U sadašnjoj situaciji i okolnostima, planirano povećanje kamatne stope američke Centralne banke za septembar imalo bi zamašne negativne posledice po inače veoma nestabilno svetsko tržište.

Naime, ono što traži Međunarodni monetarni fond (IMF) od Centralne banke Sjedinjenih Američkih Država jeste odlaganje planiranog povećanja primarne kamatne stope do 2016. godine. Finansijskim merama Centralna banka (odnosno Federalne rezerve, što je uobičajeniji naziv za američku krovnu banku), podržava ekonomski rast SAD koji bi, prema brojnim analizama, mogao da se nastavi i bez podrške FED-a. Ocene Kristin Lagard (Christine Lagarde), direktorke Međunarodnog monetarnog fonda, međutim, odražavaju izvesnu zabrinutost zbog smanjenja američkog privrednog rasta za 0.7% u prvom kvartalu ove godine. A sve ono što se dešava sa najjačom svetskom ekonomijom, bilo da je dobro ili loše, neminovno se odražava i na sveukupne, globalne ekonomske trendove.

Optimizam koji je prošle godine pokrenut američkim privrednim rastom sada je unekoliko suzdržaniji i odmereniji, naročito nakon objavljivanja podataka koji ukazuju da je od januara do marta 2015. došlo do usporavanja. Osnovni razlog je jačanje dolara prema drugim valutama, čime je američki izvoz u druge zemlje značajno poskupeo i, usled toga, u određenom obimu i smanjen.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda je mišljenja da bi, u sadašnjim okolnostima, skorašnje povećanje primarne kamatne stope američkog FED-a imalo značajne negativne posledice na i onako već prilično nestabilno svetsko tržište:

“Procenjujući taj rizik, mišljenja smo da je bolje popričekati sa podizanjem kamatnih stopa sve dok nam se jasno ne pokažu pouzdani znakovi smirivanja inflacije i cena, koje su u mnogim zemljama osetne i uočljive. Verujemo da će za taj korak okolnosti biti povoljnije početkom iduće godine.”

Konstantno poboljšanje ekonomskih paramaetara je nagnalo šefove Feda da najave i mogućnost povećanja primarne kamatne stope sredinom 2015, i to po prvi put nakon skoro devet godina. Pri tom, nimalo beznačajno upozorenje o kojem bi trebalo posebno voditi računa je, osim usporavanja provrednog rasta u prvom tromesečju ove godine, i rast potrošnje Amerikanaca od 1,8%. Ovo je iznenađujuće malo, ako se uzme u obzir da je za potrošnju raspoloživi prihod porastao za više od pet procenata. Lael Brainard, koja je član Upravnog odbora Feda kaže:

“Nastavljanje oprezne, suzdržane potrošnje i u narednim mesecima bi značilo da su, zbog prethodnih finansijskih kriza američki građani daleko oprezniji u trošenju svog novca, i da procenjuju kako su dosadašnji proivredni rast i oporavak (samo) privremeni.”

Shodno procenama onih koji su “ekonomski optimisti”, usporavanje američkog rasta u prva tri meseca 2015. bilo je samo “privremeno odstupanje”. Itan Heris (Ethan Haris), šef odeljenja za ekonomske analize u Bank of America, izražava očekivanje da će u septembru doći do povećanja primarne kamate:

“Uporedivši se s onim stanjem u kojem smo bili do pre nekoliko godina, današnji bankarski sektor je daleko zdraviji, pri tom je prodaja nekretnina, stanova i kuća u porastu ne naziru se neki veći finansijski potresi niti “finansijske litice”, nema naznaka političkih blokada iz pravca Vašingtona… Imamo, dakle, sve uslove za dalje ozdravljenje privrede i ekonomije.”

Isto tako, Asocijacija glavnih ekonomista američkih poslovnih banaka, predviđa i dalji nastavak rasta provrede tokom druge polovine ove godine. Nasuprot njima, analitičari Međunarodnog monetarnog fonda daju prognozu da će, u odnosu na raniju procenu MMF-a od 3,1 odsto, američki ekonomski rast do kraja godine dostići tek 2.5%.

Wall Street Journal