“A jedan poziv menja sve…”

Ili: Kako je CEO Amazona Džef Bezos bio nesrećan nakon 4,5 minuta čekanja na liniji korisničkog servisa – svoje kompanije.

Pre nekoliko godina, tokom sastanka svojih „egzekutivaca“ , izvršni direktor Amazona Jeff Bezos je u jednom trenutku telefonom pozvao operatere korisničkog servisa svoje firme – Amazona – i bio ostavljen na čekanju četiri i po minuta, prema izvodu iz knjige Breda Stouna, „Prodavnica svega: Džef Bezos i epoha Amazona” (The Everything Store: Jeff Bezos i Age of Amazon, Brad Stone).

Nakon što je Bil Prajs, zamenik direktora Amazonovog globalnog korisničkog servisa  tvrdio da kupci čekaju na vezi manje od jednog minuta, Bezos je rešio da i sam testira svoj korisnički servis – besneći sve više kako su minuti prolazili.

Oko 30 rukovodilaca njegove kompanije gledalo je kako Bezos „stiče korisnička iskustva čekanja na vezi“ dok mu se neko od operatera, nakon 4.5 minuta, konačno nije javio.

A Džef Bezos uzima za ozbiljno svoj korisnički servis.

Ovo je, prema Stounovoj knjizi, lekcija koju je pre nekoliko godina uživo i „unplugged“ dobio Bil Prajs, nekadašnji potpredsednik globalne korisničke službe na sastanku 30 rukovodilaca Amazona.

Kada je Bezos postavio pitanje koliko se dugo čeka na telefonu kada se pozove njegova tele-operaterska služba namenjena kupcima, i to posebno u špicu, tj u vreme praznika i odmora, Prajs je, bez ikakvih dokaza za svoju tvrdnju odgovorio da se „čeka manje od jednog minuta“, tako da je Bezos odlučio da proveri ovu „činjenicu“.

“Stvarno?” upitao je Džef. “Hajde da vidimo.”

Bezos je pozvao Amazonov broj 800 na spikerfon u sobi za sastanke, a svih 30 rukovodilaca je čekalo više od četiri brutalna minuta, slušajući veseli muzički sadržaj sa automata. Bezos se, kako su minuti prolazili, postajao sve uznemireniji, Prajs se nespretno poigravao telefonom, a ostali su se već uzvrpoljili dok se sa druge strane konačno neko nije javio, a Bezos mu rekao: “Samo zovem da proverim”, treskom zalupivši slušalicu.

Prema brojnim izjavama onih koji su ovom sastanku prisustvovali, od kojih su neki ovu zgodu potvrdili Stounu, bilo je potrebno oko četiri i po minuta pre nego što je neko odgovorio, mada je, kako su rekli “to čekanje delovalo beskonačno”.

Priroda samog sastanka trebalo je da Prajsu javno razjasni suštinu (ne)efikasnosti službe koja je u njegovoj nadležnosti: Ovo je svakodnevna pojava tokom sezone praznika, održana isključivo za razmatranje problema na relaciji kompanija-kupac, i nazvana je “salom za ratne operacije” (War room). Ovaj sastanak bio sam početak jednog u nizu sličnih skupova koji su, napokon, priveli kraju Prajsovu karijeru u svojstvu potpredsednika Amazonovog odeljenja korisničkog tele-servisa; njegova je ostavka usledila nakon manje od godinu dana od ovog događaja.

Business Insider

Milijarde@2017: Ko je najviše zaradio?

U 2017. godini, američka berza je zabeležila rekorde, cene nafte nastavile su da lagano i gotovo neosetno rastu, a kinesko tržište nekretnina zabeležilo je stabilan rast – sve ovo doprinelo je da se bogatstvo najbogatijih ljudi na svetu uveća do nesvakidašnjeg nivoa.

Magazin Forbes je pratio neto vrednosti više od 2.000 milijardera u 2017. godini. Deset najvećih dobitnika-milijardera je svom bogatstvu u ovoj godini pridodalo ukupno 204 milijarde dolara, u poređenju sa dobitkom od „skromnih“ 74,7 milijardi dolara u 2016. godini. Ovaj poslovni magazin je merio dobitke između 1. januara i 14. decembra ove godine.

Jeff Bezos, od oktobra i zvanično najbogatija osoba na svetu, predvodi liste dobitnika. Bezos, čija je neto vrednost porasla za 33,8 milijardi dolara zahvaljujući uzletu svojih akcija, jedan je od samo tri Amerikanca među prvih deset najvećih dobitnika. Ostalih sedam dolaze iz celog sveta, uključujući indijskog naftnog, gasnog i telekom-tajkuna Mukeša Ambanija. I sa njim je isti slučaj kao i sa Bezosom: rast cena akcija njegovog konglomerata, Reliance Industries, lansirala je Ambanija među 20 najbogatijih na svetu po prvi put u pet godina.

1. Jeff Bezos

+$33.8mlrd

Neto: $98.6mlrd

Bezosov Amazon ima rekordnu godinu: akcije ove kompanije zabeležile su rast od 60 odsto od 1. januara do decembra. Desilo se i da su porasle čitavih 13 odsto samo za jedan dan, 26. oktobra, kada je gigant elektronske trgovine najavio da je zarada u trećem kvartalu daleko prevazišla očekivanja. To je bio dan kada je Bezos, koji je u roku od samo nekoliko sati postao bogatiji za svežih sedam milijardi dolara, poneo titulu najbogatije osobe na svetu – titula koju još uvek drži.

2. Hui Ka Yan

+$27.4mlrd

Neto: $36.5mlrd

Hui je najbogatiji tajkun na svetu u poslu s nekretninama, a bogatstvo mu se od početka godine gotovo učetvorostručilo. Skok je u potpunosti vezan za porast cena akcija njegove poslovne grupe Evergrande, i to za 400%. Većina ove nagle i velike dobiti usledila je nakon što je kompanija objavila ubedljive finansijske rezultate u julu a koji su se ticali prve polovine fiskalne godine, dok su prihodi povećani za 115%, a neto profit porastao 224%. Ova grupa za trgovinu nekretninama ima komercijalne i stambene objekte u više od 200 gradova širom Kine. Hui, takođe, kontroliše Evergrande Health, koji zajedno sa sa Brigham-om i ženskom bolnicom u Bostonu radi na poboljšanju zdravstvene zaštite u Kini.

3. Bernard Arnault

+$23.6mlrd

Neto: $63.9mlrd

Bernar Arno, jedan od vrhunskih kreatora modnih ukusa, generalni direktor kompanije LVMH i prodavac robe luksuznih brendova već dugo vremena svoje bogatstvo dobija i iz svog udela u kompaniji Christian Dior. U poslovnom sporazumu objavljenom u aprilu, Arno i njegova porodica kupili su i akcije Diora koje dosad nisu posedovali. U međuvremenu, cena akcija porasla je za 52% od početka godine. Arno, takođe, ima veliki udeo u LVMH-u, konglomeratu luksuznih roba koje vodi od 1989. godine, koji je početkom ove godine kupio Christian Dior Couture. Ostali LVMH brendovi uključuju Dom Perignon, Bulgari, Louis Vuitton i Tag Heuer.

4. Mark Zuckerberg

+$23.6mlrd

Neto: $72mlrd

Zakov Fejsbuk je tokom 2017. imao stabilan prinos, a cena njegovih akcija porasla je skoro 60%, trend podstaknut rastom mobilnog oglašavanja. U decembru 2015. godine, Zakerberg i njegova supruga Prisila Čen najavili su da će 99% svojih deonica u Fejsbuku dati u dobrotvorne svrhe. Zakerberg je, takođe, zatražio kreiranje nove klase akcija koje bi mu omogućile da zadrži kontrolu nad procesom izglasavanja u kompanijskom odboru. Nakon javne rasprave, Zakerberg, koji je 2004. bio jedan od osnivača Fejsbuka (u svojoj 19 godini!) on danas drži oko 17% udela u kompaniji, ukinuo je planove ovog septembra. Ovaj 33-godišnji milijarder takođe je najavio da će ubrzati svoje filantropske napore i prodati 35 miliona do 75 miliona akcija Facebooka u narednih 18 meseci, kako bi finansirao razne dobrotvorne akcije.

5. Ma Huateng

+$21.8mlrd

Neto: $44.3mlrd

Kineski tehnološki milijarder Ma Huateng i njegova kompanija Tencent Holdings, gde je Ma predsednik još od 2011. rade na aplikacijama za viralnu komunikaciju i veb optimizaciju od 2011. Tencent, koji stoji iza jednog od najpopularnijih kineskih aplikacija za razmenu poruka, WeChat (više od 960 miliona korisnika), napravio je pre-IPO investiciju u Snapchat, a potom je u novembru kupio 12% udela u matičnoj kompaniji Snap. Iako je vrednost akcija Snapa pala za 35% od martovske Inicijalne javne ponude do danas, Tencentove akcije se takođe guši u suzama radosnicama: ove godine, one su porasla za više od 100%.

6. Mukesh Ambani

+$18mlrd

Neto: $41.1mlrd

Četvrti najbogatiji čovek na svetu u 2010. godini, Ambani je, prvi put nakon pet godina, ponovo uvršten među top 20. Razlog za ovakav poslovni rezultat u velikoj meri treba zahvaliti povećanju cene akcija Ambanijeve kompanije Reliance Industries u visini od 65%, koje su eksplodirale usled naglog rasta margine u poslovanju sa petrohemijom. Ova kompanija se takođe uključila u indijski hiper-konkurentski telekomunikacioni pejzaž sa telekomunikacionom firmom, Jio. Pokrenuta u septembru 2016; njegova 4G usluga je do sada privukla 146 miliona korisnika.

7. Carlos Slim Helu & porodica

+$15.3mlrd

Neto: $65.1mlrd

Najbogatiji čovek Meksika, Carlos Slim Helu je na Forbsovoj listi milijardera zadnji put postao najbogatiji na svetu 2011. godine, a od tada su ga na tronu odmenjivala imena poput Vorena Bafeta, pasioniranog investitor, ili španskog magnata Amansija Ortege. Cena akcija Slimove telekom korporacije América Móvil dostigla je niske vrednosti u novembru 2016. nakon što su imale 13-mesečni konstantni pad, ali je kompanija uspela da odoli. Početkom 2017. godine, meksički pezos se oporavio, a Slimova kompanija objavila je ubedljivo sjajne podatke u prvom kvartalnom izveštaju. América Móvil, još uvek najveći bežični telekom i komercijalni TV provajder u Latinskoj Americi, doživeo je rast cene svojih akcija za čitavih 50% od januara do sredine decembra. Slim poseduje i 17% Njujork tajmsa, čije su akcije imale najbolju godinu od 2013. godine.

8. Yang Huiyan

+$14.8mlrd

Neto: $22.8mlrd

Najbogatija žena Azije, Jang Huijan (Yang Huiyan), doživela je da neto vrednost njenog biznisa ove godine poraste gotovo trostruko, zahvaljujući procvatu tržišta nekretninama u Kini. Jang, koja poseduje 57% kineske firme za nekretnine Country Garden Group, imala je ovogodišnji rast profita od 201%, najveći deo bogatstva duguje svom ocu Keungu (Yeung Kwok Keung). Keung je grupu Country Garden osnovao pre 20 godina koju je 2007. listirao na hongkonškoj berzi. Kompanija je u proteklih 20 godina (od 1997.) potpisala 384 projekata širom sveta i prodala 3 miliona kuća od 1997.

9. Larry Ellison

+$13.3mlrd

Neto: $61mlrd

Leri Elison je svoju softversku firmu Oracle osnovao davne 1977. godina. Ona je, tokom protekle četiri decenije, prerasla u giganta od 202 milijarde dolara, sa rastućom cenom akcija čak i 40 godina kasnije. Od 1. januara do 14. decembra, Oracle je porastao za čitavih 30%. Međutim, nakon što su se tržišta 14. decembra zatvorila, Oracle je objavio da su njegove cloud usluge ubrale manje prihoda nego što su analitičari očekivali. Cena akcija je u petak 15. decembra pala za skoro 4%, „obrisavši“ dve milijarde dolara Elisonovog ovogodišnjeg bogatstva.

10. Francois Pinault & porodica

+$12.5mlrd

Neto: $27.3mlrd

Jenje novembarske večeri u Njujorku, misteriozni kupac platio je rekordnu cenu od 450 miliona dolara za jednu od nekoliko dnas postojećih slika Leonarda da Vinčija; Bila je to slika“Spasilac sveta“ (Salvator Mundi), koja se našla na aukciji kod Fransoa Pinjoa (vlasnika aukcijske kuće Christie’s). Aukcijska kuća je jedna od nekoliko luksuznih brendova u posedu familije Pinjo. Pod okriljem svoje međunarodne grupe Kering, koja posluje s luksuznom robom i brendovima, On i njegova porodica nadgledaju grupu luksuznih robnih marki, uključujući Gucci, Stella McCartney, Alexander McQueen i Saint Laurent. Akcije Keringa su u 2017. godini porasle za 80% i to uglavnom zbog povećanja prodaje proizvoda marke Gucci.

 

Forbes

Komercijalizacija svemira: na udaru “loše privatizacije”

07

Državne regulatore očekuje još dosta posla u sređivanju oblasti svemirske ekonomije i preduzetništva. Postoji opasnost od toga da će troškovi razvoja ključnih svemirskih inovacija pasti na teret društva i poreskih obveznika, a da će profite ubirati privatni preduzetnici. Upravo iz tih razloga, NASA ima veliku ulogu u oblikovanju privatnog sektora izvan naše planete.

08Čini se da sve države produkuju doslovce pravi nered u procesu vođenja ekonomije na planeti Zemlji. Možemo li nešto bolje da učinimo, pa makar u svemiru? Ova “konačna granica” nekada je donedavno bila ekskluzivno igralište vojno-industrijskih kompleksa supersila, dok se Hladni rat odigravao nad našim glavama. Ali, ovaj prostor nad nama vrlo je brzo globalizovan i demokratizovan, otvarajući se i drugim zemljama i kompanijama u privatnom sektoru, a ne samo armijama najvećih svetskih sila.

Prema najnovijim podacima OECD-a, 2013. godini je nekih 40-tak zemalja ukupno potrošilo $64 milijarde na svoje operacije u svemiru, s tim što je već po tradiciji SAD potrošio najviše, dok su iza Sjedinjenih Država bili Kina, Rusija i Indija. Nova generacija “kosmičkih preduzetnika”, uključujući Elona Muska i Jeffa Bezosa, takođe se pojavila na sceni, obećavajući preobražaj ekonomije svemirskih putovanja. Više od 50 satelitskih telekomunikacionih operatora snabdeva svojom opremom i uslugama ovo uzavrelo i naglo rastuće tržište.

09Rupert Pearce, izvršni direktor Inmarsat-a, jednog od najvećih kosmičkih telekom operatera, kaže da se satelitska industrija rapidno transformiše. “Prisustvovali smo neverovatnom iskoraku, brzom tempu usvajanja ključnih inovacija”, kaže on. “Živimo u svetu sveprisutne povezanosti.”

Zahvaljujući aktuelnoj revoluciji u čuvanju i razmeni ogromne količine podataka, potražnja za satelitskom komunikacijom širi se brzo i posvuda. Očekuje se da u narednih pet godina broj povezanih uređaja naraste sa pet milijardi na 20 milijardi, s obzirom da “internet stvari” (ili industrijski internet) postaje naša stvarnost. Bespilotni automobili bi mogli stvoriti ogromnu potražnju uporedo sa neverovatnim napretkom u zastupljenosti i efikasnosti geo-lociranja. “Bočne” industrije odnosno snabdevači koji rade uz velike igrače sve se brže razvijaju kako sateliti postaju sve manji, jeftiniji i sofisticiraniji.

12Jedna od kompanija koje zdušno koriste sve prednosti i mogućnosti usled razvoja kosmičke ekonomije je Planet, američki start-up koji u orbitu postavlja gomile malih satelita s kamerama kako bi svojim klijentima obezbedila skoro konstantan pristup slikama sa Zemlje, pomažući ekolozima da prate krčenje šuma ili menadžerima fondova da prate prinose useva. “Došli smo do one tačke u svetskoj revoluciji senzora kada u realnom vremenu možemo pristupiti slikovnim podacima”, kaže Robbie Schingler, koosnivač Planete.

Izgleda da će svemirska ekonomija završiti na način prilično nalik našoj “ovozemaljskoj” ekonomiji, u kojoj novac javnog sektora “robuje” i u službi je privatnog sektora.

13Ove “nizvodne” aktivnosti, uglavnom su pokretane od strane privatnog sektora, a cvetaju i razvijaju se prilično nezavisno od ostalih tokova. Stvari su, ipak, složenije kada se radi o “uzvodnim” aktivnostima, koje su i dalje uglavnom pod zaštitom nacionalnih i međunarodnih institucija. Ko bi trebalo da reguliše i upravlja ovim vanzemaljskim resursima? Kako ćemo finansirati infrastrukturu kao što je Međunarodna svemirska stanica (ISS), čiji je razvoj koštao oko sto milijardi dolara? Ko ima pravo da profitira i ubira prinose – ili poreze – od asteroidnog rudarstva?

U cilju podsticanja sasvim originalnih i svežih ideja, NASA se obratila ekonomistima, a između ostalih i nobelovcima u toj oblasti, Eriku Maskinu (Eric Maskin) i Marijani Macukato (Mariana Mazzucato) kako bi ispitali isplativost i ekonomski razvoj svemirske industrije u niskoj orbiti oko Zemlje, ili drukčije nazvanog “komercijalni svemir”. Njihovi predlozi objavljeni su ovog jula.

11Kritično pitanje glasi: koji je najbolji način za komunikaciju između javnog i privatnog sektora? Ili, drukčije rečeno, koji je najbolji način na koji bi država mogla da zainteresuje privatnike, kako bi pronašli svoj interes u komercijalizaciji svemira?

Tokom 2011. godine, NASA je osnovala Centar za unapređenje nauke u svemiru (Center for the Advancement of Science in Space, CASIS). Cilj ove institucije je da podstakne javne institucije i komercijalna preduzeća da koriste ISS kao platformu za inovacije. U vezi sa tim, ekonomisti imaju nekoliko dobrih ideja. Sveobuhvatne baze podataka mogu biti koncipirane tako da se u njih što lakše unose rezultati nastali istraživanjem svemira. Pametnije i efikasnije koncipirano osiguranje moglo bi ohrabriti start-up kompanije da žustrije zaigraju na kosmičkom poslovnom igralištu. Biotech kompanije bi mogle biti bolje motivisane da na bolji način iskoriste mikrogravitaciono okruženje pri razvoju svojih proizvoda.

00

Međutim, na osnovu većine podnešenih predloga koje je NASA analizirala, izgleda kao da će se “kosmički biznis” oblikovati prilično nalik onom koji vlada među nama na Zemlji, gde novac javnog sektora ostaje da “robuje” privatnom sektoru. Stoga postoji i razložna zabrinutost da će troškovi za razvoj kosmičke infrastrukture pasti na teret čitavog društva, dok će profiti od komerzijalizacije kosmosa biti privatizovani.

To bi bila i šteta i sramota. Imajući u vidu izvanredan istorijat svojih dostignuća, NASA je jedna institucija javnog sektora kojoj bi trebalo da bude dozvoljeno da “sanja velike snove”, tj. da kuje velike planove. Američka svemirska agencija je institucija kojoj treba davati sredstva za svoje istraživačke napore. Davati novac instituciji kao što je NASA bi bilo u skladu sa duhom istraživačkih pregnuća, kako bi daleko hrabrije eksperimentisala i to sa širim finansijskim okvirom.

Ili, kako je dosad već potvrđeno u svakoj prilici: novac utrošen na agenciju NASA nikada nije uludo bačen.

FT

18 najuticajnijih nepostojećih kompanija svih vremena (1/2)  

Postoje izmaštane, stripovane, ekranizovane ili u knjigama opisane firme koje su, verovali ili ne, imale i te kako stvaran, pozitivan uticaj na način na koji su mnogi preduzetnici počeli da razmišljaju o biznisu.

Tyrell, izmaštana korporacija koju je proslavio film Blade Runner

Tyrell, izmaštana korporacija koju je proslavio film Blade Runner

Najveće svetske korporativne sile u svojim rukama drže ogromnu moćuticaj na naš svakodnevni život. One, takođe, u velikoj meri određuju koji su to proizvodi ili usluge koje kupujemo, ne vrše pritisak na zakonodavce kako bi izboksovale po svoj posao najpovoljnije uslove i poreze, a njihove “greške u koracima” mogu imati trajne posledice po svakog od nas, u zavisnosti od zdravstvene slike i dijagnoze današnje globalne ekonomije (dijagnoze koju gotovo svi mi, izuzev malog broja “posvećenih”, osećamo na svojoj koži).

Ali, da li kompanija uopšte treba da bude stvarna, utemeljena u realnosti kako bi uopšte bila uticajna? Pa, ne baš, moglo bi se reći. Od Acme Corp. do Stark Industries, fiktivne kompanije često potiču iz imaginarnih svetova kako bi dodirnule naš, “stvarni” svet, ili makar samo našu “izmaštanu koncepciju” o tome šta bi stvarni svet trebalo da predstavlja. Ovde je lista magazina Tajm, sačinjena od najznačajnijih kompanija koje, zapravo, ne postoje. Sastavila ju je redakcija, a zasnovana je na iskustvima (i glasovima) zaposlenih u odeljenjima za tehnologiju, biznis i kulturu.

1. Wonka industries01

Samo je mali broj kompanija, pravih ili izmišljenih, bilo u stanju da izazove više radoznalosti i fascinacija od preduzeća koje se zove Wonka Industries koje se pominje u knjizi Roalda Dahla, “Čarli i fabrika čokolade” (Charlie and the Chocolate factory), prvi put adaptiranoj za film još 1971.  Ova fabrika postala toliko legendarna da su se odmah nakon filma na policama radnji pojavili brendirani slatkiši istog naziva. Nestle je 1988. otkupio brend Willy Wonka, i još uvek prodaje ove popularne slatkiše među kojima su najomiljeniji Nerds, Sweetarts, Runts, i Everlasting Gobstoppers. Prodaju se i danas pod istim nazivima.

2. Acme Corp.

02

Ova izmišljena kompanija proizvodi sve – od nakovnja do rendgen-aparata (na mlazni pogon i s ugrađenom skakalicom). Nastala je u okviru Looney Tunes univerzuma i bila je izuzetno uticajna u svetu crtaća, dok je njen vlasnik Marvin Acme takođe i vlasnik kompanije Toontown sa sedištem u predgrađu Los Anđelesa gde, takođe, žive i njegovi izmaštani animirani likovi. ACME je apokrifni anagram, skraćenica od početnih slova “A Company that Makes Everything”, a i zbog toga što je upravo ACME prva firma koja se po abecednom redu pominje u telefonskom imeniku za bilo koju vrstu spiska: Automehaničari, vodoinstalateri, apoteke, i tako dalje. Ovu lekciju iz crtaća je jako dobro zapamtio CEO Amazona, Džef Bezos (Jeff Bezos). Njegova onlajn prodavnica se na svom samom početku zvala Cadabra, ali je promenio ime u Amazon pre nego što je izašao s njom na internet velikim delom i zato što će se pojaviti na vrhu abecedne onlajn pretrage.

3. Stark Industries

03

U vlasništvu i pod upravljačkom palicom Tonija Starka (Tony Stark, takođe poznat kao Iron Man), Stark Industries je među najistaknutijim korporativnim silama u univerzumu strip-junaka kompanije Marvel Komiks (Marvel Comics). Prvobitno nastao kao veliki proizvođač oružja, Stark je svoje napore kasnije usredsredio na projekte globalnog očuvanja planete i čiste energije. Ovo je neke navelo na pomisao da Starka povežu sa Ilonom Maskom (Elon Musk), inovatorom i multimilijarderom iz stvarnog sveta, inovatora koji razvija koncepte električnih automobila, rakete za let do Marsa i efikasnijeg iskorišćavanja solarne energije (Glumac Robert Dauni Junior, koji igra Ajronmena u Marvelovoj strip-franšizi, izjavio je da je svoju rolu obradio po uzoru na Ilona Maska).

4. Ollivander’s Wand Shop

04

Još od 382. godine pre Hrista, Olivanderova radnja čarobnih štapića važila je za jednu od najboljih radnji za čarobnjake i “alat” vezan za čarobnjaštvo i magiju. Ova radnja nastala je u glavi britanske spisateljice Džoan Rouling (J. K. Rowling). Najmoćniji štapići u serijalu knjiga i filmova o čarobnjaku-pripravniku Hariju Poteru serije kupovali su se u ovoj prodavnici iz aleje Dijagon. Prodavnica takođe drži sjajan posao i u stvarnom svetu: Posetioci koji dolaze da obiđu filmske studije kompanije Universal Studios u Orlandu mogu kupiti replike štapića koje su “koristili” njihovi omiljeni junaci.

5. Gekko & Co.

05

Znameniti Gordon Geko je CEO sa Volstrita koji vodi posao odlaganja smeća kako na neprijatelje tako i na svoje saveznike. Geko oličava stereotip gramzivog sociopate smeštenog u 1980. godinu. Kao direktor izmišljene firme sa Volstrita “Gekko & Co.”, Majkl Daglas je zasijao na filmu tako upečatljivo da ne samo što je za tu rolu osvojio  Oskara već je 2008. tražio da se susretne sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija, želeći da im sugeriše kako “njegov lik ne snosi nikakvu odgovornost za globalni finansijski kolaps”. Gekova čuvena izreka u filmu, da je “pohlepa dobra” (greed is good) navodno je inspirisana autentičnom izjavom jednog od brokera sa Volstrita i predstavlja “hvalospev pohlepi”.

6. Wayne Enterprises

Da budemo jasni: Bez ovog preduzeća ne bi bilo ni – Betmena. Dok je tokom dana bio samo “običan građanin”, kao takav je vodio ogroman preduzetnički konglomerat iz plejade likova pod okriljem D.C. Comics, a profit koji je pravila njegova firma Vejn Enterprajzis, kao i razvojno-istraživački programi i inovacije omogućavali su Brusu Vejnu (Bruce Wayne) da, kada dođe noć, započne svoju borbu protiv kriminala. Ova kompanija iz stripa i filma je u suštini dovela do toga da Gotam Siti bude prepoznat kao grad Njujork, pa bi možda bilo fer kada bi ova firma dobijala tantijeme od Velike Jabuke, koju slavi u svojim filmovima i stripovima.

7. Cyberdyne Systems

07

Ako ste ikada u šali na Guglu pretraživali nešto kao “Skynet”, za uticaj na vas zaslužna je izmišljena kompanija Sajberdin Sistemi (Cyberdyn System). Smeštena u serijal filmova o Terminatoru, kompanija je kreirala samosvesnu veštačku inteligenciju – zapravo softver – koji je čitav svet gurnuo u rat između čoveka i mašina. Velika je verovatnoća da omiljena Guglova izreka i poluzvanični moto “Ne budi zao” (Don’t be Evil)  korelira sa  surovim, neumoljivim ali pravednim Terminatorom.

8. Cheers

U stvarnom svetu, ljudi imaju tendenciju da na posao u baru i kod ugostitelja gledaju kao na odskočnu dasku za veće i bolje stvari. A već je diskutabilno da li je, šta i koliko televizijski bar Cheers uradio ne samo za glumce koji su u ovoj televizijskoj seriji glumili (Kelsey Grammer, Woody Harrelson i Ted Danson), da nabrojimo samo neke od izvanrednih glumaca), već i za druge emisije koje su došle posle serije Cheers (Uticaj ove serije odrazio se u televizijskom spinofu (spin-off) Frejzer (Frasier), sitkomu koji je doživeo  jedanaest sezona, emitujući se od 1994. Do 2004.!). Ovaj uživo snimljen serijal ustoličio je četvrtak uveče kao termin kada se obavezno gleda televizija i zapleti iz ovog bostonskog bara, gradeći tako obrazac za jednog  Sajnfelda (Seinfeld), seriju Prijatelji, a potom i Meksorlijev bar iz serije How I Met Your Mother. U stvarnom svetu, bar Cheers je uveliko doprineo definisanju identiteta Bostona s kraja 80-ih. Kao rezultat toga, bostonski pab “Bik i zeba” (The Bull and Finch pub), bar po kojem je uspostavljen bar Cheers iz istoimene serije, od tada je prisvojio ovo poznatije, “televizijsko” ime, i jedna je od najpopularnijih destinacija u gradu. Ovo ima smisla: Svako želi da ode na mesto čije ime svi znaju.

9. Genco Pure Olive Oil Company

09

Lažna kompanija koju je u knjizi Marija Puza a potom i na filmu 1920. osnovao don Vito Korleone, kultni lik iz filma Kum, nazvanoj po mafijaškom savetniku tj. “konsiljeru” Genku Abandandu (Genco Abbandando) sa sedištem u ulici Mott u “Maloj Italiji”, prerasla je i zaista u najvećeg uvoznika maslinovog ulja u Sjedinjenim Državama. Izmišljena firma, koja je Itali-Amerikance uvodila u organizacionu strukturu mafije, sa naglaskom na porodičnu odanost, lojalnost i praktikujući italijanski običaj “raccomandazioni” (politička korist u zamenu za uslugu koju mafija čini svojim lobiranim političarima), i pribegavanje “vanpravnim” uslugama sicilijanskih imigranta onda kada su više političke instance nedostune ili korumpirane. Takođe, dešava se da je ono izmaštano rezultat stvarnih događaja koji su pokrenuli maštu: Izmišljeni rat između mafijaških porodica za dominaciju njujorškim tržištem maslinovog ulja nije samo izmišljotina Marija Puza u knjizi Kum. On je inspiraciju za ovaj sukob zasnovao na realnom događaju – bio je to Rat Kastelamareze (Castellammarese) za prevlast u  podzemlju koji je buktao tokom 1930. Uticajnost nepostojeće firme Genco potiče od otkrivanja i promovisanja “profitabilnih alternativa” protestantskoj radnoj etici.