32 jednoroga koja su se 2018. veselo propinjala Silicijumskom dolinom


Silicijumska dolina je ove godine uzgojila jedinstvenu biljku: Usred živahne američke ekonomije, venčer kapitalisti su iskovali 32 startupa u vrednosti od po najmanje milijardu dolara u Zalivskom području (Bay Area), izveštava Silicon Valley Business Journal.

Delatnosti ovih kompanija kreću se od usluga dostave hrane DoorDash do kompanije Allbirds čije patike sada obožavaju svi IT štreberi.

Evo 10 najvrednijih jednoroga koje je Silicijumska dolina iznedrila tokom 2018:

Dok dolazak novih jednoroga doživljava značajan rast, tempo inicijalnih javnih ponuda (IPO) nije se nastavio na ovaj trend. U upravo okočanoj 2018. godini je u Silicijumskoj dolini četiri puta više startapova ostvarilo status jednoroga nego što je to bilo objavljeno. Startup kompanije moraju na kraju da izađu na berzu, ili pak biti preuzeti, kako bi opravdali stratosferske procene njihove vrednosti.

To stvara neku vrstu „saobraćajne zbrke i zastoja“ među samim jednorozima. Rennaiscance Capital je objavio da je u 2018. godini 190 kompanija izašlo na berzu, što je najveći broj od 2014. godine. U 2019. godini bi ih moglo biti još više, jer su Uber, Lift i Palantir, za koje se očekuje da će se pojaviti na berzama.

CBI Insight procenjuje da u Sjedinjenim Državama već ima 150 startup firmi vrednih milijardu dolara ili više, a na međunarodnom planu još njih 144. Pa ipak, previše je onih startapova čije će finansije i nedovoljno rastuće brojke biti prepreka u očekivanjima investitora da ostvare inicijalnu javnu ponudu (IPO) a potom i listirane na berzama.

Tehnološki giganti nastavljaju da „pecaju“ manje kompanije, često po veoma visokim cenama za preuzimanje, pre nego što ih listiraju na berzi. Workday je u 2018. kupio fintech firmu Adaptive Insights samo dva dana pre nego što je imala IPO. U novembru je SAP kupio Qualtrics za osam milijardi dolara u gotovini, što je dvostruko više od očekivane javne procene njene vrednosti, a takođe samo nekoliko dana od sopstvenog izlaska a berzu.

 

Michael J. Coren, Quartz.com (December 27, 2018)

Kako investira 0.001% ulagača?


Porodične „filijale“ i njihove poslovne „ekspoziture“, preko kojih 0.001% najbogatijih ulaže širom sveta predstavljaju novu silu u globalnim finansijama za koje je malo ko čuo.

Razmislite o gornjim ešelonima biznisa upravljanja novcem; prva slika koja vam pada na pamet jesu ogromne privatne banke u Ženevi ili na londonskom Mejferu (Mayfair), sa mramornim holovima na ulazu i lažnim „kantrihaus“ prostorijama u rustičnom stilu namenjenim samo za  njihove probrane super-bogate klijente, kako bi se osetili ušuškani i kao kod kuće. Ali, ta slika je zastarela. Tačnije bi bilo predstaviti sebi stotine zastakljenih „kockica“ (cubicles), kancelarija u Kaliforniji i Singapuru iz kojih se ulaže u kanadske obveznice, evropske nekretnine i perspektivne kineske startup firme – a čiji zlatom optočeni patroni zabludelo i poput mesečara učestvuju u brojnim političkim olujama.

Globalne finansije se transformišu kako milijarderi postaju bogatiji i odbacuju posrednike, stvarajući svoje sopstvene “porodične kancelarije”, lične investicione firme koje se bave globalnim tržištima u potrazi za izglednim i utrživim prilikama. U velikoj meri nezapažene, ove porodične kancelarije su postale značajna investitorska sila sa do četiri triliona (evropskih biliona – hiljadu milijardi) dolara – više od hedž fondova i ekvivalemt od 6% ukupne vrednosti svetskih berzi. Pošto ovakve „porodične investicione kancelarije“ ubrzano rastu u doba populizma, ove porodične investicije predodređene su da se suoče sa neprijatnim pitanjima, naime, kako koncentrišu moć i, samim tim, podstiču nejednakost.

Ovaj koncept teško da je nov i inovativan; John D. Rockefeller je još 1822. godine osnovao svoju porodičnu kancelariju. Ovaj broj porodičnih investitorskih ofisa je u osvit trećeg milenijuma eksplodirao. Negde između 5.000 i 10.000 njih smešteno je u Americi i Evropi, kao i u glavnim poslovnim čvorištima Azije, u gradovima kao što su Singapur i Hong Kong. Iako je njihov glavni zadatak upravljanje finansijskim sredstvima, najveće kancelarije – neke od njih sa stotinama zaposlenih –  ne bave se samo prepoznavanjem dobrih investitorskih prilika već obavljaju doslovce sve zadatke: od rešavanja poreskih i pravnih problema, pa do uloge „moćnih batlera“, koji rezervišu lir-džetove ili se brinu o kućnim ljubimcima.

Troškovi donošenja ovakve ekspertize „iz palate“ znači da oni uglavnom imaju smisla samo za investicije vredne preko 100 miliona dolara, što je luksuz namenjen samo klubu najvećih investitora; to je novac koji poseduje tek 0.001% globalnog pula ulagača. Azijski tajkuni kao što je Džek Ma iz Alibabe već su stvorili prava carstva. Najveće zapadne porodične kancelarije, poput one koju je uspostavio investitor i filantrop Džordž Soros nadgledaju poslovanje nad desetinama milijardi dolara i podjednako su „mišićave“ i snažne kao i kompanije koje posluju pod kišobranom Volstrita, utrkujući se sa bankama i privatnim venčer-grupama u kupovini najvećih svetskih kompanija.

Svaki investicioni bum odraz je društva koje ga je stvorilo. Uzajamni (mutual) fond počeo je da živi sedamdesetih godina prošlog veka, posle dve decenije prosperiteta srednje klase u Americi. Rast porodičnih kancelarija odražava veliku nejednakost u (ne)posedovanju bogatstva. Od 1980. godine, udeo svetskog bogatstva u vlasništvu najvećih „teškaša“, kojih je 0.01%, porastao je satri na osam odsto. Kako osnivači porodičnih firmi dobijaju dividende ili prihode od inicijalnih javnih ponuda, oni obično preraspoređuju/ uvek nanovo azmeštaju svoju gotovinu. Međutim, od finansijske krize do danas, došlo je do gubitka poverenja u menadžere koji se bave upravljanjem eksternog novca. Bogati klijenti su detaljnije razmotrili visoke naknade privatnih banaka, a i neke prlično mračne finansijske podsticaje, i – odbacili ih.

Ovi trendovi verovatno neće tek tako nestati. Broj milijardera još uvek raste – zabeleženo je da je prošle godine na globalnu investitorsku scenu stupilo 199 novih milijardera. U zemljama brzog ekonomskog razvoja, stariji preduzetnici koji su svoje firme stvorili tokom privrednog buma nakon 1990. godine se spremaju da ova svoja poslovna ulaganja danas dobro naplate, dok u Americi i Kini mlađi tehnološki preduzetnici uskoro mogu da pokrenu svoje kompanije, oslobađajući novi talas gotovine namenjene reinvestiranju. Zbog toga, težina porodičnih investitorskih kancelarija u finansijskom sistemu će se verovatno dodatno povećati. I, kao što je to po pravilu slučaj, prigovori na njih će eksponencijalno rasti. Najočigledniji među ovima su ujedno i najmanje ubedljivi: porodične kancelarije su te koje su stvorile nejednakost. One su posledica (nejednakosti), a ne njen uzrok. Ipak, i pored svega, prisutna je zabrinutost – a posebno u vezi razloga zbog koji se valja zabrinuti.

Prvi prigovor je da porodične kancelarije mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema. Kombinacija veoma bogatih ljudi, uz teško raspoznatljiv smer ulaganja i netransparentnost tržišta mogu, zajedno smešani, biti i te kako eksplozivni. LTCM, hedž fond od 100 milijardi dolara podržan od super bogatih – a pritom i nobelovaca iz ekonomije! – urušio se 1998. i gotovo da je srušio Volstrit pre 20 godina. Procenat bogatih ljudi spao je na neslavnu i sramnu piramidalnu Ponzijevu šemu koju je vodio Bernie Madoff, koja se srušila 2008. godine. Ipak, kako stvari stoje, porodične kancelarije trenutno ne izgledaju kao sledeća katastrofa koja iza ugla čeka da se desi. Trenutna dugovanja ovih kancelarija odgovara brojki od 17% njihove imovine, što ih čini jednim od najmanjih učesnika na globalnim tržištima. U ukupnom bilansu, ove kancelarije i njihov ulagački kapital čak mogu da predstavljaju stabilizujući uticaj na globalna tržišta. Njihova sredstva obično se raspoređuju tokom decenija, čineći ih daleko otpornijim na napade panike na finansijskim tržištima od banaka i brojnih hedž fondova.

Tu je i bojazan da bi snaga porodičnih kancelarija bogatih mogla prevagnuti nad ostatkom ekonomije i privredno-finansijskih potencijala. A ova opcija predstavlja realnu mogućnost: da je Bil Gejts ulagao isključivo u Tursku, sada bi držao 65% berzanskih akcija ove zemlje. Pa ipak, obično je cilj diverzifikovati poslovne rizike (po starom dobrom principu „ne stavljaj sva jaja u jednu korpu“), a ne koncentrisati moć samo na jednu kartu: ulagački kapital od prvobitnog porodičnog biznisa se po običaju raspoređuje u široko rasprostranjen portfolio. Ulaganja porodičnih kancelarija su manje koncentrisana nego što je to slučaj sa uobičajenim upravljanjem investitorskim portfoliom, kojim dominira nekoliko firmi (kao što je BlackRock). U poređenju sa većinom fond-menadžera, porodične kancelarije su za sada dobrodošle, uključujući njihov dugoročni investitorski horizont, kao i izraziti apetit za startup kompanije.

Tu je i treća opasnost, ona čiji je uticaj najpogubniji: porodične kancelarije mogu imati privilegovan pristup informacijama, poslovima i poreskim šemama, omogućavajući im da prevaziđu obične investitore. Za sada nema dovoljno dokaza (za zloupotrebu nastalu pristupom osetljivim informacijama). Prosečna porodična kancelarija imala je finansijski povraćaj od 16% u 2017. godini, u poređenju da 7% u 2016. godini, prema podacima analitičke firme Campden Wealth – po ovim performansama, njihov povraćaj uloženog blago zaostaje za povraćajem prisutnim na svetskim berzama. Bez obzira na sve, tajkuni su u globalnim okvirima dobro povezani. Porodične kancelarije postaju sve složenije – uzgred, trećina njih operiše sa bar dve poreske rutine radi što boljeg „eskiviranja“ istog. A nezajažljivi brokeri i banke odmotavaju crveni tepih kojeg podastiru za ovakve povlašćene pojedince i njihov kapital – za pokretanje, recimo, poslova sa nekretninama koji nisu dostupni običnim investitorima. Ukoliko bi ovakve prakse pustile preduboke korene, utirući put nepošteno stečenim prednostima usled zloupotreba „iza zatvorenih vrata“, njihov bi efekat, kumulativno tokom decenija, učinio da nejednakost u (ne)posedovanju bogatstva poprimi katastrofalne razmere.

Bogati otkrivaju svoj stil ulaganja: „sam svoj majstor“

Odgovor treba potražiti u dodatnom oprezu i predostrožnosti, kao i transparentnosti. Većina regulatora, trezora i poreskih organa su početnici kada se radi o porodičnim kancelarijama, ali se, na kraju krajeva, mora obezbediti poštovanje pravila o trgovanju putem interneta, kao i jednakom i nepristrasnom servisiranju klijenata od strane dilera i pravednom paritetu u tretmanu oporezivanja. A oni bi trebalo da podstiču porodične kancelarije sa imovinom od preko, recimo, 10 milijardi dolara za objavljivanje izveštaja o svom radu. U svetu koji je nakon 2008. godine postao izrazito sumnjičav za privilegije ma koje vrste, velike porodične kancelarije imaju i te kakav interes da povećaju sopstvenu transparentnost. One bi, zauzvrat, trebalo da rade bez uznemiravanja sa strane.

Ove kancelarije bi, možda, čak, imale čemu da poduče sve te horde menadžera koje na finansijskim tržištima rade za uobičajene, „obične“ investitore od kojih bi mnogi, kad uporede svoje mesečne zarade sa platama menadžera privatnih kancelarija, poželeli da, poput njih, otkače sve finansijske posrednike).

 

The Economist

Vina koje ćemo piti 2019. godine


Lettie Teague, vinski entuzijasta u Volstrit džornaluLettie Teague, vinski entuzijasta u Volstrit džornalu

Vino u limenkama? To je bilo tako uobičajeno ove 2018… a sada je trenutak da se radujemo onome što je predstoji. Lettie Teague, vinski entuzijasta i kolumnistkinja Volstrit džornala podelila je sa čitaocima svoje osvrte kako optimalno „upijati“ dobra vina u narednoj godini: tu je pozamašna lista boca koje treba uzeti u obzir i tokom ovogodišnjih prazničnih proslava.

Ponovo je došao trenutak za rekapitulacije, tako uobičajene na izmaku stare a u osvit nove godine. Tada i vinski znalci u svim medijima sastavljaju liste vina koja su u poslednjih 12 meseci konzumirali s najvećim zadovoljstvom ili, pak, najizraženijim žaljenjem, praveći vinske preporuke za narednu godinu. Možda će enofili odlučiti da piju više (ili manje) vina proizvedenih u određenim regionima ili od određenog grožđa; možda će se limenke, koje su se dosad činile kao toliko pametan način za pakovanje vina sada bolje uklapati u Bud Light.

Tokom pisanja svoje nedeljne kolumne “O vinu“ (On Vine) za rubriku „Off Duty“, navela sam koliko sam uživala u brojnim nezaboravnim bocama tokom ove 2018. godine – nedavno sam bila u poseti italijanskom Pijemontu, domu Barola i Barbareska. Proletos, putovanje u nemačku dolinu Mozel bilo je oličeno obiljem boca sjajnog rizlinga. Otkrila sam sjajna čileanska vina koja se uklapaju u razumni kućni budžet (kvalitetni Kaberne po niskim cenama), italijanski region Marke (Marche), gde se vratio Verdicchio) i francuski Makonez (Mâconnais, dragulj iz Burgundije koji je dosad bio ispod radara). Bilo je, naravno, nekoliko vina koja bih volela da što pre zaboravim – uključujući i neka preterano ružičasta, ili preterano slatka, ili pak neka sa smešnim imenima koja sam probala samo zbog onih priča naštampanih na etiketama, a koje su bile namenjene pre svega ženama (ali ne i ovoj!). Na osnovu lekcija i pouka od prošle godine, došla sam do liste onih vina koja više-manje planiram da pijem naredne godine (spojler: ružičasta vina su na oba spiska!). Naravno da ne morate da čekate januar kako biste uživali u preporučenim bocama. Ima li, na kraju krajeva, boljeg načina da priredite prazničnu gozbu ili nazdravite novoj godini?

Pijte manje Kaberne Sovinjon a više Kaberne Frank

Ove dve sorte crvenog grožđa su usko povezane – jedna je, zapravo, genetski roditelj drugog – i oba su prilično rasprostranjena. Ali, samo je Cabernet Sauvignon postao svetski poznat, dok je Cabernet Franc postao… pa, poštovan. I Kaberne frank (roditelj) i Kaberne sovinjon su poreklom iz bordoških vinogorja u Francuskoj, a obe sorte posebno dobro rade u hladnijim, marginalnijim i „skrajnutim“ klimatskim područjima kao što su dolina Loare, u Virdžiniji ili Nort Forku na Long Ajlendu. Kaberne Frank iz tih oblasti takođe se posebno dobro uparuje sa hranom, zahvaljujući harmoničnoj ravnoteži između kiselosti i voćne komponente.

Bio sam u posedu nekih boca sjajnog Kaberne franka iz države Vašington (vinogorje Sevidž Grejs), Virdžinije (vinogradi Kezvik) i Nort Forka (podrumi Bedel), i radujem se što ću u narednoj godini imati više Kaberne franka poreklom i iz drugih američkih država.

Najbolja boca: Cabernet Franc, Bedell Cellars, North Fork Long Island, berba 2016. Cena: $24

Vinar Ričard Olsen-Harbič je poklonik Kaberne franka. “Sazreva ranije i po svemu ima dosledniju liniju od Kaberne sovinjona”, objašnjava Harbič. On posebno voli ovu sortu grožđa u hladnijim godinama, kao što je to bila pretprošla (2016). Ovo vino je obeleženo notama tamnog voća i začina, živahnom kiselinom i mineralnom završnicom.

Pijte manje svetlu provansalsku ružicu a više tamnije ružice

Ako vina mogu da zarade poene na čistu popularnost, onda bi sorte svetlog rozea lako osvojile 100 poena. Leti gotovo da je nemoguće izbeći ispijanje vrsne, svetle ružice bukea koji asocira na ukus breskve i lososa. Provansalski vinari su usavršili ovu svetlu nijansu, a vinari u drugim delovima sveta su je prihvatili kao svoju. Kao rezultat toga, na ružičasta vina koja su različita po boji – to jest, od tamno ružičaste do skoro crvene – gleda se sumnjičavo i čak se izbegavaju. Jedan od razloga je ta uvek nanovo obnavljana predrasuda – naime, da njihova tamna boja znači da takve sorte poseduju veći procenat alkohola (što nije istina) ili da će biti pretežno taninska, tj oporija (što je ponekad istinito, a ponekad ne), ili da su manje svestrana u kombinaciji sa hranom (što definitivno nije istina, posebno u zimskom periodu i uz jela za hladniji period godine).

Tamne ružice su savršene za ovo doba godine; Zašto se ne odlučite za jedno takvo umesto za crveno? Regija Tavel u južnoj Francuskoj je poznata po tamnim ružicama napravljenim od Grenaša i Siraa, ali Španija, Južna Afrika, Kalifornija i Oregon – što su samo neka od mnogih drugih mesta gde se mogu naći sjajne sorte tamnog rozea. Jedna od mojih skorašnjih favorita je Tavelova ružica koja se prodaje po skromnoj ceni, a koju proizvodi dobro poznata lokalna zadruga.

Najbolja boca: Tavel ružica,  Les Lauzeraies, Les Vignerons, berba 2017. Cena: $14

Vinska regija Tavel u južnoj Roni ima dugu istoriju proizvodnjeo, suvih ružica punog ukusa, duboke tj tamne boje – ružice za koje se kaže da su ih voleli kraljevi ali i Onore de Balzak. Ovo “Lauzeraies” punjenje iz Tavelove vinske kooperative je sočno, sa mineralno-zemljanom završnicom – sjajan rosé za topli letnji dan ili hladnu zimsku noć.

Pijte manje Prosecco, a više engleskih penušavih vina

Nisam toliko lično protiv proseka koliko me njegova sveprisutnost smara. Sa svojom sve većom popularnošću, Prosek je jednostavno previše prisutan za moj ukus. Svaki vlasnik restorana, ugostitelj i poznatiji vinski domaćin kojeg poznajem je čini mi se preterano zaljubljen u talijanske iskre iz Veneta. Želim da popijem nešto neobično, nešto novo i stvarno posebno, kao što je penušavo vino iz južne Engleske.

Englesko penušavo vino je lakše naći nego ikada ranije u velikim prodavnicama vina. Ne znam da li je to zahvaljujući dobrom marketingu ili dobrom kursu, ali vina koja sam do sada probala su zaista dobra, mada možda malo skupa: oko 40-60 dolara po boci. Ali, kao što je engleski uvoznik penušavih vina Jan Primrouz naglasio, “Engleska nije jeftino mesto za proizvodnju vina.” Engleska penušava vina su proizvedena od istog grožđa kao i većina penušavih vina iz Šampanje (Šardone, Pino noar…) i potiču  uglavnom iz južne Engleske (uglavnom iz vinograda u okolini Kenta), ona su tokom godina postajala sve bolja i bolja, čak privukavši pažnju i investicije poznatih francuskih kuća koje se bave proizvodnjom šampanjaca kao što su Pommery i Taittinger.

Najbolja boca: Exton Park Brut (proizvedena od razlčitih berbi). Cena: $45

Mešavina Pinoa noar i Šardonea, ovo bujnog, kremastog vina jednog od vodećih proizvođača penušavih vina u Engleskoj je ukusno i lako klizi niz grlo. Ovo vino nije sasvim suvo već je divan, voćni aperitiv – a da ne spominjem kako odlično ide uz „čašicu razgovora“.

Pijte manje vina iz limenki a više iz velikih (magnum) staklenki

Ako ne verujete da je vino u magnumu daleko intrigantnije od vina u konzervi, mogu li vam predložiti sledeći eksperiment: Donesite na zabavu paket od šest limenki vina i jednu magnum bocu i pogledajte šta je prisutnim zvanicama privlačnije. Naravno, magnum (boca dvostruke veličine) mora biti kvalitetno vino, a ne velika, preglomazna staklenka jeftinog kiseljaka iz nekog supermarketa. Da bi se postigao maksimalan vizuelni i čulni efekat, posavetovala bih vas svoju sreću okušate sa magnum staklenkom rizlinga. Duga, konusna boca rizlinga zagarantovano privlači pažnju svakog pravog sladokusca, a vino će zadovoljiti i ako je od tako dobrog proizvođača kao što je Eva Frike, jedna od zvezda nemačke regije Rajngau (Rheingau).

Najbolja boca: 2016 Eva Fricke Riesling, Mellifluous Elements, berba 2016. Regija Rajngau, Nemačka. Cena: $50

Laganog do srednjeg tela, suvo, sa pikantnom, sočnom notom limete, ovaj rizling možda nije složen ali je svakako ukusan. Eva Fricke je, pre svog povratka u rodnu Nemačku, radila na prestižnim vinskim imanjima širom sveta.

Pijte manje Sovinjon blan a više Šenin blan

Volim Sovinjon blan sa svih meridijana – sa Novog Zelanda, iz kalifornijske doline Napa, ili iz Sancerea – ali ga je, naprosto, previše. A ponekad sorte Sovinjon blana iz ovih krajnje različitih mesta imaju neverovatno sličan ukus. Osim toga, ova sorta grožđa nema neki posebno raznolik profil ukusa. U osnovi postoji jedna verzija vina – za razliku od Šenin blana (Chenin Blanc), sorta koja može biti slatka ili suva, mirna ili iskričava, ili negde između. Obe sorte grožđa su poreklom iz doline Loare u Francuskoj, gdje je Chenin Blanc posebno lep u regijama poput Vovreja (Vouvray), Somura (Saumur) ili Anžua (Anjou). Chenin Blanc se, međutim uzgaja i u drugim delovima sveta, uključujući i Južnu Afriku, gde je najzastupljenija sorta belog grožđa.

Holandski doseljenici su još u 17. veku zasadili grožđe oko Rta dobre nade, i dali su mu nadimak Steen; sve do 60tih godina prošlog veka, potonje generacije južnoafričkih vinogradara nisu shvatile da je to, zapravo, Šenin blan. Iako je zadnjih decenija Sovinjon blan bio sve intenzivnije sađen, u Južnoj Africi je na sreću još uvek značajno zastupljen i Chenin – a cena mu je odlična.

Najbolja boca: Tania & Vincent Carême, Terre Brûlée Chenin Blanc, Blanc Swartland Južna Afrika. Berba 2017. Cena: $14

Ovo je sveža, dobro izbalansirana, srednje jaka, suva bela sorta s notama kruške i limete i čvrste zemljane note. Divan izdanak sorte grožđa koju odgaja južnoafrički bračni par. Više informacija o ovom vinu možete pročitati u magazinu Food & Drink.

WSJ

Top 20 vinskih blogova koje svaki ljubitelj vina treba da ima u vidu


Kako bi se u nekom idealnom svetu završio vaš dan? Uz čašu vašeg omiljenog vina i neku finu muziku? Ušuškani pod toplim pokrivačima nakon što provedete dan istražujući – vinograde? Prekopavajući po gomili knjiga i sajtova kako biste na vaš veb-sajt okačili neku novu, dobru, interesantnu sortu vina?

Ukoliko ste tiho i više sebi u bradu prošaptali jedno nečujno „da“, verovatno ćete uživati u čitanju onoga što sledi. Vodimo vas na putovanje koje uključuje fermentisano grožđe i sve ostalo što je u vezi s njim.

Na ovom veb-sajtu već smo priredili top-listu najboljih blogova o hrani i putovanjima; Pokušali smo nešto slično i sada, mada je ovoga puta centar pažnje na vinskim entuzijastima, stručnjacima, konosjeima i somelijerima, piscima i putnicima.

Blogeri na ovom spisku govore nam mnogo više od recenzija vina. Oni nam pričaju o putovanjima i dobrom zalogaju, izluđuju nas svojim sjajnim slikama, dele svoje znanje o vinu i pružaju insajderski pogled na vinsku industriju.

1. Tim Atkin

Autor – Tim Etkin i saradnici

Timova lokacija je jedinstvena po tome što uparuje vino i – muziku. Osim toga, ovaj Vinski majstor i njegovi gostujući pisci razmatraju i proučavaju nova vina, proizvođače i regione. Takođe ćete naći mišljenja vezana za degustaciju i vinarske investicije, specijalne izveštaje, video zapise i recepte.

2. Reversewinesnob.com

Autor-Jon Thorsen

Uz predloge o pronalaženju vina prihvatljivih prosečnom kućnom budžetu, ovaj vinar i bloger objavljuju vinske kritike i priče o avanturama sa svojih putovanja.

3. Matt Walls

Autor – Met Vols

Ovaj britanski ljubitelj vina želi vas da vas edukuje o izboru najboljeg vina za svaku priliku, ili, recimo, kako da vina isprobavate kao pravi vinski stručnjak. Met pravi sjajne vinske i vinarske preglede i recenzije za one koji vole takve stvari.

4. Vinography.com

Autori – Alder Yarrow i saradnici

Vinski stručnjak Alder, je pravi „multipraktik“: on je autor priča, kolumnista i pi-ar. Alder Jerou i njegov tim pišu sjajne vinske članke, uključujućipreglede, kritike, osvrte, ocene komentare, vesti iz vinske industrije, mesta za objedovanje i dobre knjige o vinima.

5. Wineanorak.com

Autor – Jamie Goode

Ovaj nagrađivani vinarski novinar iz Britanije otkriva svoju ljubav i poznavanje vina ukrštene s vinskim putopisima i beleškama sa „restoranskog astala“, uz odlične slike i prezentaciju interesantnih knjiga. Jedan od najboljih blogova za vino kako za vinske znalce tako i ta one koji tek počinju.

6. Nataliemaclean.com

Autor – Natalie Maclean

Ovaj kanadski bloger ocenjuje i razmatra vina koja je probao, pomažući čitaocima da upare najbolja vina sa zanimljivim receptima.

7. Grape Wall Of China

Autor – Jim Boyce

Džim Bojs pokriva kinesku vinarsku scenu još od 2007. godine, a njegov sajt uključuje prikaze, kritike i degustatorske ocene, uz vesti iz vinarske industrije i intervjue sa ekspertima.

8. The Wine Doctor

Autor – Chris Kissack

Ukoliko želite da da pročitate insajderski pogled na veliku vinarsku regiju Francuske – poput Bordoa ili doline Loare, proeporučujemo vam da obavezno imate u vidu ovaj blog. Na njemu postoji ponešto za svakoga – od profila proizvođača, odličnih osvrta na dobar zalogaj, uz recenzije vinskih knjiga i dobre restorane sa još boljim vinima.

9. Sipnzwine.com

Autori – Caro Jensen & Emily Camblin

Sipnzwine pokriva novozelandsku vinarsku scenu. Ovde ćete naći relevantne informacije – od vinskih vodiča, vinograda i vinogorja, preko najboljih regija i vinarskih događaja, sve do informacija o interesantnim vinskim barovima.

10. Wine Explorers

Autor – Jean-Baptiste Ancelot

Ovaj veb-magazin Anselota i njegovog tima obuhvata vinske putopise kojima su pokrivene 92 zemlje i 250 vinorodnih regija. Na ovom blogu ćete uživati u anegdota iz vinskih putopisa, iskustva sa vinskih degustacija i odlične preglede vinogorja i vinarija, koji su vredni pažnje i vašeg vremena provedenog u čitanju.

11. Ozwinereviev.com

Autor – Andrew Graham

Na stranu to što je i profesionalni vinski sudija, Endrju piše s posebnim akcentom na australijska vina; pa ipak, njegov blog vrvi od priča i osvrta o vinima i pivu koji su poreklom iz drugih regija sveta, a ne samo Australije.

12. The Wine Siren

Autor – Kelly Mitchell

Znatiželjni ste da doznate nešto više o kompleksnim procesima koji uključuju proizvodnju vina ali i sjajne gastronomske „detalje“ koji su izvrsno upareni uz dobra vina? Keli Mičel je vrhunski istraživač sveta vina, a njene priče idu „od njive do trpeze“, uz osvrt na one ljude koji stoje iza svega.

13. Wine Peeps

Autori – Kori & Colby Woorhees, John & La Gayle Sosnowy

Ovo je mesto za čitaoce koji žele da saznaju više o jeftinim a kvalitetnim  vinima, njihovom ukusu i bukeu kao i gde da ih pronađu. Autori objavljuju rezultate vinskih degustacija naslepo, zajedno sa putopisnim napomenama koje se sve vrte oko jedne teme –  vina.

14. Ilovegreekwine.com

Autor – Ted Lelekas

Tedov cilj je pretvoriti ovu lokaciju u krajnju destinaciju za grčka vina i vinarije. Ovde ćete pronaći vinske recenzije, vesti, savete i poslovne listinge.

15. Around The World in 80 Harvests 

Autor – Amanda Barnes

Kako izgleda put kroz svet vina iz vaše udobne fotelje? Pridružite se Amandi i njenom timu dok putuju širom sveta istražujući vinarije, vinograde i, naravno, degustirajući jedinstvena vina koja su im „pokraj puta“.

16. Vindulge

Autor – Mary Cressler

Pored toga što se profesionalno bavi keteringom i organizacijom događaja, ova spisateljka i somelijerka objavljuje na svom blogu zanimljive recepte, uparujući ih sa vinima. Kod Meri Kresler ćete naći i neke zabavne turističko-putopisne priče.

17. Provence Wine Zine

Autori – Susan Newman Manfull i saradnici

Ovaj vinski blog je zamisao jedne američke novinarke koja je u potrazi za najboljim vinima – pre svega kroz svoju ljubav prema Provansi i vina francuskog porekla. Suzan Njumen Menful fokusira se na vina s juga Francuske, pre svega provansalska vina, uz obilje dobrih i korisnih saveta za njihovo uparivanje sa hranom; tu su i vesti, kritike i vodiči.

18. Wine Terroirs

Autor – Bertrand Celce

Francuski fotograf Bertran Selse piše o vinskim putevima svoje zemlje, restoranima a sve to bojeći sa vinskom trivijom. Kod njega na blogu po pravilu nalazite zanimljive slike i priče o vinogradima i vinarijama, prikazujući i interesantne ličnosti uključene u vinsku veštinu i biznis.

19. Wine Wankers

Autori – Conrad & Drew

Ukoliko tražite relevantne i dobre virtuelne beleške koje se tiču vina i vinarstva, obavezno posetite ovu veb-stranicu. Australijski tandem poseduje duhovit ugao i stil pisanja vinskih priča, koji se ogleda u njihovim pričama s putovanja, savetima, vodičima i kritikama.

20. Wine Camp

Autor – Craig Camp

Ovaj blog je o Krejgovom životu kao proizvođaču vina. Uz brojne fotografije vinograda, ovaj znameniti vinski bloger priča svoju priču o pravljenju prirodnih vina u svom rodnom – Oregonu.

 

Meri Kresler, HappyBellyFish

Facebook razvija svoju kriptovalutu za prebacivanje novca preko WhatsAppa


Facebook Inc. radi na izradi kriptovalute koja će omogućiti korisnicima prenos novca pomoću WhatsAppa, aplikacije za razmenu poruka, objavio je Bloomberg nakon razgovora s osobama upoznatima s planom.

Facebook ovim proizvodom cilja na indijsko tržište. Kompanija razvija “stablecoin”, tip digitalne valute vezan za američki dolar, kako bi se smanjila njena volatilnost, odnosno oscilacija vrednosti. Bloombergu su to ispričali zaposlenici koji su tražili anonimnost.

Facebook je daleko od puštanja stablecoina na tržište, jer još radi na razvoju zaštite njegove vrednosti, prenosi Seebiz.

Očekivalo se da će Facebook ponuditi finansijske usluge nakon što je 2014. godine zaposlio predsednika PayPala Davida Marcusa kao menadžera aplikacije Messenger. Marcus je u maju postao menadžer blockchain inicijativa kompanije, o čemu se nije raspravljalo u javnosti. Facebook sada ima oko 40 ljudi u grupi za blockchain, prema naslovima zaposlenih na LinkedInu, zaključio je Bloomberg.

“Kao i mnoge druge kompanije, i Facebook istražuje načine iskorišćavanja snage blockchain tehnologije. Ovaj novi mali tim istražuje za šta se sve može primeniti. Ništa više ne možemo (javno) da podelimo”, izjavio je portparol kompanije u saopštenju.

WhatsApp, šifrirana aplikacija uza mobilne poruke koja je u vlasništvu Facebooka, popularna je u Indiji, gde ima više od 200 miliona njenih korisnika. Indija ima 480 miliona korisnika interneta, a više ih ima jedino Kina. Očekuje se da će taj broj porasti na 737 miliona do 2022. godine.

Spomenuta država je i među vodećima po broju doznaka iz inostranstva. Prema podacima Svetske banke, u Indiju je 2017. godine poslato iz inostranstva 69 milijardi dolara.

Tokom protekle godine pojavilo se puno projekata vezanih za stablecoin. U jednom trenutku bilo ih je više od 120, prema podacima web stranice Stable.Report. Koncept stablecoina je stvaranje digitalnih valuta koje će biti stabilnije od, na primer, bitcoina, a time i jednostavnije za čestu kupovinu.

Ideja se pokazala teško ostvarivom, što potvrđuje i nedavna propast jednog od projekata visokog profila. Projekt stablecoina pod imenom Basis nedavno je ukinut, a nakon osam meseci rada na pokretanju te digitalne valute.

U izveštaju Bloomberga se spominje i da je najslavniji stablecoin Tether, takođe, okružen kontroverzama. Njegovi tvorci tvrde da je svaki Tether vezan za američki dolar. Međutim, kompanija odbija sprovođenje revizije, što pojačava sumnje u istinitost tih tvrdnji.

Facebook koji ima 2,5 milijardi globalnih korisnika, više od 40 milijardi dolara godišnjeg prihoda i veće iskustvo u pravnim pitanjima, može imati i veći uspeh u izradi stablecoina.

 

ekonomski.net

Svetskih top 10 u veštačkoj inteligenciji


Prema kineskom izdanju Harvard Business Review, Robin Li Janhong, izvršni direktor kineskog internet pretraživača Baidu ušao je na listu Global Top 10 AI Figures kao trećeplasirani, odmah iza Eplovog CEO-a Tima Kuka i CEO-a kompanije Majkrosoft, Satje Nadele.

Robin Li je u prvom planu, kao i arhitekta kineske industrije veštačke inteligencije, piše u izveštaju HBR-a. On je prvi u svetu sačinio otvorenu internet-platformu za autonomnu vožnju, promovišući razvoj sektora pametne vožnje u Kini ali i globalno.

Evo 10 najvećih u svetu u domenu veštačke inteligencije.

10 Demis Hassabis, osnivač kompanije DeepMind

09 Elon Musk, CEO kompanije Tesla CEO

08 Jensen Huang, CEO kompanije Nvidia

07 Mark Zuckerberg, CEO kompanij Facebook

06 Marc Benioff, CEO kompanije Salesforce

05 Sundar Pichai, CEO kompanije Google CEO

04 Jeff Bezos, CEO kompanije Amazon

03 Robin Li Yanhong

02 Satia Nadella, CEO kompanije Microsoft

01 Tim Cook, CEO kompanije Apple

China Daily

Azijski e-samit: svetski centar za više od 1.400 e-trgovaca


Drugi azijski e-samit održao se 5. i 6. decembra u Kongresno-izložbenom centru u Hong Kongu (HKCEC). Jednodnevni događaj, organizovan od strane Saveta za razvoj trgovine Hong Konga (HKTDC) nudi jednu platformu za istraživanje budućeg razvoja e-trgovine, a prisustvovalo je preko 1.400 poslovnih profesionalaca iz različitih sektora, i e-tailora (relativno nova fraza, miks reči retailer i tailor).

Na samitu su održane dve plenarne sednice, od kojih je prvom predsedavao Ju Hong Koh (Yew Hong Koh), generalni direktor i trgovac na veliko u Kini angažovan od strane kompanije Accenture. Kohu se pridružila grupa eksperata sa panela, stručnjaka za „i-tejlere“ iz čitave Azije, kako bi razgovarali o tome kako onlajn maloprodajni ekosistem može podstaći rast poslovanja, ali i pomoći malim i srednjim preduzećima (MSP) da izgrade svoje brendove.

Šta je to „i-tejlerski ekosistem“?

Sesija je započela tako što je svaki govornik objašnjavao onu ulogu koju njihova kompanija igra u ekosistemu e-tailinga. Kasandra Džirard (Cassandra Girard), potrpedsednica Global Vice-a i šef SAP-ovog odeljenja za korisničko iskustvo u potrošačkoj i turističkoj industriji, objasnila je da SAP ima dugu istoriju pomaganja preduzećima da se tranformišu iz fizičkih prodavnica u „e-radnje“. “To zahteva temeljnu transformaciju, a ne samo korak ka Mreži i da tek tako, odjednom, postanete onlajn”, rekla je Džirard. Njena glavna tema na ovom skupu bila je poboljšanje korisničkog iskustva, što je novo „bojno polje“ na tržištu. Njen cilj: postaviti klijenta kao prioritet i u žižu pažnje – prvo se gleda klijent i sve ono što radi. “Ovo će rezultirati poboljšanim marketingom, prodajom i uslugom”, rekla je ona.

Dženi Čong (Jenny Cheung), šefica korporativnog marketinga za Majkrosoftovu filijalu u Hong Kongu fokusirala se na to kako dobiti jasnu sliku o korisničkim uvidima, njihovim potrebama i problemima, kako bi e-kreatori mogli ponuditi odgovarajuća rešenja. “Ključna je identifikacija uvida kupaca, a to se radi pomoću tehnologije i inovacija”, rekla je ona.

Klej Lijao (Clay Liao), savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu objasnio je da je Guglova uloga bila most između Guglovih klijenata i njihovih klijenata, bez obzira na region, jezik ili kulturu. “Google koristi veb tehnologiju iza scene kako bi svojim klijentima rešio probleme”, rekao je on.

Džozefina Čou (Josephine Chow), koosnivač i šefica Expansion-a u koncept-servisu ShopBack, objasnila je šta je to ShopBack koncept, koji podrazumeva pomoć kompanijama na tržištu da bolje utrže i više cene svoje proizvode, kao i da svojim uslugama raspolažu ekonomično. Oni ShopBack-u plaćaju proviziju samo onda kada postoji uspešna transakcija. ShopBack tada daje deo provizije korisnicima kako bi ih ohrabrili da se vraćaju u ShopBack zarad koristi koju će imati svih 1.500 partnera na njihovoj platformi. Čou je koristila analogiju tržnog centra, pri čemu je ShopBack operater tržnog centra koji pruža stručne usluge prodavnicama i dovodi im kupce uz 10% provizije, da bi zatim pola provizije vratila kupcima kako bi ih ohrabrila da se opet vrate u njihov ekosistem, tj u korist svih „zakupaca“ – korisnika ove platforme za elektronsku trgovinu.

Još jedna govornica na sesiji bio je Šeri Zer (Sherry Zehr), koja predvodi regionalno odeljenje za modu i igračke u kompaniji Shopee, brzo rastućem onlajn maloprodajnom kanalu u jugoistočnoj Aziji i Tajvanu, koji pruža platformu i malim preduzećima a i velikim fizičkim prodavnicama koje žele da svom biznisu pridodaju prisustvo na mreži. “Shopee pruža punu uslugu”, objasnila je Šeri Zer. “To je tržište sa elementima društvenih mreža.” To je, takođe, i kanal za e-kreatore koji privlače masovni internet saobraćaj, obezbeđujući im broj poseta njihovim onlajn prodavnicama u obimu koji oni sami nisu u stanju da postignu. Platforma nudi različite funkcije, pri čemu e-kreatori razgovaraju s kupcima u realnom vremenu. “Ova platforma se dobro prenosi iz domena društvenih medija”, rekla je Zer.

Promene i trendovi na onlajn tržištu

Razgovarajući o promenama koje se dešavaju na online tržištu, Zer je rekla da je ključni trend bio prelazak na mobilne uređaje. U jugoistočnoj Aziji, mnogi klijenti su preskočili eru personalnih računara i otišli ​​direktno na mobilne platforme. “Dostupnost i pristupačnost pametnih telefona pomerila je tržište ka mobilnom upravljanju”, rekla je ona. Shopee je lider u regionu jer je na svoju platformu pridodao funkcije kao što su igre, kvizovi, programi lojalnosti i interakcija kako bi se izgradila lojalnost kupaca, kazala je ona, dodajući da će “trend mobilnosti nastaviti da raste”. Shopee, takođe, pomaže kompanijama u na teritoriji čitave Kine, Hong Konga, Koreje i Japana da ulaze na tržišta jugoistočne Azije sa potpunom logističkom podrškom od tipa „end-to-end“, što je posebno važno u zemljama kao što su Indonezija i Filipini.

Džozefina Čou je razgovarala o zanimljivim trendovima koji se mogu očitati iz dosad prikupljenih podataka u različitim zemljama, a kojih e-prodavci moraju biti svesni. Na primer, najveći obim dnevnih transakcija u Maleziji se odigrava upravo tokom pauze za ručak; u Indoneziji je to između tri i četiri sata popodne, jer je u to vreme pristup internetu na poslu bolji na poslu; u Singapuru, veći broj transakcija odvija se kasno uveče.

Dženi Čong je na skupu u Hong Kongu rekla da su upotreba veštačke inteligencije (AI) i analiza podataka zarad razumevanja prohteva potrošača trendovi koji su u velikom porastu. Ovi trendovi su prava revolucija u načinu pretraživanja na Mreži, rekla je Čong. Na primer, klijentu je potrebno samo otpremanje (upload) slike onoga što žele, a kompjuter će pronaći prodavca tog proizvoda. “Ovo olakšava iskustvo kupovine na Mreži”, rekla je ona.

Usredsređivanje na korisničko iskustvo

Džirardova je naglasila važnost fokusiranja na iskustvo kupaca. E-trgovina je danas posvuda, tako da je važno izgraditi temelj za razumevanje kupca i njegovih prohteva, a onda ta saznanja iskoristiti za pravilno angažovanje, upravljeno u cilju odgovora na njihove potrebe i želje, rekla je ona. Cilj je transformisati iskustvo kupca”, kaže ona. „Fokus na kupca treba da predstavlja kulturu pristupa u modernoj e-trgovini”, rekla je Džirardova. “To nije tek naprosto pitanje korišćenja tehnologije. Preduzeća moraju transformisati svoje metode organizacije. “

U odgovoru na pitanje kako pokrenuti rast, Čong je rekla da je ključ rasta u “Stvarnom razumevanju klijenta”. Upotreba veštačke inteligencije i velikih grupa podataka (big data) omogućava i-tejlerima da poboljšaju stopu konverzije. “Kada kompanije mogu predvideti šta je to što potrošač želi, one tada mogu povećati svoj promet i ujedno smanjiti inventar svoje fizičke imovine.”

Džozefina Čou je rekla da su podaci korisni, iako bi izvlačenje smisla iz njih mogao predstavljati veliki izazov. Čitanje big date zahteva inovativni pristup. “Kompanije treba da iznalaze proizvode koji rešavaju probleme potrošača”, rekla je ona. Takođe je važno da fizičke prodavnice integrišu svoja online i offline iskustva, pošto mnogi ljudi i dalje vole da posete fizičku prodavnicu. Dakle, ShopBack nudi i „cashback“ to jest povratak novca „oflajn“ – u samoj fizičkoj prodavnici.

Šeri Zer je rekla da online kanali mogu pomoći trgovcima da ciljaju i segmentiraju kupce, pa je važno integrisati online i offline iskustvo. “Shopee pomaže maloprodajnim kompanijama da postanu mesta za fokus na kupcima”, objasnila je ona. Sa uslugom koju nudi Shopee, oni se pridružuju tržištu umesto da budu samo jedna izolovana trgovina na mreži. Svaki prodavac koristi druge kako bi izgradio i proširio svoju bazu kupaca. Ovo omogućava vrlo malim i-tejlerima da se pridruže platformi i iskoriste popularnost većih i-tejlera.

Klej Lijao, savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu je na ovom skupu podelio s prisutnima neke veoma važne podatke o značaju trenutnog, takoreći riltajm privlačenja pažnje kupaaca. Prema Guglovim nalazima, 53% korisnika mobilne telefonije gubi strpljenje nakon samo tri sekunde ukoliko ih ono što oni vide ne interesuje, a svaki period od tri sekunde podrazumeva da trgovci imaju potencijalni pad prihoda od 70 odsto. “Važno je učiniti sajtove i mobilne aplikacije što zanimljivijim”, rekao je Liao. Prema njegovim rečima, internet giganti već uveliko traže veliki trend koji će tek nastupiti: na primer, koristeći Google Asistent ne samo da kupuju i prodaju stvari online, već i da ga koriste za upravljanje kućnim aparatima.

Jedno od pitanja iz publike je uključivalo zabrinutost usled velike količine podataka koje kompanije prikupljaju od onlajn kupaca. Dženi Čong je rekla da poverenja treba izgraditi na sistemu poverenja i privatnosti. “Mi smo odgovorni za zaštitu ovih informacija, a ako zloupotrebimo ovo poverenje sada, onda ga više na dugi rok nećemo uspeti da nadoknadimo”, rekla je Čong.

… A ostali događaji usmereni na tehnologiju stvaraju sinergiju

HKTDC održao je ukupno pet događaja u Kongresno-izložbenom centru Hong Kong: azijski E-tailing samit, HKTDC SmartBiz Ekspo (5-7 Dec), HKTDC Hong Kong International Franchising Show (5-7 Dec) i Biznis i IP Azija forum (6-7 Dec), kao i DesignInspire (6-8 Dec). Ovi događaji su se fokusirali na nove tehnologije i pokrivaju različite faze lanca snabdevanja, uključujući istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnju, prodaju i marketing. Oni imaju za cilj da pomognu malim i srednjim preduzećima da povećaju svoju konkurentnost i ekonomičnost, kao i da razvijaju nove poslovne oblasti i tržišta kako bi se prilagodili promenljivom ekonomskom okruženju.

 

Asia Today

Srodni sajtovi:

HKTDC SmartBiz Expo 

Asian E-tailing Summit 

Business of IP Asia Forum

HKTDC Hong Kong International Franchising Show

DesignInspire