Kako je embargo spasao rusku kuhinju

U Rusiji je, upravo zbog sankcija, na delu nečuvena gastronomska renesansa.

“Probajte jelenovo srce”, predlaže Boris Akimov, dok progovara kroz svoju gustu bradu. Moj stomak tone, ali ga ne mogu odbiti: Akimov je polubog u moskovskom svetu gastronoma i kulinara.  Sedeli smo u lokalu LavkaLavka, vodećem restoranu kojim upravlja jedna poljoprivredna zadruga. Na tamno crveno, tanko sečeno meso dolazi pire od celera na vrhu prelivenog sorbeom od brusnica.  Jelo je iznenađujuće blagog ukusa.

Kada sam pre pet godina prvi put posetio ovu “gastro-kooperativu”, bio je to lokal stešnjen između jedne prodavnice i kafića, zatomljenih u dvorišnom lavirintu, dok je njegov fokus na sveže proizvode i domaće poslastice bila sasvim nova stvar u ponudi. Ruska kuhinja je dotad bila talac sovjetske ere, zarobljen u močvari od krompira i boršča. Lep zalogaj se sve doskora najviše odnosio na strane, “uvezene” kuhinje i recepte, a lokavorizam (konzumiranje isključivo lokalno gajene hrane) bio je sasvim stran, barem kao koncept. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, grupa ruskih farmera, kuvara, i restoratera napravili su značajne korake u oživljavanju ruske gastronomije.

Šta se dogodilo? Pa, pronašli su neočekivanog saveznika u predsedniku Vladimiru Putinu. Nakon što je 2014. Zapad ošamario Ruse uvođenjem sankcija zbog “pripajanja” Krima kao i “potpirivanja” rata na istoku Ukrajine, Putin je odgovorio zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije, SAD i nekoliko drugih zemalja. Ruski mediji emitovali su snimke carinskih inspektora koji na granicama uništavaju zabranjene proizvode; bilo je i gotovo nadrealnih scena lopatanja tvrdih sireva u peći za spaljivanje, i gusaka bukvalno sravnjenih buldožerima.

Iako je embargo prouzrokovao nagli rast cena hrane, Rusi su ga u velikoj meri podržavali: Prema Levada centru, nezavisnoj organizaciji koja se bavi biračkom procedurom, većina Rusa izjavljuje kako je embargo na zapadnu hranu učinio Rusiju daleko poštovanijom među Zapadnjacima. “Rusija je u stanju da sebi obezbedi hranu” ponosno je objavio prokremaljski list Moskovski komsomolac. I zaista: zabrana je, zapravo, prerasla u procvat ruske poljoprivrede a potom i ruske kuhinje. Uz brojne sastojke koji su odjednom postali nedostupni (kao i druge namirnice koje su važile za zabranjene a koje su postale izuzetno skupe po naduvavanju rublje tokom 2014.), kuvari su krenuli u potragu za proizvođačima koji su im daleko bliži. “Nakon uvođenja sankcija, svi su shvatili da nema drugog izlaza”, rekao je za kulinarski magazin “Afiša Eda” Vilijam Lamberti, italijanski kuvar koji stoji iza nekoliko moskovskih kulinarskih poduhvata i sjajnih gastro-destinacija.

Shodno trenutku i aktuelnoj situaciji, Arkadij Novikov – restorater čiji su uvozno orijentisani proizvodi i hrana davali ton post-sovjetskoj gastronomskoj sceni Moskve, otvorio je niz uglavnom lokalno usmerenih restorana: VaLenoK (“Čizme”, ili “Valjenke”), koji poslužuje zahtevne verzije sovjetskih klasika ; Farš, lanac lokala za pripremu hamburgera u kojem se koristi isključivo rusko meso; i Sirovarnja, koja proizvodi svoje sireve “na licu mesta”. U međuvremenu, tu je Beli Zec, u kojem glavni kuvar Vladimir Muhin stvara savremene spinove tradicionalne ruske hrane i recepata čiji je koren u predrevolucionarnom dobu – knedle od musa, kupus-supa šči, fermentirani mlečni napitak kojeg Muhin služi uz guščiju džigericu – koja je sada broj 23 na svetskoj listi 50 najboljih restorana.

Akimov upozorava da pokret za emancipaciju ruske kuhinje tek počinje. Taj poduhvat obiluje izazovima, uključujući lošu infrastrukturu, što može učiniti da put koji namirnice prelaze od farmi do stolova predstavlja noćnu moru (“lokalno” je relativan pojam u zemlji sa 11 vremenskih zona). Ipak, kako sam kaže, “ljudi više misle o tome šta jedu, misle o odgovornoj potrošnji, kao i o podršci lokalnim poljoprivrednicima.” LavkaLavka (u prevodu: “DućanDućan”) sada ima ekspanzivno prigradsko tržište i pet manjih radnji, zajedno sa restoranom, čiji sastojci potiču isključivo od ruskih proizvođača.

Nakon jelenskog srca, na sto nam se servira salata od rakova sa Kamčatke i grgeč s delikatnom teksturom. Sustiže ih  polugar, drevno rusko vino od raži ili žita, potpuno drukčijeg od votke, a barem 4-5 puta skupljeg od nje. Polugar, za čiji su grandiozni povratak zadnjih godina odgovorni ruski biznismeni, obično doživljava trostruku destilaciju i važi za daleko otmenijeg pretka votke.

 

Noah Sneider, The Atlantic magazine (15. maj 2017)

35 inovativnih interfejsa koju su izmenili naš svet (2/2)

1919. Digitalna vremenska skala

Ono što je grafički korisnički interfejs za personalne računare, to je EditDroid za uređivanje filmova.

Prvobitno razvijen u Lucasfilm-u, EditDroid uveo je ideju o digitalnoj vremenskoj skali ili “liniji”, ikone za skraćivanje klipova i novi pristup rada koji je pokazao kako može da izgleda editovanje zvuka u nelinearnom digitalnom filmu. Iako je išao ispred svog vremena, sistem digitalnog uređivanja je postao standard za amatere i profesionalne filmske stvaraoce čim je cena skladištenja pala. I taj jednostavan, intuitivan vremenski rok je to učinio mogućim.

2020. Sedmodelni displej

Ništa nije bilo toliko “digitalno” po svom izgledu kao što su to bili LED ekrani na prvim digitalnim satovima i kalkulatorima. Ipak, dok su diode bile važne za određivanje veličine kao i pojeftinjenje troškova za proizvodnju ekrana, to je stvarna rezultiralo monitorom, koji radi najteži posao.

Korišćenjem ne više od prostora za samo jedag znak, displej sa sedam segmenata mogao se kretati kroz svih deset brojeva likova i šest slova (A, B, C, D, E, F). Jednostavan, elegantan i moćan.

2121. Veb pretraživač

Da bi internet uspeo da izađe iz svoje tehnološke niše i postane masovni tržišni fenomen, bila mu je potrebna aplikacija “ubica”. Ta aplikacija je bila prvi veb pretraživač koji je stvorio prvi standardizovan grafički korisnički interfejs pogodan za korisnike koji ne poseduju formalno tehničko obrazovanje.

NCSA Mozaik je po prvi put dao korisnicima URL bar, dugmad za nazad/napred/ osveži funkciju (tako da su tekstovi i slika mogli da se pojave u istom prozoru). Što znači da su milioni – a potom i milijarde – korisnika naučilo ono što će kasnije biti nazvano surfovanjem po webu.

2222. Štapić za sladoled.

Sav sladoled je tu
Nimalo nereda.
OK. Nešto malo nereda.

+

+

+

+

+

2323. WYSIWYG

Unos teksta u kompjuter bio je jedno vreme vrlo brljiv. Tekst se pojavio u standardnom fontu. Margine na ekranu bile su drugačije od onoga što se dobijalo kada se tekst štampa. Ako ste hteli nešto da podebljate, morali ste ispred i iza reči napisati “B”. A onda je tim Xerox PARC inženjera koji su radili na Alto-u kreirao program za pripremu dokumenta koji se zove Bravo i sa njim je “ono što vidiš je ono što ćeš dobiti (What you see is what you get)”,  postavši paradigma za ono što znamo i dan-danas koristimo.

2424. Kazaljka za minute

Najraniji satovi bili su toliko neprecizni da su imali samo jednu kazaljku – za označavanje časova. Sa otrićem klatna, časovnici su postali dovoljno tačni da bi mogli da konačno dobiju i kazaljku koja bi pokazivala “najsitnije minutne podeoke”, u periodu od sat vremena.

Otuda i potreba da se izmisli ‘kazaljka minutara’.

A uticaj ovog otkrića je uzdrmao tadašnji svet. Verski tekstovi počeli su da se odnose na “nepovratni protok vremena”. ‘Vremenska disciplina’ i preciznost povećali su produktivnost svih ekonomija tadašnjeg sveta. A nauka danas uzima kao sredstvo merenja.

2525. Hamburger (pljeskavica) ikona

Pošto je izmišljen za jedan od prvih grafičkih korisničkih interfejsa, Kseroks Star – 1981., ikona Hamburger odmah je postala skraćenica za skrivene stavke menija.

Sada, sa pojavom mobilnih telefona i evolucijiom veb-dizajna i principima korisničkog iskustva, ikona “pljeska” možda će jednog dana biti ukinuta. Ali uvek će biti važan deo izgradnje menija jednostavnog za rukovanje i upravljanje mobinim telefonima.

2626. E-čitači

Web je možda poremetio promet i kupovanje fizičkih knjiga, ali e-čitači su iz temelja promenili način na koji se knjige čitaju.

Podesiva veličina slova i svetlina, hiperveza koja vodi do rečnika pojmova, jednostavno označavanje i gotovo “beskonačan” prostor za skladištenje knjiga, a sve to u prenosnom uređaju koji stane u džep… volimo papir, ali e-knjigu je teško pobediti.

2727. Hipertekst

Pojam hiperteksta – tekst koji upućuje na linkove sa drugim tekstom, – postoji još od Talmuda.

Ali tek kad je ova ideja jednom primenjena u računarstvu – prvo od strane Daglasa Engelbarta (Douglas Engelbart), a zatim i od strane ser Tima Bernersa Lija – on je postao osnova Svetske računarske mreže.

Jedan od načina za povezivanje sa svim informacijama na svetu.

2828. Haštag

Ono što je počelo kao jednostavna korisnička skraćenica, brzo se pretvorilo u moćan nov način da se korisnici organizuju i angažuju u komunikaciji na najvećim svetskim društvenim mrežama.
Od važnih stvari – ujedinjenja demonstranata tokom Arapskog proleća – do smešnih – #popebars (koji referiše na papu koji drži bežični mikrofon) – teško je ignorisati koliko je haštag postigao.

2929. Identitet pozivara (Caller ID)

Pre nego što je Ted Paraskevakos smislio način da šaljete i primate alfanumeričke informacije putem telefonskih linija, ko će se javiti pošto telefon zazvoni već je bila prava misterija.

Tako da, iako je to bio sporan potez u to vreme, rasprostranjeno raspoređivanje Caller ID je na kraju promenio naš odnos prema telefonu.

3030. Kapacitivni ekran osetljiv na dodir

iPhone nije bio prvi ekran osetljiv na dodir telefon, ali je bio prvi koji je to radio na pravi način.

Za razliku od “otpornih” touchscreen ekrana na dodir koji su reagovali samo na pritisak, kapacitivni ekrani koriste električni naboj u našim prstima koji su pritiskanje, skrolovanje, svajpovanje, isecanje nekog teksta i zumiranje činili lakšim.

On je do mobilnog telefona napravio silu na koju treba računati. A današnje automobile je pretvorio u softverske ajpede na točkovima.

3131. Satelitske navigacije i GPS

Nijedna karta koju koristimo. Ali karte koje danas koristimo đavolski su blizu očekivane preciznosti.

Montirane u ploče naših automobila, ugrađene u naše mobilne telefone i sa funkcionalnom pomoći u snalaženju, GPS i satelitska navigacija dali su nam takvu preciznost i globalnu pokrivenost kakva je nekada bila rezervisana samo za armiju.

Nikada nije postojao jednostavniji, praktičniji način za pojedince i kompanije da budu obavešteni o stalno promenljivim geografskim informacijama.

3232. Prepoznavanje gestova

Danas je najraširenija upotreba prepoznavanja gestova u gejmerskoj industriji. Ipak, inovacije u softveru i hardveru koji ih podržavaju dovodi do sve uzbudljivije zbirke aplikacija.

Hirurzi ga koriste za pristup podacima o pacijentu usred operacije, trgovci ga koriste da prevedu znakovni jezik i shvate ga … NASA ga koristi za kontrolu robota.

Kad kompjuteri čitaju gestove, svet je vaš interfejs.

3333. Komunikacija u polju bliskog opsega (Near Field Communications Protocol Interface, NFC)

Da bi ljudi bili u interakciji sa kompjuterima i drugim stvarima oko njih, ti kompjuteri i te stvari traže inteligenniji način za međusobnu komunikaciju.

NFC nadilazi najvažniji izazov komunikacije od mašine do mašine, ili od mašine do objekta, što je stvar sigurnosti njihovih karakteristika.
A i doveo je mobilne načine plaćanja iz zone “mogućeg” do “praktične” primene.

3434. Primena programskog interfejsa (API-ja)

Softver zasigurno caruje svetom. Ali veb ne bi bio to što jeste bez širenja API mostova između svih tih softvera.
Korisnici ne bi mogli da koriste svoje fejsbuk naloge gde god da se nalaze. I programeri ne bi mogli da koriste softver koji stoji iza stvari kao što su Google mape, niti bi bili u stanju da kreiraju nove aplikacije.

API su značajno uvećali kreativnost programera da stvore eksponencijalno snažniji veb.

3535. Virtuelna stvarnost

Vojne i medicinske obuke, terapija fobija, arhitektura i dizajn, arheologija, zabava …

Tek smo u ranim danima virtuelne stvarnosti (VR). Međutim, čak i sada je jasno da sveprisutnost opreme za virtuelnu realnost predstavlja ogroman korak napred u gotovo svakoj oblasti.

Pa, to je naša lista neverovatnih otkrića interfejsa.

Iako je to bila samo kratka tura, nadamo se da smo dotakli razloge zbog kojih volimo sjajne korisničke interfejse. Naravno, oni menjaju korisničko iskustvo i usvajanje tehnologije – ali i menjaju način na koji radimo i igramo se. A kada se to čini dobro, onda interfejsi mogu izmeniti svet.