Tag Archives: Kristin Lagard

Grčka, bez svetla na kraju tunela

16

Međunarodni monetarni fond i Evropska unija razmimoilaze se oko nerazmrsivog i dugogodišnjeg pitanja grčkih dugova: Iz striktno ekonomskih poriva, MMF drži do stava da ih treba reprogramirati zbog toga što su na ‘neodrživom’ nivou, dok, nasuprot tome, čelnici EU strahuju od reakcija javnosti ukoliko se ispostavi da su onolike milijarde evra iz paketa finansijske pomoći Grčkoj uludo utrošene.

Uprkos svim ekonomskim političkim previranjima i kretanjima, a katkad i događajima koji imaju tragičan ishod, u zadnjih desetak godina postoji u evropskoj svakodnevici jedna koliko žalosna toliko i nepromenljiva konstanta. Njeno ime je – grčka finansijska kriza. U momentu kad pomislimo kako se problematična situacija napokon barem malo smirila i da će se Južna Evropa makar za neko vreme primiriti “negde u hladovini”, trusna ekonomska oblast Grčke ponovo se žestoko zatrese.

Takva je situacija i ovih dana. Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda daje “tvrde” izjave povodom tretmana prema Grčkoj. Iz Evropske komisije u Briselu uzvraćaju, a i pregovore je, po logici stvari, upletena i atinska politička elita. Na atinskim ulicama ponovo se protestuje. Protestanti, po već dobro uvežbanom scenariju, pominju reči koje su odjekivale grčkim gradovima i selima i proteklih godina: porezi, dugovi, štednja, posustala ekonomija…

Kako je sve to uopšte počelo? Finansijska i ekonomska kriza 2007. i 2008. godine zakotrljala su lavinu za koju se sneg, u vidu problematičnih odluka i loše fiskalne politike, godinama skupljao. Krajem 2009., kao posledica pomenute svetske krize, u javnost je isplivalo to da su grčke vlasti prikrivale stvarnu nivo grčkih dugova. Vlade su se zaduživale kompleksnim finansijskim instrumentima koji se nisu videli u službenoj statistici.

07

Ove nimalo dobre vesti – s panikom koja još uvek ne jenjava, smrtonosnim zagrljajem u kojem su se grčki dugovi našli s evropskim bankama, kao i neprijatno velikom ranjivošću svog finansijskog sistema – doveli su do neočekivanog, naglog i sveopšteg porasta nepoverenja Grka u svoju zemlju i njenu privredu. Ovakav uspon nepoverenja u grčkom društvu dodatno je iskomplikovao ionako tešku situaciju, pa se po sebi nametnulo i pitanje da li je Grčka uopšte u stanju da dugi niz godina vraća svoje nepojamno visoke dugove.

Zemlji Helena su, nakon početne panike, u poslednjih sedam godina odobrena tri programa međunarodne pomoći. Glavnu reč u tome vodili su EU, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka. Prvi program pomoći, vredan oko 73 milijarde evra, odobren je u maju 2010. godine. On je nepune dve godine kasnije zamenjen drugim programom koji je trajao do sredine 2015. i tokom kojeg je Grčkoj pružena pomoć u vrednosti nešto višoj od 150 milijardi evra. Treći program, u vrednosti od 86 milijardi evra, dogovoren je sredinom 2015. i trebalo bi da traje nešto više od tri godine.

Preka potreba za prilagođavanjima i obnovom programa finansijkog paketa pomoći proistekla je iz uzusa pod kojima su bili odobravani. U ove uslove bile su uključene vrlo striktne odredbe o uvođenju kontrole i nadzora nad grčkim finansijama, a najintenzivnije se radilo i pregovaralo u vezi grčkog budžeta. Grčke vlasti (i vlade) su od 2010. do danas izglasale i donele više od 10 različitih paketa reformi. Svi su oni za svoj cilj imali što bolju izbalansiranost budžeta, odnosno uravnoteženost između štednje i oštrih rezova u državnim rashodima s jedne strane, s povećanjem prihoda kako putem rasta naplate taksi i poreza, tako i prodajom imovine.

Sve su ove finansijske programe – što je i bilo za očekivati – grčka javnost i mediji dočekali s velikim negodovanjem; opšte nezadovoljstvo Grka pokazalo se organizovanjem masovnih protesta, a neredi traju i danas i nikako se ne smiruju. U tom vremenskom periodu, grčki politički vrh bio je i radikalno promenjen, međutim ni taj potez nije dovoljno doprineo pomirenju između grčkih građana –  koji su, s jedne strane, konsternirani štednjom i potezima svih vladajućih garnitura od 2008. naovamo, a s druge strane EU kreditorima i poveriocima koji su nezadovoljni razvojem događaja u Grčkoj i gotovo nikakvim napretkom u fiskalnoj konsolidaciji. Situacija je sredinom 2015. godine bila u tolikoj meri zabrinjavajuća da je čak i istupanje Grčke iz evrozone postala opcija o kojoj se ozbiljno razmišljalo – mada su sve dotad ovakve ideje bivale odbacivane uz obrazloženje “da bi ovakav potez doprineo urušavanju evra, evrozone, pa čak možda i same Unije”.

18

Gde se Grci sada nalaze, a gde EU?

Sredinom ove godine, Grcima dolaze na naplatu dugovi teški negde oko sedam milijardi evra. Kako bi se ovako enormni iznosi mogli bez problema otplatiti, trebalo bi pre toga postići dogovor o daljoj isplati paketa međunarodne finansijske pomoći. A da bi uopšte i došlo do toga, pre svega je potrebno obaviti detaljno ispitivanje efekata do danas postignutih ekonomskih reformi, uz postizanje dogovora o novim uslovima isplate finansijske pomoći. Grci su do prošlog vikenda računali na to da će do tog termina (18. i 19. februar) – kada se održavao sastanak ministara finansija evrozonskih zemalja, biti makar u grubim crtama obelodanjeni okviri za novi dogovor i uslove pod kojima su postignuti. Pa ipak, pregled koji se ticao provere efikasnosti i pozitivnih efekata grčkih reformi još uvek nije priveden kraju.

Euklid Cakalotos, ministar finansija Grčke izneo je optužbe na račun Međunarodnog monetarnog fonda zbog, kako je naveo “otezanja izazvanog unutrašnjim previranjima u MMF-u, usled čega još uvek nije donesena konačna odluka o potencijalnom učešću Fonda u narednom paketu finansijske pomoći. Direktorka MMF-a Kristin Lagard je izjavila da” MMF nikako ne može da pristane na nekakve posebne uslove koj bi važili samo za Grčku”.

Problem koji se ovde nazire je u tome što se stavovi Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda razilaze oko pitanja koliko je zapravo, Grčka u realno u stanju da otplaćuje svoje nepojamno velike dugove. Po poslednjoj proceni MMF-a, ‘trenutni nivo grčkih dugova je praktično neodrživ’, pa je, shodno tome, neizostavno potrebno restrukturisanje; u njega bi ušao poček na jedan deo grčkih dugova, produženje roka dospeća kao i snižavanje kamatnih stopa po kreditima. Ima onih koji ovakvu informaciju tumače kao potencijalni otpis dela dugova.

Pa ipak, oni koji predstavljaju države evrozone ne mogu da se slože s ovim procenama MMF-a, tvrdeći kako Fond nije u stanju da u potpunosti shvati mehanizam i logiku paketa hitne pomoći i programa finansijske pomoći koji su evrozonski ministri finansija odobrili Grcima. Stvar je, međutim, daleko više političke prirode jer   EU lideri rizikuju da će u evropskoj javnosti i medijima proizvesti negativnu reakciju ukoliko se ispostavi da su silne milijarde evra finansijske pomoći uzalud utrošene. Uz sve to, postoje i informacije da, oko pitanja mogućnosti za otplatu dugova, Evropska unija zastupa isti stav kao i jedan deo visokih funkcionera Fonda.

Danas se grčki javni dug nalazi na nivou od 180 procenata BDP-a, a prema analizama i projekcijama Evropske komisije ovako visok javni dug trebalo bi da se do kraja 2018. snizi na 170%. Poverenik Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovici (Pierre Moskovici) je uoči prošlonedeljnog odlaska u Atinu izjavio kako je “Grčka na putu ‘izrazitog napretka’, a uz to i da “Evropska komisija ima želju da sarađuje sa Fondom”. On je svoj optimizam zasnovao na informacijama da je Grčka prošle godine ipak ostvarila izvestan ekonomski rast (mada je u poslednjem kvartalu ponovo zabeležen pad), tvrdeći da su dosad ispunjeni fiskalni ciljevi postavljeni kao svojevrsni uslovi za svaki naredni program i paket finansijske pomoći. Moskovici je odbacio je bilo kakvu ideju o novodno mogućem istupanju Grčke iz evrozone, rekavši da ‘Grcima nije moguće nametnuti dodatne uštede, iako je neophodno da se nastavi s reformama’.

Članice evrozone gaje uverenje da je grčki “uspeh” u ostvarivanj (makar kakvog) suficita u budžetu nagoveštaj da se stvari menjaju nabolje. Fond je, za razliku od Evropske komisije, u svojim procenama daleko pesimističniji jer u njemu vlada stav da će se grčki politički kor vratiti “dobrim starim navikama” tzv. ‘kupovine’ podrške naroda/glasača. Ono što je u svemu ovome najgore jeste da obe strane – i predstavnici Fonda, baš kao i oni koji pregovaraju u ime EU i Evopske komisije strahuju da grčka birokratija – uprkos svim paketima i programima, uprkos obećanjima, zaklinjanjima, reformama i obećanjima – ni danas nije ništa mnogo bolja nego što je to bila pre 5 ili 10 godina. Naplata poreza je čak i smanjena ukoliko se uporede s naplatom u 2010, dok neki atinski političari komentarišu kako je situacija u zdravstvu, školstvu, pravosuđu i javnoj upravi najgora u njihovoj novijoj istoriji. Grčka statistika je ovih dana iznela podatak da je privreda u 4. prošlogodišnjem kvartalu zabeležila pad od 0,4% u odnosu na 3. kvartal, ali je isto tako bila i 0,3% viša nego godinu ranije. Svakako da je dobra vest pozitivan pomak na godišnjem nivou, a Evropska komisija predviđa da će grčki privredni rast u 2017. iznositi 2,7% kao i da će u 2018. dodatno ubrzati, na 3,1 odsto. Prema nekim procenama, stopa nezaposlenosti bi trebalo da s prošlogodišnjih 23,4% padne na 22% tokom ove 2017., a 20,3% tokom 2018. godine.

Prekretnica za Kinu: juan u elitnom klubu rezervnih valuta kluba MMF

Juan je u subotu 1. oktobra 2016. postao peti član prestižne korpe Specijalnih prava vučenja, SPV (SDR, Special drawing rights); analitičari procenjuju da, pre no što juan zaista i postane valuta kojom se slobodno trguje, potrebno sprovesti još neke reforme.

Kineski juan se od prekjuče pridružio elitnoj grupi rezervnih valuta kreiranih od strane Međunarodnog monetarnog fonda, o čemu se već priča kao o prekretnici, odnosno usponu značaja Kine na globalnom finansijskom tržištu.

Juan, takođe poznat i kao renminbi, postao je uz američki dolar, evro, japanski jen i britansku funtu peta članica MMF-ove prestižne korpe valuta Specijalnih prava vučenja.

Analitičari kažu da ovo predstavlja početak nove ere za juan, čime je otvoren put širem usvajanju kineske valute u međunarodnoj trgovini i jačanju statusa Kine kao ključnog igrača u globalnom finansijskom sistemu.

Oni, međutim, kažu i da će Peking u narednim godinama morati da sprovede još reformi kako bi „pogurala“ internacionalizaciju juana, jer je sada jedina SPV rezervna valuta kojom se ne može u potpunosti (slobodno) trgovati. Međunarodni investitori i dalje se suočavaju sa dosta restrikcija u trgovini juanom – denominovanim obveznicama i akcijama. 03

Piter Vong Tung-šun (Peter Wong Tung-shun), izvršni direktor HSBC banke za azijsko–pacifički region opisao je uključivanje juana u SPV korpu kao “značajan trenutak u nastojanju juana da postane istinski međunarodna valuta.”

SDR korpa je grupa rezervnih međunarodnih valuta koju je 1969. stvorio MMF sa ciljem unapređenja svetske trgovine, povećanja likvidnosti i dopune zvaničnih rezervi zemalja-članica tokom finansijske krize.

Peking je prvi put počeo da dozvoljava korišćenje juana 2003. godine, kada je bankama u Hong Kongu dozvolio da izvrše određene poslove u domaćoj valuti. Od 2009. godine, Kina je počela da sve intenzivnije gura svoju valutu, dozvoljavajući međunarodnim kompanijama i privrednicima da obavljaju trgovinu koristeći juan, a godinu dana kasnije omogućavajući da se on koristi u investicionim operacijama.

U novembru prošle godine, generalna direktorka MMF Kristin Lagard izjavila je da je juan ispunio dva glavna kriterijuma za uključivanje u korpu, rekavši da je ova valuta bila “u širokoj upotrebi” i “slobodno raspoloživa za upotrebu”. MMF je tada najavio da će juan postati njena peta rezervna valuta u decembru.

“Uključivanje SPV u korpu sada i formalno izbacuje juan u redove najznačajnijih svetskih rezervnih valuta, obezbeđujući tako veće poverenje za kompanije i institucije širom sveta da trguju koristeći juan, ali i investiraju u imovinu koja je denominovana u juanu”, rekao je Vong.01

“Verujemo da će kineske vlasti u narednom periodu nastaviti da sprovode reforme kako finansijskog tako i tržišta kapitalom, postepeno sve više otvarajući vrata prekograničnim tokovima novca, i osiguravajući da će Kina i renminbi postati sve dublje integrisane u globalni finansijski sistem.”

Vong je kazao da će Hong Kong – kao offshore centar za trgovanje juanom i glavno čvorište za finansijska tržišta i upravljanje imovinom, u budućnosti igrati ključnu ulogu u internacionalizaciji kineske valute.

Mark Čendler (Marc Chandler), šef globalnih valutnih strategija u Brown Brothers Harriman Investor Services, opisao je indukciju juana u SPV korpu kao “priznanje za divovske korake koje je Kina pravila još od 1970-tih godina naovamo, a posebno od njenog stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine.”

Svetska banka je prošlog meseca prodala 700 miliona američkih dolara u obveznicama denominovanim u Specijalna prava vučenja, što je prva takva emisija obveznica za više od 30 godina.

“Gledajući širu sliku, uloga juana kao rezervne valute može samo da ide uzlaznom putanjom. MMF je ocenio da se u juanima čuva oko jedan posto ukupnih svetskih rezervi”, rekao je Čendler.

04

Jasper Lo, izvršni direktor brokerske kompanije King International ocenjuje da je potrebno pet godina kako bi juan postao u potpunosti konvertibilan.

On je rekao da je “kineska ekonomija na domaćem terenu slaba i da bi potpuna konvertibilnost juana u ovom trenutku dovela do odliva kapitala. Kina će verovatno dopustiti da juan postane potpuno konvertibilan tek kada se njena ekonomija bude oporavila. Za taj oporavak može biti potrebno oko pet godina.”

Uoči njegovog uključivanja u SPV korpu juan je i dalje bio slab, a trgovina se obavljala po kursu od 6.6698 juana za jedan američki dolar, što je pad od gotovo sedam odsto u poslednjih godinu dana.

Ovaj članak se pojavio u štampanom izdanju South China Morning Post

South China Morning Post

Američka privreda: rast ispod očekivanog

01

U sadašnjoj situaciji i okolnostima, planirano povećanje kamatne stope američke Centralne banke za septembar imalo bi zamašne negativne posledice po inače veoma nestabilno svetsko tržište.

Naime, ono što traži Međunarodni monetarni fond (IMF) od Centralne banke Sjedinjenih Američkih Država jeste odlaganje planiranog povećanja primarne kamatne stope do 2016. godine. Finansijskim merama Centralna banka (odnosno Federalne rezerve, što je uobičajeniji naziv za američku krovnu banku), podržava ekonomski rast SAD koji bi, prema brojnim analizama, mogao da se nastavi i bez podrške FED-a. Ocene Kristin Lagard (Christine Lagarde), direktorke Međunarodnog monetarnog fonda, međutim, odražavaju izvesnu zabrinutost zbog smanjenja američkog privrednog rasta za 0.7% u prvom kvartalu ove godine. A sve ono što se dešava sa najjačom svetskom ekonomijom, bilo da je dobro ili loše, neminovno se odražava i na sveukupne, globalne ekonomske trendove.

Optimizam koji je prošle godine pokrenut američkim privrednim rastom sada je unekoliko suzdržaniji i odmereniji, naročito nakon objavljivanja podataka koji ukazuju da je od januara do marta 2015. došlo do usporavanja. Osnovni razlog je jačanje dolara prema drugim valutama, čime je američki izvoz u druge zemlje značajno poskupeo i, usled toga, u određenom obimu i smanjen.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda je mišljenja da bi, u sadašnjim okolnostima, skorašnje povećanje primarne kamatne stope američkog FED-a imalo značajne negativne posledice na i onako već prilično nestabilno svetsko tržište:

“Procenjujući taj rizik, mišljenja smo da je bolje popričekati sa podizanjem kamatnih stopa sve dok nam se jasno ne pokažu pouzdani znakovi smirivanja inflacije i cena, koje su u mnogim zemljama osetne i uočljive. Verujemo da će za taj korak okolnosti biti povoljnije početkom iduće godine.”

03

Konstantno poboljšanje ekonomskih paramaetara je nagnalo šefove Feda da najave i mogućnost povećanja primarne kamatne stope sredinom 2015, i to po prvi put nakon skoro devet godina. Pri tom, nimalo beznačajno upozorenje o kojem bi trebalo posebno voditi računa je, osim usporavanja provrednog rasta u prvom tromesečju ove godine, i rast potrošnje Amerikanaca od 1,8%. Ovo je iznenađujuće malo, ako se uzme u obzir da je za potrošnju raspoloživi prihod porastao za više od pet procenata. Lael Brainard, koja je član Upravnog odbora Feda kaže:

“Nastavljanje oprezne, suzdržane potrošnje i u narednim mesecima bi značilo da su, zbog prethodnih finansijskih kriza američki građani daleko oprezniji u trošenju svog novca, i da procenjuju kako su dosadašnji proivredni rast i oporavak (samo) privremeni.”

Shodno procenama onih koji su “ekonomski optimisti”, usporavanje američkog rasta u prva tri meseca 2015. bilo je samo “privremeno odstupanje”. Itan Heris (Ethan Haris), šef odeljenja za ekonomske analize u Bank of America, izražava očekivanje da će u septembru doći do povećanja primarne kamate:

“Uporedivši se s onim stanjem u kojem smo bili do pre nekoliko godina, današnji bankarski sektor je daleko zdraviji, pri tom je prodaja nekretnina, stanova i kuća u porastu ne naziru se neki veći finansijski potresi niti “finansijske litice”, nema naznaka političkih blokada iz pravca Vašingtona… Imamo, dakle, sve uslove za dalje ozdravljenje privrede i ekonomije.”

Isto tako, Asocijacija glavnih ekonomista američkih poslovnih banaka, predviđa i dalji nastavak rasta provrede tokom druge polovine ove godine. Nasuprot njima, analitičari Međunarodnog monetarnog fonda daju prognozu da će, u odnosu na raniju procenu MMF-a od 3,1 odsto, američki ekonomski rast do kraja godine dostići tek 2.5%.

 

Wall Street Journal

Svetski Forum u Davosu – dame nemaju prednost

Direktorka MMF, Kristin Lagard (Foto: AP/ Huffington Post/ Alex Brandon)

Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu (WEF), žena je manje od petine od 2.500 prisutnih učesnika. U stvari, ove nedelje se u Davosu, okupilo samo 17 odsto dama, donosi londonski dnevnik Independent.

I mada se ovaj procenat povećao s nekadašnje donje granice od oko 9% s početka 2000-tih, kao i s prošlogodišnjih 15%, prisutnost žena na WEF-u je još uvek na žalosno niskom nivou.

WEF je 2011. uveo kvotu kako bi se podstaklo njihovo učešće. Prema ovim odredbama, strateški partneri Foruma, pul koji se sastoji od oko 100 kompanija, u obavezi su da među pet visokih rukovodilaca uvrste i (barem!) jednu damu.

Međutim, ovaj potez nije baš dopro i do srži problema: jednostavno rečeno, pul žena od kojih se biraju buduće učesnice daleko je manji nego pula muškaraca. Uprkos što je polovina ukupnog stanovništva planete očigledno ženskog roda (ako ne i većina!), žene su i dalje nedjednako i nesrazmerno zastupljene među donosiocima globalnih odluka (što je već po sebi prilično depresivno jer je, takođe, očigledno da su i one podjednako bitan faktor svake – pa i svetske ekonomije).

Osnovni temat na koji je fokusiran ovogodišnji sastanak najvećih prati trenutne svetske tokove: “Novi globalni kontekst” – međutim, ako je suditi po učesnicima, dame nemaju neku posebno veliku ulogu u geopolitičkim pitanjima današniice.
Ovo brojke obeležavaju Davos 2015:

– 17 odsto učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu su žene.

– 20 odsto učesnica dolaze iz Kine, Severne Amerike, Centralne i Istočne Evrope.

– Između 15 i 20 odsto svih prisutnih čine žene iz Latinske Amerike, Afrike i Zapadne Evrope.

– Između 10 i 15 odsto učesnica dolazi iz MENA regiona: Azijski Pacifik (bez Kine), Južna Azija i Rusija.

Govoreći prošle godine za CNN, osnivač WEF-a Klaus Švab (Klaus Schwab) je rekao da “većina svetski poznatih žena” učestvuje u Davosu. Međutim prisustvo bosa MMF-a Kristin Lagard, belgijske kraljice Matilde i potpredsednice odeljenja za rešenja u globalnom marketingu korporacije Facebook, Kerolajn Everson jesu izuzetak, a ne pravilo.

03

Ovo su brojke za žene u globalnom biznisu za 2015:

Manje od pet odsto svetskih top kompanija ima ženske izvršne direktore, prema podacima Forbesa.

U 2014. je bilo tek nešto više od 10 odsto žena na Forbsovoj listi 1.645 svetskih milijardera.

Po podacima ‘UN Women’, od septembra 2014. godine se samo devet žena nalazilo na mestu šefa države, dok ih je 13 radilo u svojstvu predsednika vlade.

Po istim izvorima, od 1. decembra 2014. naovamo je samo 21,9 odsto žena bilo u svojstvu poslanica nacionalnih parlamenata.

Po podacima programa Ujedinjenih nacija za žene, od januara 2014. godine naovamo je samo 17 odsto žena bilo aktivno na ministarskim mestima u vladi, a većina ih bila zadužena za društvene sektore kao što su obrazovanje i porodice.

Kada se ove brojke uporede s onima u Davosu, ispada da Svetski ekonomski forum u stvari i nije tako “nereprezentativan” po svojim zastupnicima, kako bi se moglo učiniti. Brojevi jednostavno odražavaju, u mnogim slučajevima, prevazilaze one u ‘spoljnom svetu’. Međutim, 17 odsto dama je i dalje daleko ispod 30 odsto, što je široko uspostavljena kvota koja se smatra za ključni reper učešća žena u pitanjima od globalnog značaja.

A to znači da ima još mnogo toga da se uradi – jer bi trebalo da ih bude 50 odsto.