“Dok nas blokčejn ne rastavi…”

“Budućnost leži u dizajnu i prodaji računara za koje ljudi uopšte ne shvataju da su računari.”

Prošla godina je bila u znaku pomame za kriptovalutama. Blokčejn je lanac u kojem ste tek jedna karika u lancu transakcija. Ne postoji zakutak na Zemlji u kojem neko u 2018. nije zaželeo da “majnuje”. U nastavku će biti reči o veoma inovativnim startup firmama koje su se u Aziji već etablirale kao one koje “vuku napred”. Odlično objašnjenje Blokčejna možete pronaći kod Istoka, čiji je post svojevremeno objavljen i na ovom mestu.

Radi lakšeg razumevanja “šta-to-pobogu-petljaju-sa-nepostojećim-novcem”, ponovićemo tek nekoliko stvari iz dotičnog teksta.

Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti. Radi se o “digitalnom lancu” svih transakcija. Svaka ova transakcija je jedan blok. Tako, sve ove transakcije zajedno čine blockchain.

Blockchain je, prosto, lančani spisak svih transakcija koje su se ikada desile u okviru jedne valute (bilo koje kriptovalute).

Svaka kriptovaluta ima svoj blockchain. Bitcoin, na primer, ima svoj. To je zapravo jedan veliki fajl u kojem je sve ovo zapisano. Na dan pisanja ovog teksta, Bitcoin blockchain je imao 162 GB, i u njemu su zapisane sve transakcije između ljudi ikada.

Ako imate “drugara sa posla koji je kupio neke bitkoine”, taj trenutak kada ih je on kupio stoji zauvek zabeležen u ovom fajlu – blockchainu.

Ono što je revolucionarno je to što niko više nikada ne može da obriše ili izmeni nijednu od ovih transakcija. Ovo je osnovni razlog zašto je blockchain postao goruća tema – jer u njega mogu da se zabeleže svi lični podaci o imovini. U budućnosti će u ovakom jednom lancu biti zapisano ko je vlasnik koje kuće, stana, automobila, osiguranja, i tako dalje.

Ovaj “lanac” je (za sada) “beskonačno pouzdan”j jer nijedan haker ne može da prepravi stanje transakcija u računarima svih učesnika.

Tajna je u ovim “karikama lanca” (chain), koje služe upravo tome da ne dozvoljavaju da se podaci ikada više izmene kada se jednom upišu. To ima veze sa onim “majnovanjem”.

Drugi razlog zašto transakcije ne mogu da se promene leži u odgovoru na pitanje: “Gde zapravo stoji ovaj blockchain fajl? Na kom kompjuteru, na kom disku, ko je vlasnik toga?”. Upravo je tu osnovni princip blockchain tehnologije – u decentralizaciji.

Svako od nas verovatno ima “onog drugara koji je kupio kompjutere da majnuje bitkoine”. Sada ćete konačno razumeti o čemu se tu radi. Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije.

Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”. U tom trenutku, to je nevalidirana transakcija, i još uvek nije upisana u registar.

Kompjuteri svih “rudara” na svetu su sada dobili informaciju o nameri da se izvrši ova transakcija. Oni prvo provere da li imate dovoljno sredstava, tako što kompjuter prođe kroz kompletan blockchain lanac, vidi sve transakcije koje je Voja (tj. možda vi) ikada imao, i izračuna da li ima toliko raspoloživog novca.

U ovom svetu ne postoji moje “stanje na računu”, nego se uvek računa iznova, na osnovu svih transakcija koje sam ikada imao. Ovo je super, jer čini blockchain dodatno bezbednim. Da bi neko na silu izmenio moje “raspoloživo stanje” morao bi da izmeni praktično sve transakcije iz prošlosti, što je apsolutno nemoguće, videćete kasnije i zašto.

Dakle, majneri su proverili, Imate sredstava na raspolaganju, i to je prvi korak, za koji ne treba nikakav specijalan kompjuter. Ono što sledi nakon toga je problem.

Tog momenta kreće takmičenje: koji “rudar” će prvi da uspe da ugradi ovu transakciju u blockchain i da je doda kao sledeći blok u lancu. Šta to zapravo znači?

Da bi se nova transakcija upisala, i dodala nova karika u lancu potrebno je pronaći jedan broj. To je broj koji “pasuje” u kariku lanca.

Stara i nova transakcija sada zajedno formiraju jednu strukturu, kriptografski kod, i tom kodu fali još samo jedan delić da bi bio validan. Taj delić je jedan broj (zove se “nonce”, ako nekog zanima). Tek kada se nađe taj broj, nova transakcija može da se odobri i “sklopi” u lanac.

Ne postoji način da se ovaj broj izračuna. Jedini način da se nađe ovaj broj jeste da kompjuter redom nagađa, generiše slučajne brojeve i da proba da li “pasuju”.

Potrebno je probati mnogo brojeva pre nego što se nađe pravi. Kad kažemo mnogo, kako vam zvuči 700,000,000,000,000 pokušaja? Dakle, jedini način da se ovaj broj nađe je da istovremeno na ovome rade hiljade kompjutera širom sveta – dok neko ne pogodi.

U proseku je potrebno oko deset minuta. Toliko se danas čeka na vašu bitcoin transakciju, samo zbog ovoga.

Prvi majner na svetu koji pogodi ovaj broj momentalno šalje svim drugim majnerima poruku: “Našao sam broj, on glasi tako i tako”. Tog trenutka, svi ostali majneri prestaju traganje, jer mogu pomoću tog broja da dodaju novu transakciju u svoju kopiju blockchaina. Na ovaj način, registar je uvek sinhronizovan i isti kod svih.

Prvi majner na svetu koji uspe da validira transakciju biva nagrađen – u kripto novcu. Dobija bitcoine. Ovo je dakle nešto kao lutrija. Zato ljudi kupuju skupe kompjutere – povećavaju sebi šansu da prvi na svetu validiraju transakciju, i zarade tako više novca. Što više kompjutera imate, veća je šansa, a samim tim i zarada.

Naravno, ovi moćni kompjuteri troše ogromnu količinu struje, pa majner na tu svoju zaradu mora da plati solidan račun za struju. Trenutno, svi majneri bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.

Odakle dobija pare majner kao nagradu? Ko to plaća?

Majner dobija novac iz dva izvora.

Prvo, plaća pošiljalac. Na 150 evra koje Voja šalje Živoradu, Voja će da plati još dolar-dva (u bitcoinima) kao nagradu za majnera koji je prvi pogodio broj, i time omogućio da se transkacija uopšte desi. Znači, to vam je nešto slično kao provizija za slanje novca u banci, samo što ovde nema banke, već tu vašu proviziju dobija srećni dobitnik, neko od majnera.

Drugi deo nagrade za majnera je određena suma bitkoina koja se automatski generiše ni iz čega, onog momenta kada majner otkrije broj. To je nagrada za pomoć u transakciji.

Sam sistem bitcoina je od prvog dana projektovan tako da se novi bitcoini stvaraju isključivo na ovaj način – majnovanjem. Svi bitcoini u opticaju su zapravo nastali ovako.

A sada i koja reč o azijskim startup šampionima u pružanju blokčejn usluga.

10 Blockchain kompanija u Aziji na koje treba obratiti pažnju

Područje Azije je 2018. bilo jedno od vodećih po pitanju rasta blockchain aktivnosti ali i radnih mesta, upotrebe kripto-valute, inovacija i opšte otvorenosti. Uprkos nekim početnim „bagovima“ zbog toga što je Kina zabranila ICO-ove, ova zemlja i dalje proizvodi skoro 70% „rudarskih“ aktivnosti „kriptokopa“.

Za korisnike i preduzetnike, azijski ekosistem je opšte uzev prijateljski. Na primer, u Singapuru se Bitcoin oporezuje kao dobro, a ne kao valuta, uspostavljajući paušalni porez od 7% za trgovine ili kupovine pomoću Bitcoina. U Japanu je aplikacioni gigant za poruke LINE upravo dobio dozvolu za kriptovalutnu razmenu od japanskog finansijskog regulatora. U Koreji su se upravo pojavile vesti da će najveća „zabavnjačka“ (neki kažu i “entertejnerska”) kompanija u zemlji lansirati sopstveni token.

Pored kompanija sa zvučnim imenima koje istražuju kripto-rešenja, postoje stotine inovativnih startapa i osnivača koji žele da radikalno unaprede svoju industriju blok-tehnologijom. Na ovoj listi se nalazi deset inovativnih blokčejn startapova sa sedištem u Aziji na koje vredi obratiti pažnju, uključujući razmenu novca, fintech startapove i još mnogo toga.

1. Level01

Ovaj startap je prvi svetski broker za razmenu finansijskih derivata u saradnji sa Thomson Reuters-om. Koristeći blokčejn tehnologiju, ova platforma eliminiše posrednike, istovremeno pružajući decentralizovano iskustvo trgovanja. Korisnici mogu trgovati finansijskim derivatima i opcijama u forexu, kripto-valutama, robama, kroz berze i indeksno, a sve sa platforme Level01 i njene mobilne aplikacije.

Level01 to radi koristeći Tehnologiju distribuiranog knjigovodstva (Distributed Ledger Technology, DLT) za transparentno i automatizovano trgovanje na blokčejnu, uz svoju jedinstvenu AI analitiku „Fairsense“ koja dinamički omogućava fer formiranje cena s ostalim stranama u trgovini, zasnovanih na Tomson-Rojtersovim trenutnim i retrospektivnim podacima sa tržišta. Podaci kompanije Thomson Reuters. Platforma i aplikacija trenutno prolaze strogo beta-testiranje od strane 50 iskusnih blokčejn-trgovaca.

2. Galaxy Pool

Galaxy Pool, takođe poznat kao GPO, potpuno je novi stil izdavanja imovine na blockchainu koji koristi inteligentne ugovore za početno izdavanje digitalne imovine. Generalno, GPO sredstva mogu se najbolje opisati kao „rudarske mašine“ koje se koriste za istraživanje različitih vrsta digitalne „aktive“ tj. imovine koje mogu izdejstvovati dodatnu vrednost GPO-a otkupom i destrukcijom profitnog pula.

Sa ovim potpuno novim stilom izdavanja imovine na blokčejnu, investitorima se mogu pružiti „ljudskije“ mogućnosti ulaganja sa pravom na povlačenje bez ikakve naknade – svi učesnici u blokčejn procesu imaju istu „knjigovodstvenu beležnicu“ pa je samim tim onemogućeno bilo kakvo „pilićarenje“, nameštanje ili korupcija.

3. Biki

Sa sedištem u Singapuru, Biki.com je globalna berza kripto-valuta koja je rangirana kao Top 20 na CoinMarketCap. BiKi nudi platformu za trgovinu digitalnom aktivom više od 150 kripto-valuta i 220 trgovinskih parova (forex). Od službenog otvaranja u avgustu 2018. godine do danas, BiKi.com je prepoznat kao jedno od globalno najbrže rastućih „mesta“ za razmenu kripto-valuta, s akumuliranih 1,5 miliona registrovanih korisnika, 130 000 svakodnevno aktivnih korisnika, preko 2000 partnera u blokčejn-zajednici i 200 hiljada onih koji su u roku od godinu dana postali članovi ove zajednice (trendi je reći da je to „ekosistem“).

Konkurentne prednosti koje odlikuju ovu platformu uključuju pomaganje u projektima kroz primenu marketinga, uticaja svog rada („influenserka“ sfera), osvešćenost brenda tj poboljšanje percepcije sopstvenog poslovanja među potencijalnim klijentima, i rasta zajednice na kineskim tržištima i u inostranstvu. Globalnim pristupom, Biki takođe pomaže kineskim kompanijama da postanu globalne, a međunarodne kompanije da prodru na kinesko tržište.

4. Whitebit

Sa globalnim timom od preko 100 ljudi, Whitebit je profesionalna digitalna platforma za trgovanje aktivom koja se sprovodi putem većih evropskih azijskih servisa u većini glavnih azijskih tržišta. Kriptovalutna razmena obuhvata 95% „virtuelnih“ sredstava u „hladnim novčanicima“ (virtuelnoj valuti koja trenutno nije aktivirana to jest nije u opticaju ali je u nečijem posedu) i nudi intuitivni korisnički interfejs za riltajm naručivanje, grafikone i tehničku analizu, te mogućnostima automatizacije. Glavna prednost Whitebita u odnosu na rivale je brzina obrade: svake sekunde se obavi i do 10.000 trgovinskih transakcija uz milion TCP veza.

Whitebit je takođe najavio izlazak programa S.M.A.R.T. Box, koji korisnicima kripto-platformi omogućava bavljenje „budžetiranjem“ i dodeljivanjem sredstava na osnovu jedinstvenih planova sa različitim periodom trajanja i kamatnim stopama. Sledi i pokretanje trgovanja (planiranog za četvrto tromesečje 2020. godine), baš kao i mobilne aplikacije za iOS i Android, i eventualno dobijanje američke licence.

5. Opu Labs

Opu Labs stvara poslovni model budućnosti za (ove godine možda najlukrativniji) self-care biznis. Trenutno postoji preko 1,2 milijarde onlajn korisnika self-care usluga, čije digitalne usluge iznose oko tri milijarde dolara. Opu Labs olakšava proces donošenja odluka, nudeći besplatne savete kroz svoj AI servis, „nagrađujući“ korisnike za njihove podatke o kupovini korišćenjem blockchain tehnologije, uz upotrebu robusne tehnologije za povezivanje brendova i potrošača.

Pod vođstvom generalnog direktora Marka Bukmana (Marca Bookman), Opu Labs je ušao u top 25 rešenja iz oblasti zdravstva; proizvođač je CIO Applications, firma koja je osvojila start-up „GrandSlam“ u Singapuru. Do danas je na platformi zarađeno dva miliona dolara, a kompanija će uskoro objaviti svoje dugo očekivane aplikacije.

6. Coinsbit.io

Zahvaljujući svojoj velikoj ekspertizi, iskustvu i dobrom osećaju za tržišta, Nikolaj Udijanski je stvorio visokokvalitetnu „kripto-menjačnicu“ pod nazivom Coinsbit.io. Sada, kao vodeći na azijskom tržištu kriptovaluta, Coinsbit je na azijskom „Blockchain Life 2019“ proglašen za najbolji u oblasti razmene-trgovine kriptovalutama u 2018. (inače, Blockchain Life je najveći i najznačajniji susret/forum u oblasti kriptovalutne industrije)

Coinsbit planira da se još više „izdvoji“ od konkurencije kroz niz inovativnih funkcija. Među planovima je i P2P usluga pozajmice u oblasti mikro-finansiranja, koja će korisnicima omogućiti da na ovoj platformi novac daju u zajam ili ga pozajmljuju. Coinsbit će osigurati privatnost za sve korisnike i od zajmoprimca neće tražiti da pokaže svoju kreditnu istoriju. Dodatna planirana karakteristika je „investicioni depozit“ kojim će se nagrađivati korisnici koji deponuju kripto valutu plaćanjem kamata na razne kovanice odnosno „cyber-valutu“ (interesantno investiciono sredstvo kojim je moguće dnevno zarađivati od 0,1 do 10% od depozita u kripto-valutama bez ikakvih napora od strane korisnika, osim što „na stanju“ treba da imaju određeni „virtuelni novac“ u svom „kripto-novčaniku“ .

7. GST Coin

GST je sveobuhvatna platforma za digitalne aplikacije koja objedinjuje šifrovanu valutu plaćanja, blockchain i AI tehnologiju. Ova firma pruža svim svojim korisnicima najdragocenije usluge opsluživanja „inteligentne digitalne imovine“ kao i stvaranju novog GST digitalnog javnog lanca u raznolikoj i već usko specijalizovanoj tržišnoj strukturi. GST projekat je posvećen korišćenju najnaprednije tehnologije za stvaranje najsavršenijeg korisničkog iskustva i uvek je bio na čelu tržišta uslugama pružanja bezbednosti decentralizovanim šering-arhitekturama (kraće rečeno: pružanjem sigurnosnih protokola za zaštitu učesnika koji se nalaze u nekom kriptovalutnom lancu).

GST je proistekao iz korporacije MHC Asset Management Corporation, visokotehnološkog preduzeća koje se bavi istraživanjem, razvojem kao i inoviranjem blokčejn tehnologije. Njihov izvršni tim uključuje generalnu direktorku Žang Kun, uz preduzetnike i vodeće stručnjake u oblasti visokih tehnologija poreklom iz Kine.

8. Columbu

Columbu (CAT) je aktivan od 2017. godine. To je globalni blokčejn projekat sa otvorenim kodom zasnovan na usavršavanju u okviru date zajednice (open-source). Pod Dejvidom Suom, šefom tehnološkog odeljenja ove firme, profilisan je glavni cilj CAT-a: izgradnja razvojne DAPP platforme visokih performansi (kojom se decentralizuje razvoj aplikacija kroz open-source model), podstičući svoj eko-sistem kao autonomni sistem zasnovan na softveru i hardveru kombinovanim kroz računarsku platformu GCloud Everest. Ovo je prvi javni svetski blokčejn (kroz klaud distribuciju), koji koristi CUDA i blockchain tehnologiju.

Projekat će omogućiti globalno distribuiranu i potpuno besplatnu mrežu finansijske saradnje među inteligentnim ekonomijama. To bi trebalo da se ostvari kroz mehanizam podsticaja zajednice i autonomnog sistema koji će se graditi u realnom vremenu. Projekat ima ambiciozan plan za ostvarenje, i uključivaće rastuću globalnu zajednicu programera, uz druge projekte unutar njihovog ekosistema.

9. KBC

Registrovan u Singapuru, KBC je moćan „token“ globalne finansijske infrastrukture i poseduje spektar proizvoda fokusiranih na – zlato. Ovi proizvodi uključuju inovativni, pametni blokčejn-telefon „Voice“ pod nazivom IMpulse K1, svojevrsni mobilni procesor trgovine kriptovalutama „K-Merchant“, kao i platformu za razmenu i trgovanje kripto-valutama. Ovi proizvodi i subjekti zajedno se kombinuju kako bi obrazovali „Gold Imperium“, finansijski ekosistem kompanije.

Kompanija je privukla veliko interesovanje korisnika koji su lično iskusili praktičnost i korisnost posedovanja i zlata i kripto-valuta, kao i izuzetnu jednostavnost korišćenja; moguće je svakodnevno ga upotrebljavati putem tokena kakav je KBC. Kako se oba tržišta budu dalje širila, u budućnosti treba obratiti pažnju na KBC.

10. TEXCENT

TEXCENT je singapurski blockchain i fintech startup usmeren na potpuno integrisana rešenja za promet novca (doznake), isplate i mikro-finansiranje. Koristeći se blockchain tehnologijom u svojim proizvodima i uslugama, ova kompanija želi da Aziji i svetu pruži besprekorna i komforna rešenja za digitalne finansijske usluge. TEXCENT se trenutno fokusira na Filipine, Vijetnam i Tajland jer će u narednih pet godina ta tržišta eksponencijalno rasti.

Njihovi trenutni proizvodi uključuju PAYCENT, aplikaciju i hibridni novčanik, rešenje za slanje doznaka (novčanih pošiljki) bez ikakve naknade. TEXCENT je od singapurske uprave platnog prometa (MAS) već dobio licencu za svoju fintech aplikaciju, i u toku je dobijanje sličnih dozvola za Maleziju i Hong Kong, koja će se realizovati tokom narednih meseci. Kompanija je takođe član Singapurske Fintech asocijacije.

Joresa Blount, Forbes

Fintech industrija: Bezbednost kao prioritet

Oct9

Kako fintech fenomen utiče na banke? Kako teče proces digitalizacije? PC Magazin je odgovore na ova pitanja potražio od Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (Bankar.rs, PC Magazin)

P: Kakva je budućnost banaka u tehnološkom smislu?

Veliki broj banaka je spreman i uveliko hvata korak s digitalnim trendovima, ali digital je pojam koji podrazumeva mnogo više od samog značenja reči. Oni koji budu shvatili da digitalizacija primenjena u tragovima i sporadično nije dovoljna i da je, zapravo, reč o neodvojivom delu biznis strategije, već su na dobrom putu. Uticaj fintech fenomena na banke višestruk je i višeslojan.

Od digitalizacije poslovnih procesa i servisa u bankama, preko ogromnih promena na tržištu koje se potpuno transformiše prema potrebama klijenata, do socijalno‑ekonomskog momenta, kada novčane i druge transakcije obavlja deo stanovništva koji do tada možda nikada nije ni kročio u banku (mlađa populacija, na primer, kojoj je mobilni telefon prvi i često jedini računar). Što se budućnosti tiče, bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili na vreme i u dovoljnoj meri. Budite UBER, a ne KODAK.

P: Da li se u Srbiji naziru globalne promene bankarstva u odnosu na Četvrtu tehnološku revoluciju? Gde je, što se tiče digitalizacije, naš bankarski sistem u odnosu na Evropu i svet?

Srbija jeste deo globalne ekonomije i samim tim je moramo posmatrati kroz prizmu tehnološke revolucije koja se trenutno dešava. Nisam sklon mišljenju da smo daleko od svetskih trendova, ali nam svakako predstoji period u kojem ćemo morati da se ubrzano prilagođavamo. Vrlo je važno da država i regulator prepoznaju mehanizme kojima ćemo brže i efikasnije uspevati da regulativni okvir približimo potrebama biznisa i tehnologije. Mislim da je Sandbox pravac u kojem treba ići.

“Bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili. Budite UBER, a ne KODAK”

P: Da li je Blokchain zapravo Bitcoin, ili nešto više?

Iako se često poistovećuje s Bitcoin kriptovalutom, zbog kojeg je nastala, ova platforma danas predstavlja pojam širih razmera. Zbog svojih specifičnih osobina koje se pre svega ogledaju u decentralizaciji podataka i njihovoj sigurnosti, u budućnosti bismo se mogli oslanjati na pouzdan sistem, a ne na treća lica ili organizacije kojima poveravamo integritet određenog sadržaja. Ovu tehnologiju su neke države, poput Malte, prepoznale i uveliko rade na njenoj primeni. Pored finansijskog sektora, tu je tržište nekretnina, registri privrednih subjekata, vođenje matičnih knjiga, medicinskih kartona, informacije o poreklu imovine…

IfsecGlobal

P: Kakva je sajberotpornost finansijskih institucija u Srbiji?

Posmatrajući svetsku sajberscenu i incidente u tom domenu, jasno je da su izazovi s kojima se banke susreću izuzetno ozbiljni i da je finansijska industrija uvek u vrhu meta napada, s obzirom na posao kojim se bavi i vrednostima koje čuva. Otpornost finansijskih organizacija u Republici Srbiji na visokom je nivou uzimajući u obzir sredstva i napore koje banke ulažu u ovu oblast. U ovim naporima, bankama je od ogromne pomoći i veliki broj revizija kojima su izložene i kojima se konstantno proveravaju bezbednosni mehanizmi i spremnost organizacija da reaguju na bezbednosne incidente. Zakonska regulativa koja se odnosi na finansijske institucije poprilično je uređena u ovoj oblasti kroz odluke NBS, Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Saradnja s relevantnim državnim organima, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Narodna banka Srbije i Nacionalni CERT, kao i međusobna saradnja i razmena informacija, preduslov su za brzu reakciju na incidentne situacije, uspostavljanje bezbednog okruženja i preventivno delovanje na različite rizike iz domena informacione bezbednosti. Udruženje je veoma aktivno na poslovima iz ove oblasti kroz rad Odbora za bezbednost, u kojem se nalaze predstavnici banaka zaduženi za poslove informacione bezbednosti.

“Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane”

Jedan od vidova organizovanja i podizanja spremnosti bankarske industrije jeste i kontinuirana edukacija koju Udruženje banaka Srbije zajedno s bankama sprovodi. Primer je i redovno godišnje savetovanje Bankinfo, ove godine na Kopaoniku, od 9. do 11. oktobra, na kome se, između ostalog, raspravlja i o informacionoj i sajber bezbednosti u finansijskim organizacijama.

P: Koji je nivo svesti bankarskih klijenata po pitanju informacione bezbednosti?

Bankarski korisnici nalaze se u veoma izazovnom položaju zajedno sa svim učesnicima u sajberprostoru zbog brzine kojom se stvari menjaju i zbog raznovrsnosti rizika kojima su izloženi. Informisanost o bezbednosnim pitanjima nikada nije dovoljna, pa Udruženje banaka, zajedno s predstavnicima banaka iz Odbora za bezbednost, organizuje različite aktivnosti na promociji informacione bezbednosti bankarskih klijenata, ali i svih građana koji koriste digitalne tehnologije u svakodnevnom radu.

Udruženje banaka preko svog sajta informiše sve bankarske klijente o aktuelnim pretnjama i daje savete za unapređenje bezbednosti bankarskih klijenata dok banke to takođe redovno čine svojim kanalima ka klijentima. Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste i uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane.

Intel

P: Da li je bankarski sektor spreman za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?

Imajući u vidu kratak rok za primenu Zakona, dato vreme banke su maksimalno iskoristile za što bolju adaptaciju i usaglašavanje sa Zakonom. Olakšavajuća okolnost je svakako činjenica da su banke bile usklađene sa starim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da su aktivno pratile dešavanja u vezi s donošenjem i kasnije primenom evropske Direktive za zaštitu podataka o ličnosti (GDPR).

Banke su napravile značajne promene u proceduralnom i tehničkom smislu u procesu usklađivanja sa zahtevima novog zakona. Tradicionalno prepoznate kao kuće od poverenja i institucije kojima građani poveravaju svoje vrednosti, banke su u kontekstu podataka klijenata uvek u fokusu i visoko na listi prioriteta, zbog čega je i novi zakon našao svoje prirodno mesto u bankarskim sistemima. Prateći kratke rokove i podzakonsku regulativu u vezi sa Zakonom, banke su započele transformaciju svojih sistema i ona će se vremenom prilagođavati i usaglašavati sa zakonskom regulativom koja će pratiti primenu ovog zakona u budućnosti. I u ovom segmentu Udruženje je svesno važnosti pravilne informisanosti i banaka i građana. Projekat GDPR akademije, koji pripremamo u saradnji sa stručnjacima iz Srbije i EU, u završnoj je fazi i očekuje se da uskoro počne s programima edukacije usmerene ka različitim ciljnim grupama.

“Danas smo glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Udruženje je tu da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative”

P: Na koje se sve načine Udruženje banaka Srbije uključuje u proces digitalizacije bankarskog sektora?

Udruženje je uvek bilo u prvim redovima kada je u pitanju osavremenjavanje poslovanja u bankarskoj industriji. Kao što smo to nekada radili formiranjem Kreditnog biroa, sistema za Kliring čekove ili Direktnih zaduženja (Platimatik), kao i video‑identifikacije klijenata u saradnji s Narodnom bankom Srbije, tako smo danas glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Smatram da je Udruženje u idealnoj poziciji da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative. Hakatoni i Sandbox samo su neki od vidova aktivnosti koje organizujemo i podržavamo u cilju promovisanja zanimljivih tehnoloških i poslovnih rešenja.

Razgovor vodila: Branislava Milunov, PC Magazin
8. oktobar 2019. PC Press

Kina: i dalje “najveća globalna fabrika”

Oct8

Usled aktuelne američko-kineske trgovinske “bitke carinskim nametima”, neki proizvođači žele da napuste Kinu i zamene je za Vijetnam. Ipak, uprkos svojim nastojanjima, smatraju da je to za sada neizvodljivo, donosi Wall Street Journal.

SCMP

Globalne kompanije užurbano traže alternativna uporišta, samo da bi naknadno shvatile kako se čak i tako obećavajuće zemlje poput Vijetnama ne uklapaju u ideju zamene Kine za neku drugu azijsku destinaciju.

Usled zategnutih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, koji su eskalirali u prilično neprijatan trgovinski okršaj, trebalo bi da dođe trenutak da nastupi – Vijetnam. Ipak, umesto toga, postaje sve je jasnije da će proći godine – ako ikada i dođe taj trenutak – pre no što ova zemlja jugoistočne Azije postane potpuno operativna da odmeni jedan deo kineskih biznisa. To važi i za druge „pretendente“ u funkciji proizvodnih destinacija u „prvom komšiluku“, koje bi spremno odmenile Kinu u ulozi „najveće svetske fabrike“.

Specijalizovani lanci snabdevanja zbog kojih je Kina postala proizvodna snaga za pametne telefone ili, recimo – aluminijumske merdevine, usisivače i trpezarijske stolove – nigde se nisu tako razvili kao u Vijetnamu. Fabrike sa bezbednosnim sertifikatima usmerenim na SAD i kapitalno intenzivne mašine nije tako lako pronaći.

A Vijetnam, čiji broj stanovnika nije ni desetina kineskog već ima problema sa radnom snagom, dok svetski proizvođači žure da svoju prodaju postave u toj zemlji, ne bi li tako izbegli američke „ratne“ tarife.

“Početak (savremene) kineske proizvodnje ima 15-godišnji istorijat – šta god poželite, neko će vam to napraviti”, rekao je Ving Šu, operativni direktor Omnidex grupe, koja se u sklopu pensilvanijske korporacije Meklenehen bavi proizvodnjom velikih industrijskih pumpi.

Omnideks je nešto od svoje proizvodnje pomerio u Vijetnam, ali se ispostavilo da su, za više od 80 delova za jednu pumpu koja se koristi u rudarstvu, vijetnamske fabrike uspele da otpočnu rad na samo 20 komponenti, jer se kalupi moraju stvoriti ispočetka, od nule.

„Ne možete tek tako da izmestite posao u Vijetnam i očekujete da ćete tamo pronaći ono što tražite“, rekla je.

Poslovni lideri kažu da se pripremaju za dugu borbu začetu između dve najveće svetske ekonomije. Malo je kompanija koje odista planiraju da uopšte napuste Kinu, premda one koje su snažno grupisale proizvodnju u zemlji hitno žele da je diverzifikuju (tj. da jedan deo ipak izmeste iz Kine u neku obližnju zemlju).

Neke kompanije premeštaju delove svojih proizvodnih linija u zemlje jugoistočne Azije ili negde drugde, a nastavljaju da proizvode u Kini za kinesko i tržište van Sjedinjenih Država, strategiju koju nazivaju „Kina + 1“. Drugi igrači sa ugovorenim ogromnim narudžbinama nadaju se da će nagnati svoje kineske dobavljače da izmeste svoje poslovne operacije iz Kine u Vijetnam.

Kao rezultat toga, tvrde rukovodioci kompanije, počinje da se oblikuje jedan novi globalni proizvodni pejzaž. Proizvodnja koja napušta Kinu postaje sve prisutnija među zemljama u razvoju, dok mali deo nje kreće ka SAD „na krilima“ automatizacije. Sveže prekomponovan redosled lanca snabdevanja verovatno će unekoliko umanjiti „Kinesku izvoznu pitu“, mada će taj udeo još uvek biti značajan.

Stvaranje novih industrijskih klastera neće se dogoditi preko noći. Vijetnam nudi jeftinu radnu snagu, ali njegovih 100 miliona stanovnika je malo u poređenju sa 1,3 milijarde žitelja Kine, a njegovi putevi i luke već su „zapušeni“ trenutnim brodskim saobraćajem. Indija ima radnu snagu ali joj nedostaju viši nivoi određenih veština, dok je regulativa za inostrane proizvođače relativno restriktivna.

„Pitanje koje svi postavljaju je: „Pa, kuda da odemo? “Rekao je Gijang Le, strateški analitičar konsultantske firme Control Risks sa sedištem u Singapuru. “Odgovor nije očigledan.”

GoPro Inc, proizvođač kamera sa sedištem u Kaliforniji premešta većinu svoje američke proizvodnje u Gvadalaharu u Meksiku, zadržavajući svoje poslovanje u Kini za druga tržišta. Universal Electronics Inc., sa sedištem u Arizoni koja se bavi proizvodnjom kućnih „pametnih tehnologija“, ima novog partnera na Filipinima a takođe proširuje poslovanje na Monterej (onaj u Meksiku, a ne Kaliforniji).

Techtronic Industries Co. Ltd. iz Hong Konga, firma koja proizvodi Huver usisivače, postaviće svoje novo postrojenje u Vijetnam, uz dodavanje kapaciteta svojim operacijama u Misisipiju. Ova kompanija je saopštila da će jedan deo proizvodnje zadržati u Kini još najmanje deceniju.

Kineski model tokom poslednjih 20 godina uspevao je iz razloga što su dobavljači bili bliski jedni drugima, čineći proizvodnju bržom, jeftinijom i efikasnijom. Sada, kako operacije postaju sve fragmentarnije tj. usitnjenije, izbija pretnja od povećanja troškova proizvodnje, produžavanja rokova isporuke i izloženosti kompanija višestrukim poreskim režimima, uz pitanje o radnim uslovima za zaposlene.

Kompanije počinju da se fokusiraju na zamršena pravila koja regulišu koliko proizvoda treba da se proizvede u nekoj zemlji, recimo u Vijetnamu, da bi se taj artikl smatrao „proizvedenim u Vijetnamu“, rekao je Villi Ših (Willy C. Shih), ekonomista specijalizovan za proizvodnu oblast sa Harvardske poslovne škole. “Era benignog trgovinskog okruženja je okončana”, rekao je Ših.

WSJ

Ovaj je potres bio ona prilika koju je Vijetnam čekao. Intenzivna proizvodnja patika i džempera je ovde premeštena pre nekoliko godina, kao odgovor na skok kineskih zarada. Južnokorejski gigant Samsung Electronics Co. je uložio milijarde dolara u svoje vijetnamske pogone. Hanoj je željan daljeg širenja elektronske i inženjerske industrije koja je visoko u lancu vrednosti (to jest, sa visokom profitnom marginom).

Industrijski parkovi su preplavljeni onima koji su u potrazi za „zgodnom“ proizvodnom lokacijom. BW Industrial Development, uz podršku američke privatne kompanije Warburg Pincus je prošle godine započeo izgradnju „fabrika za iznajmljivanje“ – rezervacije za ove proizvodne prostore urađene su do decembra. Šef marketinga Majkl Čen rekao je da neki od trenutnih „stanara“ to jest zakupaca žure, i to veoma: od trenutka posete lokaciji pa do potpisivanja ugovora prođe tek nedelju dana.

Vijetnamska firma Hanel PT, koja proizvodi elektroniku za protivpožarne alarme i senzore kretanja, kaže da pregovara o svom dosad najvećem postignutom sporazumu, u vrednosti koja iznosi polovinu njegovih trenutnih ugovora. Ovaj 20-godišnji proizvođač računa na to da će velike japanske kompanije postati njegovi klijenti, rekao je direktor Tran Thu Trang, ali su američke firme tek nedavno stupile u kontakt s njim.

WSJ

Seditex Co., sa sedištem u Ho Ši Minu, koji povezuje strane firme sa lokalnim fabrikama, počeo je da prima 20 zahteva nedeljno nakon što su cene povećane prošlog septembra, u odnosu na 20 mesečno. Strane kompanije su želele da više saznaju o izradi različitih proizvoda, uključujući ruksake, klješta, Bluetooth zvučnike, navlake za čamce, točkiće za kofere i plakare za odeću.

Osnivač Frank Vossen rekao je da se kompanije koje su navikle da posluju u Kini teško prilagođavaju na Vijetnam. „U Vijetnamu nema gotovih rešenja, i to je trenutno stanje stvari“, rekao je on.

Radnike je već teško naći. Lokalni vijetnamski izvoznik cevi i creva preplavljen je narudžbinama za proizvode koji podležu američkim tarifama, ali uspeo je da zaposli tek trideset od 100 radnika koji su mu potrebni. Japanski proizvođač nameštaja marke Muji rekao je da od januara ima kašnjenje u proizvodnji – usled nestašice radne snage.

Jotaro Kanamori, menadžer za planiranje tokijske firme Generation Pass Co. Ltd., rekao je da ta firma sada iznajmljuje fabriku umesto da se oslanja na rad pod ugovorom. On se trudi da svojim vijetnamskim dobavljačima objasni zašto donja strana ploče od stola mora biti isto tako dobro napravljena kao i gornja.

WSJ

Proizvodni pomak prema Vijetnamu traje već duže vremena. Sredinom devedesetih godina prošlog veka počela je prodaja obuće iz vijetnamskih fabrika kao što je Nike Inc. Kako su minimalne zarade u Kini rasle, sve se više narudžbina za odeću, igračke i obuću premeštalo na jeftinije destinacije – one u Bangladešu, Mjanmaru i Vijetnamu.

Japanska multinacionalna kompanija Canon Inc je 2012. počela da pravi štampače u severnom Vijetnamu. Ali, lanci snabdevanja za proizvode poput štampača i foto-aparata su ogromni, i stoga je teško nanovo ih stvoriti ni iz čega. Od Kanonove mreže koju je činilo 175 dobavljača u Vijetnamu, samo njih 20 su lokalne kompanije, rekao je viši menadžer Dao Thi Thu Huyen. Uglavnom proizvode plastične komponente i ambalažu.

Skoro sve elektronske komponente dolaze iz Japana, Kine i Tajvana, rekla je ona.

Tempo kojim su kompanije selile svoje proizvodne linije iz Kine u Vijetnam počeo je da dobija na ubrzanju prošle godine, pošto su rukovodioci koji su odmeravali potencijal zemlje odlučili da se povuku.

Kristofer Deveroz (Christopher Devereux) je početkom 2000-tih osnovao kompaniju nazvanu ChinaSavvy, koja je preuzimala narudžbine zapadnih firmi za složene metalne proizvode, radeći i sa fabrikama u Kini kako bi ih pripremili za ono što se nekada zvalo „tipovanjem na kineske (niske) cene“. Krajem 2018. godine, nakon što su Sjedinjene Države uvele tarife, njegovi klijenti su počeli da postavljaju pitanja: Koliko brzo možete da se iselite iz Kine (u Vijetnam)?

WSJ

Deveroz je pregledao desetine fabrika u Vijetnamu – ponekad bi posetio i šest pogona u jednom danu – a onda je preoblikovao tj rebrendirao svoju kompaniju „Omnidex“ kako bi istakao svoj globalni profil.

Premeštanje proizvodnje svojih rudarskih pumpi iz Kine u Vijetnam iziskuje od pensilvanijske korporacije McLanahan još neke poteze. Pumpe se sastoje od preko osamdeset delova, koji se moraju precizno izliti kako ne bi došlo do curenja usled loših livova. Deveroz je prvi testirao vode praveći sitne delove u fabrikama u blizini Ho Ši Mina. Čak ni to nije bilo lako, rekao je menadžer ove kompanije u Vijetnamu, Truong Khac Long.

DuPont-ova boja u prahu za plastifikaciju metala bila je krupan zalogaj. U Vijetnamu nije postojalo toliko kvalifikovanih radionica koje bi se mogle angažovati, a one koje proizvode za domaće tržište nisu uvek imale stručnjake za kontrolu kvaliteta. Stoga su inženjeri iz Kine morali da neprekidno putuju do Vijetnama i natrag: u Vijetnamu su morali da kontrolišu dobavljače, koji su pravili uzorke iznova i iznova – ne bi li postigli identičan kvalitet i osobine.

Rukovodioci su odlučili da se proizvodnja većih delova ne može pomerati. Stoga bi se ova pumpa proizvodila u dve zemlje, pa bi proizvođač bio u nemogućnosti da u potpunosti izbegne tarife.

Do proleća 2019. godine, Peter Zhao, koji je bio zadužen za proizvodnju artikala za kompaniju ECM Industries sa sedištem u Viskonsinu, je još i gajio nekakvu nadu – sve do ovog proleća – ali sada ne gaji ikakve iluzije da će se trgovinski rat završiti u skorije vreme. Zato se okrenuo Guglu, kako bi potražio agente u jugoistočnoj Aziji, a onda i kontaktirao posrednika iz Vijetnama, angažovanog za kompaniju Seditex.

WSJ

Zhao ih je uputio na vijetnamsku fabriku s iskustvom u izradi multimetara, koji mere napon, a koji se trenutno proizvode u Kini. Agenti Seditexa su pregledali njihove nabavne mreže, ali nisu uspeli da izaberu jednu koja bi im odgovarala. Najbolje se tu snašla firma pod nazivom Viettronics, specijalizovana za proizvodnju televizora i drugih kućnih uređaja.

U njihovoj kancelariji, ekspert za istraživanje i razvoj u Viettronicsu demontirao je multimetar za uzorke koje je Peter Zhao poslao. Njegov zaključak je bio sledeći: Kompanija bi mogla pronaći lokalne dobavljače za plastična kućišta i kablove instrumenata, mogla bi i da sastavlja multimetre u svojoj fabrici – međutim, neke od ključnih komponenti, poput integrisanog kola, trebalo bi i dalje uvoziti (iz Kine).

Za njega je to bio problem. Bio je naviknut da u Kini kupuje/nabavlja gotovo sve, otkad se proizvodnja multimetara pre desetak godina preselila tamo sa Tajvana. Vremenom su kineske fabrike kreirale sopstveni model, podešenu i prilagođenu verziju, koja se oslanjala na kapacitete njihovih dobro razvijenih mreža za snabdevanje.

Zhao se nije bavio rešavanjem dizajnerskih pitanja ili pronalaženjem komponenti, već se fokusirao isključivo na gotov proizvod i konačnu cenu. Intenzivno je komunicirao s glavnim dobavljačem mada ne i sa dobavljačima na nižim nivoima, održavajući nekako ovu ne previše izglednu operaciju.

Wikipedia

Po njegovim rečima, da bi proizvodnju preselio u Vijetnam, moraće da od nule razvije prekogranični lanac snabdevanja, da identifikuje fabrike u Kini za one komponente koje Vijetnamci ne mogu da prave, uz pregovore i usaglašavanja o standardima kvaliteta, kompatibilnosti i cenama. “Nisam imao ni snage a ni budžeta za takvu varijantu”, rekao je on.

On, međutim, i dalje razmišlja o pronalaženju partnera kako bi se ključne kineske komponente mogle upakovati u finalni proizvod – u plastične poklopce izrađene u Vijetnamu, uz sklapanje multimetara u vijetnamskoj fabrici. Uprkos najlepšim željama, on izražava brigu da će, ukoliko nešto pođe po zlu, njegovi kineski i vijetnamski dobavljači početi da se međusobno optužuju.

Kina je, osim toga, izuzimajući svoje raspoložive stručne resurse, gotovo 30 puta veća od Vijetnama (9.6 milliona km², dok se Vijetnam prostire na 331, 210km²). Stoga je više nego lako uočiti ko ima prednost u logistici, transportu i širenju sigurne mreže dobavljača.

“Ovo je posao skopčan s rizicima”, rekao je Zhao. “Možda neće sasvim profunkcionisati, a i troškovi bi mogli biti previsoki.”

Wall Street Journal

UN: Svetska ekonomska situacija i izgledi

Oct2

Sledi septembarski pregled Svetske ekonomske situacije i izgleda:

∗ Dugotrajne trgovinske tenzije doprinose cikličnom usporavanju globalne ekonomije

∗ Globalni ugovori o proizvodnji automobila – usred viših tarifa i političke nesigurnosti

∗ Dalje usporavanje makroekonomskih politika kao spoljnih uslova za globalni rast

∗ Globalni izazov: Trgovinski sukob kao pretnja globalnom rastu

Trgovinske tenzije između Kine i Sjedinjenih Država ponovo su eskalirale u avgustu, nakon najave Sjedinjenih Država da će uvesti carine na dodatnih 300 milijardi dolara kineskog uvoza. Kina je, u znak odmazde, uvela dodatne tarife na 75 milijardi dolara uvoza iz Sjedinjenih Država. Ovakav razvoj događaja pokrenuo je oštra kretanja na globalnim tržištima akcija, pad globalnih cena nafte i veći odliv kapitala iz ekonomija u razvoju. Kako trgovinski sporovi prete da postanu još rašireniji, izgledi za globalni rast sve su sumorniji (PDF).

Slika 1

Dugotrajno razdoblje velikih trgovinskih tenzija pogoršava svetsku ekonomiju i doprinosi kontinuiranom cikličnom usporavanju globalne ekonomske aktivnosti. U kombinaciji sa usporavanjem industrijske proizvodnje, rast svetske trgovine je tokom prošle godine naglo usporen. U većini razvijenih zemalja regiona i zemalja u razvoju, rast trgovine ne samo da je oslabio u odnosu na 2018. godinu već je opao i ispod prosečne stope rasta prisutne u periodu između 2012. i 2017.

Uporedo sa nedavnim promenama monetarne politike glavnih centralnih banaka, uporna nesigurnost u vezi sa trgovinskim akcijama podstakla je pojačanu averziju investitora prema riziku, kao i nestabilnost finansijskih tržišta. U mnogim zemljama postoje znakovi da je pogoršanje poslovnog poverenja počelo da smanjuje rast investicija.

S obzirom na neizvestan tok aktuelnih trgovinskih pregovora, sve je veći rizik da će se trgovinske tenzije u budućnosti dodatno intenzivirati. Ukoliko Sjedinjene Države prošire svoje restriktivne trgovinske mere, na primer, nametanjem opštih tarifa na uvoz automobila, pogođene zemlje će verovatno odgovoriti uzvratnim merama. Takva spirala daljeg nametanja tarifa i odmazde proširila bi se preko uključenih strana, utičući na ekonomije u razvoju na direktan i indirektan način.

Veće tarife i nedostatak dobre volje mogli bi značajno umanjiti rast domaće potražnje u glavnim ekonomijama, a to su Kina, Sjedinjene Države i Evropa. To će direktno uticati na ekonomije sa velikom izloženošću krajnje potražnje na tim velikim tržištima. Slika 2 (dole desno) pokazuje da je Kina glavni izvor finalne potražnje za mnogim izvoznicima iz istočne Azije danas, uključujući Maleziju, Republiku Koreju i Tajland. Za ove ekonomije je to odraz značajne promene u trgovinskoj strukturi u odnosu na situaciju od pre deset godina, kada je veći deo izvoza namirivan potražnjom u Sjedinjenim Državama i Evropi. Suprotno tome, zemlje poput Kostarike i Meksika i dalje su daleko ranjivije na usporavanje rasta u Sjedinjenim Državama, dok su Ruska Federacija i Turska osetljivije na promene u evropskoj tražnji. Pored toga, sporiji rast u Kini i Sjedinjenim Državama takođe bi uticao na globalnu potražnju robe, što bi se negativno odrazilo na zemlje zavisne od robe, uključujući Afriku i Latinsku Ameriku.

Pojačanje trgovinskih tenzija takođe će indirektno uticati na treće zemlje kroz poremećaje u globalnim lancima vrednosti (GVC). Zemlje koje su duboko integrisane u GVC bile bi najviše pod uticajem smanjenja potražnje za intermedijarnim ulaganjima, jer se nametanjem tarifa ne nanosi šteta samo zemljama umešanim u spor već i dobavljačima duž proizvodnih lanaca. Primetno je da trgovinski sporovi pojačavaju ciklične negativne trendove u elektronskom i automobilskom sektoru, koji poseduju široke proizvodne mreže. U prvoj polovini 2019. godine je realizacija naplata na tržištu svetskih poluprovodnika opala za gotovo 15%, u poređenju s istim periodom prošle godine. U međuvremenu, globalna prodaja automobila je u prvih sedam meseci ove godine doživela pad.

Pored toga, intenziviranje trgovinskog sukoba podstaklo bi veću neizvesnost u globalnom okruženju, što bi dovelo do povećane verovatnoće da kompanije odlažu ili otkažu investicione planove. Zajedno sa usporavanjem globalne potražnje i problemima specifičnim za svaku zemlju pojedinačno, nedavni podaci otkrivaju da je rast investicija naglo usporio u mnogim ekonomijama u razvoju, uključujući Meksiko, Republiku Koreju, Južnu Afriku i Singapur.

Slika 2

Međutim, nekoliko zemalja u razvoju će, kratkoročno, imati koristi od skretanja trgovinskih tokova, jer kompanije žele da dopru do inputa (tj. ulaza – ulaganja, troškove, investicije) iz zemalja na koje tarife direktno ne utiču. Takođe, postoje indikacije da proizvođači žele da svoju proizvodnju presele iz Kine u druge zemlje, posebno one u istočnoazijskom regionu. Ipak, verovatno će se rekonfigurisanje postojećih GVC-a odvijati vrlo postepeno, s obzirom na složenost proizvodnih procesa i neizvesnost u pogledu buduće političke klime. Kompanije bi, takođe, trebalo da procene niz drugih faktora prilikom izbora nove lokacije proizvodnje, kao što su kvalitet infrastrukture, kvalitet veština koje poseduje radna snaga i domaću regulativu.

Štaviše, dok trgovinski sporovi između Kine i Sjedinjenih Država mogu stvoriti mogućnosti za nekoliko zemalja, ukupni efekti po globalnu ekonomiju su – negativni. Ne samo što bi trenutne nerešene trgovinske tenzije produžile krhkost globalne trgovine i potražnje, već rizikuju i da pokrenu širenje protekcionističkih mera u drugim zemljama, „iskakanjem iz koloseka“ globalne ekonomske aktivnosti. Ono što je posebno važno, produženi trgovinski sukob mogao bi naneti dugotrajnu štetu perspektivama globalnog razvoja. Usporavanje ulaganja rezultiralo bi slabijim otvaranjem novih radnih mesta uz ograničavanje rasta produktivnosti.

U mnogim zemljama u razvoju, poremećaji u globalnom GVC lancu vrednosti (roba i usluga) bi takođe mogli značajno da naruše rast, s obzirom na važnu ulogu koju trgovina vezana za GVC igra u povećanju dohotka po glavi stanovnika i produktivnosti. Gubitak prihoda može uticati na deo novca iz budžeta namenjenog socijalnoj politici, dok bi za domaćinstva povećanje cena robe – kao rezultat nametanja tarifa – značilo snižavanje kupovne moći i imovnog stanja potrošača, posebno ako se domaća ili uvozna roba ne mogu lako zameniti.

Usred sužavanja prostora za makroekonomske politike, eskalacija trgovinskog protekcionizma u svetskoj ekonomiji predstavlja glavni rizik po globalni rast i realizaciju „Agende 2030“. Konstitutivni samit o Ciljevima održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG Summit), održan 24-24 septembra, predstavljao je dragocenu priliku za svetske lidere da se uključe u produktivan dijalog i razgovaraju o strategijama za suočavanje sa trenutnim globalnim ekonomskim izazovima, uključujući jačanje multilateralnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima.

Razvijene ekonomije

Severna Amerika i Evropa: Novi ugovori u auto-industriji usred usporavanja globalne trgovine

Nakon smanjenja za 3,4 posto u 2018. godini, proizvodnja automobila u Sjedinjenim Državama smanjila se za dodatnih dva odsto u prvih sedam meseci 2019. Što se tiče Evropske unije, proizvodnja motornih vozila opala je za preko 10 odsto u prvoj polovini 2019. Ovaj slab učinak automobilskog sektora predstavlja deo širokog globalnog trenda. U 2018. godini je svetska proizvodnja putničkih automobila opala za 0,9 odsto, što je označilo prvu globalnu kontrakciju u ovom sektoru nakon globalne finansijske krize u periodu 2008-09. Dostupni podaci ukazuju na još oštrije smanjenje obima industrijske proizvodnje (kontrakciju) tokom 2019. godine. Automobilska industrija jedan je od najvećih svetskih ekonomskih sektora, najintenzivnijih po uključenosti radne snage i kapitala. Treba napomenuti i da njegova dinamika ima važan uticaj na globalni rast, zaposlenost i ukupni razvoj.

Slaba globalna proizvodnja se u velikoj meri pripisuje padu potražnje u Kini, gde je prodaja automobila u periodu januar-juli 2019. bila za 11,4 procenata niža u odnosu na prošlu godinu. Registracija putničkih automobila takođe je značajno opala u Australiji, Kanadi, Indiji, Sjedinjenim Državama i Evropi. Nemačka je najveći svetski izvoznik automobila, a Evropa je posebno osetljiva na pad svetske potražnje za automobilima.

Globalne trgovinske tenzije značajno su poremetile proizvodnju u automobilskom sektoru, kako direktnim uticajem viših tarifa tako i indirektnim uticajem usled političke nestabilnosti. Kao što je ranije istaknuto, automobilski sektor je duboko ugrađen u globalne i regionalne lance vrednosti, sa složenim i geografski raštrkanim proizvodnim mrežama, te je zbog toga vrlo osetljiv na poremećaje u trgovini. Uvođenje carina na čelik u Sjedinjenim Državama u martu 2018. godine oštro su osetile industrijske auto-mreže povezane sa Severnom Amerikom; dok je produženi period neizvesnosti tokom pregovora oko sporazuma između SAD i Kanade i Meksika takođe poremetio mreže automobilske proizvodnje u Severnoj Americi.

Kina i Sjedinjene Države su u aprilu 2018. povisile tarife na bilateralni uvoz brojnih vrsta vozila i delova za njih, iako je Kina kasnije ukinula određene tarife kao odgovor na poremećaje u tom sektoru. Vlada Sjedinjenih Država je do novembra 2019. godine odgodila odluku o primeni svojih prethodno „zaprećenih“ 25-toprocentnih tarifa na sav uvoz automobila i automobilskih delova, prolongirajući tim potezom dalju političku krhkost situacije, s kojom se suočava automobilski sektor.

Pored trgovinskih tarifa, globalni automobilski sektor prolazi kroz tranziciju koja se odnosi na ekološke standarde. Na primer, pooštreni standardi za emisije gasova u Evropi doveli su do privremenog prekida proizvodnih mreža, dok su finansijski podsticaji za proizvodnju „ekološki prijateljskih“ vozila (New Energy Vehicles, NEV) u Kini uticali na potražnju tradicionalnih vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem. U isto vreme, šeme za deljenje automobila kao i deljenja vožnje postaju sve popularnije, što automatski smanjuje potražnju za automobilima u sopstvenom vlasništvu. Može se očekivati da će ovi pritisci – kako sa strane tržišta i trendova, tako i onih čiji je uzrok u američko-kineskim trgovinskim nesuglasicama – i dalje uticati na nove, ekološkim zahtevima diktirane obrasce potražnje za automobilima.

Razvijene zemlje Azije: pad japanskog izvoza tokom prve polovine 2019. godine

Tokom prve polovine 2019. godine, obim izvoza Japana opao je za 5,6% u odnosu na isti period prošle godine. Obim uvoza je takođe opao, ali u manjem obimu, za jedan procenat. S obzirom na brzi pad izvoza, trgovinski bilans Japana ostaje u deficitu. Nedavni pad izvoza odražava izvestan pomak u trgovinskim obrascima. Izvoz u druge azijske zemlje, uključujući Kinu i Republiku Koreju je doživeo proizvodno sažimanje uz oštro smanjenje izvoza čelika, poluprovodničkih komponenti i opreme za proizvodnju poluprovodnika. Tome nasuprot, izvoz automobila i opreme za proizvodnju poluprovodnika u Sjedinjene Države se povećao. Iako se ukupan japanski uvoz energenata i metala smanjio, uvoz tih proizvoda iz Sjedinjenih Država naglo se povećao.

Ekonomije u tranziciji

CIS: Kina kao važno izvozno odredište za region

Ekonomski i politički sporazumi koje su zaključile države u Zajednici nezavisnih država (CIS) doveli su do određene fragmentacije regionalnih trgovinskih obrazaca. S jedne strane, Evroazijska ekonomska unija (EAEU) između Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana i Ruske Federacije, osnovana 2015, registrovala je stalni rast svoje unutrašnje trgovine u periodu 2017–2018. Sa druge strane, Gruzija (koja nije članica ZND), Republika Moldavija i Ukrajina su 2014. godine potpisale sporazume o pridruživanju sa EU, koji sadrže čvrste i sveobuhvatne sporazume o slobodnoj trgovini. Istovremeno, EU je postala glavna izvozna destinacija za te zemlje, apsorbujući 65,7% ukupnog izvoza Republike Moldavije u 2017. godini i 42,7% ukrajinskog izvoza u 2018. EAEU je takođe zaključio i druge sporazume, uključujući sporazum o slobodnoj trgovini sa Vijetnamom; tu je i Gruzija, koja je postigla sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, a koji je stupio na snagu 2018. Međusobna trgovinska ograničenja između Ruske Federacije i većine zemalja OECD, usvojena nakon izbijanja krize na Krimu, kao i trgovinska ograničenja između Ruske Federacije i Ukrajine, ograničavaju potencijal za rast trgovine u regionu.

Direktni uticaj tekućih trgovinskih sporova po azijski region verovatno će biti ograničenog dometa, s obzirom na relativno nizak stepen učešća u svetskim proizvodnim lancima. Međutim, niže cene energenata i usporavanje globalne potražnje, posebno iz Kine, mogu značajno uticati na izvoznike energije u tom području sveta. Za Kazahstan i Rusku Federaciju, Kina je važno izvozno tržište. Sve do nedavne odluke ruskog Gazproma o kupovini prirodnog gasa iz centralne Azije, Kina je bila i jedini uvoznik prirodnog gasa iz Turkmenistana. U julu je Ruska Federacija postigla sporazum s Kinom o značajnom povećanju izvoza soje i pšenice kako bi nadoknadila smanjeni kineski uvoz iz Sjedinjenih Država, a planira se i povećanje izvoza svinjskog mesa u Kinu.

Ekonomije u razvoju

Afrika: Velika ranjivost na trgovinske tenzije usred produbljivanja međuregionalne trgovine

Trgovinske tenzije Sjedinjenih Država i Kine doprinele su usporavanju potražnje među ključnim trgovinskim partnerima Afrike, uključujući Kinu i zemlje evrozone. To je dovelo do snižavanja cena robe i slabije potražnje za izvoznim artiklima iz Afrike, kao i nekih turbulencija na valutnim tržištima. U prvoj avgustovskoj nedelji, usled oštre eskalacije trgovinskog sukoba i povećane averzije investitora na dodatne rizike investitora, valute u nastajanju na tržištu su znatno omekšale. Konkretno, rand, južnoafrička valuta je u poslednjih sedam nedelja skliznuo na najniži nivo u odnosu na dolar.

Afričke zemlje mogle bi biti ozbiljno pogođene daljom eskalacijom trgovinskog sukoba između Kine i Sjedinjenih Država. Kina je, u stvari, najveći pojedinačni trgovinski partner Afrike, dok su Sjedinjene Države na petom mestu. Analiza MMF-a pokazuje da intenzivirane trgovinske tenzije i povećana nestabilnost trgovinske politike u Sjedinjenim Državama, sporiji rast u Kini, niže cene roba i pooštreni finansijski uslovi mogu potencijalno smanjiti rast u podsaharskoj Africi za dva procentna poena ove godina, kao i za 1.5 procentnih poena naredne godine. Najviše bi stradali izvoznici sirovina, zemlje koje imaju značajne veze sa Kinom i globalnim tržištima, kao i zemlje sa velikim potrebama za refinansiranjem svojih kredita.

Međutim, u pozadini ovog daljeg podizanja trgovinskih barijera, afrički kontinent interno spaja najveću zonu slobodne trgovine na svetu. U julu su čelnici Benina i Nigerije potpisali sporazum o slobodnoj trgovini unutar afričkog kontinentalnog područja, zaključenog na sastanku Afričke unije u Njameju, prestonici Nigera. Sporazum je sada potpisalo 54 od 55 država članica Afričke unije.

Istočna Azija: Usporavanje rasta iziskuje političke mere popuštanja

Dugotrajni trgovinski sukob između Kine i Sjedinjenih Država vidljivo utiče na rast izvoza Istočne Azije. U drugom kvartalu 2019. godine, izvoz se smanjio u većini ekonomija tog regiona, a najveći pad su doživeli Indonezija, Republika Koreja i Singapur. Vodeći pokazatelji kao što su nove izvozne narudžbine i poslovna klima su i dalje pogoršani, ukazujući na stalnu slabost spoljnog sektora u narednim mesecima. Daljnja eskalacija trgovinskih tenzija predstavlja značajan, neželjeni rizik po privredni rast istočne Azije, posebno imajući u vidu njen potencijal da ozbiljno poremeti globalne i regionalne proizvodne mreže. Dok kontinuirano širenje carinskih tarifa i dalje podstiče globalnu nestabilnost u politici, perspektive ulaganja u region su takođe – zamrle.

S obzirom na izazovno spoljno okruženje, kreatori politika (u Aziji) sve više preduzimaju mere za podršku kratkoročnom rastu. U poslednjih nekoliko meseci je nekoliko centralnih banaka u regionu snizilo svoje kamatne stope, uključujući Indoneziju, Filipine, Republiku Koreju i Tajland. Kina je, takođe, nedavno uvela neke reforme u svoju politiku kamatnih stopa, čiji je cilj poboljšanje efikasnosti monetarne politike i smanjenje troškova finansiranja realne ekonomije (kraće rečeno: smanjili su kredite). Nekoliko zemalja je takođe najavilo da planira da usvoji ekspanzivniju fiskalnu politiku. Tajland je u avgustu predstavio paket fiskalne stimulacije „težak“ 10 milijardi dolara (2% BDP-a), koji uključuju mere za podršku poljoprivrednicima i jačanje turističkog sektora.

Južna Azija: preklapanje trgovinskih i političkih tenzija

Globalni trgovinski sporovi preklapaju se sa političkim tenzijama i nerešenim sporovima u Južnoj Aziji. Iran je i dalje u ekonomskoj i valutnoj krizi, usled globalnih političkih pritisaka koji su ozbiljno uticali na njen izvoz nafte. Procene za jul sugerišu da bi izvoz nafte mogao pasti čak na 100.000 barela dnevno, u odnosu na skoro 2,5 miliona barela dnevno koliko je izvezao u aprilu 2018. godine – neposredno pre nego što su se Sjedinjene Države povukle iz nuklearnog sporazuma.

Povećane tenzije između dve najveće ekonomije u regionu, Indije i Pakistana, dovele su do obustave bilateralne trgovine. I dok je bilateralna trgovina između dve zemlje relativno mala (jedan do dva procenta ukupnog izvoza), tekstilna industrija u Pakistanu oslanja se na uvoz hemijskih i pamučnih proizvoda iz Indije. Taj je repro-materijal teško nadomestiti u kratkom roku zbog vremena potrebnog za tehnološka prilagođavanja, a tekstilni sektor će verovatno pretrpeti kratkoročne poremećaje. Međutim, neki deo trgovine bi mogao biti preusmeren kroz Dubai. Procene govore da bi indirektna trgovina preko Dubaija već mogla biti dvostruko veća od direktne bilateralne razmene. Uvozne tarife koje je nametnula SAD takođe imaju mali uticaj na Indiju. Usred političkih i trgovinskih tenzija, neke zemlje mogu imati koristi od pomeranja dosadašnjih trgovinskih ruta i proizvodnih centara, posebno Bangladeša. Azijska razvojna banka procenjuje da bi preusmeravanje trgovine moglo dodati još oko 400 miliona dolara robnom izvozu iz Bangladeša i povećati BDP ove zemlje za 0,2 odsto. Slično tome, susedni Mjanmar bi mogao povećati svoju radno intenzivnu proizvodnju.

Zapadna Azija: Prošlogodišnja strmoglava valutna devalvacija utiče na turske trgovinske rezultate

U junu je saldo tekućeg računa (tekući bilans, TB) Turske zabeležio dvanaestomesečni tekući suficit u iznosu od 538 miliona dolara. Retko biva u Turskoj da tokom čitave godine beleži značajan višak tekućeg računa. Jedan od pokretača brzog rasta zemlje od početka 2000-ih bili su znatni prilivi stranog kapitala, koji su finansirali tj. popunjavali rastuće deficite tekućeg računa. Međutim, od naglog prošlogodišnjeg zaustavljanja priliva stranog kapitala, turska ekonomija se trudi da se prilagodi novom setu makroekonomskih ograničenja. Dok se očekivalo da će pooštravanje domaće potražnje smanjiti uvoz, očekuje se da će nagla devalvacija turske lire povećati izvoz usred povećanja cenovne konkurentnosti. Zapravo, količina uvoza u Tursku smanjena je u proseku za 20,3% na godišnjoj osnovi od avgusta 2018. godine, dok je količina izvoza porasla za 10,6%.

U istom periodu, indeks vrednosti izvoza roba smanjio se u proseku za 4,3%, dok indeks vrednosti uvoza roba jedva da je promenjen. Pošto su se uslovi trgovanja Turske pogoršavali od devalvacije valute, rast prihoda od izvoza je bio skroman u odnosu na značajan porast obima izvoza. Skroman, ali uporan rast izvoza primećen je u automobilskom sektoru, koji u ukupnom izvozu učestvuje sa 15 procenata. U međuvremenu su prilagođavanja uvoza koncentrisana u sektorima plemenitih metala i potrošnog materijala tj. robe.

Latinska Amerika i Karibi: Trgovinski sukob Sjedinjenih Država i Kine obeshrabruje izglede za rast

Trgovinski sukob Sjedinjenih Država i Kine teret je i za ekonomsku perspektivu Latinske Amerike i Kariba, čak i kad su neke zemlje usled tog sukoba ostvarile kratkoročne koristi od skretanja trgovinskih tokova na njih. Među glavnim korisnicima novostvorene situacije u južnoameričkom regionu su brazilski proizvođači soje i meksički mašinski i automobilski sektor. Nakon što je Kina u julu 2018. uvela 25-procentnu carinu na uvoz soje iz Sjedinjenih Država, ona se sve više okretala Brazilu kako bi zadovoljila svoje potrebe. Kineski uvoz soje iz Brazila porastao je za 37 posto u 2018. godini, nadoknađujući 50-postotni pad uvoza soje iz Sjedinjenih Država. Međutim, u prvoj polovini 2019. godine, izbijanje afričke svinjske groznice dovelo je do naglog pada ukupne kineske potražnje za sojom, koja se u velikoj meri koristi kao hrana za domaće životinje. Kao rezultat toga, kineski uvoz soje iz Brazila takođe je opao. U međuvremenu, Meksiko je imao koristi od povećanja izvoza svojih vozila, auto delova, elektronike i mašina u Sjedinjene Države. U svim ovim kategorijama, tržišni udeo Meksika u Sjedinjenim Državama porastao je od početka 2018. godine, dok je udeo Kine naglo pao.

Iako određeni sektori profitiraju od kontinuiranog trgovinskog sukoba, ukupni uticaj na region verovatno će biti negativan. Postoji nekoliko kanala preko kojih bi se na ekonomsku aktivnost u Latinskoj Americi i na Karibima moglo dodatno uticati. Prvo, Kina i Sjedinjene Države predstavljaju 55% izvoza u regionu. Sporiji rast potražnje u ove dve države bi na taj način imao značajan uticaj na region. Drugo, trgovinski sukob vrši pritisak na cene sirovina, uključujući naftu i metale. Početkom avgusta su cene bakra pale na najniži nivo u protekle dve godine, usled čega su prihodi od izvoza u Čileu i Peruu znatno opali. Treće, trgovinski sukob pojačava ekonomsku neizvesnost, koja je već porasla u nekoliko zemalja, uključujući Argentinu, Brazil i Meksiko, usled unutar-političkih pitanja. Visoki nivoi neizvesnosti negativno utiču na priliv kapitala u region i investicije, smanjujući izglede za ekonomski oporavak.

UN.org

Čedargejt: 100% šala (i prstohvat zvezdica)

Sep30

„Jedina zemlja u kojoj je sasvim nemoguće živeti je ona u kojoj je zabranjena čak i šala na svoj račun.“

“Kako upravljati zemljom koja ima 246 vrsta sira?” (Šarl de Gol)

Foto: Slate

Poznati francuski kuvar Mark Vejra (Marc Veyrat, na slici gore) tuži Mišlenov vodič jer je njegov restoran „potpuno nepravedno“ izgubio jednu od tri zvezdice „zato što je u tradicionalni francuski sufle sa sirom stavio čedar“.

Ovaj francuski šef je „zaprepašćen“ i kaže da osoblje koje radi na Mišlenovom vodiču – inače višedecenijskom standardu i simbolu vrhunske kuhinje – „ne shvata šta radi“, i da „ne razume razliku između šafrana i čedara“, pošto je bez objašnjenja „ali zbog čedara“ izgubio jednu od tri njihove zvezdice, simbola vrhunskog gastronomskog kvaliteta jela kao i restorana koji ih poslužuju. Vejraov advokat je u utorak (24. septembar), izjavio da je jedan od njegovih restorana degradiran za jednu zvezdicu zato što je, navodno, „koristio jedan tradicionalni engleski sir u tradicionalno francuskom sufleu“. Ovaj komičan slučaj je francuska javnost nazvala Cheddargate.

Mark Vejra, koji vodi prestižni restoran “La Maison des Bois” u Gornjoj Savoji u francuskim Alpima saznao je početkom 2019. godine da je izgubio jednu od svoje tri zvezdice – što je maksimalna ocena koja se može dodeliti nekom restoranu, i koje je Vejra zaradio godinu dana ranije – kada je, početkom ove godine, objavljeno 110. izdanje ovog uglednog gastronomskog vodiča.

Vejra tvrdi da je do skidanja jedne zvezdice došlo nakon što je jedan Mišlenov inspektor pogrešno pomislio da je „oskrnavio“ francuski sufle od sira stavljajući u njega engleski čedar, umesto da koristi autohtone francuske sorte sireva, Reblošo, Bofor i Tom (Reblochon, Beaufort, Tomme de Savoie).

“Stavio sam u njega šafran, a gospodin koji je došao mislio je da je to čedar, jer je žut. I to je ono što zovete poznavanjem jednog mesta (restorana)? To je naprosto šašavo”, rekao je Vejra za radio France Inter.

Foto: EauGalleCheese

Ovaj poznati francuski kuvar je saznao da je degradiran „bez ikakvog obaveštenja ili prethodnog upozorenja“, izjavio je njegov pravni savetnik Emanuel Ravanas (Emmanuel Ravanas), koji je u ponedeljak dao saopštenje francuskim medijima.

Reblochon

“Mark Vejra je već decenijama naviknut da bude „pod lupom“, kao i da njegova kuhinja bude predmet stručnih ocena, vrednovanja i upoređivanja. On je više nego svestan činjenice da to što Mišlenovi kritičari dodeljuju restoranima zvezdice za kvalitet ne znači automatski i da su one dodeljene „doživotno”, rekao je Ravanas i dodao: “(Mišlenovi ocenjivači) mogu ga kritikovati, pod uslovom da je kritika – tačna.”

Advokat je dodao da je Vejra ljubazno tražio detaljno objašnjenje koje stoji iza ove odluke, „koja je uticala na njega, kako lično tako i profesionalno“, ali je bio suočen samo sa nejasnim odgovorima, uključujući optužbu da je u francuskom sufleu od sira posluživao i čedar.

“Od početka karijere, on strastveno radi na usavršavanju regionalne savojske kuhinje, koristeći isključivo namirnice iz te francuske regije”, izjavio je advokat u sklopu objašnjenja Vejraovog načina rada.

Sasvim je legitimno da vrhunski kuvari koji rade u restoranima „obasjanim“ Mišlenovim zvezdicama svakodnevno prave modifikacije, i da koriste više sastojaka sa strane kako bi „obogatili kulinarsku priču“. Ali, ono što im je zajedničko je to da je svaki deo njihove gastronomske priče potpuno autentičan i nesumnjivo kvalitetan. Slobodno se može reći i da Mišlenov vodič nagrađuje hrabrost imaginacije, kreativnost i inovativnost u primeni postojećih sastojaka. Vejra stoga postavlja pitanje: kako je moguće da je šafran u njegovom sufleu postao razlog za degradaciju njegovog lokala? Postavlja se i pitanje i da li Mišlenov vodič, inače tako otvorenih shvatanja i prijemčiv na eklektičnu kuhinju, ima jedan aršin kada ocenjuje restorane širom sveta, a da su pravila na „domaćem terenu malo drugačija“. Ovo nije prvi put da inovativnost francuskih „mišlenovaca“ bude sankcionisana, jer izgleda da postoji osetljivost na „kreativne ispade“ koji se tiču francuske tradicionalne kuhinje. Nije mali broj onih koji misle da iza svega stoji „nacionalni ponos“, koji ne dozvoljava da se skrnavi jedan Anri-Pol Pelaprat čije su knjige bukvar svakog školovanog kuvara. Šta, uz to, još treba reći i o elitnoj pariskoj školi kulinarstva, „Plavoj traci“ (Cordon Bleu).

Rezigniran saznanjem da je izgubio jednu zvezdicu, Vejra je tražio da se njegov lokal povuče sa liste restorana predstavljenih u Mišlenovom vodiču, premda je njegov advokat rekao da taj zahtev „još uvek nije ispunjen“.

U razgovoru za France Info, ovaj poznati kuvar je rekao da je “obeščašćen ovom degradacijom, koja se pojavila u najnovijem izdanju Mišlenovog vodiča”.

Kažu da je zbog ove Mišlenove odluke Mark Vejra već mesecima u stanju krajnjeg očaja.

Tomme (Maison Duffour)

“Ovo je gore od uvrede. Ovo je duboko, suštinski uvredljivo. Ta bezobzirna odluka učinila je da već mesecima ne mogu da se izborim sa depresijom. Video sam kako ljudi iz moj tima plaču, ova nepravda im tera suze na oči. Svima je sve preselo, a za mene je ova šteta nepopravljiva“, rekao je on, napomenuvši da bi voleo da Mišlenov vodič detaljnije objasni svoje obrazloženje koje stoji iza degradacije, uz pružanje dokumentovanog dokaza o tome šta je dovelo do ovakve odluke.

Šešir Savojca, tužno nakrivljen…

Ovaj vremešni gastro-mag (69) je svoje ime stekao takozvanom “botaničkom” kuhinjom, jer u svoja jela rado dodaje divlje bilje ubrano na livadama i planinskim obroncima svog rodnog kraja, odmah pokraj svojih restorana, u Gornjoj Savoji (Haute Savoie).

Mišlen je 2018. njegovom restoranu La Maison du Bois dodelio tri zvezdice, čime je krunisan njegov povratak, pošto je pre deset godina bio prisiljen da odustane od kuvanja nakon jedne ozbiljne nezgode tokom skijanja.

Prethodno su još dva njegova restorana osvojila po tri Mišlenove zvezdice.

Kuvar, koji je u Francuskoj trenutno prepoznatljiv po svom crnom savojskom šeširu sa širokim obodom i zatamnjenim naočarama, pokušao je da „privoli“ osoblje crvenog „Mišlenovog vodiča“ da mu na uvid daju beleške „inspektora“ ili barem fiskalne račune koji dokazuju da su Mišlenovi ljudi zaista obedovali u njegovom lokalu.

Veyrat je takođe tvrdio kako je „nova generacija urednika na čelu ovog gastronomskog vodiča pokušavala da sebi preko noći stvori reputaciju napadanjem nosećih stubova francuske kuhinje“.

Burleska se nastavlja zvaničnim pismenim odgovorom koji su iz Mišlenovog vodiča dali AFP-u.

Vejraov restoran “La Maison des Bois” (Yonder)

U njemu se napominje da Vejra traži informacije koje će mu pomoći da potkrepi svoju tužbu. “Ovaj put naglašava činjenicu da u vreme kada je bio optužen, nije imao nijedan dokaz i do danas ne poseduje bilo kakve dokaze te vrste (da nije koristio čedar)”, saopšteno je iz Mišlena.

„Ja, koji sam čitavog života u svom meniju ponosno isticao Reblošo, Bofor i Tom, da mi neko prikači kako sam za francuski sufle koristio recept za čedar“, na ivici je suza Vejra.

Treba primetiti da je ovakva vrsta „melanholičnih ispada“ potpuno uobičajena za znamenite kuvare koji „paradiraju“ kroz Mišlenov vodič. Svih ovih decenija, početkom svake godine, našao bi se neki uvređeni šef kuhinje da se žali na „mišlenovce“ uz uobičajeno pitanje: zašto mu je neka od zvezdica „skinuta“. Ne treba zaboraviti da je Gordon Remzi 2013. doslovce plakao kao dete kada su Mišlenovi inspektori skinuli zvezdice njegovom njujorškom restoranu „London“, iako ga je, treba i to reći, prethodno prodao. Drugim rečima – on nije jedini koji je bio zadužen za taj restoran nakon njegovog preuzimanja. „To vam je kao kad izgubite devojku“, rekao je pre 6 godina Remzi, čiji su neki od njegovih brojnih lokala i danas okićeni sa po tri Mišlenove zvezdice.

Isto tako, sasvim je uobičajena pojava i da, nakon nekog vremena, isti lokal ponovo zadobije zvezdice koje je prethodno izgubio.

Ali, Vejraovi prigovori samo su vrh ledenog brega. Veoma je veliki broj svetski priznatih kulinarskih magova koji ne žele da se njihovi restorani uopšte nađu u ovom francuskom vodiču – koji, zapravo, insistiraju da njihovi lokali budu ikada predmet Mišlenovih procena i kritike.

Foto: Lyon Capitale

Hulio Bjoska (Julio Biosca) je 2013. vratio svoj “čvarak” tj zvezdicu koju je nosio njegov katalonski restoran Casa Julio u Valensiji – „ne zato što prezirem Mišlen, već zato što želim da radim s manje komplikovanim jelima, na osnovu kojih sam i zaslužio zvezdicu, kaže Bjoska. Naredne godine, belgijanac Fredrik Duge (Frederick Dhooge) iz istočne Flandrije je takođe vratio svoju zvezdicu kojom je bio okićen njegov ” ‘t Huis van Lede” iz Kruishoutema. Dhooge je napomenuo da želi da “bude slobodan” u svojoj kuhinji, a ne vezan onim što klijenti očekuju od mesta sa Mišlenovim zvezdicama. Francuski restoran “Le Lisita” je iz istog razloga 2011. vratio svoju zvezdicu, da bi se ponovo otvorio kao konceptualno opuštenija braserija. Iako je Sébastien Bras prethodno insistirao da ne bude ponovo listiran u Mišlenovom vodiču jer je “njihova lista ravna diktaturi”, on se ponovo našao u Mišlenovom vodiču.

Radi se o moći i uticaju Mišlenovog gastronomskog vodiča. On je razlog zbog kojeg vrhunske šefove kuhinja širom sveta trese groznica i šest meseci uoči objavljivanja. Svim je šefovima elitnih lokala već pomalo preko glave „ova suluda trka bez cilja“ , ali nijedan ne želi da bilo šta javno komentariše.

Paklena pozicija u koju Mišlen stavlja svoje listirane restorane i kuvare više nije nimalo privlačna. Ko još želi da se obaveže nekim zvezdicama i “nalazima inspektora” ali i njihovih zahteva? Diran se pita i “da li je dobitniku Gonkurove nagrade dozvoljeno da je više nikada ne dobije, ili fudbalerima koji jednom osvoje Svetski šampionat?” On navodi kako je to sasvim normalna stvar, “da je pisanje stvar inspiracije (kao i fudbal), ali da se zato od zvezdanih kuvara iz Mišlena neprekidno očekuje da budu van svake klase”. To je, dodaje on, i razlog što su neke kulinarske veličine zahtevale da vrate zvezdice koje im je Mišlen dodelio (Olivier Roellinger je to učinio 2008, Sébastien Bras 2017, a skoro i Cyril Lignac). Ovaj “Dow Jones vrsne gastronomije“ priznaje da lokali, njihove kuhinje i osoblje u njima naprosto ne mogu svakodnevno imati vrhunsko nadahnuće i rezultate – „ili, barem ne u svih 500 obroka dnevno“, koje je Sébastien Bras pominjao u svom obrazloženju zbog čega se odriče Mišlenovih “zvezdanih počasti”.

Taj Damoklov mač visi nad svima, a ja ne želim da budem pod pritiskom, izjavio je on za La Depeche. Ne poričem kvalitet vodiča, ali on ne pripada meni, kao što ni ja nisam njegovo vlasništvo. Treba napomenuti i to da je u trenutku kada je Sebastjen podneo molbu da ga uklone iz vodiča (20sept 2017), njegov restoran imao tri Mišlenove zvezdice (doduše, napisao je da „ni po cenu života“ ne želi da se više pojavljuje u njemu). Godinu dana kasnije, ponovo se pojavio u Mišlenovom vodiču ali sa – jednom zvezdicom manje. Sebastjen za La Depeche kaže da je njegova odluka o povlačenju uzrokovala da na neki način bude „kažnjen“, i da je to bio cilj oduzimanja jedne zvezdice. Benžamen Žirar kaže da je činom degradacije poslata poruka drugim kuvarima, da će isto proći ukoliko zažele da istupe sa Mišlenove liste najprestižnijih gastro-destinacija. „Permanentno rivalstvo nije moja igra. Svi koji žele da budu u vodiču jako dobro osećaju kakav je pritisak održavati i ispunjavati nečija očekivanja“, kaže on.

Urednik Mišlenovog vodiča Gwendal Poullennec (inače Britanac) izjavio je povodom slučaja Marka Vejraa da “zvezdice ne pripadaju kuvarima, pa (zato oni) i ne mogu da ih vrate na svoj zahtev”. Ova se izjava odnosi, zapravo, i na sve one šefove kuhinja koji su pokazali želju da budu izbrisani iz njihovog vodiča.

Neki prigovaraju da se Mišlenova lista top-restorana “može satima iščitavati, i da je uočljivo kako je homocentrična, ali i previše upućena na zapadno kulinarstvo. Postavljaju se pitanja krize identiteta i oportunizma. Majkl Elis iz Mišlena je svojevremeno priznao da se ne može zanemariti azijsko tržište, prepuno turista od kojih takođe živi i Mišlenov vodič, i da mesta poput Južne Koreje, Tajlanda itd zaslužuju daleko veću zastupljenost. Ipak, oportunizam zarad profita odražava se i u nebrojeno puta napravljenom osvrtu, naime: zar nije tako “ljupko” dodeliti jednu zvezdicu prodavcu pečene piletine sa kolica u Singapuru… ali je, usput, i ne dodeliti nekom zaista vrhunskom restoranu na zapadu?

Ali, naravno, iskušenje je ne primetiti i to da kuvari ne pripadaju nikakvim Vodičima, listama i metodama rangiranja, kao ni kupcima dotičnih vodiča čija prodaja cveta, konstatuje Žeki Diran iz Liberasjona (Marc Veyrat, otage de sa propre renommée, Mark Vejra, talac sopstvenog renomea).

Sébastien Bras

“Lepo su me sredili. Koristio sam, čini se po njihovoj oceni, recept koji je destabilizovao kuću, recept za cheddar. Ja, koji sam čitavog života branio Tomme de Savoie, Reblochon, Beaufort. U svoj preliv za sufle stavljam šafran. Gospodin koji je došao mislio je da je to cheddar, jer je žut. I vi takvog inspektora treba da nazovete poznavaocem odlika jedne oblasti, onoga što je terroir? Sve se okrenulo naglavce…

Iz Mišlena još dodaju da „niko ne dovodi u pitanje njegov (Vejraov) talenat“, premda je, poručuju iz Vodiča, „glavni zadatak ovog francuskog vodiča da informiše potrošače“.

“Pažljivo ćemo razmotriti njegove zahteve i u staloženom maniru odgovoriti na njih”, rekli su u Mišlenu.

Slučaj po Vejraovoj tužbi će 27. novembra biti razmotren na sudu u Nanteru, obodnoj oblasti na zapadu Pariza.

Fakat je da Vejra insistira na autentičnosti sastojaka, „kako god da ih je kombinovao“. Fakat je i da vrhunski kuvari imaju sve manju želju da budu zastupljeni u Vodiču. Fakat je i da se jedan Gordon Remzi iz sve snage obrušio na one koji se odriču Mišlenovih zvezdica, komentarišući takav njihov „licemeran“ stav kao „živo s_anje“ (bullshit).

Gde je tu istina? da li vrhunski šefovi mogu da iskoriste svoje „pravo da budu zaboravljeni“ od strane vrhunskog gastro-vodiča, i ko je uopšte nominovao „te ljude“ da kuvare i restorane stavlja u trku koju ne žele.

Da li je ova rezignacija prisutna među vrhunskim šefovima „ozvezdanih“ restorana principijelna ili je njen uzrok povređena sujeta? I, napokon, imaju li vrhunski kuvari pravo da sebe opozovu na sopstveni zahtev, zahtev kojeg stalno nanovo upućuju?

I šta ako kuvari, zapravo, jedino žele da rade svoj posao – bez ikakve medijske reklame i bez ikakve larme, bez “inspekcije” i rivalstava, bez navijača ili kritizera?

Poznato je da su neki vrhunski kuvari, u trenutku kada bi saznali da je njihov lokal izgubio Mišlenovu zvezdicu, to veoma teško primali k srcu. Tu je i skorašnji primer francuskog šefa Benoa Vjolijea (Benoît Violier), čiji je „Restaurant de l’Hôtel de Ville“ u Krisjeu kod Lozane svojevremeno degradiran (Benoa je, saznavši za odluku, stavio cev svog lovačkog karabina u usta i presudio sebi).

Za kraj ove priče o objektivnosti ocena koje dodeljuju Mišlenovi inspektori, ali i stavovima onih kuvara i restorana o kojima Vodič piše, treba završiti Sebastjenovim rečima. Najbolji restorani nisu oni o kojima čitate u Mišlenovom vodiču, i koji se nalaze na njihovoj čuvenoj „La Liste“: To su oni koje vi obožavate, dobro znajući razloge zbog kojih ih volite.

Linkovi 1, 2, 3, 4, 5, 6

Gradovi Kine i Zapada: foto-piknik

Sep26

Kako i koliko je izgled naših gradova “odraz u ogledalu” onih koji su ih sagradili? Šta nam urbanistički koncepti i prostorno planiranje govore o duhu i stavovima onih koji u njima stanuju? Šta nam njihov izgled kazuje o brizi (ili nebrizi) za kvalitet “topografije življenja”, i koliko je briga za održavanje mesta u kojem provodimo svoje dane i godine značajno za pojedinca i čitavu zajednicu?

Ovom prilikom, u “ležernom, turističkom osvrtu”, Martin Endrjuz dobacuje “zen-koan” i konstatuje razliku između urbanih struktura Zapada i Istoka: Zapadni gradovi razvijaju se po horizontali, istočni – u visine. Istok voli da se “napumpa” pri vrhu svojih struktura, i takav je slučaj sa svim većim azijskim gradovima. Ovo, uz “estetski dojam”, ima i svoju nadasve praktičnu funkciju: Azija je dom za barem 60% svetskog stanovništva, dok se gradovi zapada odlikuju brigom njihovih žitelja za “sadržaje i teme” koje idu “preko horizonta”. Azijski konglomerati su, stoga, usled svoje izuzetno guste naseljenosti, prinuđeni da idu u visinu i razvijaju se “po vertikali”. Cena kvadrata u najvećim gradovima Istoka više nimalo ne zaostaje za onima na Zapadu.

∗ ∗ ∗

Postoje zapadni gradovi koji me zapravo impresioniraju, na primer Vankuver, piše Martin Endrjuz, poznavalac istočno-azijske ekonomije i istorije:

To je prilično uredan grad, pogledajmo ga još malo:

Ako dolazite iz tipične zemlje u razvoju, zapadni gradovi će vam delovati vrlo impresivno i to zato što su izgrađena infrastruktura i urbanističko planiranje daleko superiorniji od bilo koje zemlje u razvoju (izuzev njih nekoliko). Vankuver ima 2,4 miliona stanovnika, a postoje 64 kineska grada sa preko milion stanovnika, što stvari stavlja u jednu zaista širu perspektivu.

Ono što Kinezi obično misle kada kažu da je grad “mali” je da (za kineske standarde) ima (relativno) mali radijus područja s kompletnom urbanom infrastrukturom. A jedini grad zapadnog sveta čije je gradsko područje iole uporedivo sa kineskim standardima jeste

Njujork:

Ovaj grad je impresivan čak i po kineskim standardima.

∗ ∗ ∗

Dolazim iz zemlje brzog privrednog razvoja, i kada sam prvi put video zapadne gradove bio sam prilično impresioniran… sve dok nisam video kineske gradove.

Ovo je izgrađeno područje Šangaja, koje je zaista ogromnih razmera:

Pudong je gore desno (“preko reke”).

On se nezadrživo i neprekidno širi, svakodnevno, a više od 20 miliona ljudi živi u Njujorku i Šangaju.

Šangaj i većina kineskih gradova su veoma gusto naseljeni usled oskudice zemljišta i pomanjkanja u efikasnosti njihove održivosti.

Danas mnogi žive u zabludi, misleći da se tu radi samo o Šangaju ili Pekingu. Ali, čak i kada u obzir uzmemo manje kineske gradove, oni su ne manje impresivni – kako po obimu i rasprostranjenosti urbanih struktura i područja, tako i po mahom visokom kvalitetu infrastrukture:

Gradi se nešto novo, kao i uvek:

Svetla se pale:

A šta je sa gradovima prve kategorije? Bacimo pogled na njih.

Šangaj:

Peking:

Šenžen:

Tjanđin:

Čengdu:

Hangdžou:

Vuhan:

Čongkćin:

Nanđing:

Šiđou:

Ši’an:

Čangša:

Šenjang:

Ćingdao:

Džengđou:

Dalijan:

Donghua:

Ningbo:

Jedan od mojih učenika je urbanista iz Sjedinjenih Država koji sada radi u Kini. Oduševljen je koliko su kineski gradovi bolje isplanirani, koliko su bezbedniji i komforniji od američkih.

Kao učitelj kineskog mandarinskog jezika u Kini, takođe putujem i za Sjedinjene Države, gde živim šest meseci godišnje. I te kako sam svestan razlike između naših i kineskih gradova.

Verujem da se Amerikanci jako ponose svojim kućama i automobilima, dok se Kinezi svakodnevno integrišu u svoje – gradove.

Evo nekoliko razlika u gradovima Sjedinjenih Država i Kine o kojima (mi) razgovaramo i oko kojih se slažemo:

Javni prevoz

Čak i „manji“ gradovi kao što su Šiđou ili Čangša imaju sisteme podzemne železnice koji su čisti, efikasni i rastu iz godine u godinu. Svi gradovi u Kini, takođe, imaju opsežne sisteme javnog autobuskog prevoza, koji uredno stižu na svakih nekoliko minuta. On uvek govori o tome kako je sjajno ne posedovati automobil, već ih obilaziti pešice ili javnim prevozom – širom zemlje.

Šangaj sada ima najveći metro-sistem na svetu.

Izgleda da mi smeta što su zapadni gradovi napravljeni za automobile i što je kroz njih teško prolaziti, pa je teško biti bez sopstvenog vozila. Da sam i sam duže živeo i putovao po Sjedinjenim Državama, morao bih da se složim. Od onih mesta u kojima sam boravio u SAD, činilo se da je tek nekoliko gradova u kojima je moguće živeti bez automobila.

“Digitalno slikarstvo”. Šangaj 2114 (Nikolay Razuev)

Ljudi na ulici

Stanovništvo svi kineskih gradova se “preliva“. Postoje otvorene pijace, javni parkovi i trotoari punih ljudi u svako doba dana i noći.

Nemoguće za poređenje (Apples & Oranges)

Kada sam posetio SAD, sećam se da je u Njujorku i San Francisku bilo mnogo ljudi napolju, ali neki gradovi poput Atlante bili su gotovo prazni u svako doba dana. Amerikanci imaju velike automobile i velike kuće, i obično borave u njima.

Bezbednost

Kao što sam već napomenuo, kineski gradovi su krcati stanovništvom. U Sjedinjenim Državama, ljudi često pretpostavljaju razmišljanje tipa „više ljudi + manje prostora = više konfrontacije“. Pošto je statistiku geografskog kriminala često teško odrediti, takav stav je diskutabilan.

“Piramidalni oblakoder” na 18 spratova, sagrađen u Kunšanu gradu pokraj Šangaja

Spisateljica Džejn Džejkobs koristila je frazu “budne oči na ulicama” da opiše zašto su prepune i aktivne urbane ulice bezbednije; jer, znatno je manja verovatnoća da će se dogoditi neki incident, prekršaj ili zločin kada, kao u gradovima, uvek imate potencijalne svedoke ali i „svakodnevne heroje“ koji bi mogli da priteknu u pomoć.

Budući da su azijski i kineski gradovi prepuni prodavnica, izloga i prodavaca ulične hrane, na ulicama kineskih gradova uvek je “mnogo očiju” koje svojim prisustvom doprinose da budete bezbedni na gradskom asfaltu.

Puno je onih koji se u Sjedinjenim Državama kući vraćaju noću, a gradovi kada padne mrak postaju tihi, sa malo prolaznika koji su u vašoj neposrednoj blizini. Zbog toga je osećaj koji imate prilikom boravka u američkim gradovima definitivno preteći u odnosu na kineske gradove… u američkim često nema nikoga.

Kineski gradovi su vertikalni.

Američki su horizontalni.

Naravno, ako ste sa zapada, trebalo bi da dođete u Kinu i iskusite ovo na licu mesta. Isto tako, ukoliko ste iz Kine, isplati se posetiti Sjedinjene Države i doznati nešto više o kvalitetima američkih gradova. Ono što ih međusobno razlikuje naprosto nije za poređenje.

Quora

Vladimir Prelovac: uspeh dolazi preko noći, ali nakon 28 godina rada i učenja

Sep20

“How many cares one loses when one decides not to be something but to be someone.”

Kagi.ai je novi startap Vladimira Prelovca koji menja način na koji pretražujemo internet. Vladimir, koji je pre tri godine prodao proizvod ManageWP svoje firme Devana Technologies, poslednjih godina je interesovanja sa WordPress-a usmerio na druge tehnologije. Priču donosi startaperski portal StartIT.

Vladimir Prelovac (eKapija)

Kada poznavaocima domaće startap scene pomenete ime Vladimira Prelovca, većini je verovtno prva asocijacija Devana Technologies i ManageWP koji je pre tri godine kupio jedan od najvećih registara domena na svetu, GoDaddy. Sada, tri godine kasnije Vladimir više nije u WordPress vodama već je pokrenuo novi startap Kagi.ai kojim planira da potpuno preokrene dosadašnji način pretrage na internetu.

Ideja za novi startap nastala je od svesti o tome da se već nekoliko decenija uobičajeni postupak prilikom pretraživanja na internetu svodi na kucanje pojma na pretraživaču koji kada kliknete search prikaže veliki broj linkova povezanih sa traženim pojmom, a na vama je da u moru izvora izaberete onaj najrelevantniji i potrebna informacija je tu. Iako je ovo veoma jednostavno, Vladimir je zamislio da postoji još jednostavnije rešenje — umesto da filtriramo informacije sa više sajtova ili čitamo celokupan tekst samo zbog nekoliko informacija, njegov startap Kagi.ai treba da omogući korisnicima da dobiju direktne odgovore na postavljena pitanja.

Po čemu je ova aplikacija posebna?

Da bi se uopšte rodio Kagi.ai, bilo je potrebno da Vladimir nakon prodaje ManageWP-a svoja interesovanja sa WordPress-a usmeri na druge tehnologije. U tom smislu govori o tome za čime danas gaji zanimanje i na čemu se suštinski temelji njegov novi startap:

Trenutno interesovanje mi je u polju pretraživanja veba i aplikacija koje koriste mašinsko učenje. Prošle godine smo lansirali prototip Kagi.ai tehnologije, koji je prvi web-scale question-answering sistem na svetu koji koristi unstructured data (nestruktuirane podatke, prim. aut.) sa interneta za odgovore na bilo koje pitanje korisnika.

Kako bi u praksi lakše razumeli kako ova aplikacija funkcioniše Vladimir predlaže da se za primer uzme neko jednostavno pitanje, recimo: Koliko je Sunce udaljeno od Zemlje? Kao odgovor na ovo pitanje za manje od jedne sekunde na Google-u dobijamo oko 60.000 rezultata i veliki broj linkova koji vode do članka na Vikipediji i drugim sajtovima o Suncu, objašnjava Vladimir. A ovakav rezultat zatim zahteva ulazak na sajt, listanje i traženje podatka koji nam je potreban.

Za razliku od ovog tradicionalnog načina, Kagi.ai je zamišljen tako da kada korisnik ukuca isto pitanje odmah dobije odgovor. Kada dobije odgovor aplikacija pruža mogućnost da oceni odgovor i pročita nešto više o tome.

Aplikacija koristi podatke sa veb-stranica i pomoću tehnologija koje obrađuju prirodni jezik izvlači odgovore. Predviđeno je da se tehnologija Kagi.ai koristi u bilo kojem scenariju za nalaženje informacija, uključujući pretraživanje dokumenata i baze podataka preduzeća.

Na svemu ovome radi tim koji na čelu sa Prelovcem trenutno broji šest članova, od kojih polovina radi u Srbiji. Pred svima njima je izazov koji se ogleda u pravljenju sledećeg velikog koraka u svetu pretraživanja:

Imamo jako talentovane istraživače i inženjere koji su se uhvatili u koštac sa ovim najambicioznijim izazovom do sada. Cilj nam je razvoj tehnologije koja će pokrenuti narednih hiljadu milijardi pretraga. Prvih hiljadu milijardi pretraga se desilo na desktopu, drugih na mobilnom telefonu i verujem da će narednih doći kroz natural language/voice npr. pitaćete svoj auto da vam preporuči restoran na putu.

Iako ima nezanemarljivo iskustvo u vođenju kompanija Prelovac ističe da je najnoviji projekat nešto sa čime se do sada nije susretao.

Ova kompanija je drugačija od svih ostalih koje sam imao u smislu da se radi o R&D (istraživanje i razvoj) projektu u grani koja se razvija velikom brzinom i proboji se dešavaju gotovo mesečno. Nemamo ciljne grupe, korisnike i trakciju — sve što je važno je kvalitet tehnologije koja se meri tačnošću odgovora. Trenutno imamo bolje rezultate nego AI assitants većine tehnoloških kompanija (Apple, Microsoft, Samsung, Amazon…) i rame uz rame smo sa Google-om za širinu i tačnost odgovora na pitanja.

Kako Vladimir dalje objašnjava, njihov pristup predstavlja paradigmu gde mogući ulazni materijali koji koriste veštačku inteligenciju ostaju što otvoreniji i što opštiji, radeći na poboljšanju kvaliteta i tačnosti rezultata. Kompanija se odlučila za pristup od vrha ka dnu (top-down), koji je suprotan pristupu koji se danas koristi i u okviru koga je korisnik primoran da pamti komande i vrste interakcija.

Zbog razvoja aplikacije i praćenja tačnosti u odgovorima, kompanija vrši i samostalna istraživanja o uspešnosti digitalnih asistenata. Na osnovu njihovih poslednjih rezultata, Kagi.ai je izjednačen sa Google Assistant-om i ima gotovo tri puta bolje rezultate u odnosu na polsednjeplasirani Siri.

Biznis model koji koristimo je licenciranje tehnologije gore pomenutim kompanijama kada tačnost postane dovoljno visoka (više od 85 odsto, trenutno je oko 60 odsto), ili pokretanje vlastite grane prozivoda (pretrazivač, AI assistant) u ovoj industriji.

Nekad i sad

Devana Technologies nastavila je da radi na projektu najvećeg drona za agrikulturu na svetu (nosivosti od 80 kilograma) kroz Devana Aero i nakon prodaje tog biznisa ove godine, Devana će se zatvoriti. Ovo je za Vladimira kraj jedne ere duge devet godina. Međutim, on ne krije da je kroz razvoj Devane dosta naučio i da se veoma raduje novim izazovima.

Za Kagi.ai sam morao da zaboravim sve što sam naučio do sada jer vodim kompaniju koja nema revenue i verovatno ga neće imati dok ne postignemo željeni cilj u razvoju nove tehnologije — koji se možda nikad neće ni desiti. To je novo za mene i opet na neki način zastrašujuće i zanimljivo kao kada smo kreirali i gradili ManageWP iz Srbije pre mnogo godina. Ono sto je zajedničko je upornost, znatiželja i želja za kreiranjem nečega novog.

Iako već tri godine ne živi u Srbiji, u svojoj zemlji je i dalje ostao aktivan kroz udruženje Živojin Mišić koje je osnovano 2013. godine sa ciljem da podstakne preduzetništvo u Srbiji. U toku je konkurs za nagradu šeste generacije „Najboljih edukatora Srbije”, a već nekoliko godina imaju predstavnike i na globalnom takmičenju najboljih nastavnika.

U produžetku je i pregled globalne zastupljenosti najvećih internet-pretraživača, StatCounter Global Stats

Budućnost startup firmi je u Evropi

Sep19

Međusobno povezivanje tehnoloških čvorišta se širom EU rapidno povećava (Pixabay)

Evropska startap scena dugo je postojala u senci Silicijumske doline, koja godinama važi za nesporno najbolji svetski startup ekosistem. Teško je ne zavideti sposobnosti Doline da privlači brda novca, usisava talente svetske klase, i sa svoje startaperske „proizvodne trake“ izbacuje svetske kompanije koje je teško nadmašiti. Ali, usudimo se to reći, ova ravnoteža i odnos snaga vremenom počinju da se menjaju, s mnoštvom novih i uzbudljivih tehnoloških čvorišta koja nastaju širom Evrope, u vreme kada se globalni trendovi konačno preokreću u našu (evropsku) korist.

Prva polovina ove godine oborila je rekord u oblasti ulaganja u evropske tehnološke firme, sa 19,2 milijardi evra uloženih u prvom i drugom kvartalu. “Mega runde” – nekada rezervisane za Sjedinjene Države i neke zemlje Azije – takođe su u porastu u Evropi, s tim da su runde veće od 100 miliona evra pokrenule većinu nedavnog rasta – 26% u prvom i obimnih 45% u drugom tromesečju ove godine. I dok su evropske brojke još uvek u senci američkih, jaz se brzo smanjuje a investitorske mega-runde u SAD opadaju – bar za sada. U međuvremenu, EU se gotovo poklapala sa Sjedinjenim Državama u pogledu izlazaka kompanija koje podržavaju rizični kapital venčer ulagača tokom prošle godine – od 107 milijardi do 136 milijardi dolara.

Najveće svetsko tržište…

Ova je procena uzela u obzir da je Silicijumska dolina svetska prestonica za startapove, ali nema dobrog razloga zašto bi to trebalo biti. EU startapi imaju direktan pristup najvećoj svetskoj ekonomiji: to je tržište koje ima 500 miliona ljudi i BDP od 25 000 evra po glavi stanovnika. Evropa je ujedno i bolja platforma za dostizanje drugih tržišta širom sveta, uključujući brzo rastuća tržišta u Africi i Aziji. EU je vodeći trgovinski partner za neverovatnih 80 zemalja, u poređenju sa samo 20 za SAD.

… I fond talenata kojeg treba uskladiti sa zahtevima poslovanja

Preovlađujući trend današnjice: Inovacije

Kompanije svetske klase stvorene su kombinacijom mozga i tehnologije, a Evropa ima više nego dovoljno potencijala da bi se takmičila na globalnom nivou. Na Starom kontinentu se nalaze neki od vodećih svetskih tehnoloških i inženjerskih univerziteta, uključujući Oksford, Kembridž i Imperijalni koledž u Britaniji, prestižni ciriški ETH i Tehnološki univerzitet Delft u Holandiji. Takođe, EU ima više programera (5,7 miliona), u poređenju sa Sjedinjenim Državama (4,4 miliona, mada, doduše, treba primetiti da SAD imaju oko 150 miliona ljudi manje nego EU); u poslednje dve godine, ovaj stručni profil je uvećan za 200 hiljada novih IT uposlenika.

Preduzetništvo se ovde sve više prepoznaje kao legitimni karijerni izbor, sa sjajnim MBA-ima koji biraju da nakon diplome pokrenu svoj posao, a ne da se penju uobičajenim korporativnim lestvicama. Pored toga, kako se ekosistem sve više uspostavlja, to počinjemo da uviđamo sve veći broj preduzetnika i pravu „bujicu“ startapova, sa iskustvom i sredstvima za dalju izgradnju još većih i boljih preduzeća u drugoj investicionoj rundi.

EU startup mreža – napredniji vid početničkog poslovanja

A kad je u pitanju stvaranje tima, Evropa takođe poseduje prednosti u pristupu talentima i njihovom privlačenju – posebno nakon nedavne Trampove akcije sprečavanja imigranata da uđu u SAD; ne samo što zemlje EU imaju koristi od slobode kretanja širom kontinenta, već su u njoj i „opuštenija“ pravila za regrutovanje veštih talenata, i to iz širih oblasti. Manja konkurencija znači da su plate obično znatno niže od američkih, posebno u startup centrima koji su u nastajanju, a evropski zaposlenici su često lojalniji, što olakšava brzo uspostavljanje tima i timske kulture.

Nova i postojeća čvorišta u porastu

The Verge

Silicijumska dolina nema monopol na rešavanje ogromnih izazova digitalizacije, koji utiču na sve industrije i sve vrste kompanija, i to širom sveta. Shodno tome, tehnološka rešenja se izmišljaju i grade na sve većem broju evropskih lokacija, što je olakšano širenjem informacija i ideja i padom troškova izgradnje neke kompanije.

Ranije su dominirali London, Pariz, Berlin i Stokholm, a sada start-ap firme niču širom Evrope, stvarajući snažan međusobno povezan ekosistem. Centri koji su u snažnom zamahu uključuju gradove kao što su Kopenhagen, Barselona, Dablin, Lisabon, Oslo i Talin – svi oni veoma brzo rastu i počinju da privlače investicije, uz puno prostora za dalji razvoj. Zapravo, trenutno postoji 15 evropskih gradova sa više od 50 hiljada profesionalnih programera koji su od 2013. namakli oko milijardu dolara ukupnih kapitalnih investicija, što predstavlja ogromne mogućnosti u narednim godinama.

Otklanjanje praznina

Uz sav ovaj potencijal, nema razloga zašto evropski startupi ne bi mogli da „stanu na crtu“ onima iz Silicijumske doline. Ali, Evropskoj uniji je i dalje potrebno više osnivača, da bi se uskladile ambicije onih koji teže da ostvare uspeh „preko bare“, u Sjedinjenim Državama. U Evropi smo već prečesto viđali osnivače koji se prodaju američkim ili azijskim kompanijama, umesto da sopstvenim snagama dovedu svoje poslovanje na novi, viši nivo. Stvari se menjaju: nova generacija osnivača i unekoliko drukčiji preduzetnički koncept doveo je nivo ambicija iznad onog što smo imali prilike da vidimo u proteklim godinama. Sada je potrebno da ovo postane uobičajena norma, tako da je razumljiva želja za izgradnjom „globalnih startap asova“ i brzim širenjem evropskih startup firmi u inostranstvu.

Finansiranje je takođe problem jer, iako se njihov broj povećava, evropski VC sektor (Venture Capital, oni koji kao ulagači rizičnog kapitala daju novac za razvoj perspektivnih startup firmi) još uvek ne privlači velike institucije, kao što su penzioni fondovi, zadužbine i korporacije – u svakom slučaju ne na isti način kao što se to radi u Sjedinjenim Državama. U Evropskoj uniji, ogroman udeo startup finansiranja i dalje dolazi od učešća vlade odnosno državnog novca, kroz grantove, povoljne zajmove i venture ulaganja. Ovo je sjajan investitorski model, ali je očajnički potrebno što veće učešće privatnog kapitala, posebno u ranijim investitorskim rundama, od „Seed+“ do „Series B“.

Suprotno tome, američki institucionalni LP-i imaju veću sklonost za preuzimanjem rizika i lakše se uklapaju u profitni profil koji nude američki ulagači rizičnog kapitala. Bolje razumevanje sektora znači da su spremniji da obezbede „strpljivi kapital“ rizičnim fondovima, kao i da čekaju i do 10 godina pa i više pre nego što ostvare povrat. To je jedan od primarnih razloga zašto je još uvek ogroman jaz između američkog i evropskog finansiranja i evaluacije (procene vrednosti, tj isplativosti ulaganja). Istraživanje GP Bullhound-a je utvrdilo da se startap jednorozi u Evropi obično vrednuju 18 puta više od njihovih prihoda, u poređenju sa 46 puta u Sjedinjenim Državama.

Američki investitori: pogled uprt u Evropu

Onda možda i ne čudi što ovaj ogroman „procep“ u finansiranju pokreće sve američke venčer ulagače da se u većem broju uključe u evropske investicije, privučenih nižim troškovima poslovanja u kombinaciji sa velikim potencijalom za rast. U 2018. godini, sedam procenata rizičnog kapitala uloženo je u evropske startape koji uključuju najmanje jednu venčer kapital firmu iz Silicijumske doline, što je predstavljao petoprocentni rast u odnosu na 2013. godinu, kada je učešće bilo tri procenta. A tamo gde američki venčer ulagači odluče da ozbiljno investiraju, to znači da investiraju puno: ušli su u Evropu sa 22% ukupnog rizičnog kapitala uloženog u 2018. godini iz dilova koji uključuju najmanje jednu VC firmu iz Silicijumske doline, što je značajno više nego u npr. 2013. godini, kada su američki venčer ulagači učestvovali sa 12%, odnosno 2008. godinu, u kojoj je njihovo učešće na EU startup tlu iznosilo osam odsto.

Američki venčer-investitori shvataju da ulaganja u Evropi ne samo što bi im pružala šansu da diverzifikuju svoj portfelj već bi im takođe obezbedila da ne propuste neke od najistaknutijih EU startup firmi sledeće generacije. Nedavni primer je Checkout.com sa sedištem u Britaniji, svetska kompanija za novčane transfere, koja je upravo okončala najveću dosadašnju fintech seriju A u Evropi – 230 miliona dolara – u rundi koja uključuje „Insight Venture Capital“ sa sedištem u SAD i „Endeavour Catalyst“. Insight Venture Partners su takođe nedavno uložili u nemačku startup kompaniju N26, malu komercijalnu banku, kroz investitorsku rundu serije D „tešku“ 300 miliona dolara.

A keš nije jedini benefit koji EU startapi imaju od dilova s američkim venčer ulagačima, jer Amerikanci takođe pružaju dragoceno znanje i stručnost u osvajanju po svemu presudno važnog američkog tržišta, što je evropskim startapima često teško da ostvare. Američki venčer kapitalisti takođe dolaze sa nenadmašnim znanjem o tome kako napraviti startup jednoroge, kao i načine za uspešno dovršavanje izlaska na berzu (IPO). Ovakva iskustva ne postoje u Evropi, ali je do njih i teže dopreti, posebno u manje razvijenim startaperskim čvorištima. Ulazak veće količine američkog novca na evropsku startap scenu znači i da će se evropskim preduzetnicima ukazivati brojnije prilike da raspolažu s više novca nego ikada pre.

Ono što nije previše pozitivan aspekt ovog trenda, za EU startape koji su predmet američkih ulaganja, jeste što ponekad to može značiti premeštanje svog posla u inostranstvo (u ovom slučaju izvan EU) ili predstavlja „meko“ preuzimanje putem investicija u kasnijoj fazi. U tom slučaju, vlasništvo je prestalo da bude u evropskim rukama. Ono što je od presudnog značaja je da je američko ulaganje trenutno ograničeno na startapove sa smanjenim rizikom ulaganja u seriji C pa nadalje, što znači da i dalje postoji veliki jaz u finansiranju od faze Seed+ do Serije B. To smanjuje sposobnost Evrope za prolaznost-protok američkih investicija do obećavajućih ideja u ranijoj fazi.

Venčer kapital kao pokretačka snaga

Evropi se ukazala dosad neviđena prilika da se istakne na svetskoj tehnološkoj sceni i izazove hegemoniju Sjedinjenih Država i Kine. Evropa ima talenat, ima tržište, ima ambiciju i na korak do rešenja za kvalitetnija i stabilnija, dugoročnija finansiranja. Da bi se to postiglo, ključan je rizični kapital i venčer ulagači, pa stoga EU ohrabruje institucionalne investitore da se uključe u što većem broju, osiguravajući da u ranoj fazi finansiranja već postoji podrška venčer investitora – kako bi što ranije primetili, ohrabrili, mentorisali, podržali i pokrenuli evropske tehnološke preduzetnike. Jednom kada se popuni ta praznina – Silicijumska dolina imaće još jednog globalnog takmaca.

Kjartan Rist, Forbes

Najpopularnije startup-destinacije u 2019.

Sep18

Ilustracija: WeWork

„Najpopularnije startup-zemlje na svetu“ (“Most startup friendly countries in the world”) je segment poslovnog magazina CeoWorld u kojem se vrši rangiranje, godišnja procena konkurentnosti kao i “privredne sposobnosti neke zemlje da koristi proboje u nauci i tehnologiji“.

Sjedinjene Države osigurale su svoje prvo mesto iz više razloga, uključujući ključne mogućnosti istraživanja i razvoja (Research & development, R&D). Snaga i potencijal SAD proističe iz veoma visoke stope startupa, robusnih anđela-investitora i venčer investicija. Važno je napomenuti da Sjedinjene Države dobijaju visoke ocene za „izgradnju svoje ekonomije znanja“. SAD su utočište za 119 institucija od 500 najboljih svetskih univerziteta u 2019. godini, uz MIT (Massachusetts Institute of Technology), koja je proglašen za najbolju obrazovnu ustanovu na svetu.

Startup Ekosistem, rubrika magazina CEOWORLD je obuhvatila 62 zemlje u pet kategorija: 1. ulaganja u ljudski kapital; 2. Istraživanje i razvoj; 3. preduzetnička infrastruktura; 4. tehnički obrazovana radna snaga, i 5. dinamika politike.

Prvih pet zemalja s najpogodnijim uslovima za osnivanje startup firmi je i dalje, već treću godinu zaredom, nepromenjena (počev od 2017. godine), mada je njihov međusobni redosled drukčiji. Poljska je novajlija u prvih deset, skočivši za šest mesta od 2018. Švedska je pala za dva i sada je na 9. mestu, dok je Malezija skliznula za jednu poziciju, na 8. mesto.

Deset zemalja koji nude najbolji ambijent za osnivanje početničkih firmi su Sjedinjene Države, Britanija, Kanada, Izrael, Indija, Nemačka, Poljska, Malezija, Švedska i Danska.

Kada je reč o zemljama Jugoistočne Evrope, Srbija je na 57. mestu, Slovenci su četiri mesta iznad (53) dok je Hrvatska na 40. poziciji. Bugari su na 48. mestu, Mađari su rangirani kao 49-ti, a Rumuni su na 30-tom.

Evo tabele najpopularnijih destinacija za startapere u 2019. :

Etika, estetika i održivost modne industrije

Sep17

“Želeo bih da svako nosi ono što želi, i da to kombinuje na svoj način. To je ono što je, po meni, suština modernog.” Karl Lagerfeld

Na fotografijii Dorotee Lange “Majka migrantkinja” je Florens Ovens Tompson (1903-1983), majka sedmoro dece. Ovo je jedan od prizora koji su obeležili 20 vek. Slika je nastala je 6. marta 1936, u jeku Velike depresije u SAD.

Finansijska kriza iz 2008. pokazala je da se dobar deo kreatora u industriji mode poneo koliko časno toliko i angažovano: širom sveta uveli su pocepanu odeću kao nešto sasvim uobičajeno. Stavljanjem pocepanih farmerica u izloge svojih radnji i na modne piste poslali su poruku upravo onima od kojih žive i dobro zarađuju – svojoj superbogatoj klijenteli. Na ulicama ćete nas gledati pocepane i u ritama. Jer, naravno – ne želimo da imitiramo luksuz onih 1% koji su napravili ovaj haos iz kojeg mi moramo da ih vadimo. Nećemo oponašati njihovu skupu odeću. Nećemo nositi fina odela. Nećemo se upinjati da izgledamo poput njih. Nećemo juriti skupe stvari. Jer, za njih ionako nemamo para. Pare su kod njih – a mi ćemo se od njih uvek razlikovati.

Nositi pocepane stvari nije sramota, naročito ako čitav svet odenemo u rite. Napravićemo od superbogatih budale – pa makar na tren.

Svojom “lumpen-modom” kreatori su od početka krize neumorno slali uvek istu poruku, onu koja se tiče pre svega njihovih bogatih kupaca: tako je bedno u krizi nositi preskupu odeću, to najraširenije a najupadljivije obeležje statusnog simbola; onog statusa koji je iznedrio krizu iz koje se, po mnogima, još uvek nismo do kraja izvukli. Dizajn je odigrao važnu ulogu u percepciji krize, kao i situacije sve bržeg raslojavanja.

A onda je industrija odeće otpočela superjeftinu proizvodnju, odeće i obuće koja se kupuje za smešno male pare. Ono što sreću kvari u ovom poslovnom modelu koji je danas najzastupljeniji jeste – ekološka i sirovinska neodrživost.

Konsultantska kuća McKinsey ocenjuje da je današnja industrija odeće zahvaćena talasom popularnosti nekoliko sasvim novih poslovnih modela. Modna industrija ide u korak sa zahtevima održivosti proizvodnje i očuvanja prirodne sredine, kao i resursa. Sve je više renomiranih modnih brendova koji u svojim radnjama ili u svojim e-buticima plasiraju „polovnu“ odeću, nošenu od strane prethodnog vlasnika; takođe, veliku popularnost dostigla je prodaja „prepravljene” i “doterane“ odeće, prekrojene i „stilski preoblikovane“ (koja je ili vaša ili je prethodno bila nečija); treći „modni krik“ u poslovanju modne industrije je model rentiranja – veoma jeftinog iznajmljivanja odeće uz mogućnost njenog vraćanja. Industrija odeće sada treba da povede računa o dugoročnoj održivosti ovih zanimljivih alternativa, jer se ovi modeli i dalje razvijaju.

Životni vek modnih proizvoda se produžava kada su u second-hand lancima, kada se prekrajaju, preprodaju ili iznajmljuju. Ovo je ozbiljan poslovni model za koji su potrošači u mnogim kategorijama pokazali apetit: kupci, jednostavno, žele da pređu sa tradicionalnog vlasništva na novije načine pristupa proizvodima. Treba napomenuti da nipošto nije u pitanju oskudica u novcu (iako su ovi modeli i te kako „nežni“ i „prijateljski nastrojeni“ prema svačijem kućnom budžetu), već se radi o brizi za prirodne resurse.

U modi i industriji odeće je ovo „prestrojavanje“ potrošača na nove modele poslovanja podstaknuto rastućom željom klijenata za raznolikošću, održivošću i pristupačnošću, a raspoloživi izvori sugerišu da bi u roku od 10 godina „resale“ tržište (preprodaja nošene odeće), na primer, moglo nadmašiti danas aktuelnu, zahuktalu „brzu modu“ koja se pojavljuje i nestaje na kvartalnom ili čak mesečnom nivou. Široko prepoznavši ovaj trend, kao i promenu potrošačkog ukusa i stavova, startup kompanije neće biti jedini igrači koji će utisnuti svoj poslovni pečat u ovim segmentima – u igri su i etablirani modni brendovi. Oni će takođe ubrzati tempo kojim prihvataju nove modele vlasništva odeće, ne bi li na taj način povećali svoju relevantnost u očima (i novčanicima) potrošača.

U sve većem broju kategorija potrošači se odlučuju da odeću iznajme, a ne da je kupuju kako bi je imali u posedu. Ovde se nameću paralele, naime, razvoj ideje i ovakvih “ekoloških” modela poslovanja koje idu u korak s vremenom: Spotify, koji je prodaju kompakt-diskova istisnuo da bi je zamenio preuzimanjem audio-sadržaja sa interneta; Netflix, koji je istisnuo video-klubove; Zipcar, koji se zalaže za deljenje vlasništva nad vozilom između više vlasnika (uglavnom onih koji pripadaju mlađim generacijama i to pretežno iz urbanih sredina). Ovo je potpuna evolucija u ponašanju potrošača, pa se narednih godina može očekivati da će ovakav duh vremena i dalje snažno uticati na modni biznis (Izveštaj o stanju modnog biznisa, napisan u saradnji sa Business of Fashion, BoF).

Ovaj trend je delimično vođen glađu mladih za novinama, uz istovremeno prihvatanje postulata održivosti. Istraživanja pokazuju da danas prosečni potrošači kupuju 60 odsto više odevnih predmeta nego pre 15 godina. Potrošači, međutim zadržavaju tu odeću samo polovinu vremena u odnosu na to koliko su je nekada koristili. Na primer, istraživanje obavljeno u Britaniji pokazalo je da jedna od tri mlade žene smatra odeću starom nakon što bi je nosila tek jednom ili dva puta. Svaki sedmi ispitanik smatra da je “faux pas” modni promašaj dvaput se fotografisati u istoj odeći.

Jednostavno rečeno, mlada populacija danas žudi za novim kreativnim stvarima (pristupačnijim i jeftinijim no ikada pre), a ukoliko ste u grupi vaših prijatelja – onda je i veća verovatnoća da ćete prihvatiti svo to “šarenilo” koje i vi, za male pare, možete lako imati u svojim ormarima. Istovremeno, mlađe generacije pokazuju veće interesovanje za održivu odeću od starijih potrošača. Modeli iznajmljivanja, preprodaje i preuređenja odeće produžuju životni ciklus proizvoda, izlazeći tako u susret savremenim potrošačima i njihovoj želji za novinama.

U međuvremenu, luksuzni brendovi povećavaju cene, i to znatno. Cene finih satova i nakita su se od 2005. gotovo udvostručile. Primera radi, praćenje globalnih cena jedne istinske modne ikone među ženama – torbe Louis Vuitton, model Speedy 30 – sugeriše na povećanje od oko 19 odsto na godišnjem nivou, počev od 2016. godine. Dakle, čak su i potrošači sa šestocifrenim primanjima u potrazi za popustima i alternativnim modelima akvizicija kako bi (barem donekle, i barem ponekad) umanjili nepotrebno rasipništvo.

Ankete pokazuju da su prodaja polovne i prepravljene odeće kao i njeno iznajmljivanje postali visoko relevantan poslovni model u 2019. Graf pokazuje rast apetita kupaca za iznošenu kao i odeću koja se može iznajmiti.

Ovi zahtevi ubrzavaju uspešnost modela „rent-a-krpica“, kao i preprodaje onih odevnih predmeta koja su nekada imali drugog vlasnika. Na osnovu svojih procena, analitička agencija Mekinsi očekuje da će sposobnost ovih “igrača” ići ka udovoljenju sve izraženije želje kupaca za novitetima, kao i da će, usled sve zastupljenijeg a neodrživog industrijskog rasta, dovesti ove modele poslovanja u središte pažnje upravo tokom ove 2019. godine. Ovaj trend je oličen u rezultatima Mekinsijevog istraživanja koji su se našli u Izveštaju o modnoj industriji (State of Fashion research).

Klijenti koji kupuju luksuznu odeću mogu, recimo, zaobići povećanje cena torbe Speedy 30, na primer putem kompanije RealReal, koja je osnovana 2011. godine i čija je vrednost maja 2018. godine bila 450 miliona dolara. Tu je i prodaja luksuznih brendova „u blago korišćenom obliku“, putem prodaje pouzećem. Glavni mamac koji je uticao na popularnost firme RealReal može se sažeti u par reči: vrhunski modni brendovi, sniženi i do 90 odsto. Nedavno je ova kompanija prikupila 115 miliona dolara u krugu finansiranja serije G, i sada planira da u Sjedinjenim Državama proširi svoje prisustvo otvaranjem fizičkih radnji.

Kineski Y-Ormar“ (YCloset) koristi jedan drukčiji pristup, naime model iznajmljivanja kroz pretplatu, kako bi kupcima omogućio pristup čitavom „okeanu“ odeće, propratne opreme i modnih detalja, i to bez dodatnih troškova. Kupci koji vole određeni komad imaju mogućnost i da ga odmah kupe.

Iako su etablirani brendovi tradicionalno slepi (ili zatvaraju oči) na prodaju polovne odeće, oni se upravo sada agresivno probijaju na tržište polovne odeće za iznajmljivanje. Stella McCartney je 2017. godine, recimo, pokrenula partnerstvo sa firmom RealReal, nudeći potrošačima kredit od 100 dolara ukoliko se „ukače“ na kompanijsku e-platformu. Ovo može proizvesti „kružno cirkulisanje finansija“ koje je u stanju da podstakne ulazak novih klijenata u radnje Stele Mekartni, istovremeno gradeći poverenje u kvalitet i dugovečnost njenih proizvoda. Uz to, zbog „kružne prirode finansijskog protoka“ u ovom partnerstvu, osnažuje se korporativna i društvena odgovornost modnog brenda (Model kružnog toka ekonomije je kretanje novca između tri sektora – biznisa, domaćinstava i države – i tri tržišta – faktora proizvodnje, proizvoda i finansijskog tržišta. Kružni tok je kontinuirani protok novca između ovih sektora i tržišta, što garantuje razmenu proizvoda i usluga između potrošača i proizvođača, omogućavajući da oba sektora – i biznisi a i domaćinstva plaćaju poreze koje im je država propisala).

Ostali igrači u sektoru proizvodnje luksuzne odeće, poput Rišmona (Richemont), vlasnika brojnih kompanija koje proizvode isključivo luksuznu robu, kupili su kompaniju za preprodaju i iznajmljivanje odeće RealReal, kako bi preuzeli kontrolu nad prodajom svojih proizvoda i brendova na sekundarnom tržištu.

Neki igrači u ovom biznisu su se upustili u prepravku odeće, koristeći svoje prednosti usmerena na održivu proizvodnju. Ajlin Fišer (Eileen Fisher) kroz svoj program „Obnove“ (Renew) vraća u prodaju tek blago istrošene proizvode, ili ih prepravlja, ili pak koristi materijale iz stare odeće kako bi od nje sašila novu. Kompanija „Patagonia“ je pokrenula model prepravke i preprodaje uz – kupovinu sopstvenih proizvoda i prodaju korišćene odeće po diskontnim cenama. Patagonija na svojoj veb-stranici iznosi stav da je „Najbolja stvar koja se može učiniti za planetu produžavanje veka upotrebe svojoj opremi (odeći), uz smanjivanje potrošnje (hrane, energije materijala, sirovina).“

Kompanija Express je svoja poslovna stremljenja usmerila na tržišnu nišu iznajmljivanja odeće. Ona je lansirala “Express Style Trial”, koji potrošačima omogućava da u bilo kom trenutku iznajme do tri artikla mesečno. U intervjuu za CNBC, Džim Hilt, šef sektora za odnose sa potrošačima kaže da „Kupac koji je više zainteresovan za pristup i stav prema proizvodu nego za vlasništvo nad njim ulazi na velika vrata u mnoge biznise. Gledali smo ovu evoluciju i pitali se: ‘Kako možemo učestvovati u ovome‘?“. U Njujorku, francuski brend za iznajmljivanje odeće Ba & sh nudi tokom vikenda odevne artikle potpuno besplatno, što je deo njihove strategije širenja u Severnoj Americi.

Što se tiče predstojećih meseci, Mekinsi očekuje da će u ovoj 2019. biti posebno uočljiva tri trenda. Prvo, broj brendova koji se bave iznajmljivanjem, preprodajom i preuređivanjem znatno će se povećati; etablirani igrači će posebno pomno posmatrati alternativne oblike vlasništva kao „tržišnu silu“ koja im je potrebna da bi ovaj trend prihvatili (startup firme) ili u najmanju ruku testiraju kroz nove modele saradnje sa trgovcima ili startap firmama koje posluju u ovom sektoru. Ovo će iziskivati pažljiva razmatranja poslovnih modela i jasnih izbora između partnerstva, internog razvoja ili M&A (Mergers and acquisitions, spajanja i kupovine drugih firmi). Drugo, prognoziramo značajan porast brendova čiji se isključivi poslovni model ogleda u iznajmljivanju odeće ili pretplati na njeno korišćenje. Takođe, ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako bismo u ovoj poslovnoj niši uskoro videli i „jednoroge“, startup firme čija će vrednost na tržištu biti najmanje milijardu dolara. Konačno, sve više potrošača će u svojim ormarima imati iznajmljenu odeću ili onu koja je „pozajmljena“ na pretplatu, što se posebno odnosi na inače veoma skupe odevne predmete i modne detalje [ali “modni detalj” možda ne zvuči dovoljno fensi i urbano, pa se umesto njega koristi termin “asesoar“, a ponekad i aksesoar].

Iako ova kretanja još uvek nisu „zvono za uzbunu“ koje bi trebalo da zabrine tradicionalne igrače u svetu mode, od ključnog je značaja imati potpuno razumevanje novih signala i promene u stavovima kupca: šta je to što će potrošači više voleti da imaju, a ne da iznajmljuju – ovo je pitanje za ljude koji stvaraju veoma skupe komade odeće u oblasti visoke mode.

Više o svih deset poslovnih trendova koji će definisati modnu agendu u 2019. godini, Stanje mode 2019: Godina buđenja (The State of Fashion 2019: A year of awakening).

Anita Balchandani je partnerka u londonskoj kancelariji Mekinsija, gde je Marco Beltrami konsultant; Achim Berg je stariji partner u frankfurtskoj kancelariji pomenute firme, Saskia Heidrich je viši stručnjak u minhenskoj kancelariji Mekinsija, a Felix Rölkens je pridruženi partner u kancelariji u Berlinu. Imran Amed je osnivač, glavni urednik i izvršni direktor konsultatske kuće specijalizovane za globalnu industriju odeće, Business of Fashion.

McKinsey

Pavle Bašić 帕夫莱·巴希奇

The Wor(l)d of Pavle!

Category Archives: Start-up Space

“Dok nas blokčejn ne rastavi…”

Like this:

Fintech industrija: Bezbednost kao prioritet

Like this:

Kina: i dalje “najveća globalna fabrika”

Like this:

UN: Svetska ekonomska situacija i izgledi

Like this:

Čedargejt: 100% šala (i prstohvat zvezdica)

Like this:

Gradovi Kine i Zapada: foto-piknik

Like this:

Vladimir Prelovac: uspeh dolazi preko noći, ali nakon 28 godina rada i učenja

Po čemu je ova aplikacija posebna?

Nekad i sad

Like this:

Budućnost startup firmi je u Evropi

Like this:

Najpopularnije startup-destinacije u 2019.

Like this:

Etika, estetika i održivost modne industrije

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Po čemu je ova aplikacija posebna?

Nekad i sad

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this: