Tag Archives: bosovi

Jakuze otkazale dečje zabave za Noć veštica

10

U Noći veštica najveća japanska organizovana mafijaška grupa je već po tradiciji priređivala zabavu za decu u kojoj su ona mogla da od kriminalaca iznuđuju poklone. Ali, ove godine događaj je otkazan zbog mogućeg rata dve frakcije nekada jedinstvene bande.

Prošlo je više od mesec dana od kada se najveća japanska organizovana kriminalna grupa, Jamaguči-gumi, podelila na dve rivalske frakcije, i, od tada, ljudi ovde čekaju da neko ili nešto bupne u noći.

11Ali, izgleda da je prva žrtva u ratu bandi ništa više ili manje od godišnjih veselja bande u Noći veštica, koje su postale redovan godišnji događaj u sedištu Jamaguči-gumi u Kobeu.

Svakog 31. oktobra, gangsteri poznati po svojim stalnim kostimima (tetovažama i dr.) pozivali su obične građane, uglavnom malu decu u “strašnim” odelima, da se zabave iznuđujući od japanskih japanskih gangstera slatkiše i grickalice.

Ispred sedišta Jamaguči-gumija – da, sve poznate japanske mafijaške grupe imaju sedišta koja su javna i svima poznata – postavljeno je obaveštenje na japanskom da ove godine neće biti uobičajene zabave “Trick or Treat” (“pokažemo ti foru i nagradiš nas”: ultimatum koji deca na Noć veštica upućuju domaćinu na ulazu u njegov dom).

14Svake godine 31. oktobra, po običaju bismo organizovali zabavu za Noć veštica ali ove godine zbog izvesnih okolnosti, ovaj događaj je otkazan.

Shvatamo da će ovo izazivati veliko žaljenje među onim roditeljima i decom koja su se radovala zabavi, ali sledeće godine obećavamo da ćemo apsolutno održati događaj, pa vas molimo da se radujete tome. U velikoj žurbi, ponizno vas obaveštavamo o stanju stvari…

Sankei Šimbun je prvi izvestio o ovom nesrećnom obrtu 21. oktobra, ali kroz ceo Kobe ova tužna vest i dalje odjekuje.

42

Za mnoge na Zapadu ovo može biti iznenađujuće, ali ozloglašeni mafijaški sindikat koji svoj novac prihoduje zahvaljujući ucenama, reketiranju, iznudama i drugim kriminalnim radnjama deli slatkiše deci iz komšiluka svake godine na Noć veštica, što je već jako dugo deo i japanske (!) tradicije.

Jamaguči-gumi je u poslu od 1915. godine, kada je prvi put počeo kao agencija za zapošljavanje privremenih radnika na dokovima lučkog grada Kobea. Jamaguči-gumi je uvek pokušavao da neguje dobre odnose sa lokalnim stanovništvom priređujući godišnju zabavu sa pravljenjem pirinčanog kolača na početku svake godine, tokom kojeg je ova gangsterska grupa distribuirala hranu i piće za lokalno stanovništvo.

Japanska mafija: podela u zasebne kriminalne grupe

U prošlosti, grupa je čak negovala i novogodišnju tradiciju davanja o-Toshi-Dama deci koja bi došla da ih posete. O-Toshi-Dama su u suštini bile koverte pune novca sa ukrasnim novogodišnjim čestitkama i “najlepšim željama”.

07Malo novca kupuje mnogo dobre volje. I posle zemljotresa u Kobeu 1995. godine i velike katastrofe marta 2011. godine, zemljotresa i cunamija i kvara na nuklearnom reaktoru Fukušima, Jamaguči-gumi se brzo organizovao da pruži pomoć u vidu ćebadi, hrane, vode i skloništa.

Policija takve organizacije naziva boryokudan – nasilnim grupama – ali Jamaguči-gumi i dalje insistira da je humanitarna organizacija koja pruža disciplinu i dom izopštenim članovima društva i održava red na ulicama.. Većina njegovih žrtava i policija ne bi se složili sa tom definicijom.

04Nije jasno kada je Jamaguči-gumi počeo da slavi Noć veštica, ali je Kobe međunarodni grad u kome je, u nekim naseljima, američka tradicionalna Noć veštica uzela maha. Jedan stanovnik Kobea u svojim tridesetim, koji je želeo da ostane anoniman i ne želi da kaže ništa u vezi sa Jamaguchi-gumijem, rekla je za veb portal The Daily Beast da pamti da su njene kolege iz Internacionalne škole više od dve decenije odlazile na zabavu Jamaguči gumija za Noć veštica. Ona kaže da je prvi put kada su njene kolege otišle do sedišta mafijaške organizacije i vikali “trick or treat”, nesretni Jakuza koji je odgovorio na zvono bio je kompletno zbunjen. Nakon pokušaja da shvati kako da postupi, dao je svakom od dece novčanicu od 1000 jena (10 dolara) i rekao im da se gube.

06

I tako je možda cela stvar i počela.

Jamaguči-gumi, kao i bilo koja korporacija koja traje više od jednog stoleća, svakako je vešta u svom PR-u. Zvanična politika organizacije je da njeni aktivni članovi ne mogu davati intervjue. Međutim, organizacija dozvoljava jakuza fanzinima da fotografišu događaje, i u oktobru 2011. godine, Sankei Shimbun objavio je zvaničan intervju sa liderom šeste generacije ove grupe, Keničijem Šinodom (Kenichi Shinoda) poznatijem kao Šinobu Cukasa (Shinobu Tsukasa), u kojem je on objasnio razloge za postojanje grupe.

Jamaguči gumi nisu izdali zvanično saopštenje o tome zašto je ovogodišnja Noć veštica otkazana ali jedan od niže rangiranih mafijaških bosova za Daily Beast rekao preko telefona da “Nevolje sa otcepljenim delom poznatim pod imenom Jamaguči-gumi iz Kobea rastu i da oni ne žele da rizikuju da neko nevin, a ponajviše ako je dete, bude uvučeno u nasilje. To bi bilo neoprostivo.”

Acuši Mizoguči (Atsushi Mizoguchi), poznati japanski ekspert za Jamaguchi-gumi, izjavio je da veruje da će podela u Jamaguči-gumiju rezultirati time da jakuze u potpunosti izgube vlast i da to možda predstavlja nagoveštaj kraja jakuza kao takvih.

Govoreći na konferenciji za novinare prošle nedelje, Hideaki Kubori (Hideaki Kubori), advokat specijalizovan za bavljenje problemima vezanim za jakuze je rekao: “Nekada se za Jakuze mislilo da su one neizbežno zlo. Ali, danas, one više nikome nisu potrebne.”

To je možda tačno, ali nekim ljubiteljima Noći veštica u Kobeu će nedostajati ova mafijaška grupa.

Detektiv veteran Hijogo policijske stanice je u privatnom razgovoru rekao da sa skepsom prima obaveštenje koje je na vratima okačio Jamaguči gumi. “To je način za Jamaguči-gumi da podseti ljude na sebe, jer stara garda je uvek bila oprezna: oduvek je želela da se slaže sa lokalnim stanovništvom, a nisu ni svi njeni članovi loši.”

Uz to je dodao kako je “Ovo veoma isplativ vid PR-a za njih. Poslastice su jeftine, a nemaju potrebe da troše ni na kostime. Većina njih ima tako strašna lica da već izgledaju kao čudovišta bez da su se bilo šta potrudili.”

A organizacija je, čini se, još samo bledo prikazanje onoga što je nekada bila.

The Daily Beast

09

Nekih CEO tajni ima, što ne govore se svima…

…Ono što vam niko ne kaže kada ste glavni u poslu.

01

Zamislite da se pripremate da započnete svoj biznis, i da ćete tim povodom dobijati mnogo saveta. Svi ljudi koje znate će se iznenada pretvoriti u finansijske, prodajne, marketinške, strateške, tehnološke, ili u eksperte iz oblasti inovacija.

Ali ono što nikada od njih nećete čuti je kako je to biti “glavni”, biti direktor firme, čak i onda ako ste direktor nikome drugom osim samome sebi. Znajući da odgovornost zaista kreće prvo sa vama, gde se i završava, jeste ono o čemu poslovni lideri i šefovi retko pričaju, piše Džef Hejden za LinkedIn.

I to je mesto gde na scenu ulazi Džim Vajtherst (Jim Whitehurst), predsednik i generalni direktor kompanije Red Hat, jedne od najvećih i najuspešnijih provajdera open-source softvera. Pre dolaska u Red Hat, Džim je bio COO u Delta Airlines, tako da možemo razložno pretpostaviti kako je tačno znao ono u šta se upušta – ali što definitivno nije uobičajen slučaj.

Evo nekih primera.

02Vi ćete, u stvari, još uvek imati šefa – i to puno njih. Većina nas pretpostavlja da nemate šefa onda kada ste direktor, da, ako ste jedini vlasnik, onda, strogo govoreći, to jeste istina… iako još uvek oko vas nailazite na dosta njih koji su “šefovi”.

A to znači da morate uzeti u obzir različite ciljeve svih ovih bosova u trenutku kada se odlučuje šta treba raditi.

U mom slučaju ispred sebe imam odbor, glavne investitore, vladine zvaničnike (jer smo javno preduzeće), Volstrit, zaposlene – svi su oni, na neki način, moji “bosovi”.

Imati veći delokrug ingerencija ali i zadataka jedan je od zabavnijih ali i čudnijih faktora s kojima pokušavate da izađete na kraj kada ste “direktor”, ali nikada ni ne pomišljajte kako imate slobodu da radite šta god vam padne na pamet.

Ulozi koje primate u svoju “poslovnu igru” često će biti poprište sukoba. Neki investitori mogu zaželeti da se više fokusirate na kratkoročne rezultate, zanemarujući vašu viziju dugoročnog rasta. Različiti klijenti i partneri, naravno, mogu zaželeti veoma različite stvari. Čak i pojedini članovi odbora u vašoj firmi mogu imati veoma različita mišljenja.

07Vaš posao je da nastavite da pričate noseću priču o vašoj kompaniji, stalno donoseći odluke, i stalno balansirajući između spektra raznolikih ličnosti, karaktera, potreba i ciljeva. A to je jedna od najzahtevnijih stvari koja se odnosi na svaki posao; jer, što imate više šefova sa višestrukim planovima i programima funkcionisanja “vaše firme”, stalno ćete se pitati: “Radim li prave stvari?”

Ponekad ćete imati manje ingerencija nego onda kada ste imali (samo jednog) šefa. Kada imate investitore ili odbor ili zaposlene čija je budućnost barem delimično u vašim rukama – iako ste “glavni” – ponekad je neophodno da tražite dozvolu za ono što ste naumili da učinite. I, za razliku od “dobrih starih vremena” kada ste imali (jednog!) šefa, često kao direktor ne pitate samo jednu osobu šta treba da radite.

Sve što radite biće pod mikroskopom. Kao direktor ili vlasnik preduzeća, konstantno smo na meti nadzora i kontrole, ne samo u vezi sa poslom koji radite već i za takve stvari kao što je odeća koju nosimo, ili npr. da li koristimo plastičnu umesto keramičke šolje za kafu, “i šta to govori o vašoj ekološkoj svesti”, kakav auto vozite, itd…

04

Jedna žena zaposlena u mojoj firmi je, recimo, neobavezno ćaskala s mojom suprugom u vezi sa nekim kompanijskim događajem, rekavši tom prilikom: “Jedna od stvari koje zaista volim u vezi sa Džimom je što mu je porodica na prvom mestu. To mi je bitno jer i ja imam decu.” Kako je ona uopšte došla do ovakve svoje odluke i stava koji ima prema meni?

Evo kako: Jednom sam, usred sastanka, preuzeo poziv od moje supruge – ona me na posao zove zaista retko, a ja sam hteo da budem siguran kako je sve u redu.

Ali, šta da se, iz nekog razloga, dogodilo nešto drugo: da sam unapred znao kako je planirala da me pozove u tom trenutku i ostavi mi poruku koja sasvim izvesno nije bila hitna, i da sam onda, usred sastanka, pritisnuo “Ignore”? Da li bi, u tom slučaju, zaposlena u mojoj firmi tada pomislila kako nisam porodičan čovek… i da Red Hat nije kompanija koja je predusretljiva prema porodičnim osobama?

Moguće da bi ispalo baš tako. Kada ste pod mikroskopom, neverovatno šta se sve može “pročitati” i u najsitnijim gestovima ili stvarima. Jedna interakcija ne mora obavezno da pošalje neki bitan i argumentovan signal o vama, ali – kada je vaš posao zaista obiman, a zaposleni imaju priliku da vas viđaju samo povremeno i dosta retko – jedno ovakvo iskustvo može uticati da neko o vama formira svoje kompletno mišljenje.

Biti odgovoran za sve, kada ste “direktor”, jeste mač sa dve oštrice. Morate da služite za primer ostalima, ali se svakodnevno morate nositi i sa gomilom slučajeva poput prethodno navedenog. Vi, naravno, ne možete imati loš dan.

Bićete sebi najgori šef kojeg ste ikada imali. Jer, “biti svoj gazda” vas, barem u teoriji, oslobađa neke “svevišnje” kontrole i sitničavosti… iako će vaša svest i savest biti verovatno najzahtevniji poslodavac za kojeg ste ikada radili.

08

Uzmite, na primer, današnji dan: U teoriji, danas sam mogao da na rasporedu nemam ništa. Ipak, skoro svi oni koji rade na nivou direktora ili koji započinju posao sa svojom firmom su veoma razvijenog takmičarskog duha, motivisani da uvek dobro urade svoj posao, posvećeni kvalitetu. Najbolji direktori su, po pravilu, sami sebi najteži šefovi.

I, dok imate veću kontrolu, ali i odgovornost, uz to ide i osećaj dužnosti, koja većinu ljudi inspiriše da rade više i teže nego što bi to bilo koji gazda bio u stanju.

Vaš posao će sasvim izvesno biti drugačiji od onoga što ste mogli i da zamislite. Došao sam u Red Hat misleći da će moj posao biti sasvim drugačiji od onoga što on zaista jeste – ni bolji, a ni gori, već samo drugačiji. Iako ste dobili “važnu titulu”, još uvek treba da uradite toliko toga kako biste zaradili poverenje ostalih, da budete širiko prihvaćeni od akcionara i zaposlenih … uz sve to, i dalje treba da uradite sve ono što se uraditi mora kao i svaki drugi “najobičniji zaposleni”, kako biste stekli kredibilitet i poštovanje.

Pre šest godina sam kao COO iz operativno intenzivnog posla došao u Red Hat da postanem CEO – u industriju sa niskom poslovnom marginom. I pored svega, Red Hat je firma s visokim rastom i sa neverovatnim mogućnostima – koje dovode i do neverovatnih dvosmislenosti: moj posao se mnogo više tiče razvoja strategije, da inspirišem ljude, podstičuči u njima kreativnost, preusmeravajući posao od jurnjave za profitnim ciframa na nešto sasvim drugo… sve je ovo za mene bio jedan nadasve zanimljiv izazov.

To može da vam se desi čak i ako započinjete novi posao, dakle čak i ako imate prethodnog iskustva. Mnogi su mi pričali o tome kakve su sve predstave imali o svom poslu kada su ga započinjali – i šta je to značilo u njihovoj predstavi o sopstvenoj ulozi – a ispostavilo se da se sve što su zamišljali veoma razlikovalo od “stanja na terenu”, u realnosti.

… Ali to će, ujedno, biti i najbolji posao kojeg ste ikada imali. Voditi svoj posao i biti CEO je neverovatna nagrada za vas. Možete napraviti ogroman uticaj. Tu je i rad sa sjajnim ljudima. Postajete pravi pobednik.

Biti vlasnik, direktor i šef samome sebi je definitivno težak i surov posao … ali je ujedno i najbolji.

LinkedIn, Aug 18, 2015