstava naučno-obrazovnim projektima. „Ukoliko niste u stanju da predvidite sve ono za šta je sposoban ovaj AI model, onda ga nekako morate podstaći kako biste videli kakve su mu mogućnosti. Toliko je onih koji daleko bolje (od nas iz startapa OpenAI) mogu sagledati potencijalnu štetu koju GPT2 može naneti.”

Da bi pokazao šta to znači, OpenAI je napravio jednu verziju GPT2 sa nekoliko minornih podešavanja kojima je moguće koristiti ga za generisanje beskonačnih pozitivnih – ili negativnih – prikaza i recenzija proizvoda. Spamovi i lažne vesti su još dva očigledna potencijalna nedostatka, kao što je to slučaj sa „nefiltriranom“ prirodom AI. Pošto se obučava na internetu, nije teško ohrabriti ga da generiše tekstove koji obiluju neproverenim informacijama i sadržajima koji podstiču netrpeljivost, teorije zavere i tako dalje.

Umesto toga, cilj je pokazati šta je to na šta bi današnji svet trebalo da se priprema: na ono što će za godinu ili dve biti maejnstrim tj sasvim uobičajena pojava. „Imam i termin za ovo. Lift iz pakla“, rekao je Klark. „Troškovi proizvodnje novih tehnologija, nakon nekog vremena, padaju, smanjujući i cenu po kojoj ih je moguće kupiti. Pravila po kojima možete kontrolisati tehnologiju su se fundamentalno promenila.“

“…Ne kažemo da znamo pravu stvar koju je ovde (u oblasti AI razvoja) potrebno učiniti, niti postavljamo neke granice (drugima), govoreći (im) gde je i kakav je mogući put razvoja veštačke inteligencije… Pokušavamo da razvijemo rigorozniji način razmišljanja. Pokušavamo da izgradimo put dok istovremeno koračamo njim.”

Epl vs. Huavej: Kineski uzlet i američko poniranje


Zbog smanjenih isporuka svojih modela na kinesko tržište Epl gubi trku sa Huavejem, donosi Wall Street Journal.

Isporuke Eplovog ajfona Kini znatno su se smanjile u odnosu na ukupne isporuke pametnih telefona ove firme koje je u poslednjem kvartalu isporučila Kinezima, dok je prodaja lokalnog rivala Huaveja porasla na najvećem svetskom tržištu pametnih telefona – u Kini.

Isporuke ajfona Kini opale su znatno više nego što je to slučaj sa pametnim telefonima drugih proizvođača – više od ukupne isporuke pametnih telefona u prošlom kvartalu, što je imalo za posledicu da Apple Inc. dodatno izgubi udeo na kineskom tržištu u odnosu na lokalnog rivala Huawei Technologies Co. na ovom najvećem svetskom tržištu pametnih telefona. Prema podacima International Data Corp, isporuke su pale za 20% u odnosu na prethodnu godinu, stavljajući tačku na „i“ na već prisutan trend gubljenja tržišta koje je Epl iskusio krajem prošle godine. Prošlog meseca, Eplov CEO Tim Kuk je za pad prodaje ajfona u Kini zbog ekonomskog usporavanja.

To usporavanje – uz globalni trend među vlasnicima telefona da ređe kupuju najnovije modele – doprineli su padu ukupnih isporuka pametnih telefona u Kini za 9,7% u ovom kvartalu. Pad Eplove prodaje i isporuka doveo je do pada profita na kineskom tržištu na 11,5% sa 12,9% pre godinu dana, navodi IDC. Epl, koji je sada četvrti najveći proizvođač u Kini, bio je vodeći prodavac pametnih telefona u ovoj zemlji od početka 2015. godine prema podacima IDC-a, koji je objavio da je Huavej takođe dobio udeo na tržištu telefona najviše kategorije kojim su dugo dominirali Epl i kompanije poput njega.

“Visoka cena ajfona X je 2017. produžila korisnički ciklus zamene, dok novi modeli prošle godine nisu imale dovoljno inovacija da bi ih korisnici kupili”, rekao je Si Vong, IDC-jev analitičar za Kinu. „Huavej je, nasuprot tome, preduzeo tehnološke korake koji su njegove uređaje učinili konkurentnijim u fotografiji, igrama i poslovnim aplikacijama, rekao je on.

Prema podacima IDC-a, iako u Sjedinjenim Državama praktično ne postoje telefoni Huaveja, globalne isporuke pametnih telefona ove firme su u četvrtom kvartalu porasle za 44% , prema IDC-u, što ga je prošle godine svrstalo na treće mesto po svetskoj prodaji. I pored ovakvog uspeha, prošlogodišnja svetska prodaja Huaveja i dalje zaostajala za Samsungom i Eplom.

Oštar pad isporuka Eplovih mobilnih uređaja u četvrtom tromesečju u Kini je takođe bio pretočen u povećanje profita ne samo za Huavej već i za druge lokalne brendove, uključujući BBK Electronics Corp. (Oppo) i Vivo. Analitičari kažu da je skorašnji uspeh kineskih proizvođača mobilnih telefona usledio usled ponude jeftinijih modela i unapređene tehnologije, koja je usmerena prema kupcima na lokalnom tržištu.

Međutim, isporuke kineske kompanije Xiaomi Corp. – koja je prošle godine prikupila 4,7 milijardi dolara kroz inicijalnu javnu ponudu na berzi u Hong Kongu – pale su za 35% u četvrtom kvartalu, što, prema IDC-u, ukazuje na premalo novih proizvoda i razočaravajuću prodaju njegovog vodećeg modela pametnog telefona Mi Mix 3.

Uspeh njegovih pametnih telefona je retka dobra vest za Huavej. Kanadske vlasti su decembra 2017. uhapsile njihovog finansijskog direktora pod optužbom koja se odnosi na nepoštovanje američkih sankcija protiv Irana. On se, takođe, bori protiv posebnih krivičnih prijava U SAD-u, koje ga terete da je ukrao intelektualnu svojinu američke firme T-Mobile US Inc. Huavej je negirao sve ove optužbe koje su mu upućene.

U međuvremenu, Sjedinjene Države lobiraju kako bi privukle saveznike koji bi podržale inicijativu da se američkim telekom operaterima zabrani kupovina 5G mrežne opreme od Huaveja, koji je vodeći svetski proizvođač opreme za mobilne telekomunikacije kao što su bazne stanice, ruteri i svičeri.

Huavej je nastavio da lansira seriju vrhunskih telefona koji su mu pomogli da se pozicionira bolje u odnosu na Apple. Otkrivanje preklopnog 5G telefona očekuje se na jednom promotivnom događaju, naime, na sajmu mobilne industrije u Barseloni krajem ovog meseca.

wsj.com

Kineska građevinska industrija i oporavak tržišta: zaduživanje i razduživanje


Kineske kompanije koje se bave nekretninama sa džank kreditnim rejtingom požurile su da prodaju dugove denominovane u dolarima i to u finansijskom prometu rekordnom za poslovanje na početku godine.

Prava bujica poslovnih dilova ilustruje kako jedan pomirljiviji stav američkih Federalnih rezervi doprinosi znatnom smanjenju pritiska na zajmoprimce. Nekretnine su ključna komponenta ove druge po veličini svetske ekonomije, dok tržišna vrednost brojnih građevinskih firmi iz Kine – od kojih su mnoge od njih u visokim zaduženjima – spadaju među najvrednije „deonice“ na svetskom tržištu.

Prema podacima Dealogic-a koji se protežu unazad do 1996. godine, građevinske kompanije sa spekulativnim dugom (onim koji je visokog nivoa rizika usled nesolventnosti), su od prvog januara do danas pozajmile 8,4 milijarde dolara, od čega najviše početkom ove godine. U utorak je China Aoyuan Group procenila četvorogodišnje dolarske obveznice na 225 miliona dolara, koje bi trebalo da imaju prinos od 7,95%. Zhenro Properties grupa je saopštila da će u naredne dve godine pozajmiti 230 miliona dolara, uz kamatu od 9,8%. Prema dokumentaciji koju su predali berzi, ove kompanije nameravaju da iskoriste novac prikupljen izdavanjem obveznica za refinansiranje. Kompanije nameravaju da iskoriste sredstva za refinansiranje postojećih dugova. Rivalska firma, Sunac China, takođe je izjavila kako planira da svoj dug plasira na inostrana tržišta.

Prema onima koji su učesnici u ovoj tržišnoj areni, promena tona FED-a pomogla je da se ubrza tempo poslovnih dilova. Moguća pauza u rastu američkih kamatnih stopa dovela je do toga da investitori krenu „u lov“ na veće profite, ulivši svoj novac u obvezničke fondove fokusirane na tržišta u razvoju. Kompanije za nekretnine reagovale su ogromnim ulaganjima na tržištu.

Osim toga, prošlogodišnji pad cena privukao je one koji su u potrazi za visokim prinosima. Uticajni investitor na tržištu američkim obveznicama, Pacific Investment Management Co. (Pimco), izjavio je da će 2019. godine kineske obveznice s visokim prinosom biti atraktivne, navodeći procene i očekivanja samo za umereno visoke iznose novih emisija, bez obveznica koje dospevaju – očekujući relativno malu ponudu novih obveznica kao i obveznica koje dospevaju na naplatu.

Fokus na perspektivi dodatnog fiskalnog stimulusa tj finansijskog podsticaja iz Pekinga, uz manju usredsređenost na razduživanje – dok, za to vreme, kineske vlasti pokušavaju da osnaže svoju usporavajuću ekonomiju – takođe doprinosi jačanju investitorskih apetita. Nastavak trgovinskih razgovora između Sjedinjenih Država i Kine doprineo je da se ponuda rizičnih hartija od vrednosti širom sveta oporavi od prošlogodišnje finansijske stagnacije, uključujući i stanje na svetskim berzama.

“Tržište doživljava apsolutni procvat”, rekao je Konan Tam, kodirektor azijsko-pacifičkog odeljenja za dužnička pitanja u Merrill Lynch, pritom misleći na prodaju obveznica koje izdaju kineske firme za nekretnine.

U svetlu velike potražnje, većina firmi je umanjila ponude u odnosu na njihove početne cene, rekao je on. Ove obveznice su uglavnom kupovane od strane velikih institucionalnih investitora, kako u Kini tako i u inostranstvu, rekao je Tam.

Kineske građevinske firme dominiraju azijskim tržištem obveznica sa visokim prinosom. Ove hartije od vrednosti počele su da se oporavljaju od dugova u kojima su bile veći deo 2018. godine. Zaključno s ovim ponedeljkom, indeks ukupnog povrata dolarskih obveznica s visokim prinosom kineskih kompanija porastao je ove godine za 4,4%, prema ICE indeksima. Sličan indeks američkih korporativnih džank obveznica je, u istom periodu, imao povraćaj od skoro pet odsto.

Vrednost nekih od novoizdatih dolarskih obveznica su takođe naknadno porasle, dok su njihovi prinosi u padu. Mogućnost pristupa fondovima doprinela je umanjenju rizika od neizvršenja obaveza, što je upravo ona vrsta straha koji je prošle godine pogodio tržišta, kaže J.C. Sambor, zamenik šefa odeljenja za operacije sa fiksnim prihodima na rastućim tržištima (londonska filijala BNP Paribas Asset Management). Kineske građevinske firme čije su obveznice rangirane kao džank moraju da refinansiraju dugove od 41,5 milijardi dolara do kraja prve polovine ove godine, navodi CreditSights.

Ipak, investitori su i dalje zabrinuti da bi otvaranja stečajnih postupaka nad takvim preduzećima na kineskom domaćem tržištu mogla anulirati dobitke nastale na inostranim tržištima. Prošlog leta su neizvršenja novčanih obaveza, tj dugovi rudarske kompanije Wintime Energy Co, denominovanih u juanima, stropoštali dolarske obveznice izdate od strane njenog ogranka Huachen Energy Co.

 

WSJ

Privreda Zalivske oblasti Kine: skrivene slabosti i snaga


Kineski zvaničnici su prošlog oktobra proslavili otvaranje mosta Hong Kong-Makao-Džuhaj (Zhuhai), devetogodišnjeg projekta vrednog 20 milijardi dolara koji je postao najnoviji i najveći simbol razvojnih planova tzv. oblasti Većeg Zaliva (Greater Bay Area, GBA, ili, kraće, Zalivske oblasti) – čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti u odnosu na slična inovativna čvorišta u San Francisku, Njujorku ili Tokiju.

Ali, baš kao i u slučaju sa izgradnjom arhitektonskog čuda –  zalivskog mosta – koji je izazvao i kritike usled kašnjenja, nezgoda i preglasavanja budžeta, kineske ambicije za daljim integrisanjem svog jekonomskog „motora“ u Kineskom moru nisu uvek uživale u glatkoj plovidbi. Uprkos svojoj proizvodnoj snazi, razlike u propisima i industrijskoj strukturi izdvajaju 11 Zalivskih gradova od ostalih urbanih centara u Kini. Kako bi se ovaj region podigao usred aktuelnih trgovinskih tenzija i usporavanja privrede, propisima će morati da se uklone te barijere, čime se Zalivski gradovi izdvajaju od ostalih u Kini.

Iako je 2016. godine GBA uvrštena u 13. kineski petogodišnji plan, a 2017. postala i predmet sporazuma potpisanog od strane regionalnih lidera, još uvek nije objavljen razvojni plan i okvir. Prošlog proleća je premijer Li Kećjang najavio da će plan biti detaljno formulisan i razrađen, ali je odgađanje potisnulo njegovu realizaciju sve do ovog februara, ili čak nešto kasnije, kažu izvori iz South China Morning Post-a. Razlog je, kako se pretpostavja, zabrinutost da će, baš kao i u slučaju nacrta za projekat „Made in China 2025“, konkretni planovi biti shvaćeni kao izazov američkoj tehnološkoj dominaciji.

Međutim, to takođe znači da vremenski raspored i uticaj ukupne politike razvoja Zalivske oblasti ne ostaju do kraja jasni.

Prikrivene snage

Područje Većeg zaliva ima neslućeni potencijal za privredni rast, i to ne samo zbog uključivanja finansijskih čvorišta poput Hong Konga, Guangdžua i Šenžena, često nazivanog hardverskom prestonicom Kine.

I drugi gradovi u Kini su takođe industrijski „teškaši“: zajedno uzev, 2016. je devet okruga činilo 80% proizvodnje Guangdonga.

Jedan na svakih pet pametnih telefona proizveden je u industrijskom gigantu, Donguanu. Procenjuje se da će BDP ovog grada, baš kao i onaj obližnjeg Fošana, do 2020. godine premašiti 1 bilion (hiljadu milijardi) renminbija (148 milijardi dolara), kao i pomak ka visokotehnološkoj proizvodnji. Zahvaljujući potezima kineske vlade, prošle godine su vlasti ove industrijske zone uspele da privuku 6.000 tehnoloških kompanija da započnu svoj biznis u Nanšuu, malo udaljenijem okrugu Guangdžoua, u kome se sada nalaze sjajne start-up kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, Pony.ai i CloudWalk.

U kombinaciji sa Hong-Kongom i Makaoom, u 11 zalivskih gradova živi i radi oko 70 miliona ljudi koji učestvuju u ekonomiji vrednoj više od 1,8 biliona dolara – što je, otprilike, veličina brazilskog BDP-a, ili dvostruko veća od BDP-a koji ima Indonezija. U avgustu prošle godine, investiciona kompanija CBRE Group predvidela je porast “najveće svetske ekonomije, kineskog Većeg zaliva”, dok je prema anketi poslovnih ljudi iz 2017. godine koju je podržala Glavna trgovinska komora Hong Konga, 80% ispitanika podržalo je integrisani razvoj Zalivskog regiona (u poslovni sistem Hong-Konga, prim. prev).

Ubrzani razvoj tehnologija je već uveliko u toku, bez obzira na odlaganje zvaničnog master-plana.

Džuhaj je, na primer, specijalna ekonomska zona u kojoj se još od 1992. „ispotiha“ i bez mnogo medijske buke neguju i razvijaju nove, najnaprednije tehnologije; a onda je na nacionalnom nivou uspostavljena industrijska razvojna zona za visoke tehnologije. Prostrani kompleks sada uključuje četiri univerzitetska kampusa, uz poslovne prostorije softverske kompanije Kingsoft ali i Meizua, pekinškog giganta za mobilne tehnologije.

Pored toga, prema rečima zaposlenih u tehnološkom parku “Southern Software Park”, ovaj kompleks je utočište i „lansirna rampa“ za startup firme kao što je Oceanalpha – kompanija iz Džuhaja čija je specijalnost razvoj autonomnih plovnih objekata koji su 2018. bili uključeni u novogodišnji gala-spektakl proslave kineske Nove godine.

Razviti visoko-tehnološki kompleks tj čvorište (hub) nije nimalo lak zadatak. Pa ipak, živopisne i upečatljive softverske zone poput ove, koje podržava kineska vlada dobar su orijentir i za ostale (Foto: Bailey Hu/ TechNode)

Od tada su se pojavile i druge industrijske ili slobodne trgovinske zone koje privlače preduzeća iz susednog Makaoa, Hong Konga i inostranstva. Jao Jišeng, gradonačelnik Džuhaja je izjavio da je januara 2018. godine, visokotehnološka proizvodnja doprinela sa preko 30 milijardi renminbija ($4.43mlrd), što je gotovo 28% BDP-a ovog grada.

Džordan Čeng, generalni direktor startap firme Med gejz (Mad Gaze) za proizvodnju AR pametnih naočara bio je među onima koje je odmah privukla odlična poslovna politika gradske oblasti Džuhaj. Iako je sedište ove kompanije u Hong Kongu, njegov startap radi na razvoju opreme za javnu bezbednost zajedno sa sa policijskim snagama u provinciji Šanksi, Hefej u provinciji Anhuj, kao i u oblasti Luohu u Šendženu.

Čeng kaže da je gradska uprava Džuhaja ponudila Med gejzu finansijsku potporu, dajući osoblju ove firme prostor i svu potrebnu podršku za njihova istraživanja i razvoj. Ova kompanija planira da u Džuhaju osnuje svoju ekspozituru, a svoju proizvodnju već izmešta i u ostale zalivske gradove, Šenženu i Ujdžou (Huizhou).

Čeng je rekao da privredni planovi zalivske regije “u cilju razvoja proizvodnje, talenata i tržišta”, predstavljaju “dobru priliku za nas”. On očekuje da će njegovom rastućem startapu “i dalje biti potrebna podrška vlade” i u budućnosti, s obzirom na to da želi da svoje poslovanje proširi i na oblast razvojnih programa.

Nedaleko od železničke pruge, u udaljenom distriktu Nanša, nalazi se pilot-zona slobodne trgovine sa velikim ambicijama. Krajem 2018. godine, pored postojeće višegodišnje šeme za promovisanje razvoja veštačke inteligencije, lokalna vlada je objavila da će 30 milijardi renminbija ($4.43mlrd) investirati u sektore koji uključuju IT, biotehnologiju, kao i AI.

Ovo predstavlja oštar kontrast kada se uporedi s nekim ruralnijim delovima ovog okruga, koji još uvek obiluje pitoresknim kanalima i parcelama poljoprivrednog zemljišta. Ali, kako je istakao Hu Ven, operativni direktor startapa Pony.ai na CNBC konferenciji održanoj prošlog novembra, nedostatak saobraćajnih gužvi i lepo vreme pomažu da Nanši postane “stvarno idealno mesto” za testiranje autonomnih automobila.

Pošto je lane u februaru lansirao vozni park, Hu je rekao da Pony.ai razmišlja o skaliranju “do 1.000 vozila” u Nanšiju u nekom trenutku. A to nije samo zbog čistih puteva; Hu je rekao da je, u poređenju sa drugim oblastima u Kini, nacionalna vlada odobrila okrugu više “dozvola i moći” za eksperimentisanje.

Praznine u planu

Međutim, zapanjujuća statistika može prikriti sve veće razlike koje se isprečuju između gradova i regiona.

Čak i visokoprofilni infrastrukturni projekti, poput mosta na pravcu Hong Kong-Makao-Žuhai koji bi trebalo da zbliži saradnju među zalivskim gradovima, odražavaju se postojeće barijere među gradovima. Da bi to iskoristili, recimo, vozači moraju preskočiti razne birokratske prepreke: u zahteve za započinjanje biznisa uključuju tri različite dozvole, dve vrste osiguranja automobila i registraciju kod uprave gradske prefekture Džuhaja.

U intervjuu za TechNode novembra prošle godine, Toa Čarm iz hongkonške inicijative „Cyberport“pod vladinim pokroviteljstvom izjavio je da razvoj zalivske oblasti predstavlja „zlatni trenutak“ za inovacije, ali samo ukoliko zvaničnici mogu da sarađuju na prevazilaženju regulatornih barijera.

Ključna je podrška kineske vlade, ali i “implementacija, kako bismo mogli da rešimo sve razlike”, rekao je on. Prema Čarmu, ove razlike i dalje postoje: od oblasti razmene kripto-valute pa do usaglašavanja stavova o tome kako i usvajati nove tehnologije.

Osim toga, prekogranični privrednici suočavaju se sa različitim stopama poreza na dohodak i korporativnim porezima, kao i sa neprikladnim transferima između tri različite valute. Markos Čan, šef istraživačkog sektora CBRE-a za Kinu, rekao je za TechNode da klijenti firme “žele bolje mere” kako bi olakšali prekogranične tokove kapitala.

Postoje i značajne razlike kada je u pitanju industrijska struktura. U 2016. godini, Šenženski BDP po glavi stanovnika bio je najviši u Guangdongu, ali je činio samo 56% i 35% Hong Konga, odnosno Makaa. Prosečan BDP po stanovniku u regionu takođe je znatno zaostajao za svojim međunarodnim konkurentima – Njujork, San Francisko i Tokio – kao i procenat ekonomije koju podržava tercijarna industrija.

Ovim se vrši pritisak na kreatore politika da izjednače razvoj regiona, sela i gradova, posebno na mestima kao što su Žaoking, Đjangmen i Žongšan, koji se još uvek fokusiraju na proizvodnju niskog i srednjeg nivoa. Da bi poboljšali region, gradovi poput ovih “više se ne mogu fokusirati na proizvodnju”, kaže Markos Čan.

On priznaje da će faktori kao što su američko-kineski trgovinski rat i pad domaće ekonomije uticati na planove Zalivske oblasti u bliskoj budućnosti. Međutim, dalji razvoj regiona je “dugoročna ambicija” za Kinu, koja će uticati na to područje “još decenijama i decenijama”.

Neki koji imaju bliži uvid u razvoj kineske industrije uzimaju u obzir i tu činjenicu. Na konferenciji u Nanšuu prošlog novembra, međunarodna medijska korporacija CNBC objavila je da će osnovati lokalnu filijalu u Guangdžouu zbog potencijala za inovacije u ovoj oblasti. Rojters je naveo slične razloge nakon što je prošlog maja najavio svoju novu kancelariju – u Šenženu.

Ardžun Karpal, nedavno imenovani dopisnik CNBC-a iz Guandžoua je u Nanšau rekao da razvoj okruga zahteva još vremena. Ipak, imajući u vidu podršku vlade i kompanija visokog profila, on je optimista. Na kraju krajeva, Karpal je rekao: “Ni Silikonska dolina nije izgrađena preko noći.”

China Economic Review