Tag Archives: statistika

Kineski pad bio bi pad i za sve ostale

Da li će problemi sa kojima se suočava Kina izazvati globalnu krizu? Ovo se u svojoj tradicionalnoj kolumni u Njujork Tajmsu, koju prenosi portal Peščanik, pita ekonomista Pol Krugman uz osvrt: Dobra vest je da podaci, barem kako ih ja čitam, ne deluju toliko zabrinjavajuće. Loša vest je da možda grešim, jer globalno prelivanje krize često bude daleko gore nego što bi se očekivalo na osnovu podataka. A najgora vest je to da smo potpuno nespremni da se suočimo sa posledicama ukoliko Kina do te mere uzdrma svet.

Za one koji su tek sada obratili pažnju, već duže vreme je jasno da je kineska ekonomija u velikim problemima. Koliko velikim teško je reći, jer niko ne veruje zvaničnoj kineskoj statistici.

Ključni problem je to što je kineski ekonomski model, koji podrazumeva visoku štednju i malu potrošnju, održiv pod uslovom brzog rasta koji opravdava velike investicije. Ovo je bilo moguće kada je Kina imala ogromne rezerve nezaposlenih iz ruralnih područja. Ali to više nije slučaj, tako da se Kina nalazi pred neugodnim zadatkom prelaska na daleko manji rast bez ulaska u recesiju.

Pametna strategija bi bila kupovina vremena kreditnom ekspanzijom i investicijama u infrastrukturu, uz istovremenu ekonomsku reformu koja bi povećala kupovnu snagu stanovništva. Ali Kina je sprovela samo prvi deo ove strategije, kupujući vreme da bi ga trošila uludo. Posledice su nagli porast zaduženosti, najviše zbog nedovoljno regulisanog „bankarskog sektora u senci“, i pretnja finansijskim slomom.

Kineska situacija deluje prilično turobno, jer novi podaci ukazuju na mogućnost ozbiljnog pada, ne samo na kineskoj, već i na berzama širom sveta.

Dobro, to je niz loših vesti. Neki pametni ljudi smatraju da bi globalne posledice mogle da budu zastrašujuće, kao na primer Džordž Soroš (George Soros), koji očekuje krizu sličnu onoj iz 2008.

Ali već sam rekao da prosto ne vidim dovoljno dokaza koji bi ukazivali na takvu katastrofu. Da, Kina je velika ekonomija, odgovorna za čak četvrtinu svetske proizvodnje, tako da dešavanja u njoj imaju posledice na sve nas. Ona takođe kupuje robu i usluge od ostatka sveta u vrednosti od 2.000 milijardi dolara godišnje. Ali svet je veliki, sa globalnim BDP-om od 60.000 milijardi dolara ne računajući Kinu. I drastični pad kineskog uvoza bi zadao samo blagi udarac svetskoj potrošnji.

Ali šta je sa finansijskim prelivanjem? Jedan od razloga zašto se američka kriza sa hipotekarnim kreditima pretvorila u globalnu je to što se pokazalo da su inostrani akteri uopšte, a posebno evropske banke, u velikoj meri podložni gubicima na američkim berzama. Ali Kina kontroliše tokove svog kapitala, to jest nije naročito otvorena za strane investicije, pa se ne očekuje veliko prelivanje krize zbog sloma na kineskoj berzi ili bankrota kineskih firmi.

Sve ovo govori da iako je Kina u velikim problemima, posledice po ostatak sveta ne bi trebalo da budu velike. Uprkos tome nisam miran. Zašto?

Jedan od razloga je to da su poslovni krugovi širom sveta daleko usaglašeniji nego što bi „trebalo“. Na primer, Evropa i SAD međusobno izvoze samo delić onoga što proizvode, a ipak imaju istovremene periode recesije i oporavka. Finansijsko prelivanje igra važnu ulogu, a tu je i ono psihološko: dobre ili loše vesti iz jedne velike ekonomije utiču na razvoj događaja (animal spirits) u drugima.

Zato se bojim izvoza kineskih problema mimo logike naših grubih proračuna, i negativnog uticaja njenih nevolja na već nedovoljno investiranje u Americi, Evropi i zemljama u razvoju. Ako dođe do ovih promena, dočekaćemo ih potpuno nespremni.

Ko i kako bi odgovorio na šok iz Kine? Monetarna politika ne bi bila od velike pomoći. Uz kamatne stope blizu nuli i uz inflaciju ispod zacrtane, Federalne rezerve (Fed) imaju ogranične mogućnosti u borbi sa ekonomskim padom, naročito posle najave daljeg povećanja kamatnih stopa. U međuvremenu, Evropska centralna banka u velikoj meri već prelazi granice svog političkog mandata u neuspelom pokušaju da poveća inflaciju.

Iako bi fiskalna politika – veća državna potrošnja kao protivteža smanjenu potrošnje u Kini – sigurno uspela, koliko je verovatno da bi republikanci prihvatili novi Obamin plan ekonomskih podsticaja, ili da bi nemački političari pristali na predlog povećanja deficita u Evropi?

Mislim da neće doći do najgoreg. U Kini će biti gadno, ali uz neznatne turbulencije u ostatku sveta. I zaista se nadam da sam u pravu, jer očigledno je da nemamo plan B.

 

Paul Krugman

The New York Times, 08.01.2016, Peščanik.net, 18.01.2016.

Srodni link: Vladimir Gligorov – Kineska kriza

 

7 stvari koje nikada ne treba da radite na društvenim mrežama

01Hteli mi to ili ne, društveni mediji su postali deo našeg svakodnevnog života. Izbor za opt-out odnosno “dobrovoljno izuzeće” sa društvenih mreža mogu dramatično izmeniti vaš društvenu sliku, imidž i uticaj, utičući na vaše šanse za građenje karijere, pa čak i da vas odalji, otuđi od čitave generacije prijatelja i članova familije i rodbine koji su usvojili društvene kanale kao svoj primarni oblik komunikacije sa svetom. Priču potpisuje JOSIC MEDIA, vodeći provajder vesti, podataka i uvida u trendove digitalnih medija i inovacija

Evo sedam stvari koje nikada ne treba da radite na društvenim medijima.

1. Ne pozivajte na javnu mržnju i linč
Pričati loše o drugima je loše po vas

Javno pozivajući druge na mržnju u društvenim medijima je daleko lakše nego što mislite. Ovo se svakodnevno dešava pojedincima ali i velikim kompanijama. Ovde je primer medijske kampanje na društvenoj mreži koja je krenula posve naopako:

JPMorgan Chase: U 2013. godini Twitter nalog @jpmorgan tvitovao je sledeće:

02

“Kakav biste karijerni savet želeli da čujete od vodećeg egzekutivca jedne globalne firme? Pošaljite tweet sa slovom “Q” i vašim pitanjem, koristeći #AskJPM.

Tražili su pitanja svojih pratilaca na Tviteru (Twitter followers) – i dobili su ih. Do narednog dana, urednik i kolumnista iz medijske kuće The Daily Beast, Danijel Gros (Daniel Gross) je tvitovao: “Bože dragi, na šta liči sesija #askjpm. Da li će ovo biti sjajna studija slučaja, koja će biti primer propadanja korporativnog korišćenja društvenih medija.”

Kampanja je bila toliko efikasna da je i dalje živa i zdrava – dve godine kasnije. Evo nekih tvitova:

03

04

2. Ne kupujte ni sledbenike a ni fanove

05a

Postoji jedan procenat korisnika koji na društvene medije gleda kao na arenu u kojoj je u toku neprestano nadmetanje u zadobijanju što veće popularnosti. Takvi korisnici osećaju se primoranima da kupuju sledbenike ili fanove, kako bi njihove cifre izgledale što bolje. Ipak, ovo je kardinalna greška. Društveni mediji su stvar međusobnog povezivanja i izgradnje odnosa, što znači da treba uvek izabrati kvalitet u odnosu na kvantitet – i tako uvek, svaki put.

3. Ne banalizujte bilo čiju tragediju
American-Apparel

06a

U 2014. godini, u potpuno neslavnom pokušaju ( #totalfail ) da obeleži 4. jul, Dan američke nezavisnosti, kompanija American Apparel postovala je modifikovanu sliku eksplozije šatla Challenger na svom Tumblr nalogu, tagujući je sa #Smoke i #Clouds. Kompanijase odmah suočila sa reakcijom javnosti i zasluženim kritikama.

4. Ne hvališite se javno novcem ili uspehom
Floyd-Mayweather

07a

Hvalisanje koje se odnosi na objavljivanje količine novca u vašem posedu ili visinu novčanih primanja je više nego suvišno, a pre svega je neprofesionalno. Kako bi vam, uopšte, javna podrška na društvenim mrežama za vašu povišicu mogla pomoći? Zato, zaboravite i preskočite takve ideje. Evo šta se obično dešava hvalisavcima u društvenim medijima: ostali počinju da idu protiv vas. Oni će vas pratiti samo da bi promatrali kako ste se zapalili, kako gorite i nestajete u plamenu… ovo se retko kada dobro završi.

5. Ne plagirajte sadržaj
Marketing zasnovan isključivo na dobrom i originalnom sadržaju

08

Sadržaj je “kralj” pozitivne statistike, on je gorivo za sopstveni marketing i prisutnost u društvenim medijima. Sadržaj urađen na pravi način može privući mnogo internet-saobraćaja i radoznalih očiju. Međutim, ovo je težak posao i zahteva dosledan napor i kreativnost. Ukoliko posedujete investiciju tj. sadržaj “ukraden” od drugih, to bi moglo da doprinese “kažnjavanju” od strane veb-pretraživača. Ove kazne će automatski spuštati vaš rejting. Ne trebaju vam, uostalom, ni PR a ni marketinška agencija kako biste učinili da vaš sadržaj profunkcioniše. Takođe, ne trebaju vam ni pljačka a ni krađa sadržaja sa strane. Ukoliko biste zaista želeli da budete kao i svi ostali, kako bi vam monotona jednoobraznost u koju se utapate mogla biti od pomoći?

Postoje odgovarajući načini korišćenja sadržaja koji vas interesuje, i evo jednog dobrog posta od ‘Vertical Response’ koji pokriva osnove

6. Ne blatite ljude s kojima radite
Društvena sfera – mediji –etika

09

Ovo stvarno ne bi trebalo da bude ograničeno isključivo na osobe s kojima radite već važi kao opšte pravilo i odnosi se, zapravo, na sve ljude. Pljuvanje po drugima nikada nije bila neka sjajna ideja a posebno ne ako blatite ljude s kojima radite. Šefovi, kompanije, saradnici, svakoga dana se viđate s njima. Oni će videti ili čuti o vašim postovima. I, kao što svi već odavno treba da znaju, naknadnim brisanjem nečega na internetu taj sadržaj ipak ne nestaje. Uvek će biti tamo, negde.

7. Ne koristite trendi haštagove jer su oni – nebitni

Haštagovi su od ogromnog značaja u društvenim medijima, i postoje metode da se efikasno koriste. Jedan ne baš tako efikasan metod bio bi pokušaj “otimanja” veb-saobraćaja pomoću trendi haštagova za sadržaj koji im – ne odgovara. Ovim lažnim predstavljanjem haštagova u cilju bolje zapaženosti na netu samo ćete iritirati korisnike koji su u potrazi za specifičnim temama. Te teme su upravo iza haštagova – ali sa pravim sadržajem vezanim za njih, za razliku od vas, koji ih svesno nepravilno koristite. Kreativnost u pravljenju sadržaja, uvezana sa aktuelnim i zapaženim događajima u vašoj tvit-poruci na način koji ima smisla pružiće vam bolje mogućnosti i više šansi da zadobijete pažnju čitalaca.

Ovde je primer šta NE treba raditi, u jednoj hashtag #iphone poruci ispod:

11a

 

JOSIC MEDIA je vodeći provajder vesti, podataka i uvida u trendove digitalnih medija i inovacija

E-knjige: Svetlija strana izdavaštva

Baš kao i vozovi ili vinilne ploče, i knjige su u stalnoj opasnosti: roman neprekidno “odumire“, a postoji strah da je čitava izdavačka industrija možda osuđena na propast. Postoji, međutim, jedna oblast izdavačke industrije koja je živa i zdrava, a to je e-knjiga. Prema podacima Udruženja američkih izdavača (Association of American Publishers AAP), prodaja e-knjiga nastavila je i da prošle 2013. godine stabilno raste.

Podaci o prodaji knjiga je i dalje izuzetno nejasna. Ne postoje sveobuhvatni podaci, prikupljeni i objavljeni, koliko se knjiga prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama, koliko se prodaje štampanih, a koliko elektronskih izdanja, ili kombinovano. Najveće prodavnice, kao što su Barnes & Noble i Amazon, objavili su svoje cifre za prodaju štampanih izdanja, ali ne i kolika i kakva je prodaja e -knjige.

AAP prijavljuje prihode velikih izdavača. Za e-knjige – s obzirom da gotovo i ne postoje opšti troškovi izdavanja, kao što je slučaj sa fizičkim knjigama (cene opreme knjiga, njihovog štampanja i isporuke) – prijavljeni prihod približno je jednak cifri prodatih e-knjiga.

E-knjige su veoma brzo došle do izražaja u svetu izdavača. Izdavači su počeli da o njima daju podatke od 2008, godinu dana nakon objavljivanja prvog e-čitača, Amazonovog ‘Kindla’. U 2008. godini, e-knjige su još uvek bile u svom povoju. Tada su bile takva novost da je njihova prodaja i dalje bivala nadmašena brojem prodatih audio-knjiga.

Prodaja audio-knjiga drastično je rasla, počev od te iste od 2008. pa nadalje (80,85 miliona u odnosu na 272,82 miliona u 2013). Ipak, povećanje prodaje audio-izdanja od 200% jedva da je mrvica u poređenju s onim što se desilo sa e-knjigama.

Ogroman skok u prodaji elektronskih knjiga od 2008. do 2013. je, barem delimično, usledio uporedo s porastom popularnosti e-čitača kao što su Kindle i tablet računari. Od 2007, dizajn e-čitača je veoma unapređen: modeli su postali tanji a u njima se može čuvati daleko više knjiga, uz to se mogu preuzimati sa bilo kog mesta. Noviji modeli vam čak omogućavaju da čitate u mraku.

Istraživački centar Pju (Pew) počeo je prikupljanje podataka o e-čitačima u 2010, baš kada je Apple izbacio prvu generaciju ajpeda i tableta. Pju je ustanovio da 85% Amerikanaca poseduje mobilne telefone, a da samo 5% Amerikanaca ima e-čitače, uz 4% onih koji u vlasništvu imaju tablet računare. Uz tablet računare, čija prodaja raste, i e- čitače koji postaju sve tanji, raste i prodaja e-knjiga. U prvih šest meseci 2011, broj vlasnika e-čitača se udvostručio.

Danas, 90% Amerikanaca poseduje mobilni telefon, 32% poseduje e-čitač, a 42% njih poseduje tablet. Ovo je važan podatak jer se većina e-knjiga “konzumira” i čita sa ova dva uređaja. Više od 50% čitalaca reklo je da e-knjige čita na tabletima ili e-čitačima.

E-čitanje postaje sve uobičajenije. Godine 2012, po studiji Pju instituta, skoro četvrtina Amerikanaca reklo je da je u poslednjih godinu dana čitalo neku (barem jednu) e-knjigu. Populacija e-čitalaca važi za jedan od najbrže rastućih sektora u izdavaštvu. Od 2011. do 2012, udeo onih koji čitaju knjige elektronski skočio je sa 16% na 23%.

Iako e-čitačima raste popularnost, oni ne preuzimanju štampana izdanja, a nema ni pokazatelja koja bi to indikovali. Među odraslim anketiranim Amerikancima koji su u 2012. pročitali više od jedne knjige, bilo je samo je 5% onih koji su čitali isključivo e- knjige. Amerikanci, dakle, i dalje vole svoje knjige na papiru, između korica, i naslagane na polici.

Tendencije kupaca, ipak, ne idu u prilog štampanim knjigama. Podaci o prodaji štampanih i e-knjiga  se dosad, ni u jednoj prilici, nisu pokazali kao sasvim precizni, jasni i tačni. Ukupna prodaja knjiga u 2013. bila je skoro 15 milijardi dolara, u skladu sa podacima iz APP (Udruženja američkih izdavača). To znači da se od 2008. naovamo e-čitalaštvo uvećalo za 14%, a tada su e-knjige inkasirale izdavačima 3 milijarde dolara. U odnosu na e-knjige, prodaja štampanih primeraka je, zapravo, doživela pad od skoro 8% u odnosu na 2008.

Čak i ove brojke o prodaji knjiga potcenjuju realan profit kojeg e-knjige prave, a razlog tome je zato što ne obuhvataju prihode od samostalno objavljenih izdanja (tzv. samoizdati), i zato što Amazon ne otkriva te statistike. Napokon, e-knjige poseduju neverovatan potencijal za izmenu trenutnog modela izdavaštva. Njihov uticaj na prodaju ne pokazuje znake usporavanja, što ne može biti dobra vest za nezavisne knjižare – ali je sjajna vest za čitanje i čitaoce.

 

Kelsey McKinney, vox.com