Tag Archives: e-čitači

35 inovativnih interfejsa koju su izmenili naš svet (2/2)

1919. Digitalna vremenska skala

Ono što je grafički korisnički interfejs za personalne računare, to je EditDroid za uređivanje filmova.

Prvobitno razvijen u Lucasfilm-u, EditDroid uveo je ideju o digitalnoj vremenskoj skali ili “liniji”, ikone za skraćivanje klipova i novi pristup rada koji je pokazao kako može da izgleda editovanje zvuka u nelinearnom digitalnom filmu. Iako je išao ispred svog vremena, sistem digitalnog uređivanja je postao standard za amatere i profesionalne filmske stvaraoce čim je cena skladištenja pala. I taj jednostavan, intuitivan vremenski rok je to učinio mogućim.

2020. Sedmodelni displej

Ništa nije bilo toliko “digitalno” po svom izgledu kao što su to bili LED ekrani na prvim digitalnim satovima i kalkulatorima. Ipak, dok su diode bile važne za određivanje veličine kao i pojeftinjenje troškova za proizvodnju ekrana, to je stvarna rezultiralo monitorom, koji radi najteži posao.

Korišćenjem ne više od prostora za samo jedag znak, displej sa sedam segmenata mogao se kretati kroz svih deset brojeva likova i šest slova (A, B, C, D, E, F). Jednostavan, elegantan i moćan.

2121. Veb pretraživač

Da bi internet uspeo da izađe iz svoje tehnološke niše i postane masovni tržišni fenomen, bila mu je potrebna aplikacija “ubica”. Ta aplikacija je bila prvi veb pretraživač koji je stvorio prvi standardizovan grafički korisnički interfejs pogodan za korisnike koji ne poseduju formalno tehničko obrazovanje.

NCSA Mozaik je po prvi put dao korisnicima URL bar, dugmad za nazad/napred/ osveži funkciju (tako da su tekstovi i slika mogli da se pojave u istom prozoru). Što znači da su milioni – a potom i milijarde – korisnika naučilo ono što će kasnije biti nazvano surfovanjem po webu.

2222. Štapić za sladoled.

Sav sladoled je tu
Nimalo nereda.
OK. Nešto malo nereda.

+

+

+

+

+

2323. WYSIWYG

Unos teksta u kompjuter bio je jedno vreme vrlo brljiv. Tekst se pojavio u standardnom fontu. Margine na ekranu bile su drugačije od onoga što se dobijalo kada se tekst štampa. Ako ste hteli nešto da podebljate, morali ste ispred i iza reči napisati “B”. A onda je tim Xerox PARC inženjera koji su radili na Alto-u kreirao program za pripremu dokumenta koji se zove Bravo i sa njim je “ono što vidiš je ono što ćeš dobiti (What you see is what you get)”,  postavši paradigma za ono što znamo i dan-danas koristimo.

2424. Kazaljka za minute

Najraniji satovi bili su toliko neprecizni da su imali samo jednu kazaljku – za označavanje časova. Sa otrićem klatna, časovnici su postali dovoljno tačni da bi mogli da konačno dobiju i kazaljku koja bi pokazivala “najsitnije minutne podeoke”, u periodu od sat vremena.

Otuda i potreba da se izmisli ‘kazaljka minutara’.

A uticaj ovog otkrića je uzdrmao tadašnji svet. Verski tekstovi počeli su da se odnose na “nepovratni protok vremena”. ‘Vremenska disciplina’ i preciznost povećali su produktivnost svih ekonomija tadašnjeg sveta. A nauka danas uzima kao sredstvo merenja.

2525. Hamburger (pljeskavica) ikona

Pošto je izmišljen za jedan od prvih grafičkih korisničkih interfejsa, Kseroks Star – 1981., ikona Hamburger odmah je postala skraćenica za skrivene stavke menija.

Sada, sa pojavom mobilnih telefona i evolucijiom veb-dizajna i principima korisničkog iskustva, ikona “pljeska” možda će jednog dana biti ukinuta. Ali uvek će biti važan deo izgradnje menija jednostavnog za rukovanje i upravljanje mobinim telefonima.

2626. E-čitači

Web je možda poremetio promet i kupovanje fizičkih knjiga, ali e-čitači su iz temelja promenili način na koji se knjige čitaju.

Podesiva veličina slova i svetlina, hiperveza koja vodi do rečnika pojmova, jednostavno označavanje i gotovo “beskonačan” prostor za skladištenje knjiga, a sve to u prenosnom uređaju koji stane u džep… volimo papir, ali e-knjigu je teško pobediti.

2727. Hipertekst

Pojam hiperteksta – tekst koji upućuje na linkove sa drugim tekstom, – postoji još od Talmuda.

Ali tek kad je ova ideja jednom primenjena u računarstvu – prvo od strane Daglasa Engelbarta (Douglas Engelbart), a zatim i od strane ser Tima Bernersa Lija – on je postao osnova Svetske računarske mreže.

Jedan od načina za povezivanje sa svim informacijama na svetu.

2828. Haštag

Ono što je počelo kao jednostavna korisnička skraćenica, brzo se pretvorilo u moćan nov način da se korisnici organizuju i angažuju u komunikaciji na najvećim svetskim društvenim mrežama.
Od važnih stvari – ujedinjenja demonstranata tokom Arapskog proleća – do smešnih – #popebars (koji referiše na papu koji drži bežični mikrofon) – teško je ignorisati koliko je haštag postigao.

2929. Identitet pozivara (Caller ID)

Pre nego što je Ted Paraskevakos smislio način da šaljete i primate alfanumeričke informacije putem telefonskih linija, ko će se javiti pošto telefon zazvoni već je bila prava misterija.

Tako da, iako je to bio sporan potez u to vreme, rasprostranjeno raspoređivanje Caller ID je na kraju promenio naš odnos prema telefonu.

3030. Kapacitivni ekran osetljiv na dodir

iPhone nije bio prvi ekran osetljiv na dodir telefon, ali je bio prvi koji je to radio na pravi način.

Za razliku od “otpornih” touchscreen ekrana na dodir koji su reagovali samo na pritisak, kapacitivni ekrani koriste električni naboj u našim prstima koji su pritiskanje, skrolovanje, svajpovanje, isecanje nekog teksta i zumiranje činili lakšim.

On je do mobilnog telefona napravio silu na koju treba računati. A današnje automobile je pretvorio u softverske ajpede na točkovima.

3131. Satelitske navigacije i GPS

Nijedna karta koju koristimo. Ali karte koje danas koristimo đavolski su blizu očekivane preciznosti.

Montirane u ploče naših automobila, ugrađene u naše mobilne telefone i sa funkcionalnom pomoći u snalaženju, GPS i satelitska navigacija dali su nam takvu preciznost i globalnu pokrivenost kakva je nekada bila rezervisana samo za armiju.

Nikada nije postojao jednostavniji, praktičniji način za pojedince i kompanije da budu obavešteni o stalno promenljivim geografskim informacijama.

3232. Prepoznavanje gestova

Danas je najraširenija upotreba prepoznavanja gestova u gejmerskoj industriji. Ipak, inovacije u softveru i hardveru koji ih podržavaju dovodi do sve uzbudljivije zbirke aplikacija.

Hirurzi ga koriste za pristup podacima o pacijentu usred operacije, trgovci ga koriste da prevedu znakovni jezik i shvate ga … NASA ga koristi za kontrolu robota.

Kad kompjuteri čitaju gestove, svet je vaš interfejs.

3333. Komunikacija u polju bliskog opsega (Near Field Communications Protocol Interface, NFC)

Da bi ljudi bili u interakciji sa kompjuterima i drugim stvarima oko njih, ti kompjuteri i te stvari traže inteligenniji način za međusobnu komunikaciju.

NFC nadilazi najvažniji izazov komunikacije od mašine do mašine, ili od mašine do objekta, što je stvar sigurnosti njihovih karakteristika.
A i doveo je mobilne načine plaćanja iz zone “mogućeg” do “praktične” primene.

3434. Primena programskog interfejsa (API-ja)

Softver zasigurno caruje svetom. Ali veb ne bi bio to što jeste bez širenja API mostova između svih tih softvera.
Korisnici ne bi mogli da koriste svoje fejsbuk naloge gde god da se nalaze. I programeri ne bi mogli da koriste softver koji stoji iza stvari kao što su Google mape, niti bi bili u stanju da kreiraju nove aplikacije.

API su značajno uvećali kreativnost programera da stvore eksponencijalno snažniji veb.

3535. Virtuelna stvarnost

Vojne i medicinske obuke, terapija fobija, arhitektura i dizajn, arheologija, zabava …

Tek smo u ranim danima virtuelne stvarnosti (VR). Međutim, čak i sada je jasno da sveprisutnost opreme za virtuelnu realnost predstavlja ogroman korak napred u gotovo svakoj oblasti.

Pa, to je naša lista neverovatnih otkrića interfejsa.

Iako je to bila samo kratka tura, nadamo se da smo dotakli razloge zbog kojih volimo sjajne korisničke interfejse. Naravno, oni menjaju korisničko iskustvo i usvajanje tehnologije – ali i menjaju način na koji radimo i igramo se. A kada se to čini dobro, onda interfejsi mogu izmeniti svet.

Analogni pozdrav iz budućnosti

Zaboravimo hoverboarde, frižidere koji komuniciraju na Internetu, i samonavodeće automobile. Tri najpopularnije stavke na godišnjem Sajmu potrošačke elektronike (Consumer Electronics Show, CES) u Las Vegasu  su klasična filmska kamera, gramofon i novi Polaroid. Ovo sugeriše da pokret “Povratak u budućnost” odražava rastući zamor od virtuelnog sveta digitalnih proizvoda, kao i novi entuzijazam za staromodna analogna iskustva, piše Mark Gilbert za blog poslovnog portala Bloomberg.

09

To je debata koja besni u mojoj kući. Moja partnerka miriše knjige kad ih lista; kaže da joj “prave knjige” prizivaju sećanja na biblioteku iz detinjstva koja je obećavala ulazak u svet znanja i uživanja u literaturi nadomak ruke. Za nju, najnovije avanture Bridget Jones u mekom povezu imaju svu evokativnu moć Prustove (Marcel Proust) madlene. Vlasnik sam e-čitača Kindle otkada je prvi put postao dostupan pre skoro deset godina; i… ne mogu da se setim kada sam poslednji put kupio fizički opipljivu knjigu.

Isto je i sa muzikom. Predao sam svoje CD-ove potomstvu čim sam proveo sate potrebne da ih učitam u iTunes i da ih prenesem na iPod; kolekcija vinila moje partnerke smeštena je na polici, neprikosnovena iako zanemarena. Ali u Vegasu, Panasonic je otkrio vaskrsli Technics SL-1200 gramofon koji je nestao u 2010. godini, a ipak je bio toliko vitalan za uspon superstarova DJ-va da londonski Muzej nauke ima dva takva gramofona u svojoj kolekciji.

Panasonic kaže da je ovaj potez odgovor na tzv rivajvl vinila; Gigant japanske elektronike Sony je gramofon učinio zvezdom svog štanda u Las Vegasu. Prodaja sjajnih crnih diskova je porasla za 56 odsto u Velikoj Britaniji tokom prošle godine, prema podacima Britanske fonografske industrije (the British Phonographic Industry), ponavljajući trend iz SAD, gde prema rezultatima kompanije Nilsen (Nielsen Media Research) taj trend ima uzlazni rast:

Sklonost ka staroj školi analognih uređaja je rasprostranjena u snimanju muzike godinama; YouTube je pun filmova koji prikazuju Dejva Grola (Dave Grohl) iz benda Foo Fighters koji se hvali kako je spasao jedna prastari Neve miks pult. “I mada je oprema za snimanje koju koristi moj bend u potpunosti digitalna, nedavno smo kupili mali kompjuterski program koji podražava magnetofonsko snimanje koje su  koristili Bitlsi u tonskim studijima Abbey Road za snimanje svojih vokala – i to je super. Potez kompanije Panasonic ukazuje da strana slušanja u muzičkom biznisu sve više ide u prošlost, namamljena onim što kompanija naziva “jedinstveno toplim kvalitetom zvuka analognih vinil ploča.”

Takođe trebalo bi možda ponešto reći o “arhitekturi doživljaja” slušanja ploča u odnosu na skidanje tj.preuzimanje (dowloads) fajlova. Proveo sam happy hour slušajući listu numera generisanih na Amazonu po imenu najbolje pop premijere ili nešto slično. Ne mogu da se setim naziva nijedne pesme koju  sam čuo, a još uvek se sećam svakog stiha na prvom albumu koji sam kupio – “Tonic for the Troops” Boba Geldofa i Boomtown Rats – i mislim da to nije samo stvar mog starenja. David Bowie, koji je preminuo 10. januara ove godine, predvideo je davne 2002. da bi muzika mogla postati komunalni servis “kao tekuća voda ili struja.” To izgleda da sumarno definiše streaming muzičke servise kao što je Spotify.

Nije samo zvuk taj koji toliko vuče u prošlost. Slika takođe doživljava digitalni sudar, sa zamislima korporacije Polaroid, koja je smatrala da sveprisutnost pametnih mobilnih telefona sa ugrađenim fotoaparatima otvara prostor za “samoštampajući” fotoaparat od $99 po imenu Snap. Magazin Wired je to nazvao “najslađom, najzabavnijom igračkom na CES–u.” Čini se da su ljudi koji prave selfije (selfies) spremni da čekaju minut ili malo više da hemikalije urade svoj posao i izbace fotografiju koju možete držati u ruci.

Kodak, sa svoje strane, naziva svoju filmsku kameru Super 8  “renesansom analognog”, a bar jednom marketinško odeljenje možda nije krivo zbog hiperbole. “Postoje trenuci u kojima digitalno jednostavno ne može da pruži ono što priželjkujemo jer nema onu neuporedivu dubinu i lepotu filma“. Oživljavanje dolazi posle više od tri decenije nakon što je Kodak napustio taj format.

Prikaz "analognih stvari"

Prikaz “analognih stvari”

Impresivna parada filmskih stvaralaca sa A-liste uzdiže u nebo vrline Super 8, u rasponu od Stivena Spilberga (Steven Spielberg) do Kristofera Nolana (Christopher Nolan). Ali Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je bio taj koji je pružio ubedljiv argument zašto čak i amateri favorizuju film u odnosu na digitalni otisak, tvrdeći da to govore iz tehničke i estetske perspektive, a ne iz čiste nostalgije:

Kada snimate nešto na filmu vi ne snimate kretanje, već pravite niz nepokretnih slika koje se prikazuju u 24 frejma u sekundi kroz sijalicu, i to stvara iluziju kretanja. Ta je iluzija povezana sa magijom snimanja filmova.

Za neke ljude, opterećivanje kičme držanjem fizički opipljive knjige ili slušanje pucketanja igle kada dodirne vinil uvek će biti nezamenljiv doživljaj. Možda je za nas ostale, usavršeni brak između analognog i digitalnog, budućnost. Sony gramofon omogućava vam da „skinete“ vinile da bi ste stvorili audiofilski kvalitet digitalnih fajlova. Prototip Kodakove kamere poseduje zaseban LCD ekran koji vam omogućava da gledate snimke dok ih snimate. I Polaroid planira skuplju verziju svog Snapa koji se može povezati na vaš telefon da bi postao prenosni foto-štampač.

Što se mene tiče ja sam odan digitalnom – i ignorišem to što je moj omiljeni božićni poklon ove godine bio predivan New York Times putni vodič kojeg je otštampao Taschen, uvezan u tkaninu čije taktilno zadovoljstvo ne može da replicira nijedna publikacija skinuta na elektronskom čitaču Kindle.

Bloomberg

E-knjige: Svetlija strana izdavaštva

Baš kao i vozovi ili vinilne ploče, i knjige su u stalnoj opasnosti: roman neprekidno “odumire“, a postoji strah da je čitava izdavačka industrija možda osuđena na propast. Postoji, međutim, jedna oblast izdavačke industrije koja je živa i zdrava, a to je e-knjiga. Prema podacima Udruženja američkih izdavača (Association of American Publishers AAP), prodaja e-knjiga nastavila je i da prošle 2013. godine stabilno raste.

Podaci o prodaji knjiga je i dalje izuzetno nejasna. Ne postoje sveobuhvatni podaci, prikupljeni i objavljeni, koliko se knjiga prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama, koliko se prodaje štampanih, a koliko elektronskih izdanja, ili kombinovano. Najveće prodavnice, kao što su Barnes & Noble i Amazon, objavili su svoje cifre za prodaju štampanih izdanja, ali ne i kolika i kakva je prodaja e -knjige.

AAP prijavljuje prihode velikih izdavača. Za e-knjige – s obzirom da gotovo i ne postoje opšti troškovi izdavanja, kao što je slučaj sa fizičkim knjigama (cene opreme knjiga, njihovog štampanja i isporuke) – prijavljeni prihod približno je jednak cifri prodatih e-knjiga.

E-knjige su veoma brzo došle do izražaja u svetu izdavača. Izdavači su počeli da o njima daju podatke od 2008, godinu dana nakon objavljivanja prvog e-čitača, Amazonovog ‘Kindla’. U 2008. godini, e-knjige su još uvek bile u svom povoju. Tada su bile takva novost da je njihova prodaja i dalje bivala nadmašena brojem prodatih audio-knjiga.

Prodaja audio-knjiga drastično je rasla, počev od te iste od 2008. pa nadalje (80,85 miliona u odnosu na 272,82 miliona u 2013). Ipak, povećanje prodaje audio-izdanja od 200% jedva da je mrvica u poređenju s onim što se desilo sa e-knjigama.

Ogroman skok u prodaji elektronskih knjiga od 2008. do 2013. je, barem delimično, usledio uporedo s porastom popularnosti e-čitača kao što su Kindle i tablet računari. Od 2007, dizajn e-čitača je veoma unapređen: modeli su postali tanji a u njima se može čuvati daleko više knjiga, uz to se mogu preuzimati sa bilo kog mesta. Noviji modeli vam čak omogućavaju da čitate u mraku.

Istraživački centar Pju (Pew) počeo je prikupljanje podataka o e-čitačima u 2010, baš kada je Apple izbacio prvu generaciju ajpeda i tableta. Pju je ustanovio da 85% Amerikanaca poseduje mobilne telefone, a da samo 5% Amerikanaca ima e-čitače, uz 4% onih koji u vlasništvu imaju tablet računare. Uz tablet računare, čija prodaja raste, i e- čitače koji postaju sve tanji, raste i prodaja e-knjiga. U prvih šest meseci 2011, broj vlasnika e-čitača se udvostručio.

Danas, 90% Amerikanaca poseduje mobilni telefon, 32% poseduje e-čitač, a 42% njih poseduje tablet. Ovo je važan podatak jer se većina e-knjiga “konzumira” i čita sa ova dva uređaja. Više od 50% čitalaca reklo je da e-knjige čita na tabletima ili e-čitačima.

E-čitanje postaje sve uobičajenije. Godine 2012, po studiji Pju instituta, skoro četvrtina Amerikanaca reklo je da je u poslednjih godinu dana čitalo neku (barem jednu) e-knjigu. Populacija e-čitalaca važi za jedan od najbrže rastućih sektora u izdavaštvu. Od 2011. do 2012, udeo onih koji čitaju knjige elektronski skočio je sa 16% na 23%.

Iako e-čitačima raste popularnost, oni ne preuzimanju štampana izdanja, a nema ni pokazatelja koja bi to indikovali. Među odraslim anketiranim Amerikancima koji su u 2012. pročitali više od jedne knjige, bilo je samo je 5% onih koji su čitali isključivo e- knjige. Amerikanci, dakle, i dalje vole svoje knjige na papiru, između korica, i naslagane na polici.

Tendencije kupaca, ipak, ne idu u prilog štampanim knjigama. Podaci o prodaji štampanih i e-knjiga  se dosad, ni u jednoj prilici, nisu pokazali kao sasvim precizni, jasni i tačni. Ukupna prodaja knjiga u 2013. bila je skoro 15 milijardi dolara, u skladu sa podacima iz APP (Udruženja američkih izdavača). To znači da se od 2008. naovamo e-čitalaštvo uvećalo za 14%, a tada su e-knjige inkasirale izdavačima 3 milijarde dolara. U odnosu na e-knjige, prodaja štampanih primeraka je, zapravo, doživela pad od skoro 8% u odnosu na 2008.

Čak i ove brojke o prodaji knjiga potcenjuju realan profit kojeg e-knjige prave, a razlog tome je zato što ne obuhvataju prihode od samostalno objavljenih izdanja (tzv. samoizdati), i zato što Amazon ne otkriva te statistike. Napokon, e-knjige poseduju neverovatan potencijal za izmenu trenutnog modela izdavaštva. Njihov uticaj na prodaju ne pokazuje znake usporavanja, što ne može biti dobra vest za nezavisne knjižare – ali je sjajna vest za čitanje i čitaoce.

 

Kelsey McKinney, vox.com