Jakuze otkazale dečje zabave za Noć veštica

10

U Noći veštica najveća japanska organizovana mafijaška grupa je već po tradiciji priređivala zabavu za decu u kojoj su ona mogla da od kriminalaca iznuđuju poklone. Ali, ove godine događaj je otkazan zbog mogućeg rata dve frakcije nekada jedinstvene bande.

Prošlo je više od mesec dana od kada se najveća japanska organizovana kriminalna grupa, Jamaguči-gumi, podelila na dve rivalske frakcije, i, od tada, ljudi ovde čekaju da neko ili nešto bupne u noći.

11Ali, izgleda da je prva žrtva u ratu bandi ništa više ili manje od godišnjih veselja bande u Noći veštica, koje su postale redovan godišnji događaj u sedištu Jamaguči-gumi u Kobeu.

Svakog 31. oktobra, gangsteri poznati po svojim stalnim kostimima (tetovažama i dr.) pozivali su obične građane, uglavnom malu decu u “strašnim” odelima, da se zabave iznuđujući od japanskih japanskih gangstera slatkiše i grickalice.

Ispred sedišta Jamaguči-gumija – da, sve poznate japanske mafijaške grupe imaju sedišta koja su javna i svima poznata – postavljeno je obaveštenje na japanskom da ove godine neće biti uobičajene zabave “Trick or Treat” (“pokažemo ti foru i nagradiš nas”: ultimatum koji deca na Noć veštica upućuju domaćinu na ulazu u njegov dom).

14Svake godine 31. oktobra, po običaju bismo organizovali zabavu za Noć veštica ali ove godine zbog izvesnih okolnosti, ovaj događaj je otkazan.

Shvatamo da će ovo izazivati veliko žaljenje među onim roditeljima i decom koja su se radovala zabavi, ali sledeće godine obećavamo da ćemo apsolutno održati događaj, pa vas molimo da se radujete tome. U velikoj žurbi, ponizno vas obaveštavamo o stanju stvari…

Sankei Šimbun je prvi izvestio o ovom nesrećnom obrtu 21. oktobra, ali kroz ceo Kobe ova tužna vest i dalje odjekuje.

42

Za mnoge na Zapadu ovo može biti iznenađujuće, ali ozloglašeni mafijaški sindikat koji svoj novac prihoduje zahvaljujući ucenama, reketiranju, iznudama i drugim kriminalnim radnjama deli slatkiše deci iz komšiluka svake godine na Noć veštica, što je već jako dugo deo i japanske (!) tradicije.

Jamaguči-gumi je u poslu od 1915. godine, kada je prvi put počeo kao agencija za zapošljavanje privremenih radnika na dokovima lučkog grada Kobea. Jamaguči-gumi je uvek pokušavao da neguje dobre odnose sa lokalnim stanovništvom priređujući godišnju zabavu sa pravljenjem pirinčanog kolača na početku svake godine, tokom kojeg je ova gangsterska grupa distribuirala hranu i piće za lokalno stanovništvo.

Japanska mafija: podela u zasebne kriminalne grupe

U prošlosti, grupa je čak negovala i novogodišnju tradiciju davanja o-Toshi-Dama deci koja bi došla da ih posete. O-Toshi-Dama su u suštini bile koverte pune novca sa ukrasnim novogodišnjim čestitkama i “najlepšim željama”.

07Malo novca kupuje mnogo dobre volje. I posle zemljotresa u Kobeu 1995. godine i velike katastrofe marta 2011. godine, zemljotresa i cunamija i kvara na nuklearnom reaktoru Fukušima, Jamaguči-gumi se brzo organizovao da pruži pomoć u vidu ćebadi, hrane, vode i skloništa.

Policija takve organizacije naziva boryokudan – nasilnim grupama – ali Jamaguči-gumi i dalje insistira da je humanitarna organizacija koja pruža disciplinu i dom izopštenim članovima društva i održava red na ulicama.. Većina njegovih žrtava i policija ne bi se složili sa tom definicijom.

04Nije jasno kada je Jamaguči-gumi počeo da slavi Noć veštica, ali je Kobe međunarodni grad u kome je, u nekim naseljima, američka tradicionalna Noć veštica uzela maha. Jedan stanovnik Kobea u svojim tridesetim, koji je želeo da ostane anoniman i ne želi da kaže ništa u vezi sa Jamaguchi-gumijem, rekla je za veb portal The Daily Beast da pamti da su njene kolege iz Internacionalne škole više od dve decenije odlazile na zabavu Jamaguči gumija za Noć veštica. Ona kaže da je prvi put kada su njene kolege otišle do sedišta mafijaške organizacije i vikali “trick or treat”, nesretni Jakuza koji je odgovorio na zvono bio je kompletno zbunjen. Nakon pokušaja da shvati kako da postupi, dao je svakom od dece novčanicu od 1000 jena (10 dolara) i rekao im da se gube.

06

I tako je možda cela stvar i počela.

Jamaguči-gumi, kao i bilo koja korporacija koja traje više od jednog stoleća, svakako je vešta u svom PR-u. Zvanična politika organizacije je da njeni aktivni članovi ne mogu davati intervjue. Međutim, organizacija dozvoljava jakuza fanzinima da fotografišu događaje, i u oktobru 2011. godine, Sankei Shimbun objavio je zvaničan intervju sa liderom šeste generacije ove grupe, Keničijem Šinodom (Kenichi Shinoda) poznatijem kao Šinobu Cukasa (Shinobu Tsukasa), u kojem je on objasnio razloge za postojanje grupe.

Jamaguči gumi nisu izdali zvanično saopštenje o tome zašto je ovogodišnja Noć veštica otkazana ali jedan od niže rangiranih mafijaških bosova za Daily Beast rekao preko telefona da “Nevolje sa otcepljenim delom poznatim pod imenom Jamaguči-gumi iz Kobea rastu i da oni ne žele da rizikuju da neko nevin, a ponajviše ako je dete, bude uvučeno u nasilje. To bi bilo neoprostivo.”

Acuši Mizoguči (Atsushi Mizoguchi), poznati japanski ekspert za Jamaguchi-gumi, izjavio je da veruje da će podela u Jamaguči-gumiju rezultirati time da jakuze u potpunosti izgube vlast i da to možda predstavlja nagoveštaj kraja jakuza kao takvih.

Govoreći na konferenciji za novinare prošle nedelje, Hideaki Kubori (Hideaki Kubori), advokat specijalizovan za bavljenje problemima vezanim za jakuze je rekao: “Nekada se za Jakuze mislilo da su one neizbežno zlo. Ali, danas, one više nikome nisu potrebne.”

To je možda tačno, ali nekim ljubiteljima Noći veštica u Kobeu će nedostajati ova mafijaška grupa.

Detektiv veteran Hijogo policijske stanice je u privatnom razgovoru rekao da sa skepsom prima obaveštenje koje je na vratima okačio Jamaguči gumi. “To je način za Jamaguči-gumi da podseti ljude na sebe, jer stara garda je uvek bila oprezna: oduvek je želela da se slaže sa lokalnim stanovništvom, a nisu ni svi njeni članovi loši.”

Uz to je dodao kako je “Ovo veoma isplativ vid PR-a za njih. Poslastice su jeftine, a nemaju potrebe da troše ni na kostime. Većina njih ima tako strašna lica da već izgledaju kao čudovišta bez da su se bilo šta potrudili.”

A organizacija je, čini se, još samo bledo prikazanje onoga što je nekada bila.

The Daily Beast

09

Može li Kuba da postane Amerika 2.0?

Ako isključimo skoro 60 godina sankcija i njenog buntovnog komunističkog lidera, Kuba sa Sjedinjenim Državama ima dosta toga zajedničkog, uključujući i ljubav prema bejzbolu. Njujork Metsi je sada sa Loenisom Cespedesom, koji je 2011. prebegao sa Kube, a sada angažovanim za ovaj tim na Siti Fildu, gde će New York Mets odigrati plej-of, prvi nakon 2006. godine. O počecima razvoja jedne nove, poslovne Kube, za portal FoxBusines svoje priče napisale su Suzanne O’Halloran i Elizabeth Chmurak

01

Samo 90 milja južno od Floride, sa suncem u očima tokom cele godine i kao sneg belim peščanim plažama, Kuba bi uskoro lako mogla biti prava turistička Meka. Jedna od stvari koje bi mogle doprineti oživljavanju nekada veoma živahne kazino-industrije, koja je osvojila američke filmske producente (Francis Ford Coppola je tamo radio svoj mafijaški ep, Kum II).

Zamrznuta u vremenu još od 1959. godine, nakon što je Fidel Kastro poveo svoju vojsku ka trijumfu, promena je na Kubi konačno otpočela. Uspostavljanjem diplomatskih odnosa – politički napor Obamine administracije i kubanskog predsednika Raula Kastra u letu koje je za nama – čini se da ovo ostrvo, premda sporo, ipak doživljava svoj vrhunac „ekonomske evolucije“.

Američka turistička industrija polaže svoje temelje na Kubi, kako bi američkim putnicima obezbedila posetu ostrvu bez ograničenja – u nadi da bi mogla da iskoristi potencijal procenjen na oko šest milijardi dolara. JetBlue (JBLU) nudi non-stop letove do Gavane, pod uslovom da turisti ispunjavaju kriterijume Američkog ministarstva finansija kao što su humanitarne ili obrazovne misije. Karneval, (CCL), najveći svetski elektronski operater ponudiće „prolaznost“ do ovog ostrva početkom maja 2016. godine O detaljima se još uvek pregovara sa kubanskim zvaničnicima. I Komesar Velike bejzbol lige, Rob Manfred, kaže da bi Kuba mogla biti otvorena za utakmice već u proleće 2016. godine, navodi se u julskom intervjuu za All-Star Game program. Kompanija za kreditne kartice MasterCard (MA), takođe zvanični sponzor ovog MLB-a, početkom ove godine je podigao rampu za transakcije na Kubi početkom. Rivalska kompanija, Visa (V) takođe ima planove za ulazak na Kubu, ali je iznela tak par detalja.

Uz bejzbol i turizam, ostrvo je prepuno prirodnih resursa kao što su nafta, gas i nikl, materijal i roba koji su izuzetno cenjeni gotovo svuda u svetu. Veruje se da Kuba ima ogromne količine neotkrivenih nalazišta nafte i prirodnog gasa koje su identifikovali Amerikanci (US Geological Survey). Ovi nalazi mogu da oslikavaju uspeh koji su američke energetske kompanije već postigle u regionu Meksičkog zaliva, u skladu sa izjavama njihovih rukovodilaca. Kuba, prepoznajući poziv krupnog biznisa koji im nude preduzetnici doskoračšneg „neprijatelja br.1“, SAD, od njih traže oko osam milijardi dolara u stranim ulaganjima (u skladu sa informacijama kubanskog Ministarstva za spoljnu trgovinu, kako navodi USGS).

03

Međutim, nada za brzometnom „kubanskom renesansom“ bi mogla biti prekinuta i to u veoma kratkom roku. Prvo, globalna ekonomija je usred trenda usporavanja u delu vezanom za masovno izjednačenje cena robe. Cena po barelu sirove nafte pala je za 50% u odnosu na 2014. godinu, što prirodne resurse čini manje atraktivnim i, možda, manjim prioritetom za ionako shrvane problemima američke energetske kompanije, koje se upravo suočavaju s masovnim otpuštanjima. I dok kompanije kao što je Halliburton (HAL) izjavljuju kako „veoma pomno prate poslovna kretanja na Kubi“, pad cena ovog resursa smanjuje hitnost za uspostavljanjem biznisa na ostrvu, tvrde rukovodioci naftnih korporacija.

Ipak, moglo bi se pokazati da je politika najveća prepreka. SAD su u jeku predsedničkih izbora 2016. I dok je Obama već uspostavio diplomatske odnose, kubanski predsednik Raul Kastro ostaje nepokolebljiv u svojoj podršci komunističkim režimima, uključujući Venecuelu, insistirajući da Kuba povrati kontrolu nad pomorskom vojnom bazom u zalivu Gvantanamo, što je malo verovatno.

Obojica su razmenili telegrame tokom septembarskog govora pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Fidel, kao i njegov brat Raul koji ga je 2008. zamenio, za Amerikance i dalje ostaju izvesna politička enigma, uprkos sveže uspostavljenih diplomatskih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Njih dvojica su „pregurala“ preko 11 američkih predsednika – od Dvajta Ajzenhauera, pa sve do Baraka Obame.

Predsednički kandidat u kojeg republikanci polažu puno nade, Marko Rubio, kaže da ukoliko osvoji mandat u Beloj kući on neće poštovati trenutne diplomatske odnose. “To je kao da smo se složili da Kastro i opresija ostanu do daljnjeg”, rekao je Rubio tokom intervjua za veb-portal Fox Business. Rubio, prvi senator države Floride koji je rođen u Sjedinjenim Državama, kaže da predstavlja sve kubanske izgnanike koji u Americi žele bolji život – posebno naglašavajući “svog dedu koji mi je u detinjstvu, na tremu, satima pričao priče o životu na Kubi”. Rubio bi, međutim, poštovao američku Odredbu o Kubanskoj demokratizaciji, već postojeći zakon kojim se uređuju američko-kubanski odnosi i kojim se predviđa da bi, za promenu američke politike prema svojim ostrvskim komšijama bilo nužno potrebno da se politika kubanske vlade značajno promeni.

I dok još uvek postoje jasne prepreke u odnosima između ova dva atlantska suseda, ostaje činjenica da su Kubanci na putu otvaranja za biznis i američke preduzetnike, koji se sa svoje strane pripremaju da iskoriste ovakvu Kubu, kojoj su preko potrebni savremena infrastruktura, modernizacija i novi početak sa Sjedinjenim Američkim Državama.

04

Biznis i putovanje: Kuba kao izazov

Ovo karipsko ostrvo poznato je po svojim belim peščanim plažama ali i planinama, i u svetu važi za renomiranog proizvođača vrhunskog ruma i cigara, dok se istorijsko zaleđe može prepoznati u španskoj kolonijalnoj arhitekturi.

Početkom ove godine Obamina administracija je započela proces ublažavanja putnih i trgovinskih ograničenja između SAD i Kube. I dok su turistička putovanja i dalje zabranjena i pod embargom, ipak postoje pravne mogućnosti i „krivine“ koje Amerikancima omoćavaju da tamo otputuju.

Da bi posetili Kubu, oni moraju da se „uklope“ u jednu od 12 kategorija kojima je dozvoljen odlazak na ostrvo. Spisak američkog ministarstva finansija napravilo je listu koja uključuje sledeće profile:

1. Obrazovne aktivnosti, 2. Verske aktivnosti, 3. Biznis na nivou zvaničnih vlada ove dve zemlje, 4. Humanitarni projekti, 5. Novinarski rad, 6. Porodične posete, 7. Profesionalni istraživački rad i naučna saradnja, 8. Sportska takmičenja, 9. Javni nastupi, zdravstvo i rad na klinikama, pokazne radionice i obuka, izložbe, koncerti i umetnička dešavanja, 10. Putovanja povezana s ovlašćenim izvoznim transakcijama izvoznica ili uvoznica, protok informacija i njihova razmena, 11. Aktivnosti privatnih fondacija ili istraživački rad za obrazovne institucije, i 12. “Podrška kubanskom narodu”.

“Kazne su veoma oštre pa se ne preporučuje nepoštovanje ovih kategorija” rekao je Džon Tomas, docent na Čaplin školi ugostiteljstva i turističkog menadžmenta pri Međunarodnom univerzitetu Florida. Tomas je autor jedne nove studije, “Budućnost kubanskog ugostiteljstva i turizma: Mogućnosti i prepreke”. On kaže da, dokle god se ne povrate puni i normalni diplomatski odnosi, turizam i osnivanje privatnih komanija će na Kubi i dalje predstavljati veliki izazov.

“Svaki biznis koji dolazi na Kubu mora da kubanskoj vladi dozvoli 51% kontrole nad vlasničkim udelom, tako da ne možete tek tako da iznajmite neki objekat i otvorite prodavnicu već morate da dobijete dozvolu od vlade, a onda će ona postati vaš partner”, rekao je Tomas.

On kaže da je ovaj kontrolni udeo tj. „paket“ jedan od razloga zašto Kuba još uvek ne privlači puno američkih preduzeća. Drugo pitanje je to što kubanska vlada zadržava pravo da zapošljava sve radnike.

“Ne možete tek tako da izađete na ulicu i tamo pronađete ljude koje biste zaposlili, a ne možete ni da se reklamirate po vašem nahođenju, već morate proći kroz kubanske državne agencije koje obezbeđuju zaposlene za vas”, objašnjava Tomas. “Generalno, oni će za vaš posao ponuditi određeni pul zaposlenih, da izaberete ono što vam nude ovlašćene vladine agencije za zapošljavanje. Uz sve to, imate i ograničenja koga ćete zaposliti, a takođe ste limitirani i oko beneficija i plata. Svi uslovi za radnike se takođe dogovaraju sa Zavodom za zapošljavanje, tako da postoji posrednički sistem zapošljavanja – pri čemu je posrednik, u slučaju Kube, država.”

Da sve bude još komplikovanije, Kuba ima dve valute; jednu za lokalno stanovništvo a drugu za strance koji je posećuju ili u njoj rade. Ukoliko zaposleni radi za inostranu kompaniju, zaposleni dobija platu koja se zasniva na stranoj valutii, koja se naziva Kubanski pezos (Cuban Peso, CUP), iako agencija za zapošljavanje plaća zaposlenog u lokalnoj valuti, koja se zove kubanski Konvertibilni pezos (Cuban Convertible Peso CUC) .

“Problem je što novac za plate koji kubanska agencija dobija od stranih kompanija vredi 24 do 26 puta više od plata zaposlenih; vlada zadržava razliku između ove dve vrste svoje valute, kvalifikujući ga kao dobit koji ostvaruje kubanska vlada”, dodaje Tomas.

Pored obaveze uklapanja u jednu od dvanaestak kategorija kojima se dozvoljava putovanje na Kubu, takođe su problematični i letovi, kreditne kartice i Internet.

“Ne možete samo otići na net i online i rezervisati let za Kubu sa npr. JetBlue letnom kompanijom. Morate, takođe, putovati čarter letom, tako da je najbolja opcija ako sve završite preko turoperatora”, izjavila je Sara Klemens, urednica vesti u turističkom magazinu Travel+Leisure iz Njujorka.

Klemensova kaže da je jedna od najbolje ocenjenih kompanija specijalizovanih za aranžmane na Kubi Black Tomato. Oni su se nedavno udružili sa magazinom Travel+Leisure u cilju kreiranja turističkih paketa za Kubu. Evo i nekoliko ponuda: osam noćenja za $4,920 po osobi ili pet noći po ceni od najmanje $3,550 po osobi. Od atraktivnih detalja tih paketa trebalo bi izdvojiti boravak u luksuznim, dizajnerskim potkrovljima, obilaske farmi i rančeva, a ne boravak u hotelima, takođe gostujući u čuvenoj Fabrici umetnosti (Fabrica del Arte); ovo mesto je stecište najboljih avangardnih umetnika sa ostrva s kojima se može uživati pod istim krovom. Putnici mogu posetiti lokalne umetnike u njihovim radionicama ili domovima, a moguće je i obići Trinidad.

Ako želite da napravite plan putovanja na svoju ruku, Airbnb je dobra alternativa hotelima. Trenutno ima preko 2.600 Airbnb kuća u ponudi na Kubi, u preko gotovo 40 različitih gradova. Oko 50% svih listiranih nalazi se u Havani, po podacima sa Airbnb.

06

Platiti hranu, zabavu i poklone može biti problem; gotovina je kralj na Kubi.

“Kreditne kartice su na Kubi nepouzdane. Da, MasterCard je na Kubi dozvoljen, a američka i kubanska vlada ih dozvoljavaju, ali još uvek ne postoje prave, stabilne bankarske relacije, izuzev jedne male banke koja se nalazi na Floridi”, rekao je Tomas.

Kuba je, takođe, savršena destinacija za one koji istinski žele da „siđu sa Mreže“ i pobegnu od tehnologije i komunikacija. Internet servis na Kubi praktično ne postoji a telefoni ne funkcionišu efikasno.

“Kubanska vlada želi da cenzuriše sve što joj baš i nije po volji, ne želeći pritom da svi imaju Wi-Fi, ali sa željom da čuje šta je to o čemu se priča u narodu”, kaže Tomas.

I dok će za potpuno uklanjanje blokade između SAD i Kube biti potrebno još dosta vremena, Tomas kaže da je uveren kako će američki turisti već od sledeće godine moći da idu na Kubu, kao i da će za brodske ture i krstarenje biti izuzetno velika potražnja.

“Prvi talas turista ka Kubi biće organizovan na brodovima za krstarenje, jer oni imaju sopstvene spavaće sobe, hranu i propratne objekte”, rekao je Tomas. “Turistički kruzeri ne zahtevaju svu infrastrukturu, a brodovi su sposobni da dopru i do najudaljenijih područja Kube do kojih je inače teško doći.”