Letnje računanje vremena: čuvar energije i zdravlja

Evo nekoliko činjenica o letnjem računanju vremena za koje verovatno niste čuli, a o kojima je za portal Buzz Feed pisala Rejčel Vikerson Miler.

Danas je započela sedmica u kojoj smo prešli na letnje računanje vremena (DST, Daylight Saving Time odnosno LRV, letnje računanje vremena). I dok se među stručnjacima ali i nama koji to nismo već tradicionalno lome koplja oko toga treba li ga ukinuti ili sačuvati kao korisnog, evo nekoliko činjenica o pomeranju satova, kao i saveta kako preživeti to famozno „prolećno buđenje“.

1. Bendžamin Frenklin, jedan od prvih zagovornika letnjeg računanja vremena…

Sasvim je izvesno da bi Ben Frenklin i danas imao mnogo istomišljenika u vladama onih zemalja koje pomeraju kazaljke na satu na letnje, odnosno zimsko vreme. On je, još pre otkrića sijalice, primetio da oni koji “spavaju dugo pošto je sunce izašlo, uveče potroše više sveća”. Bio je oko ovoga prilično strog pa je u praksu uveo jutarnju topovsku salvu (kao svojevrsni budilnik), a sankcionisao je ona domaćinstva koja bi na prozore svojih domova stavljala nešto što bi danas bile roletne il žaluzine, ne bi li od vlasti prikrili prekomerno trošenje sveća.

2. …Na koga se nastavlja današnji trend štednje električne energije

Letnje računanje vremena je način postizanja uštede električne energije zasnovan na istom principu kojeg je zagovarao i Frenklin. Njime se tokom letnjih meseci maksimalno koristilo prirodno sunčevo svetlo i time odgađalo paljenje svetla u kućama i na javnoj rasveti po ulicama. Svakako da je oduvek, pa i tada, bilo onih koji su nastojali da tu njegovu tezu pobiju. Džozef Stromberg je u istraživanju koje je 2015. sproveo za Vox zaključio kako je još uvek nejasna veza između uštede energije i pomeranja kazaljki na satu.

“Studije koje mere uticaj pomeranja časovnika na uštede energije daju suprotne rezultate. I dok se u jednom delu ovih studija konstatuje ušteda električne energije, u drugima se navodi kako LRV povećava korišćenje nekih drugih izvora i oblika energije kao što je, recimo, gas”, navodi Stromberg. Međutim, još uvek ne postoji jasan zaključak s kojim bi se usaglasila celokupna međunarodna zajednica tj. naučnici i stručnjaci.

3. Kako, u stvari, dobijamo tih “sat vremena više”?

Svrha pomeranja satova jeste da se dnevno svetlo uskladi sa životnim ritmom, to jest radnim vremenom građana i nastavom u školama. Time se izbegava da se “rana jutra” utroše na spavanje (većina ljudi, međutim, nije na nogama od četiri ili pet sati ujutro, ili tada nije na poslu tj nije još radno aktivna), dok uveče ostaje sat više prirodnog svetla za druge aktivnosti.

4. Kazaljke na časovnicima pomeraju se u više od 70 zemalja

U noći koja povezuje subotu s nedeljom, prošlog vikenda su evropske zemlje pomakle svoje časovnike za jedan sat napred – svi izuzev Islanda. Sve ove zemlje u isto vreme započinju i završavaju s letnjim računanjem vremena.

Ovaj model računanja vremena su odskora napustile Rusija i Turska. Izuzev Evrope, časovnik je pomaklo više od 70 zemalja sveta, i to većinom onih koje se nalaze na severnoj hemisferi.

5. … Ima i onih koji nikad nisu računali letnje vreme

Letnje računanje vremena nikada nije koristio ni pozamašan broj zemalja iz tropskog pojasa. U ovim zemljama leto, zapravo, traje preko cele godine, a sa njim ide i dovoljno dnevnog svetla, pa im ova mera uštede u suštini nije potrebna. Kazaljke ne pomera ni veći deo afričkog kontinenta a ni zemlje Južne Amerike, a od letnjeg računanja vremena odustali su i Japan kao i Kina.

6. Paklena zbrka

Kako u SAD nije postojao federalni zakon koji bi američke države obavezivao na letnje računanje vremena, tako je na zakonima i zakonodavcima pojedinačnih država ostalo da odluče hoće ili neće usvojiti letnje računanje vremena, kao i da utvrde datume u kalendaru tj. termin kada kada će ono biti na snazi. Brojne američke države pojedinačno su odlučivale kako da urede ovo pitanje. To znači da su Sjedinjene Države, zapravo, uletele u haos u vezi dileme koliko je sati u kojoj državi – i to na dnevnom nivou. Konektikat je nezakonitim proglasio svako prikazano vreme osim standardnog, tj javnog i državnim dekretom propisanog. Filmska industrija i Holivud uspešno su čuvali Kaliforniju po strani od uvođenja LRV, kao i izglasavanje zakona o letnjem računanju vremena, tvrdeći kako bi ovakva regulativa izazvala pad njihovog profita (Čak i danas letnje računanje vremena prouzrokuje pad televizijske gledanosti). Letnje računanje vremena je 1926. pronašlo svoj put do američkog Vrhovnog suda, koji je potvrdio odluku nižeg suda da je zakon države Masačusets o ustanovljavanju letnjeg računanja vremena bio, u stvari, ustavan. U međuvremenu, ljudi koji su živeli i radili u područjima u kojima su postojale prave zavade i žestoke svađe oko (ne)uvođenja LRV-a počeli su da nose po dva sata, koji su im pomagali da utvrde koliko je sati. Nastao je, najblaže rečeno, haos.

(da dodamo da je tokom epohe Kraljevine Jugoslavije postojalo letnje računanje vremena, a 1983. ono je ponovo uvedeno u SFRJ, da bi bilo nastavljeno i nakon osamostaljenja tadašnjih republika).

7. Nauka istražuje vezu između pomeranja sata i manje pljački

Profesorka ekonomije Lora Grant (Laura Grant) sa Univerziteta Klermont Mekena (Claremont McKenna) sačinila je listu zajedničkih koristi koje imamo od pomeranja kazaljki naših satova – više vremena za rekreaciju, manju potrošnju električne energije, ali i – manji broj pljački kao i seksualnih delikata.

Ma koliko to neverovatno zvučalo, postoje naučne studije koje povezuju činjenicu da letnje računanje vremena ‘ostavlja više dnevnog svetla’ s manje pokušaja krađe i silovanja – jer se potencijalne žrtve nalaze u manje noćnih sati.

8. Pomeranje kazaljki i poremećaj ciklusa sna

Ako se dogodi da narednih nekoliko dana osećate umor, ne brinite. Ovo je samo indikator da vaše telo reaguje na promenu ritma i da mu je potrebno nešto vremena kako bi se i ono „pomerilo unapred“. Ovaj umor usled pomeranja satova i radno-životnog ritma obično ide i s promenom klime koju donosi toplije vreme, tako da pomeranje kazaljke na satu nije jedini krivac na kojeg treba upirati prstom.

Međutim, jedan deo naučne zajednice brine o potencijalno štetnom uticaju koji prelazak na letnje računanje vremena ima na san. Nedavna istraživanja pokazala su da bi pomeranje časovnika sa dva na tri sata u nedelju 27. marta moglo da rezultira porastom srčanih i moždanih udara, većim brojem saobraćajnih nesreća, kao i smanjenjem radnog učinka. “Ova studija ukazuje na činjenicu da nagle, pa čak i neznatne promene ritma našeg sna mogu imati štetan uticaj”, upozorava kardiolog Amnit Sandu (Amneet Sandhu) sa Univerziteta u Koloradu. Njegova studija, zasnovana na rezultatima iz bolničke prakse, otkrila je porast broja srčanih udara za 25 odsto ponedeljkom – i to onim ponedeljkom koji sledi nakon otpočinjanja letnjeg računanja vremena.

9. Ostanite mirni i što bolje se organizujte

Neki od načina borbe protiv uticaja prelaska na letnje vreme su raniji odlazak u krevet, dobra hrana i telesne vežbe. Ono što vam je ovih dana potrebno jeste odmor, što više vode a što manje soka, kao i puno strpljenja i pribranosti. Moguće je, naravno da i osobe oko vas takođe osećaju efekte pomeranja kazaljki, pa ako i budu pomalo van sebe i svadljivi – znajte da je sve je u redu. I oni su, kao i vi, od krvi i mesa: i oni osećaju da je stiglo proleće.

 

Buzz Feed

 

Kako upravljati valutama pod pretnjom promene američke politike?

Serija poreskih i trgovinskih poteza koja se razmatra u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine verovatno će dovesti do toga da se zemlje u razvoju suoče sa pritiscima od devalviranja svojih valuta i nestabilnosti.

Tri izvora ekonomske neizvesnosti koje su pokrenule Sjedinjene Američke Države verovatno će 2017. posebno snažno potresti tržišta u razvoju.

Prvi je porez čiji je cilj „granično prilagođavanje“  koji bi značio poreske olakšice za američke izvoznike, a istovremeno podrazumevao uvođenje nameta odnosno ukidanje olakšica na uvoz u SAD. I predsednik Donald Tramp i Kongres koji kontrolišu republikanci rekli su da podržavaju ovu šemu koja ima dobre šanse da bude usvojena. Takav porez, ili čak predviđanje njegovog usvajanja, mogao bi dovesti do jačanja kursa dolara (što će, ironično, bar delimično umanjiti mogućnost za poboljšavanje trgovinskog debalansa SAD, kojem se Trampova administracija možda nada).

Drugi izvor neizvesnosti je mogućnost agresivnijeg tretmana kineskog izvoza u SAD. Trampova administracija je rekla mnogo puta da će suočiti Kinu sa, kako smatra, njenim nepravednim trgovinskim praksama. Tramp je otvoreno razmišljao o nametanju carine od 45% na kineski uvoz. Uvođenje bilo čega sličnog stvorilo bi pritisak na pad vrednosti juana, s obzirom da bi imalo posledice na smanjenje potražnje za kineskim izvozom.

Ali, takav potez će poslužiti da se, takođe, oslabe i mnoge druge valute. Moje istraživanje sa Zhi Wang i Kunfu Zhu otkriva da oko polovine kineskog izvoza u SAD zapravo pretpostavlja proizvode sa dodatom vrednošću sa komponentama iz Južne Koreje, Japana, Tajvana, Singapura i drugih zemalja. Pošto su proizvodi iz Kine često deo integrisanih globalnih lanaca ili regionalnih lanaca, ograničavanje uvoza iz Kine od strane SAD bi posredno – ali u veoma kratkom vremenskom roku – dovelo do smanjenog izvoza proizvoda sa dodatom vrednošću od strane drugih zemalja u Aziji. Ovo proklizavanje bi verovatno umanjilo izvoz tih zemalja u SAD , u najmanje kratkom ili srednjem roku, jer ponovno organizovanje proizvodnih lanaca nije trivijalna stvar.

Treći potez SAD koji bi mogao da poremeti tržišta u razvoju je brže nego što se očekivalo monetarno zatezanje od strane Federalnih rezervi. Visok rast kamatnih stopa dovešće do aprecijacije dolara i deprecijacije valuta zemalja u razvoju.

Jedan izuzetak mogu biti valute izvoznika sirovina. Više cene sirovina, koje su isprovocirane delom i zbog očekivanja da poraste tražnja kao rezultat porasta ulaganja u infrastrukturu SAD, može dovesti do toga da valute ovih zemalja ojačaju. Čak i na tom planu, ipak, neki izvoznici sirovina – kao što su Brazil i Rusija – možda neće doživeti jačanje svojih valuta, s obzirom na druge negativne trendove u njihovim slabim ekonomijama.

Izazovi kojima će usled promene politika SAD biti izložene valute zemalja u razvoju ne uključuju samo njihovo slabljenje nego i znatno veću nestabilnost. Šta bi onda, trebalo da zemlje u razvoju učine kako bi ojačale svoju otpornost u očekivanju talasa nestabilnosti?

Jedna od opcija je da optimizuju strukturu priliva kapitala. Drugi je da povećaju fleksibilnost deviznog kursa.

Prvom tipu izazova, kao što moje istraživanje sa Hui Tong pokazuje, izloženije su zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na zaduživanje kod stranih banaka ili na međunarodnim tržištima kapitala jer su podložnije bekstvu kapitala nego zemlje koje zavise uglavnom od stranih direktnih investicija. Stoga, da bi se odbranila od nestabilnosti deviznog kursa ili promene kamatnih stopa SAD, tržišta u razvoju treba da rade na poboljšanju svog poslovnog okruženja za privlačenje direktnih stranih investicija, što bi smanjilo njihovo oslanjanje na kratkoročne infuzije “vrućeg novca” – i, na taj način, smanjilo njihovu ranjivost od naglih preokreta protoka kapitala.

Što se tiče druge opcije, veća fleksibilnost nominalnog deviznog kursa će omogućiti valuti da se brže uskladi sa suštinskim ekonomskim kretanjima. Takvo podešavanje je posebno važno za zemlje sa krutim tržištima rada. Jedna od opasnosti fiksnog deviznog kursa je rizik od precenjene ili potcenjene valute, od kojih nijedan nije dobar za ekonomsku stabilnost. Šansa za bilo koji od ovih scenarija je povećana onda kada snage koje utiču na stabilnost kursa postanu nestabilne.

Dok je oblik i vreme kada će pomenute najavljene politike SAD biti usvojene neizvesno,  jasno je da je upravljanje protokom kapitala i fleksibilnost nominalnog deviznog kursa traže pažljive pripreme. Da parafraziram Bendžamina Frenklina“Ukoliko zemlje u razvoju ne uspeju da se pripreme na vreme, moraće da se pripreme za – propast.”

 

Shang-Jin Vei, Project Syndicate

(Shang-Jin Wei bio je nekada glavni ekonomista Azijske razvojne banke. Profesor je finansija i ekonomije na Kolumbija univerzitetu.

Časovnik: pokretač prosperiteta

Krajem srednjeg veka, i sa širenjem protestantske radne etike, uticaj javnih mehaničkih časovnika na ekonomski rast Zapada postao je ogroman, potvrđuju naučnici.

04

Javni mehanički sat, koji se krajem XIII veka prvi put pojavio u evropskim gradovima bio je jedan od najvažnijih novina u istoriji civilizacije a uticaj ovog otkrića imao je nesagledive posledice, naročito po procvat tehnoloških otkrića koja su služila u opštem interesu i u funkciji javnog dobra. Oni evropski gradovi koji su ga odmah po otkriću i instalirali uživali su veći privredni rast nego oni koji su to učinili kasnije. Međutim, bilo je potrebno da prođe neko vreme kako bi se osetili efekti bazičnih novina ovog tipa jer svaka tehnologija mora biti prihvaćena i na kulturnom a i na društvenom nivou, a potom primeniti na srodne ekonomske aktivnosti.

“Zapamtite da je vreme novac.” Ovo je 1748. godine istakao Bendžamin Frenklin u svom kratkom poslovnom priručniku, rekavši da je vremenski aspekt, zapravo, ključna varijabla za privredu. Ova izjava još više dobija na težini i važnosti u današnjim poslovnim aktivnostima. Precizno merenje vremena je od suštinskog značaja za zakazivanje poslovnih sastanaka tačno u minut i sat, kako bi trgovci u maloprodaji imaju precizirano radno vreme, ili za sinhronizaciju berzanskih aktivnosti na finansijskim tržištima. Merenje vremena omogućava proces monitoringa i koordinaciju proizvodnje, i od ključnog je značaja za poboljšanje efikasnosti rada (Landes 1983, Mokyr 1992). I zaista, poboljšanje koordinacije i smanjenje troškova transakcija su najosnovniji elementi poslovanja, pa je očigledno i da je osnovna potreba za zajedničkim precizno merenim vremenom toliko uobičajena da smo je sasvim smetnuli s uma.

Kratka istorija vremena

Međutim, gledajući na evolutivnu liniju čoveka i čovečanstva, kao i na koncept preciznog merenja vremena, iznenađujuće je koliko je merenje vremena relativno nova pojava. Sve do pred kraj srednjeg veka čovek je morao da se oslanja na položaj sunca ili na vodeni časovnik; oni nisu igrali nikakvu ulogu u osnovnim životnim i poslovnim aktivnostima. Tržnica se otvarala i počinjala da radi s izlaskom sunca, a posao bi se obično završavao u podne, “kada je sunce u zenitu, dok je radni dan trajao onoliko koliko je sunce bilo na horizontu  – a plata po satu nije postojala ni kao ideja.

Različiti stavovi i nastojanja da se tačno izmeri „količina“ vremena otpočeli su krajem srednjeg veka, u vreme kada su mehanički javni časovnici uvođeni u širi opticaj širom tadašnje Evrope. Ovi satovi bi obično bivali postavljani na crkveni toranj ili kulu nekog od javnih gradskih objekata. To su bili mehanički uređaji koji su svoj pogon zasnivali na gravitaciji, težini i padu, a konstruisani tako da se objavljuju na svakih sat vremena. Ovi rani mehanički časovnici nisu imali brojčanik i kazaljke, već su funkcionisali isključivo upareni sa zvukom zvona, koje je objavljivalo tačno vreme. Dan je obično bio podeljen na dve jedinice od po dvanaest sati, dok su, shodno tome, zvona zvonila u skladu s brojem sati. Na ovaj način, satovi su postali javno dostupni i laki za opšte razumevanje, dok je znanje potrebno za uživanje u ovoj tehnologiji bilo vrlo jednostavno: samo je trebalo slušati melodiju i imati sposobnost da  se izračuna broj udaraca.

05

Nove tehnologije i razvoj: mešavina dokaza

Proučavanjem mehaničkih časovnika može se baciti malo više svetla na dinamiku ekonomskog rasta u zapadnom svetu, rasta koji se mogao postići akumulacijom znanja i poboljšanjem starih ili uvođenjem novih tehnologija. Na žalost, odgovor nije tako jasan. S jedne strane, studije sprovedene pre 1990. godine (npr. Rikardo 1821, Leontijev 1983, Semjuelson 1988) potvrđuju postojanje negativnog odnosa između mašine i plata (a na taj način i stanovništva i rasta prihoda). S druge strane, u poslednjih 20 godina – periodu koji se poklapa s uvođenjem značajnih inovacija u informacione tehnologije – novo istraživanje otkrilo je drugačiju sliku o ovoj vezi.

U članku objavljenom 1987. u Njujork tajmsu, Robert Solou (Robert Solow) istakao je paradoks produktivnosti (sada poznat kao Solouov paradoks) koji posebno naznačuje da su Sjedinjene Države tokom 1970. godine usporile svoj rast produktivnosti, što se upravo slaže sa trenutkom kada je u proizvodnji i poslovnom procesu započelo usvajanje računara (“Svuda možete naići na indikatore kojima se može izmeriti dužina trajanja Računarskog doba – izuzev u statistikama o produktivnosti”). Međutim, ima i onih naučnih radnika koji su otkrili prednosti i pozitivne efekte širenja zastupljenosti računara u društvu. Na primer, Bresnahan et al. (2002), koji naglašavaju pozitivnu ulogu hi-tech kapitala i komplementarnost sa veštinama i inovacijama na nivou preduzeća. Konačno, rasprava na ovu temu uspela je da nedavno zapali i Roberta Gordona (2016) sa svojom istorijskom i ekonomskom analizom uticaja pronalazaka na američki ekonomski rast.

Na osnovu poslednjeg dokumenta proizašlog iz jedne studije, saznajemo neke važne činjenice o velikom uticaju širenja ovih prvih javnih mehaničkih časovnika na ekonomski rast i razvoj zapadnih gradova i regiona Evrope na duge staze (Boerner, Severgnini 2015). Ovo fundamentalno pitanje nije novo – o njemu su već diskutovali sociolozi poput Marksa, Sombarta i Vebera – ali nikada nije kvantitativno analizirano i empirijski testirano. Uvođenje satova i preciznog načina merenja vremena je takođe povezano i sa uticajem nove tehnologije opšte namene na društvo. Ova studija je u skladu sa predlogom Pola Dejvida (1990), koji objašnjava Solouov paradoks iz istorijske perspektive.

07

Uticaj javnih mehaničkih časovnika na ekonomski rast

Javni mehanički satovi imali su veliki uticaj na rast u mestima koja su rano prihvatila i nove tehnologije. Značajni su efekti rasta zasnovanog na stopi rasprostranjenosti mehaničkih časovnika, kojim se podržava stav da tehnologija za opštu namenu može imati snažan uticaj na ekonomski rast. Međutim, bilo je potrebno da prođe neko vreme kako bi se osetili efekti bazičnih novina ovog tipa jer svaka tehnologija mora biti prihvaćena i na kulturnom a i na društvenom nivou, a potom primeniti na srodne ekonomske aktivnosti.

Počevši od kraja 13. veka, satovi počinju da se istovremeno šire preko , da bi do 1450. bili prisutni u većini ostalih zapadnih i centralnoevropskih kraljevina, uključujući Belgiju, Holandiju, Francusku, Španiju, Poljsku, današnju Češku i Skandinaviju (slika 1). Širenje je praćeno distribucijom u obliku S-krivulje na grafikonu, koja je tipična za nove tehnologije. Distribucija ponderisana ukupnim brojem stanovnika započela je polako, a zatim počela da se eksponencijalno uvećava, i, konačno opet uspori, dostigavši tačku zasićenja oko 1450. godine, sa relativnom umanjenjem stope usvajanja (slika 2):

 

Izgradnja sata u gradu bila je motivisana željom za prestižom, a ne ekonomskim potrebama – gradovi nisu očekivali da će im satovi doneti bilo kakvu dugoročnu korist, ili šta može da se vidi kao „ex-post“ ili naknadna ekonomski efikasna primena (ekonomska isplativost po postavljanju sata, kraće rečeno, uopšte nije uzimana u obzir). Prema tome, ekonomska upotreba satova predstavljao je spor proces usvajanja. S obzirom da su se primena časovnika za koordinaciju aktivnosti, kao što su termini ugovaranja poslova na tržnicama ili gradski administrativni skupovi, mogli zabeležiti kao redovna pojava već tokom 14. i 15. veka, upotreba satova za praćenje i koordinaciju radnih procesa evoluirala je lagano, naročito tokom 16. veka.

Konačno, usvajanje sata u kulturnim okvirima jedne civilizacije (evropske) ogledalo se u svakodnevnom kulturnom i filozofskom promišljanju vremena od sredine 16. veka, na primer s usponom protestantskog pokreta (posebno sa Džon Kalvin (John Calvin) je širio koncept “oskudice vremena”). Sedamnaesto stoleće iznedrilo je naučnike i filozofe kao što su Robert Bojl (Robert Boyle) i Tomas Hobz (Thomas Hobbes), koji su sat koristili  kao metaforu za funkcionisanje sveta. sat im je poslužio i kao metafora koja je mogla da objasni kako institucije kao što su države treba da funkcionišu.

Gledajući na ovaj spori proces, nije iznenađujuće što je bilo potrebno neko vreme pre nego što su se komplementarne organizacione, proceduralne i kulturne inovacije u ponašanju transformisale tokom privrednog rasta. Na osnovu empirijskih podataka o regresiji rasta pokazuje se da, u poređenju sa drugim gradovima, oni koji su javni sat ranije usvojili – gradovi koji su ga usvojili do 1450. – pokazali značajne razlike u svom privrednom rastu, i to u rasponu od 30 procentnih poena u periodu od 1500-1700. Ovi rezultati ukazuju na to da su javni satovi, kao tehnologija opšte namene, zaista na lokalu prouzrokovali efekte prelivanja na različitim ekonomskim kao i aktivnostima koje podržavaju lokalne ekonomije, vodeći ove gradove ka višim stopama privrednog rasta.

Ovakav pristup doprinosi boljem objašnjavanju privrednog rasta sa mikro perspektive. Kao svojevrsno proširenje i alternativni pristup, analizirane su stope rasta BDP u Evropi tog doba. Ovo je omogućilo procenu komparativnih efekata rasta među zemljama kao i stvaranje makroekonomske perspektive. Ovde, ponovo, nailazimo na značajne efekte privrednog rasta zasnovanog na stopi zastupljenosti mehaničkih časovnika u gradovima koji su imali naveći ekonomski rast.

Za kontrolu potencijalnih unutarnjih (endogenetskih) problema između uzroka (tehnoloških promena) i posledica (ekonomskog rasta), u empirijskom istraživanju je korišćen pristup instrumentalne promenljive (tj varijable). To znači da se u obzir uzima glavno objašnjenje promenljive s različitim instrumentima koreliraju sa primenom časovnika, ali ne koreliraju i s ekonomskim rastom. Istraživanjem se posebno obraćala pažnja, čak, i na različite prirodne pojave poput solarnih pomračenja koje su korišćene kao instrumentalne varijable.

Istoričari su ubedljivo pokazali da je otkriće astrolaba – koji je bio prethodnica (i tehnološka osnova) mehaničkih satova – bilo izazvano pomračenjima sunca. Ovi uvidi kombinovani su sa geografskim podacima američke svemirske agencije NASA o pomračenjima sunca od 800. godine nove ere do kraja 13. veka. Slika 3 prikazuje oblast koju pokrivaju totalna i prstenasta pomračenja sunca u gradovima koja su usvajala mehanički sat u ranoj fazi. Koristeći ovu strategiju, značaj mehaničkih satova je i empirijski potvrđen:

Završne napomene

Na osnovu ovih podataka, dobra vest je ta da nove tehnologije za opšte namene može imati fundamentalni uticaj na ekonomski rast, a politička implikacija je da je zaista važno implementirati nove tehnologije i obezbediti društvima da nauče da ih koriste i njima se prilagode. Ovaj proces, međutim, može potrajati generacijama da bi se došlo do stepena na kojem će biti moguće iskoristiti sve prednosti novih visokotehnoloških uređaja; brzi dobici možda neće biti ostvarivi.

Boerner, L. and B. Severgnini (2015), “Time for Growth”, LSE Economic History Working Paper No. 222/2015. 

Bresnahan, T. F., E. Brynjolfsson, and L. M. Hitt (2002), “Information Technology, Workplace Organization, and the Demand for Skilled Labour: Firm-Level Evidence”, The Quarterly Journal of Economics 117(1): 339-376.

David, P. A. (1990), “The Dynamo and the Computer: An Historical Perspective on the Modern Productivity Paradox”, American Economic Review 80(2): 355-361.

Gordon, R. J. (2016), The Rise and Fall of American Growth: The U.S. Standard of Living since the Civil War, Princeton University Press.

Landes, D. (1983), Revolution in Time, Harvard University Press.

Leontief, W. (1983), “National Perspective: The Definition of Problems and Opportunities”, in The Long-Term Impact of Technology on Employment and Unemployment, National Academy of Engineering.

Mokyr, J. (1992), The Lever of Riches: Technological Creativity and Economic Progress, Oxford University Press.

Ricardo, D. (1821), On the Principles of Political Economy and Taxation, 3rd edition, John Murray.

Samuelson, P. A. (1988), “Mathematical Vindication of Ricardo on Machinery”, Journal of Political Economy 96(2): 274-82.

Lars Boerner, Battista Severgnini (Vox EU)