Budućnost startup firmi je u Evropi

Međusobno povezivanje tehnoloških čvorišta se širom EU rapidno povećava (Pixabay)

Evropska startap scena dugo je postojala u senci Silicijumske doline, koja godinama važi za nesporno najbolji svetski startup ekosistem. Teško je ne zavideti sposobnosti Doline da privlači brda novca, usisava talente svetske klase, i sa svoje startaperske  „proizvodne trake“ izbacuje svetske kompanije koje je teško nadmašiti. Ali, usudimo se to reći, ova ravnoteža i odnos snaga vremenom počinju da se menjaju, s mnoštvom novih i uzbudljivih tehnoloških čvorišta koja nastaju širom Evrope, u vreme kada se globalni trendovi konačno preokreću u našu (evropsku) korist.

Prva polovina ove godine oborila je rekord u oblasti ulaganja u evropske tehnološke firme, sa 19,2 milijardi evra uloženih u prvom i drugom kvartalu. “Mega runde” – nekada rezervisane za Sjedinjene Države i neke zemlje Azije – takođe su u porastu u Evropi, s tim da su runde veće od 100 miliona evra pokrenule većinu nedavnog rasta – 26% u prvom i obimnih 45% u drugom tromesečju ove godine. I dok su evropske brojke još uvek u senci američkih, jaz se brzo smanjuje a investitorske mega-runde u SAD opadaju – bar za sada. U međuvremenu, EU se gotovo poklapala sa Sjedinjenim Državama u pogledu izlazaka kompanija koje podržavaju rizični kapital venčer ulagača tokom prošle godine – od 107 milijardi do 136 milijardi dolara.

Najveće svetsko tržište…

Ova je procena uzela u obzir da je Silicijumska dolina svetska prestonica za startapove, ali nema dobrog razloga zašto bi to trebalo biti. EU startapi imaju direktan pristup najvećoj svetskoj ekonomiji: to je tržište koje ima 500 miliona ljudi i BDP od 25 000 evra po glavi stanovnika. Evropa je ujedno i bolja platforma za dostizanje drugih tržišta širom sveta, uključujući brzo rastuća tržišta u Africi i Aziji. EU je vodeći trgovinski partner za neverovatnih 80 zemalja, u poređenju sa samo 20 za SAD.

… I fond talenata kojeg treba uskladiti sa zahtevima poslovanja

Preovlađujući trend današnjice: Inovacije

Kompanije svetske klase stvorene su kombinacijom mozga i tehnologije, a Evropa ima više nego dovoljno potencijala da bi se takmičila na globalnom nivou. Na Starom kontinentu se nalaze neki od vodećih svetskih tehnoloških i inženjerskih univerziteta, uključujući Oksford, Kembridž i Imperijalni koledž u Britaniji, prestižni ciriški ETH i Tehnološki univerzitet Delft u Holandiji. Takođe, EU ima više programera (5,7 miliona), u poređenju sa Sjedinjenim Državama (4,4 miliona, mada, doduše, treba primetiti da SAD imaju oko 150 miliona ljudi manje nego EU); u poslednje dve godine, ovaj stručni profil je uvećan za 200 hiljada novih IT uposlenika.

Preduzetništvo se ovde sve više prepoznaje kao legitimni karijerni izbor, sa sjajnim MBA-ima koji biraju da nakon diplome pokrenu svoj posao, a ne da se penju uobičajenim korporativnim lestvicama. Pored toga, kako se ekosistem sve više uspostavlja, to počinjemo da uviđamo sve veći broj preduzetnika i pravu „bujicu“ startapova, sa iskustvom i sredstvima za dalju izgradnju još većih i boljih preduzeća u drugoj investicionoj rundi.

EU startup mreža – napredniji vid početničkog poslovanja

A kad je u pitanju stvaranje tima, Evropa takođe poseduje prednosti u pristupu talentima i njihovom privlačenju – posebno nakon nedavne Trampove akcije sprečavanja imigranata da uđu u SAD; ne samo što zemlje EU imaju koristi od slobode kretanja širom kontinenta, već su u njoj i „opuštenija“ pravila za regrutovanje veštih talenata, i to iz širih oblasti. Manja konkurencija znači da su plate obično znatno niže od američkih, posebno u startup centrima koji su u nastajanju, a evropski zaposlenici su često lojalniji, što olakšava brzo uspostavljanje tima i timske kulture.

Nova i postojeća čvorišta u porastu

The Verge

Silicijumska dolina nema monopol na rešavanje ogromnih izazova digitalizacije, koji utiču na sve industrije i sve vrste kompanija, i to širom sveta. Shodno tome, tehnološka rešenja se izmišljaju i grade na sve većem broju evropskih lokacija, što je olakšano širenjem informacija i ideja i padom troškova izgradnje neke kompanije.

Ranije su dominirali London, Pariz, Berlin i Stokholm, a sada start-ap firme niču širom Evrope, stvarajući snažan međusobno povezan ekosistem. Centri koji su u snažnom zamahu uključuju gradove kao što su Kopenhagen, Barselona, Dablin, Lisabon, Oslo i Talin – svi oni veoma brzo rastu i počinju da privlače investicije, uz puno prostora za dalji razvoj. Zapravo, trenutno postoji 15 evropskih gradova sa više od 50 hiljada profesionalnih programera koji su od 2013. namakli oko milijardu dolara ukupnih kapitalnih investicija, što predstavlja ogromne mogućnosti u narednim godinama.

Otklanjanje praznina

Uz sav ovaj potencijal, nema razloga zašto evropski startupi ne bi mogli da „stanu na crtu“ onima iz Silicijumske doline. Ali, Evropskoj uniji je i dalje potrebno više osnivača, da bi se uskladile ambicije onih koji teže da ostvare uspeh „preko bare“, u Sjedinjenim Državama. U Evropi smo već prečesto viđali osnivače koji se prodaju američkim ili azijskim kompanijama, umesto da sopstvenim snagama dovedu svoje poslovanje na novi, viši nivo. Stvari se menjaju: nova generacija osnivača i unekoliko drukčiji preduzetnički koncept doveo je nivo ambicija iznad onog što smo imali prilike da vidimo u proteklim godinama. Sada je potrebno da ovo postane uobičajena norma, tako da je razumljiva želja za izgradnjom „globalnih startap asova“ i brzim širenjem evropskih startup firmi u inostranstvu.

Finansiranje je takođe problem jer, iako se njihov broj povećava, evropski VC sektor (Venture Capital, oni koji kao ulagači rizičnog kapitala daju novac za razvoj perspektivnih startup firmi) još uvek ne privlači velike institucije, kao što su penzioni fondovi, zadužbine i korporacije – u svakom slučaju ne na isti način kao što se to radi u Sjedinjenim Državama. U Evropskoj uniji, ogroman udeo startup finansiranja i dalje dolazi od učešća vlade odnosno državnog novca, kroz grantove, povoljne zajmove i venture ulaganja. Ovo je sjajan investitorski model, ali je očajnički potrebno što veće učešće privatnog kapitala, posebno u ranijim investitorskim rundama, od „Seed+“ do „Series B“.

Suprotno tome, američki institucionalni LP-i imaju veću sklonost za preuzimanjem rizika i lakše se uklapaju u profitni profil koji nude američki ulagači rizičnog kapitala. Bolje razumevanje sektora znači da su spremniji da obezbede „strpljivi kapital“ rizičnim fondovima, kao i da čekaju i do 10 godina pa i više pre nego što ostvare povrat. To je jedan od primarnih razloga zašto je još uvek ogroman jaz između američkog i evropskog finansiranja i evaluacije (procene vrednosti, tj isplativosti ulaganja). Istraživanje GP Bullhound-a je utvrdilo da se startap jednorozi u Evropi obično vrednuju 18 puta više od njihovih prihoda, u poređenju sa 46 puta u Sjedinjenim Državama.

Američki investitori: pogled uprt u Evropu

Onda možda i ne čudi što ovaj ogroman „procep“ u finansiranju pokreće sve američke venčer ulagače da se u većem broju uključe u evropske investicije, privučenih nižim troškovima poslovanja u kombinaciji sa velikim potencijalom za rast. U 2018. godini, sedam procenata rizičnog kapitala uloženo je u evropske startape koji uključuju najmanje jednu venčer kapital firmu iz Silicijumske doline, što je predstavljao petoprocentni rast u odnosu na 2013. godinu, kada je učešće bilo tri procenta. A tamo gde američki venčer ulagači odluče da ozbiljno investiraju, to znači da investiraju puno: ušli su u Evropu sa 22% ukupnog rizičnog kapitala uloženog u 2018. godini iz dilova koji uključuju najmanje jednu VC firmu iz Silicijumske doline, što je značajno više nego u npr. 2013. godini, kada su američki venčer ulagači učestvovali sa 12%, odnosno 2008. godinu, u kojoj je njihovo učešće na EU startup tlu iznosilo osam odsto.

Američki venčer-investitori shvataju da ulaganja u Evropi ne samo što bi im pružala šansu da diverzifikuju svoj portfelj već bi im takođe obezbedila da ne propuste neke od najistaknutijih EU startup firmi sledeće generacije. Nedavni primer je Checkout.com sa sedištem u Britaniji, svetska kompanija za novčane transfere, koja je upravo okončala najveću dosadašnju fintech seriju A u Evropi – 230 miliona dolara – u rundi koja uključuje „Insight Venture Capital“ sa sedištem u SAD i „Endeavour Catalyst“. Insight Venture Partners su takođe nedavno uložili u nemačku startup kompaniju N26, malu komercijalnu banku, kroz investitorsku rundu serije D „tešku“ 300 miliona dolara.

A keš nije jedini benefit koji EU startapi imaju od dilova s američkim venčer ulagačima, jer Amerikanci takođe pružaju dragoceno znanje i stručnost u osvajanju po svemu presudno važnog američkog tržišta, što je evropskim startapima često teško da ostvare. Američki venčer kapitalisti takođe dolaze sa nenadmašnim znanjem o tome kako napraviti startup jednoroge, kao i načine za uspešno dovršavanje izlaska na berzu (IPO). Ovakva iskustva ne postoje u Evropi, ali je do njih i teže dopreti, posebno u manje razvijenim startaperskim čvorištima. Ulazak veće količine američkog novca na evropsku startap scenu znači i da će se evropskim preduzetnicima ukazivati brojnije prilike da raspolažu s više novca nego ikada pre.

Ono što nije previše pozitivan aspekt ovog trenda, za EU startape koji su predmet američkih ulaganja, jeste što ponekad to može značiti premeštanje svog posla u inostranstvo (u ovom slučaju izvan EU) ili predstavlja „meko“ preuzimanje putem investicija u kasnijoj fazi. U tom slučaju, vlasništvo je prestalo da bude u evropskim rukama. Ono što je od presudnog značaja je da je američko ulaganje trenutno ograničeno na startapove sa smanjenim rizikom ulaganja u seriji C pa nadalje, što znači da i dalje postoji veliki jaz u finansiranju od faze Seed+ do Serije B. To smanjuje sposobnost Evrope za prolaznost-protok američkih investicija do obećavajućih ideja u ranijoj fazi.

Venčer kapital kao pokretačka snaga

Evropi se ukazala dosad neviđena prilika da se istakne na svetskoj tehnološkoj sceni i izazove hegemoniju Sjedinjenih Država i Kine. Evropa ima talenat, ima tržište, ima ambiciju i na korak do rešenja za kvalitetnija i stabilnija, dugoročnija finansiranja. Da bi se to postiglo, ključan je rizični kapital i venčer ulagači, pa stoga EU ohrabruje institucionalne investitore da se uključe u što većem broju, osiguravajući da u ranoj fazi finansiranja već postoji podrška venčer investitora – kako bi što ranije primetili, ohrabrili, mentorisali, podržali i pokrenuli evropske tehnološke preduzetnike. Jednom kada se popuni ta praznina – Silicijumska dolina imaće još jednog globalnog takmaca.

 

Kjartan Rist, Forbes

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.