Category Archives: Start-up Space

EU startup Inicijativa: smernice u novom sazivu EP

Jedan od glavnih izazova tokom protekle decenije bio je neslućeno ubrzanje naučno-tehnološkog razvoja koji gotovo nijedna zemlja nije u stanju da prati. Stoga su zemlje razvijenog severa i zapada, kako se ispostavilo, doslovce u istoj situaciji u kojoj se nalaze zemlje juga i istoka: posvuda je prisutan nedostatak kvalifikovane radne snage za nove profile tehnoloških zanimanja, ali i nesposobnost/nedostatak kapaciteta da nova znanja i tehnologije budu pravovremeno savladani kroz obrazovni kurikulum. Zato je široko primenjivo rešenje – metod kojim se od školovanih mladih generacija u relativno kratkom roku može “iskovati” relativno uspešni poslovni sloj – zahtev koji se postavlja u svakom vremenu i u svakoj zemlji. Razvoj evropske mreže tehnoloških startup firmi, planski potpomognuta EU fondovima – a pre svega programom Erasmus – biće jedan od prioriteta do 2030.

Evropski digitalni forum

Ideja o Evropskom digitalnom forumu prvi put je izneta u Startup Manifestu, akcionom planu za preduzetništvo i inovacije u cilju pokretanja privrednog rasta u EU kojeg je izradio Club Leaders, neformalna grupa vodećih evropskih tehnoloških preduzetnika.

Evropski digitalni forum (EDF) je nezavisni think-tank namenjen osnaživanju tehnoloških preduzetnika i rastućoj evropskoj digitalnoj ekonomiji.

Kao otvorena platforma, Evropski digitalni forum će na godišnjem nivou praviti Evropski startap-indeks koji će pomoći da se glas javnosti u javnim politikama upozna sa najnaprednijim i najinovativnijim lokacijama za tehno-startapere iz Evropske unije.

Osnivački partneri uključuju kompanije kao što su Telefonica, Orange, Banco Bilbao Vizcaya Argentaria (BBVA) i Evropski investicioni fond (EIF), koji je deo Evropske investicione banke (EIB). Sekretarijatom će rukovoditi Lisabonski savet u saradnji sa Fondom za inovacije Nesta.

Startup Europe

Startup Europe proširuje povezivanje Evrope u jedinstveno digitalno tržište kroz niz inicijativa Evropske unije za povećanje mogućnosti umrežavanja, s posebnim osvrtom na umrežavanje startapova, investitora i akceleratora. Ovaj napredni ekosistem brine o povećanju ekonomskog rasta, investicija i obezbeđivanju većeg broja radnih mesta.

Startup Europe je inicijativa Evropske komisije osmišljena radi povezivanja startup firmi, investitora, akceleratora, preduzetnika, korporativnih mreža, univerziteta i medija kroz niz posebnih mreža. Startup Europe je telo pod vođstvom savetodavne grupe visoko priznatih tehničkih lidera iz grupe savetnika na visokom EU nivou. Pored toga, namera mu je da poveže lokalne startup ekosisteme širom Evrope i poveća njihov kapacitet za ulaganje na druga tržišta, kao što su Silicijumska dolina ili Indija.

Ne manje važno je i da ovo telo svesrdno podržava uspehe i rezultate evropskih preduzetnika, čineći ih vidljivim i nagrađujući ih (npr. Startup Europe Awards).

Inicijativa za osnaživanje EU startapova

Inicijativa za osnaživanje evropskih startap firmi zasniva se na komunikaciji Evropske komisije iz 2016. godine (“Evropski lideri koji dolaze: Inicijativa za startapove i njihovo osnaživanje”, Europe’s next leaders: Startup and Scaleup Initiative), i u njoj su istaknuta dva glavna cilja:

1. Ukloniti prepreke za dalje povećanje i jačanje jedinstvenog tržišta projektima izgradnje ekosistema;

2. Razvijanje daljih mogućnosti umrežavanja, poboljšanje startup ekosistema kroz povezivanje klastera, ljudi i lokalnih ekosistema širom Evrope.

Pored toga, reaguje na zahteve osnivača tehnoloških startup firmi adresiranih u okviru Startup Manifesta i Scaleup Manifesta.

Inicijativa takođe uključuje aktivnosti koje startap firmama pomažu u iznalaženju međunarodnog dosega. Kroz „One Stop Shop“, startapovi i graditelji ekosistema imaju lak pristup svim uslugama finansiranja i drugoj podršci koja se nudi na nivou EU.

Uz inicijative „Startup Scaleup“, Evropska komisija dalje istražuje mere za:

– Olakšavanje uvođenja novih tehnologija;

– Stvaranje boljih mogućnosti u pristupu finansijama i ključnim poslovnim veštinama;

– Maksimiziranje efikasnosti evropskih ekosistema.

Startup Europe i Evropska komisija sarađuju kako bi povećali uticaj svojih inicijativa i ubrzali rast evropske startup scene.

Inicijativa za digitalne inovacije i njihovo jačanje (Digital Innovation and Scale-up Initiative, DISC)

Pokrenuta 2019. godine, Digitalna skupština (Digital Assembly) je plod zajedničke inicijative Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropskog investicionog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Digitalna skupština bavi se rešavanjem problema nedovoljnih ulaganja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) kao i digitalnom ekonomijom Jugoistočne Evrope (CESEE), uspostavljajući prvi regionalni instrument za ulaganja čiji je glavni cilj podsticanje i finansiranje digitalnih inovacija, kao i osnaživanje evropske digitalne startap scene u navedenom regionu.

Startup Europe: izgradnja ekosistema

Startup Europe koordinira rad EU na povezivanju klastera i ekosistema širom Evrope i ima za cilj jačanje koherencije između različitih EU inicijativa. Povezuje nacionalna i regionalna ministarstva, agencije za inovacije i ostale zainteresovane strane.

Projekti „Startup Europe H2020“

U poslednje dve godine finansirano je 14 projekata za izgradnju spona između startup igrača u okviru evropskih ekosistema. Ovi projekti su direktno uključili više od 700 startup firmi, spajajući ih sa investitorima, akceleratorima, preduzetnicima, korporativnim mrežama, univerzitetima i medijima. Konsolidovane mreže i ekosistemi pružaju idealno tle za strukturirani i efikasni rast evropskih startupa i preduzetnika.

Aktivnosti na povezivanju ekosistema

Da bi se ekosistemi povezali u široko rasprostranjenom „univerzumu“ sačinjenom od evropskih regija, bilo je potrebno kreirati događaje na kojima bi se mogli prikazati kroz rad na lokalu, uz demonstraciju metoda za kreiranje lokalnih politika, upravljene na digitalne startup preduzetnike. Lokalni ekosistemi su ključni za jačanje mreža i skraćivanje udaljenosti između zainteresovanih strana. Pored toga,  podstiče otvorene inovacije (unapređenje tehnologije kao javnog dobra), i kroz saradnju. Mere podsticaja čine i sistem kao i metodologija nagrađivanja, koji se usvajaju na pet različitih nivoa (lokalnom – selo, manje mesto, grad; na nivou okruga; regionalnom; nacionalnom; evropskom). Neki primeri aktivnosti su navedeni u nastavku:

Startup Europe Week – 250 gradova povezanih jednim događajem širom EU sa 400 akcija koordinisanih u isto vreme.

Startup Europe Awards – Evropska vizija za razvoj startapova i njihovu dugoročnu uspešnost.

Nedelja evropskih proizvođača (European Maker Week): sajam EU startapova.

Za više informacija o dešavanjima u evropskom startup ekosistemu, posetite sledeće veb-lokacije:

EDCI – Evropski digitalni indeks gradova, koji meri zastupljenost IT startup firmi u gradovima Evropske unije.

Startup Hubs (startaperska čvorišta) – Dinamičko mapiranje tehnoloških startapova (Dynamic Mapping of Tech startups): 20 startup ekosistema koji se dinamički analiziraju pomoću API-ja, mapa i zvaničnih kompanijskih podataka.

Startup mapa Evrope (Startup Europe Map) – Mapa graditelja ekosistema: akceleratori, investitori, korporativni programi, javni programi, prostori za saradnju.

Digital education action plan: Komisija je usvojila Akcioni plan za digitalno obrazovanje, koji uključuje 11 aktivnosti za podršku korišćenju tehnologije i razvoju digitalnih kompetencija kroz obrazovanje.

Ostale aktivnosti Evropske komisije za poslovno povezivanje EU građana

Evropska komisija razvija još neke aktivnosti i programe za povezivanje Evropljana i promovisanje inovacija u različitim oblastima povezanim sa inovacijama i startapovima. Primeri za to su EU inicijative Women in ICT, Gateway for women’s entrepreneurship, EU Prize for Women Innovators, i Erasmus for Young Entrepreneurs.

Ursula fon der Lajen je u svojoj agendi za Evropu rekla da, “kao majka sedmoro dece, jako dobro znam šta je potrebno generacijama koje dolaze. Zato je jedan od glavnih ciljeva EU 2019-2024-2030 što bolje i što stabilnije finasiranje evropskog obrazovnog programa Erasmus, kako bismo podigli kompetitivnost Evropljana u odnosu na svet”.

Evropa – uključujući i onaj njen deo koja ne pripada Evropskoj uniji – izgleda da po ovom pitanju deli ista gledišta. Pre nekoliko dana je iz britanskog ministarstva obrazovanja stigla eksplicitna i neuvijena poruka: “Molimo mlade generacije koje treba da odluče šta će da upišu da ne upisuju društvene i umetničke smerove, jer će njihova karijera obilovati bolnim trenucima”.

Zvuči pomalo zastrašujuće, ali i tužno; da li će strukovni model obrazovanja uskoro zadominirati evropskim obrazovnim institucijama i da li će se, u tom slučaju, vremenom izgubiti širina obrazovanja mladih naraštaja Evropljana? da li će Evropa postati “radionica” i “pogon”, ma koliko da se u tom pogonu vešto barata visokim tehnologijama?

Ostaje nada da će se ustanoviti jedan dobar balans, i da kvalitet evropskog obrazovanja neće (previše) trpeti na uštrb specijalizovanih strukovnih profila.

Carinski rat SAD vs. Kina: plima bez oseke

Kineske carinske protivmere: Nalaganje američkim kompanijama da odu iz Kine je nerealno razmišljanje.

Newsweek

Kineske carinske protivmere su bile neophodne nakon što su Sjedinjene Američke Države nametnule 10-procentne carine na još 300 milijardi američkih dolara vredan uvoz iz Kine.

Neki američki političari su odgovorili nalaganjem kompanijama iz SAD-a koje posluju u Kini da odu i pronađu alternativu ili presele investicije i proizvodnju kući.

Postoji stabilna globalna mreža koja se sastoji od lanaca vrednosti (roba i usluga), lanaca snabdevanja i industrije. Multinacionalne kompanije se trude da ostvare maksimalan profit raspodeljujući resurse širom sveta prema pravilima tržišne ekonomije, pa zbog toga primedbe da posluju protiv ekonomskih zakona „određenih ljudi“ iz Sjedinjenih Država nisu dobrodošle.

Američki Nacionalni maloprodajni savez je nedavno dao izjavu kako je pronalazak alternativnih nabavnih baza (prostije: zamena dosadašnjih dobavljača novima) “skup i dugotrajan proces” i kako je “nerealno” za američke maloprodajne kompanije da se odsele iz Kine, druge najveće svetske ekonomije. “Naša prisutnost u Kini nam omogućava da dospemo do kineskih potrošača i razvijemo inostrana tržišta,” rekao je Dejvid Frenč (David French), viši potpredsednik Nacionalnog maloprodajnog saveza za odnose s vladom. “To nam, zauzvrat, omogućava prilike za rast i širenje koje mogu iskoristiti američki radnici, ljudi iz poslovne sfere i potrošači,” rekao je French.

Američka privredna komora je takođe u izjavi istakla da su “kompanije iz Sjedinjenih Država ambasadori pozitivnih promena u kineskoj ekonomiji, koje nastavljaju da donose dobrobit za oba naroda.” U izjavi se takođe pozivaju “uprava i vlada Kine da se vrate za pregovarački sto kako bi dovršile sporazum”. (Njujork tajms je 1. septembra objavio članak o najnovijim Trampovim potezima, koji SAD i Kinu još više udaljavaju od rešenja.)

Wall Street Journal je objavio članak u kojem stoji da su neki globalni proizvođači koji su mislili da odustanu od kineskog tržišta konačno shvatile da se zemlje poput Vijetnama ne mogu uporediti s Kinom kao proizvodna odredišta. Seljenje njihovih proizvodnih centara iz Kine je nemoguće.

Ekonomski rast Kine postaje sve snažnije orijentisan na kvalitet. Kako se transformiše ekonomski i nadograđuje uz benefite koji potiču od politike reformi i otvaranja, ukupna konkurentnost Kine kao odredišta za investicije će i nadalje biti bez premca.

Kina ima ogromno tržište od 1,4 milijardi ljudi, rastuću srednju klasu, radnu snagu koja se meri stotinama miliona ljudi i mrežu moderne infrastrukture, kao i najsveobuhvatnije proizvodne industrije na svetu. Sve ovo uzeto zajedno daje kineskom tržištu veliki potencijal i vitalnost. U 2017. je obim prodaje američkih kompanija u Kini dostigao 700 milijardi američkih dolara, a profit im je prešao 50 milijardi.

Martin Jacques o Kini kao velikoj sili

Foreign Policy

Na nedavnoj Konferenciji „Camden“ u Mejnu u Sjedinjenim Američkim Državama s ovogodišnjim fokusom na pitanje “da li je ovo stoleće Kine?”, Martin Jacques, viši saradnik na Univerzitetu Kembridž i gostujući saradnik na univerzitetima Cinghua i Fudan, održao je govor pod nazivom “Kakva će Kina biti kao velika sila?”.

Kakva će Kina biti kao velika sila?

Jacques je u svom govoru postavio to pitanje, oblikovano u kontekstu dve velike promene koje su se odigrale u protekloj deceniji. “Prvo, odvijao se pad Sjedinjenih Američkih Država, izazvan ili naglašen zapadnom finansijskom krizom. I drugo, dogodio se rast Kine, ponovo nakon zapadne finansijske krize, uz udvostručavanje veličine Kine odnosno njene ekonomije i privrede u narednih 10 godina, upoređujući je s američkim privredom i ekonomijom, uz rast od otprilike 10% u tom razdoblju.”

Kina je prerasla u “proizvođača i oblikovaoca globalizacije”

Pod novim vođstvom, rekao je Žak, “dogodila se promena u kineskoj spoljnoj politici, a Kina se pomakla s uloge “primaoca globalizacije” u “proizvođača i oblikovaoca globalizacije.”

On je rekao da je promena stavila u iskušenje zapadno razumevanje Kine, jer “nismo verovali da je održiva, a sad mislim da bi trebalo da se suočimo s činjenicom da je ovo značajna promena koja se odvija i treba da joj nekako damo smisao, da je shvatimo.”

Kina se mora razumeti prvenstveno kao civilizacijska država

Žak je govorio o četiri ključne razlike, od kojih je prva vezana uz temeljni princip nacionalne države. “Kina nije nacionalna država na jednostavan način” rekao je. “Da bi je razumeli, moramo je shvatiti, po mom mišljenju, ne kao primarno nacionalnu već kao civilizacijsku državu.”

Decentralizacija upravljanja, sistem ima veliku podršku i legitimaciju, razlika između koncepta države u Kini i na zapadu

Druga ključna razlika koju Žak prepoznaje je kineska decentralizacija upravljanja. Istakao je „dugačko razdoblje carske vladavine kada je država konsolidovana kao jedinstvena na temelju onog što je nazvao “jedna civilizacija, mnogo sistema,” Treće, ističući istraživanje Pew Global Attitudes-a o nivou zadovoljstva Kineza po pitanju kineskog upravljanja, Žak je rekao da sistem “uživa u velikom nivou podrške i legitimacije.” Poslednja od četiri ključne razlike između koncepta države u Kini i na zapadu je vezana za način na koji oni vide svoju ulogu u svetu.

Veze Kine sa svetom u razvoju će je činiti velikom silom, istaknuta uloga Pojasa i puta

Govoreći o odnosima Kine sa svetom u razvoju, Jacques je rekao da je to veći strateški prioritet za Kinu od bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rekao je da, uzevši u obzir da će do 2030. godine globalni jug činiti 67% BDP-a, veze Kine sa svetom u razvoju jesu deo onog što će je činiti velikom silom u godinama koje dolaze. Takođe je istakao ulogu inicijative ‘Pojas i put’ u preobražaju globalnog upravljanja.”

Problemi oko Pojasa i puta ne mogu ugroziti inicijativu

Takođe misli da je Kina “naučila mnogo baveći se sa svetom u razvoju.” Entuzijazam zemalja duž Pojasa i puta dolazi iz prepoznavanja mogućnosti za preobražaj koje nudi. Žak je priznao da se Kina susrela s problemima kod sprovođenja Pojasa i puta, premda ti problemi nisu toliko teški da bi ugrozili inicijativu.

SAD treba da živi u svetu u kojem je i Kina njen takmac

Jacques je završio s jasnom porukom Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je reč o tehnološkoj inovaciji, Sjedinjene Američke Države će morati da žive u svetu u kojem je Kina rival. Uspon Kine kao velike sile će zahtevati od zapada i Sjedinjenih Američkih država da se nose s novim oblicima saradnje, ali i suparništva.

Ivona Lađevac: Sijev govor pokazao smer razvoja svetske ekonomije

South China Morning Post

Ivona Lađevac, šefica Centra za istraživanje „Pojasa i puta“ pri srpskom Institutu za međunarodnu politiku i ekonomiju, smatra da je govor predsednika Sija obrazložio kineski stav i pokazao smer razvoja svetske ekonomije.

Kineski predsednik Si Đinping nedavno je na 14. liderskom samitu G20 održao govor sa temom „Zajedno ulažemo napore u visokokvalitetnu svetsku ekonomiju“. Sijev govor je privukao široku pažnju međunarodne zajednice.

„Govor predsednika Sija na samitu G20 u Osaki je pokazao neophodnost saradnje u međunarodnim odnosima i u međunarodnoj ekonomiji, pošto je to bitan preduslov za dalje prosperitet ne samo Kine i G20, već i svih zemalja sveta,“ rekla je Lađevac.

Lađevac je navela da je cilj Inicijative „Pojas i put“ jačanje komunikacije i povezivanje tržišta, kako bi više zemalja i regiona podelilo rezultate privredne globalizacije.

„Do sada smo videli da Inicijativu ’Pojas i put’ prihvata sve veći broja zemalja. Ova inicijativa zapravo predstavlja način multinacionalne saradnje između svih država. Svako od tih država ostvaruje korist za sebe. To je promenilo stav nekih institucija koje su u početku bile prilično kritičke prema inicijativi. Inicijativa će doprineti stabilnosti međunarodne ekonomije“, zaključila je Lađevac.

 

Izvori:

Martin Jacques o Kini kao velikoj sili

Bloomberg: Kini i Americi treba saradnja ne trgovinski ratovi

Ivona Lađevac: Sijev govor pokazao smer razvoja svetske ekonomije

UN: SAD i Kina predvode digitalnu ekonomiju

Ujedinjene nacije u svom prvom Izveštaju o digitalnoj ekonomiji navode da SAD i Kina generišu ogromnu većinu svetskog bogatstva u oblasti digitalne ekonomije.

The Economist

Šamika Sirimane (Shamika Sirimanne), direktorka Odeljenja za tehnologiju i logistiku Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), rekla je medijima da istraživanje za potrebe ovog Izveštaja otkriva da ekonomska geografija digitalne ekonomije ne pokazuje tradicionalnu podelu sever-jug. Stalno je vođena jednom razvijenom i jednom zemljom u razvoju, a to su – Sjedinjene Države i Kina.

Ona je na konferenciji za novinare govorila o pokretanju Izveštaja o digitalnoj ekonomiji 2019. godine u sedištu UN u Njujorku.

Prema ovom izveštaju, SAD i Kina “drže 75 procenata svih patenata vezanih za blokčejn tehnologije, 50 procenata globalne potrošnje na industrijskom tj. „internetu stvari“ (Internet of Things, IoT) i više od 75 procenata svetskog tržišta za rad na računarima po principu otvorenog korišćenja klauda (public cloud computing).

Takođe je naglašen interesantan podatak da ove dve zemlje predstavljaju čak 90 procenata vrednosti tržišne kapitalizacije 70 najvećih svetskih kompanija na digitalnoj platformi.

Sedam “super platformi” – Microsoft, Apple, Amazon, Google, Facebook, Tencent i Alibaba – čine dve trećine ukupne tržišne vrednosti, navodi se u izveštaju.

UNCTAD je isto tako predstavio podatak da Gugl, kada je reč o internet-pretrazi odnosno „surfovanju“ u cilju kupovine/prodaje čini oko 90 procenata globalnog tržišta, a da je Fejsbuk vodeća platforma za društvene mreže u više od 90 procenata zemalja.

Što se tiče Kine, “WeChat (u vlasništvu Tencenta) ima više od milijardu aktivnih korisnika, a zajedno sa servisom Alipay, kompanijom pod okriljem Alibabe, njegovo rešenje za promet novcem obuhvatalo je praktično celokupno kinesko tržište mobilnih plaćanja. U međuvremenu, procenjeno je da će Alibaba imati blizu 60 odsto kineskog tržišta e-trgovine“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je takođe naglasio da se te kompanije agresivno takmiče kako bi ostale u vrhu.

MIT Technology Review

Ovo trgovinsko telo UN-a upozorilo je da dominacija tih platformi vodi koncentraciji i konsolidaciji digitalne vrednosti, a ne smanjenju nejednakosti između i unutar zemalja, apostrofirajući zemlje u razvoju koje tavore na dnu.

Izveštaj ističe ogromne potencijalne koristi od sve veće povezanosti globalne ekonomije, ali poziva i na „usklađene globalne napore na širenju potencijala bogatstva na mnoge ljude koji od toga trenutno imaju malo koristi“.

Rečeno je i da ostatak sveta, posebno zemlje Afrike i Latinske Amerike, znatno zaostaju.

Prema sadašnjim politikama i propisima, takav će se pravac verovatno nastaviti, dodatno doprinoseći porastu nejednakosti, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u uvodnom govoru prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

“Moramo raditi na prevazilaženju jaza između zemalja sa razvijenom digitalnom ekonomijom i onih kod kojih je ova grana tek u povoju ili, čak, i ne postoji,” izjavila je Šamika Sirimane, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije koja je svima od koristi.”

Generalni sekretar UNCTAD-a Mukisa Kituji je rekao da “Moramo odgovoriti na želju ljudi u zemljama u razvoju da učestvuju u novom digitalnom svetu ne samo kao korisnici i potrošači već i kao proizvođači, izvoznici i inovatori, a radi generisanja i zadobijanja većeg obima vrednosti, što je put ka njihovom inkluzivnom prosperitetu. “

On je napomenuo da vlade imaju kritičnu ulogu u oblikovanju digitalne ekonomije definisanjem pravila igre, prilagođavanjem postojećih zakona i donošenjem novih u mnogim oblastima.

“Potrebno je prigrliti nove tehnologije ali na pametan način, poboljšati partnerstva i veće intelektualno liderstvo kako bi se redefinisale strategije digitalnog razvoja i buduće obrise procesa globalizacije”, rekao je prvi čovek UNCTAD-a.

“Moramo raditi na popunjavanju jaza u prisutnosti digitalne ekonomije i visokih tehnologija” napisao je, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Strukovna inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije, koja donosi dobrobiti svima.”

Kathmandu Post

On je naglasio i da višegodišnje globalno usporavanje u direktnim investicijama, trend uzrokovan finansijskom krizom iz 2008. godine, ne treba da brine jedino Afriku jer ona može da očekuje stabilan i konstantan porast ulaganja upravo iz – Kine. Ova dalekoistočna zemlja ne vidi kao prioritet Sjedinjene Države već afrički i latinoamerički kontinent. On je za “Sahara Tribune” rekao da “Afrika treba da iskoristi izvanrednu šansu koja joj se ukazuje i pametno usmeri nove investicione injekcije, “ulaganja koja treba iskoristiti za razvoj trgovine, digitalizacije i obuku u STEM oblastima”.

Kao Generalni sekretar UNCTAD-a, tela UN čiji je glavni zadatak poštena, “fair share” podela znanja, Kituji već godinama zagovara ravnomerno, pravedno i globalno širenje trgovine, znanja i tehnologija – ne samo u teritorijalnom već i u rodnom smislu (UNCTAD OnLine)

On je napomenuo i da današnji profili poslova ali i zahtevi novog doba postavljaju izuzetno velike izazove pred zemlje razvijenog Zapada i Severa, koje takođe shvataju da je rešenje u “promeni navika” njenih građana i svesrdnom prihvatanju lifetime tj. celoživotne obuke/ školovanja, što je jedan od primarnih globalnih ciljeva zacrtanih UN Agendom 2030.

Povodom dokumenta UNCTAD-a „Izveštaj o tehnologiji i inovacijama: Korišćenje graničnih tehnologija za održivi razvoj“ (‘Technology and Innovation Report: Harnessing Frontier Technologies for Sustainable Development’), on  je primetio da „Živimo u vremenu tehnoloških promena koje su bez presedana po svom tempu, obimu i dubini uticaja. Iskorišćavanje tog napretka je najsigurniji put kojim će međunarodna zajednica uspeti da ispuni ciljeve UNDP Agende za održivi razvoj 2030 (Sustainable Development Goals SDI 2030), a radi dobrobiti svih ljudi, svetskog mira i prosperiteta.“

 

Hong Xiao (at United Nations | China Daily Global 

FES, UNCTAD, UN, Tagesschau

Međunarodni sajam investicija i privredne saradnje „CIFIT“

Sutra se otvara Međunarodni sajam investicija i privredne saradnje „CIFIT“

date

NEDELJA, 08. SEPTEMBAR 2019. 08:00
locationSjamen, Narodna Republika Kina

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Nacionalnim savetom za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom organizuje Nacionalni paviljon Republike Srbije na Međunarodnom sajmu investicija i privredne saradnje „CIFIT“ (China International Fair for Investment & Trade).

„CIFIT“ je jedan od vodećih svetskih sajmova za bilateralnu, regionalnu i multilateralnu promociju investicija, koji se od 08. do 11. septembra 2019. održava u Sjamenu (Xiamen), provincija Fudžijen, NR Kina. U 2018. godini, „CIFIT“ je privukao nacionalne institucije iz preko 50 zemalja, učestvovalo je više od 107 zemalja i regiona, sa 5.000 preduzeća, a sajam je posetilo preko 120.000 profesionalaca.

Ove godine Republika Srbija nastupiće u svojstvu zemlje počasnog gosta i predstaviće se na Nacionalnom paviljonu površine 810m².

Uz podršku kineske strane, Republika Srbija će predstaviti mogućnosti investiranja, ključne investicione projekte u oblasti informacione-komunikacione tehnologije, energetike, infrastrukture, poljoprivrede, automobilske industrije kao i u drugim oblastima u kojima postoje mogućnosti saradnje.

Privredna komora Srbije je pozvala sve zainteresovane kompanije da uzmu učešće u okviru Nacionalnog paviljona Srbije i predstave svoje investicione projekte ili primere dobre prakse koji će privući potencijalne investitore ili poslovne partnere.

Ovogodišnji CIFIT ima pet nosećih temata: 1. Forum o međunarodnoj kooperaciji i izgradnji pomorskog Puta svile, 2. Forum o međunarodnim investicijama vezanim za projekat Pojas i put (BRI), 3. Digitalni Put svile, temat o daljoj digitalizaciji zemalja vezanih za projekat BRI, 5G tehnologiji, sigurnosti i privatnosti podataka, unapređenje saradnje u telekom-industrijama 4.  Zeleni Put svile: izložba/panel o trenutnom stanju i napretku u zelenim tehnologijama, problemima industrije i ekologije, alternativama i rešenjima za ekološki održivi međunarodni razvoj, 5. Put svile – trgovinski paviljon,  izložba poljoprivrednih proizvoda i interakcija s prekograničnom e-trgovinom; načini za unapređenje elektronske trgovine a samim tim i privredno-trgovinskog rasta.

Srbija je ove godine počasni gost Međunarodnog sajma inovacija i trgovine (CIFIT 2019) u Kini koji se održava od 8. do 11. septembra u Sjamenu, a delegaciju srpskih državnih zvaničnika i privrednika na toj manifestaciji predvodiće potpredsednik Vlade i ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnig saveta Tomislav Nikolić i ministri Aleksandar Antić i Goran Trivan.

Na prostoru od 50.000 kvadratnih metara u gradu Sjamen u provinciji Fudžijen predstaviće se više od 8.000 izlagača iz celog sveta, među kojima i kompanije iz Srbije.

Fokus ovogodišnjeg CIFIT-a je na dve glavne teme: uvođenju direktnih stranih investicija i na to kako ići u korak sa globalizacijom.

Ministar Ljajić će u nedelju, 8. septembra, otvoriti Srpski paviljon na sajmu, a u okviru CIFIT-a, koji je postao sastavni deo Inicijative „Pojas i put“, biće održano oko 20 konferencija, od kojih će Srbija imati učešće na čak trinaest.

Jedna od najvažnijih konferencija biće Investicioni kongres „Pojas i put“ na kojem će, osim ministra Ljajića, govoriti i Tomislav Nikolić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, predstavnici Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije.

Takođe, na kongresu će učestvovati i predstavnici kineskih kompanija Ziđin, HBIS, Linglong i CRBC, kao najvećih kineskih investitora u Srbiji, koji će govoriti o investicionim potencijalima Srbije i zašto su je izabrali za ulaganje.

Sajam organizuju Ministarstvo trgovine NR Kine, Vlada provincije Fudžijen i grad Sjamen uz podršku kineske vlade, Svetskog udruženja sajmova i Svetske trgovinske organizacije.

Manifestacija se održava 22. put, a pre Srbije počasni gosti sajma bile su zemlje poput Češke, Bahreina, Italije, Gruzije…

CIFIT se od 1997. godine tradicionalno održava u istočnoj kineskoj provinciji Fudžijen i jedan je od najvećih investicionih i trgovinskih sajmova svetu.

Prošle godine sajam je posetilo oko 120. 000 ljudi.

Srpska programerska scena: Dobar vetar i mirno more

Rezultati istraživanja programerske scene u Srbiji jasno pokazuju da je sve više žena u struci, da je JavaScript najpopularnija tehnologija, a da su plate seniora porasle, donosi vebsajt StartIt.

“Informatičarke bez granica”: grupu Code4Mitrovica sačinjava 10 srpskih i 10 albanskih devojaka (na slici: Aleksandra Saška Lazarević). Organizatori: Girls Coding Kosovo. Foto: GCK.

Pred vama su dugo očekivani rezultati istraživanja srpske programerske scene. U narednim redovima pišemo o tome u kojim tehnologijama rade domaći programeri, gde su se obrazovali, koliko zarađuju, šta planiraju…

Završeno je i treće istraživanje domaće programerske scene koju sprovodi Startit. Ove godine je 1.108 srpskih programerki i programera odgovaralo na niz pitanja o uslovima u kojima rade, obrazovanju, iskustvima i planovima. U ovom tekstu ćemo predstaviti rezultate koji će dati najširu sliku o našoj programerskoj zajednici.

Ukoliko vas zanimaju rezultati prvog istraživanja iz 2015. godine možete ih naći ovde, a ovde rezultate iz 2017.

Ko čini srpsku programersku scenu?

Za početak, lepa vest je da je i ove godine zabeležen rast procenta žena u ovoj grani — čak 14,5% u odnosu na 12% u 2017. i 11% u 2015. godini. To znači da je Srbija blizu svetskog proseka, a poređenja radi, po istraživanju koje sprovodi Stack Overflow, u SAD developerke čine 11,7% ispitanih.

Što se tiče mesta iz kojih programeri dolaze Beograd je, naravno, prvi. Međutim, primećuje se da se njihov udeo ozbiljno smanjio u odnosu na prethodne ankete — sa 56% na sadašnjih 39,9%. Ove godine čak petina ispitanika zbirno dolazi iz mesta koja pojedinačno ne čine ni 1% scene, što govori o decentralizaciji čitave industrije.Odakle su srpski programeri

Po obrazovanju, ispitanici sa master diplomom su pretekli broj ljudi u industriji koji imaju diplomu srednje škole. Uopšte, ukupan procenat onih sa šestim ili višim stepenom obrazovanja je na prošlom istraživanju iznosio 70,9%, a ove godine se popeo na 73%.

Poslednji stečeni stepen obrazovanja

Naravno, nisu svi završili fakultete i škole „iz struke”. Ipak, od takvih fakulteta, četiri najpopularnija su zadržala svoje pozicije od pre dve godine, s tim što je FTN bitno poboljšao svoj uspeh — za skoro 6%.

  1. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu — 19,34%
  2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu — 13,13%
  3. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu — 9,85%
  4. Prirodno matematički fakultet, Beograd — 6,21%

Visoka škola elektrotehnike i računarstva je pala na šesto mesto sa 4,69%, a za malo ju je pretekao:

  1. Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu — 4,81%

Po senioritetu, postoji gotovo ravnomerna raspodela — 33,2% juniora, 30,4%mediora i 36,4% seniora. Pritom, juniori u proseku imaju 28 godina, mediori su stariji samo godinu dana, a seniori imaju 35. Srpski seniori u proseku rade nešto više od 11 godina, mediori 4 godine i 4 meseca, a juniori su u industriji godinu i po dana.

Ono što stoji kao mračan oblak nad programerskom scenom Srbije i dalje je podatak o tome koliko njih planira da je napusti — 29,6%. Čak 6,6% je već počelo da vuče poteze zbog kojih se verovatno neće naći u našoj sledećoj anketi.

Procenat programera koji je razmišljao da napusti Srbiju

Šta tačno rade naši programeri?

Back-end programeri i dalje čine najveći deo ispitanika sa 46,31%, a slede ih front-end sa 25,22%, mobile sa 7,48% i data processing sa 6,9%. Ove godine kao opciju nismo ponudili full-stack developer, jer smo želeli da saznamo šta je primarni posao naših programera. Ipak, njih 4,7% se naknadno izjasnilo upravo kao full-stack, što predstavlja procenat onih koji de facto nemaju samo jedan, primarni zadatak.

Udeo po programerskom profilu

Razvijanje za web dominira u Srbiji sa 71,6%. Ove godine standalone čini 19,6%, a razvijanje za mobilne platforme 8,8%, čime je povećana razlika između ove dve vrste platformi u odnosu na prethodno istraživanje.

Naši developeri postaju disciplinovaniji i sa verzionisanjem koda, pošto ove godine samo 8,5% ništa ne koristi, u odnosu na prethodnih 10%. Od onih koji verzionišu, 81,5% je na Gitu.

Ono gde se razlikujemo od svetskog proseka je omiljeni operativni sistem za razvoj. Dok je Linux u svetu izbio na prvo mesto, kod nas je on i dalje treći sa 23.7%, iza Mac OSa sa 25,1% i Windowsa sa 51,2%.

Prethodno istraživanje je pokazalo da su Java, PHP i JavaScript najpopularnije tehnologije među našim developerima. Međutim, i tada su razlike između ove tri tehnologije bile veoma male.

Ove godine raspored je promenjen. Najpopularniji je JavaScript sa 21% ispitanika koji pretežno rade u njemu, a na drugom mestu Java sa 18.2%. Skok je napravio C#, koji je sa 16,5% pretekao PHP za koji se izjasnilo 12,5% ispitanika. Python i kod nas, kao i u svetu, beleži kontinuiran rast, pa se sada nalazi na petom mestu sa 8,9%.

Dominantan programski jezik u kome rade srpski programeri

Ubedljivo najveći deo ispitanika želi da nastavi da se usavršava u svom dominantnom programskom jeziku. Svejedno, zanimljivo je da su Python, Go, Kotlin i Swift za domaće developere mnogo češće želja nego okruženje u kome zapravo rade.

Dominantan vs željeni programski jezik

Na koji način su zaposleni domaći developeri?

Tradicionalni vid zapošljavanja (u firmama) beleži pad. Umesto 86% iz 2017. godine, sada se 81% zapošljava na taj način. Isključivo frilensingom se bavi skoro 8% ispitanika. Vlasnici firmi koje zapošljavaju druge ljude čine 5,5%, a isti procenat je i onih koji u trenutku popunjavanja upitnika nisu imali posao.

Naravno, među tradicionalno zaposlenima postoji i nezanemarljiv broj onih koji rade „sa strane”. Čak trećina ispitanika je odgovorila da frilensuje pored redovnog posla. U proseku, 42% njih tome posvećuje manje od pet sati na nedeljnom nivou, 25% između pet i deset, a 5% više od dvadeset sati.

Što se tiče planova za budućnost, nešto manje od 30% ispitanika bi želelo da pokrene sopstveni biznis. Skoro duplo veći procenat frilensera već radi na tome nego tradicionalno zaposlenih.

Da li planiraju da pokrenu sopstveni biznis

Najveći broj današnjih preduzetnika, skoro 60%, pre osamostaljenja radio je u nekoj drugoj firmi, a nešto više od petine je pravo sa studija uletelo u preduzetničke vode.

Čime su se naši preduzetnici bavili pre preduzetništva

Primećuje se mali porast broja onih koji rade u firmama stranog porekla — sa 38% na 40% — nauštrb onih koji rade u firmama domaćeg porekla —n sa 49% na 47%. Ostalih 13% čine firme koje se nalaze u mešovitom vlasništvu.

Dve trećine programera ne radi prekovremeno, ali ono što bi svakako moglo da se popravi je činjenica da je samo 56% onih koji rade kompenzovano na bilo koji način.

Koliko su naši programeri zadovoljni na poslu?

Čak 72,7% srpskih programera svoje zadovoljstvo na poslu ocenjuje sa najmanje 8. Prosečno, ocena za čitavu granu iznosi 7,66.

Ocena zadovoljstva na poslu

Sličan prosek se održava i kada posmatramo zadovoljstvo na poslu u odnosu na mesto rada, kao i zadovoljstvo u odnosu na tehnologiju. Od većih centara, najzadovoljniji su programeri koji rade u Subotici sa prosečnom ocenom 8,07. Za njima slede programeri u Nišu sa 7,79, Novom Sadu sa 7,76, Beogradu sa 7,64 i Kragujevcu sa 7,5. Od tehnologija najzadovoljniji su oni koji rade u C++ sa 8,62, Pythonu sa 8,05, JavaScriptu sa 7,92, SQLu sa 7,91 i Javi sa 7,58.

Ne treba biti preterano mudar i zaključiti da oni koji su kompenzovani za prekovremeni rad osećaju veće zadovoljstvo od onih koji nisu. Ipak, nije na odmet napomenuti da je njihova prosečna ocena 7,85, nasuprot 7,05 od njihovih kolega koji imaju manje sreće sa svojim poslodavcima.

Od pogodnosti na poslu, naši programeri najčešće imaju fleksibilno radno vreme — čak 77% ispitanika. Od kuće može da radi nešto više od dve trećine njih, a polovina ima službena putovanja. Ne zaostaju mnogo ni dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni plaćene obuke i treninzi.

Pogodnosti na poslu

Kako poslodavci i radnici pronalaze jedni druge?

Na sledećem grafiku se može videti da poslodavci najčešće kontaktiraju potencijalne zaposlene preko specijalizovanih platformi, poput LinkedIna, i to u 73% slučajeva. Juniore kontaktiraju i preko emaila, a pametan korak je i da se prijave na neko dešavanje u organizaciji poslodavca, posle čega ponekad mogu da očekuju poziv. Naravno, sa porastom senioriteta raste i šansa da će ih neko prvi kontakirati, umesto da oni to sami rade.

Na koje načine poslodavci prilaze potencijalnim zaposlenima

Ipak, iako su platforme poput LinkedIna daleko najpopularnije za stupanje u kontakt sa potencijalnim zaposlenima, oni koji trenutno imaju posao su do njega najčešće dolazili preko preporuke. Za juniore, koji još uvek nisu uspeli da steknu kontakte u industriji, najsigurnije je da se prijavljuju na oglase.

Kako su naši programeri došli do trenutnog posla

Ukoliko poslodavci žele da postanu privlačniji za potencijalne zaposlene, mogu da im pruže neke od uslova koje su ispitanici izdvojili kao glavne razloge zašto su prihvatili trenutne poslove:

  1. Zanimljivi projekti — 33%
  2. Dobar odnos količine posla i plate — 25%
  3. Viša plata — 18%
  4. Kvalitetniji odnos sa poslodavcem — 12%
  5. Bolji tim — 10%
  6. Bolje radno vreme — 2%

Plate

Stigli smo i do dela koji verovatno sve najviše zanima. Naše istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da juniori u proseku zarađuju 700€, mediori 1.299€, a seniori 2.261€.

Najnoviji rezultati pokazuju da je prosečna neto plata juniora ostala praktično ista — 696€. Međutim, prosečna neto plata mediora je porasla na 1.444€, a seniora na 2.619€.

Ako uzmemo u obzir tehnologiju u kojoj rade, u proseku najviše zarađuju programeri koji koriste Elixir, Go, Objective-C, C++ i Kotlin. Za juniore je najisplativiji C++, za mediore Elixir i C++, a za seniore Go.

Formalno obrazovanje je dobar pokazatelj visine plate kojoj programeri mogu da se nadaju: viši stepen – više para.

Prosečna plata u odnosu na stepen stručne spreme

Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovoj anketi, a onima koji su zainteresovani na sajtu OpenData inicijative dostupni su podaci u otvorenom i mašinski čitljivom formatu. Ove godine smo prvi put otvorili podatke uz pomoć Heapspace zajednice, i to ne samo za ovu već i za prethodne dve ankete.

Napomena: Za potrebe ovog istraživanja iz originalnih podataka su izbačeni outlier-i (tj. neobične vrednosti), ali smo otvorili netaknute podatke jer smatramo da je fer prema zajednici da dobije sve podatke koje smo prikupili.

Raspolućena duša Nemačke: 30 godina od pada Berlinskog zida

Nemačka će ovog novembra proslaviti 30. godišnjicu pada Berlinskog zida. Ovom zemljom, međutim, preovladava mračno raspoloženje, a “navijača” koji danas zagovaraju ujedinjenje dve Nemačke će biti tek šačica i tek sporadično – posebno na istoku, donosi New Europe.

Kandidatkinja AfD-a, Spring-Raeumschuessel sa bivšeg komunističkog Istoka rekla je da nemačka kancelarka Angela Merkel “ništa nije razumela”

Danas se više od trećine stanovnika bivše Istočne Nemačke opisuje kao građani druge klase. Suprotno njihovim očekivanjima – u vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine – istočni deo zemlje (bivši DDR) nije postao tako bogat kao zapad. Iznenađujuće je što Istočni Nemci danas razmišljaju, osećaju i glasaju drukčije nego Zapadni Nemci. U stvari, Nemačka je jedna zemlja sa dve duše.

Poslednji dokazi za to stigli su 1. septembra, kada je ksenofobična desničarska Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, AfD) obezbedila čvrsto drugo mesto na regionalnim izborima u istočnonemačkim pokrajinama Saksoniji i Brandenburgu, sa 27,5% odnosno 23,5% glasova. U zapadnonemačkim “državama” (samostalnim federalnim jedinicama) izborni udeo AfD-a je obično polovina od procenta dobijenog na istoku.

Politička podela Nemačke na istok i zapad odražava oštre ekonomske razlike. Između 1991. i 1996. godine, prihod po glavi stanovnika u Istočnoj Nemačkoj povećao se sa 42% na 67% nivoa primanja radnika iz zapadne Nemačke. Ali i 20 godina nakon 1996. godine, ova brojka se popela samo na 74% (tj. za sedam odsto). Drugim rečima, proces ekonomske konvergencije između Istočne i Zapadne Nemačke posle 1989. godine u velikoj meri se zaustavio pre oko 25 godina. Prognoza bivšeg kancelara Nemačke Helmuta Kola iz 1990. godine o „cvetajućim krajolicima“ na Istoku još uvek se nije ostvarila.

Ekonomska konvergencija unutar Nemačke uglavnom je zastala kao rezultat političkih odluka. Uoči ponovnog ujedinjenja u oktobru 1990. godine, vlada Zapadne Nemačke odlučila je preko noći da liberalizuje trgovinu sa Istočnom Nemačkom. Uklonjene su sve prepreke za protok kapitala i radne snage, a „Ostmark“ (istočna marka) u Istočnoj Nemačkoj pretvorena je u „Nemačku marku“ (Deutsche Marks) po stopi od 1: 1 za manje iznose i 2: 1 za veće iznose. Valutna reforma uzrokovala je porast zarada građana Istočne Nemačke do nivoa radnika Zapadne Nemačke, iako je istočna produktivnost iznosila samo 10% od one na Zapadu. Kao rezultat toga, proizvodni sektor Istočne Nemačke je preko noći bankrotirao, a njene firme izgubile su sva svoja istočnoevropska tržišta.

Vlada Istočne Nemačke je 1990. osnovala novi super-autoritet, tzv. Trojhandanštalt ili kraće Trojhand (Treuhandanstalt), istočnonemačku agenciju koja je nakon pada Berlinskog zida trebalo da izvrši privatizaciju socijalističkih fabrika i preduzeća, kako bi se pomoglo proizvođačima ove zemlje da prežive tranziciju. Agencija je privatizovala i prodavala istočnonemačke kompanije i imovinu zapadnim firmama, često po simboličnoj ceni od jedne nemačke marke u zamenu za garancije za posao nekvalifikovanim radnicima, sigurnost tržista, plasman i neki profit. Ova ogromna subvencija dala je zapadnonemačkim firmama podsticaj da se presele na Istok, iako su niske plate radnika na istoku izgubile svoju komparativnu prednost. Program je izvrsno funkcionisao: do 1994. godine, privatizaciona agencija Treuhandanstalt je prodala skoro sve istočnonemačke firme zapadnim investitorima, a agencija je rasformirana.

Jedno vreme je ekonomija istočne Nemačke naglo rasla i počela da dostiže zapadnu Nemačku. Ali, bez Trojhanda, koji je dotad „dolivao“ dodatne subvencije, zapadne firme nisu želele da ulažu u Istočnu Nemačku. A kako su investicije presušile, proces konvergencije Istoka se zaustavio.

Istočni Nemci su, u međuvremenu, mrzeli Treuhandanstalt i smatrali ga za telo koje dragocenu imovinu „naroda i države“ ustupa zapadnim firmama. Prvi predsednik agencije, Detlev Rohveder (Detlev Rohwedder) ubijen je 1991; čak i danas, dve populističke nemačke stranke – levičarska Die Linke i desničarska AfD – okrivljuju ovu organizaciju za ekonomski položaj i „zli usud“ bivše Istočne Nemačke.

Posle 1989. godine, Istočnim Nemcima je rečeno da ne postoji alternativa Treuhandanstaltu, jer nisu imali kvalitetne proizvode koje bi mogli da prodaju. Ali zakon uporedne prednosti (tj konkurentnost cena na osnovu niskih troškova proizvodnje), funkcioniše po ključu da država uvek ima šta da proda ako su plate i cene dovoljno niske. Nažalost, visoke plate i cene proistekle iz reforme valute 1990. sprečili su da ekonomija Istočne Nemačke napreduje poput ostalih istočnoevropskih država nakon pada komunizma.

Narativ o tome da se „nema šta prodati“, kao i da je „niska vrednost proizvodnog sektora“, imao je štetan uticaj po psihu istočnih Nemaca. Ljudi su osećali da su u zahuktaloj tržišnoj ekonomiji obezvređeni, a samim tim su počeli da gube i osećaj sopstvenog dostojanstva. Autorka ovih redaka, Dalija Marin je devedesetih godina radila na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, na istoku grada, i iz prve ruke iskusila je ovaj osećaj obezvređenosti, koji je i te kako prisutan među Istočnim Nemcima.

Najveća greška nemačke vlade bila je, međutim, „demontaža“ Treuhandanstalta nakon što su svi pogoni, fabrike, preduzeća i proizvodna sredstva na Istoku prodati. Umesto toga, ova je agencija trebalo da nastavi da nudi subvencije stranim firmama spremnim da ulažu u Istočnu Nemačku, ne bi li na taj način kompenzovali nerealno visoke „subvencionisane“ plate, koje su u tom momentu primali Istočni Nemci a u svrhu „podizanja tasa na vagi socijalne pravde“ u odnosu na primanja zapadnih Nemaca.

Ali, nikada nije kasno da Nemačka ponovo pokrene proces ekonomske konvergencije. Ohrabrujuće je to što nemačka vlada trenutno raspravlja o tome kako stvoriti ekvivalentne uslove života (gleichwertige Lebensverhältnisse) i na istoku i zapadu zemlje. Ponovnim uvođenjem ekonomskih podsticaja za strana ulaganja u Istočnoj Nemačkoj, kreatori „svenemačke“ politike još uvek bi mogli da doprinesu „procvatu istočnonemačkog pejzaža“ koje je Kol sa toliko elana zazivao.

Berlinski zid (1961), uoči njegovog završetka (foto:NATO) 

Štaviše, ekonomski oporavak na istoku ne bi doneo samo materijalne koristi. „Uspon nemačkog istoka“ takođe bi doprineo zalečenju psiholoških ožiljaka i raspolućenosti Nemačke na „istočne“ i „zapadne“ Nemce. Na taj će se način umanjiti i verovatnoća da istočni Nemci i dalje glasaju za ekstremističke partije koje se hrane njihovim strahovima.

Dalia Marin je profesorka ekonomije na Mašinskom fakultetu u Minhenu (Technische Universität München, TUM) i istraživač pri Centru za ekonomske politike

 

New Europe

https://www.neweurope.eu/article/germanys-divided-soul/

Napomena: iako je tek naknadno primećeno da se prevod ovog teksta Dalije Marin pre nekoliko sati pojavio i u našim medijima (Danas), i to pod gotovo istim naslovom (jer se drukčije, po logici, i nije mogao “prepevati”), izuzetno nas je obradovala činjenica da je ovo, na neki način pohvala autorki – Daliji Marin; a ona će već “na neki volšeban način” doznati da je bila “predmet obožavanja nekolicine entuzijasta sa brdovitog Balkana”. 

Tesla “trojka” vs. “nešto” sjajno iz Kine

Svrha ovog teksta je čista zabava sa tek prstohvatom ozbiljnosti (jer su podaci autentični). Dakle, “uporedna zabava”: s jedne strane je Tesla Model 3 i, nasuprot ovom kompaktnom luksuznom sedanu, 20 kineskih EV-ova koji nekako liče na Forda Raptor, ali s nalepnicom „Jeep“ na njima. 

Vreme je za “male Šerloke” koje smo pre nekog vremena ostavili u ovoj priči. Recimo da ste odlučili da je pravo vreme da napravite skok ka električnom automobilu, i, recimo, da u staroj, već natruloj papirnoj kesi slučajno imate nekih 35.000 dolara “niotkuda”. Tu su brojne mogućnosti, ali želim da se usredsredim na dve najčešće opcije koje se dobijaju unakrsnom pretragom. Da li bi trebalo da kupite, recimo, jednog Teslu „trojku“ ili 20 ovih čudnih kineskih, praktično bezimenih elektro-vozila, koji su pomalo nalik na umanjene verzije Fordovog modela Raptor iz Alibabe? Ovo nije lak izbor, ali tu sam da vam pomognem, piše Džejson Torčinski za Daily Jalopnik. Ideja o “elektro-autiću” je potekla sa Zapada, ali je ovo kinesko vozilo “začeto” u Kini… da bi, potom, prešlo granice istoka i u punom sjaju opet zablistalo na Zapadu…

Za ovo poređenje takođe postoji neobično aktuelan ugao i perspektiva: pre samo nekoliko dana šef Alibabe Džek Ma je raspravljao s izvršnim direktorom Tesle Elonom Maskom na Svetskoj AI konferenciji u Šangaju. U slučaju da vam deo ovog nadmetanja tipa „Alibaba protiv Tesle“ nije bio dovoljan, rado ću vam pružiti jedan nadasve zabavan „pregled situacije“.

Pogledajmo naše konkurente ovde: većina ljudi je upoznata sa Teslinim modelom 3, elegantnom električnom limuzinom sa četvoro vrata i oko 258 konjskih snaga a sa dometom od nešto preko 350 kilometara. U svojoj najzastupljenijoj verziji cena mu je  35.000 dolara.

Automobil Alibaba čini se da je Furkika Fur-RAPTOR i predstavlja, jedno malo „kutijasto“ vozilo sa četvoro vrata sa prednjim trapom dizajniranim po ugledu na SUV, i koji, kako se čini, smišljeno pripada automobilu Ford F-150 Raptor:

Iz nekog razloga, mnoge od ovih slika na šasiji imaju i nalepnice „Jeep Electric Vehicle“ zalepljene sa strane (obično na vratima), iako uopšte nemaju nikakve veze sa džipovima. Fur-RAPTOR ima motor od 1200 vati, za koji mislim da dolazi – može li to biti u redu? – ispod dve konjske snage ili tako nešto? Nisam baš siguran, ali u svakom slučaju nije toliko (odgovor: 1.609ks).

Pa ipak, može da razvije brzinu od 35km/h, i premda nije dat tačan i zvanično objavljen domet, ima bateriju od 53 ampera. Teslin model 3 poseduje bateriju sa preko 200 ampera, ali sa mnogo više zahteva prema njoj, pa napravimo ovde „školovano“ nagađanje: ako jeftinija kineska vozila male brzine imaju prosečan domet od oko 120 kilometara, hajde da kažemo da ovaj jeftini ima domet od oko 80 kilometara.

A ova “stvar” je jeftina: za 1.650 dolara ćete dobiti jedan takav, zbog čega smo u mogućnosti da uzmemo 20 komada i da i dalje budemo „dobri“ u okviru našeg budžeta koji je u visini cene jednog Tesle 3, to jest od 35.000 dolara.

Pa, hajde da vidimo koji je izbor bolji: jedan Teslin model 3 ili 20 Furkika tip Fur-RAPTOR? Hajde i to da saznamo uz infografiku ispod:

Holy _hit, pazi ti to…(?) Mrtva trka – nerešeno.

Što je, u stvari, sjajna vest, jer to znači da jednostavno ne možete pogrešiti bez obzira na to kakav izbor napravili: bilo da je to poznati premium status EV-a u koji spada Tesla 3, ili flota čudnih, malih nadasve simpatičnih polu-kopija mini-električnih “monstruma”.

Precenjujući sebe (Tesla 3) i ne uočavajući šta se zaista dešava oko vas, gubi se iz vida jedna šira, realnija slika; gubi se iz vida svrha, funkcionalnost i ono što je zaista potrebno uraditi da bi se izašlo u susret zahtevima “običnog” čoveka.

U kakvim fascinantnim vremenima živimo.

 

priča (Jason Torchinsky) i slike: Jalopnik.com

 

US Open: praznik vrhunskog tenisa i hrane

Malo mesta, evo Serene i Novaka: Evo ko su „foodie“ superzvezde ovogodišnjeg US Opena:

Poslovni magazin „Preduzetnik“ (Entrepreneur) se susreo sa slavnim kuvarima koji su posluživali ukusne poslastice ali i „servirali“ ponešto od svoje poslovne visprenosti iza kulisa  turnira US Open 2019.

I dok Nadal i Federer na gotovo mitskom teniskom borilištu „Artur Eš“ serviraju loptice brzinom od preko 200 kilometara na sat, grupa kulinarskih superstarova u službi „belog sporta“  pripravlja teniserima izuzetno atraktivna jela na mestu gde se, zajedno sa fanovima, hrane tokom boravka na ovom njujorškom turniru: u pitanju je „Food Village“.

U današnje vreme prezasićenosti svakovrsnim „senzacijama za dušu i telo“, svako ko ima usta može da potvrdi jednu stvar: hrana je možda jedan od poslednjih preostalih podsticaja koji nekoga mogu inspirisati da napusti svoju kuću, jer… vanvremen je fenomen privlačnosti sjajnih jela (koja gotovo svakome mogu naterati vodu na usta); USTA, američka teniska asocijacija (United States Tennis Association) posvetila je dodatnu pažnju ovogodišnjim đakonijama koje će kraj borilišta pratiti takmičare. “U. S. Open počinje sjajnim tenisom, ali to je tek početak”, rekao je za Entrepreneur Lu Šer (Lew Sherr), direktor odeljenja prihoda za imovinu pri USTA. „Naši navijači su na terenu osam do devet sati, a tenis je samo deo iskustva. Ponosni smo na neverovatne mogućnosti za ručavanje koje su razvili najpoznatiji kuvari, uz fantastičan šoping uključujući samopregorno osoblje iz prodavnica Polo Ralf Loren, angažovanje sponzorskih aktivnosti – i, naravno, nijedna poseta Open-u ne bi bila potpuna a da se u barovima kraj borilišta ne proba njihov zvanični koktel „Grey Goose Honey Deuce.”

Foto: Dan Bova (koji je možda probao više od dva)

Na početku ovogodišnjeg turnira, magazin Entrepreneur je pozvan da proba hranu i odabere ovogodišnje”kreativitete” nekih nagrađenih kuvara koji su ljubiteljima tenisa na tribinama donosili slatke i slane poslastice koje život znače. Evo šta su neki od njih imali da kažu.

Kuvar Tom Colicchio ‘Witchcraft’, o spremnosti na sve:

“Pre dve nedelje, nismo bili ovde na američkom Openu! Neko je odustao u poslednjoj sekundi, pa smo dobili telefonski poziv: „Imamo mesto; Da li ga želite? “A mi smo rekli:„ Da, pa naravno! “Po meni, nije stvar da kažemo svom timu „ma batali, šta to radiš “, već pitanje: „U redu, šta treba uraditi da bismo ovo ostvarili?“ Okupili smo svoje ‘trupe’, čak je i naš CFO (finansijski direktor) sinoć bio ovde pripremajući cvetne aranžmane na našem štandu. Tako da su sve ruke bile „na palubi“. To je jedna od velikih prednosti održavanja svog tima kao malobrojnog. Ne mora proći kroz slojeve i slojeve donosilaca odluka; bio je to samo jedan telefonski poziv. A kada se radi o velikim organizacijama, u trenutku kada budete potpuno jasni u odluci, često se dogodi da te ‘šanse snova’ više – nema.“

J.J. Johnston (restoran Fieldtrip), ili kako se isplati trud u poslu:

„Izuzetno sam strastven u pripremanju hrane, i kao mladić koji je tek počinjao u ovom svetu igrao sam razne uloge: Nekih dana bih bio kuvar koji je spravljao hranu po vrhunskim receptima, a već nekog sledećeg sam vlasnik preduzeća koji svodi račune o prihodima i rashodima, dok nekog trećeg dana reklamiram „proizvode“. Volim da sve to radim, ali ponekad poželim da se vratim u kuhinju! Ali, kada je reč o proširenju posla, na to gledam kao na način da drugim ljudima (koji su strastveni u vezi hrane i njenog pripremanja) pružim jedinstvenost koju možda ne dobiju u drugim restoranima. Moj restoran Fieldtrip je u Harlemu, u oblasti sa najvišom stopom nezaposlenosti. Uspeli smo da stvorimo 10 radnih mesta, a šest ih potiče iz lokalne zajednice, kraja u kojem se moj lokal nalazi. Nadamo se da ćemo se, ako tamo postignemo uspeh, preseliti u druge krajeve grada, u neke druge zajednice koje izgledaju kao Harlem i dovesti još više ljudi.

Foto: Darren Carroll/USTA

‘Gvozdeni kuvar’ Masaharu Morimoto o tome kako ostati usredsređen:

„Ne sećam se koliko sam već godina konstantno angažovan na pripremanju hrane tokom U. S. Opena, ali sigurno da možemo da kažemo više od deceniju. Kako volim što sam ovde! Nakon ovog turnira, idemo u Japan, potom u Las Vegas i Čikago na otvaranja. Kompletno sam zauzet! Imam tri različite role u svom životu kao kuvara: možda kuvar danas, a možda striktno poslovni aspekti lokala sutra, možda otvorim nešto dan nakon toga… Mogu da pomešam dve stvari zajedno, ali više od dve – onda ne mogu da spavam. Ovo je moj cilj i moj san. Svaki dan je san. Poslužujem hranu Sereni i Venus Viliams, Naomi Osaki, Đokoviću, Federeru, Nadalu – sve je to san! A onda kada odem na otvaranje u Las Vegasu, to je moj cilj i moj san koji ostvarujem. Svaki dan je drugačiji cilj i drugačiji san. “

Foto: Darren Carroll/USTA

Šef kuhinje Žak Tores (Jacques Torres, Jacques Torres Chocolate), ili kako postati ime i veličina u kuhinji:

„U našoj TV emisiji „Nailed It!“, sve što radimo je da pijemo votku i šalimo se s drugima. Sviđa mi se! Obožavam da se zabavljam, ali sebe definišem kao veoma ozbiljnog kuvara. Morate biti ozbiljni u onome što radite. Uvek kažem kuvarima koji tek počinju: Nikad ne radi za osrednje mesto. Uvek se povezujte sa najboljima. To je put do uspeha. Zato se usklađujem sa sjajnim događajima poput ovog, gde imate najbolje od najboljih igrača na terenu i najbolju hranu koja vam se servira uz najbolje sportiste kraj vas. To vas uzdiže i nagoni da iz sebe izvučete najbolje. Uvek sam impresioniran kada vidim ove neverovatne stvari koje rade drugi kuvari i kažem: „Moram da ažuriram/ apdejtujem/ unapredim svoju igru!“ Što je veća kompetitivnost i rivalitet, više je i motivacije da se bude velik. “

Uzgred, ali ne i najmanje važno – naprotiv: pokušavamo da razotkrijemo nedokučivu misteriju koju za nas (kao i sve ostale u Srbiji) predstavlja Google Translator. I, zbog čega raw draft teksta sa engleskog uvek izbacuje u ijekavici, kada je na ovim prostorima zvanično ustanovljena ekavica (???)

Dan Bova, Entrepreneur (27avg 2019)

Super.

Kako je nastao startap Super, došao u Beograd, gde će uložiti deo investicije od 20 miliona dolara za nastavak rasta.

Sve je veći broj američkih i drugih inostranih kompanija koje grade softverske proizvode uz sve veće timove u Srbiji. Predstavljamo priču nastanka jedne od njih, objavljenu na startap portalu za informatičare StartIt.

Super, tehnološka kompanija iz San Franciska sa brzorastućom kancelarijom u Beogradu, podigla je Series B investiciju od 20 miliona dolara. Glavni proizvod ove kompanije je savremena alternativa tradicionalnom home warranty osiguranju koje osiguranike štiti od kvarova kućnih uređaja i sistema. Investicija će biti uložena u dalji razvoj proizvoda i širenje na nova tržišta unutar Sjedinjenih Američkih Država.

Stvar koja je posebno interesantna kod Supera jeste to kako je došao do Beograda. Lazar Stojković, serijski preduzetnik i mentor u 500 Startups poreklom iz glavnog grada Srbije, u San Francisku je 2015. godine postao drugi član Superovog tima:

Ono što mi je odmah privuklo pažnju kod Supera jeste to što nije bio još jedno rešenje u potrazi za problemom. Previše startapa u San Francisku investitorima prodaje običnu implementaciju popularnih seksi buzzword-a kao što su AI, ML, VR, AR, dronovi ili kripto, bez jasno definisanog problema koji se rešava.

S druge strane, ‘održavanje i popravka kućnih uređaja i sistema’ nije seksi buzzword, ali jeste realan problem koji zadaje vrlo realne glavobolje milionima ljudima u Americi koji za to izdvajaju stotine milijardi dolara godišnje. Iz razgovora sa osnivačkim timom, bilo mi je jasno da Super želi da se uhvati u koštac s tim gigantskim problemom i igra za pobedu.

Inicijalna ideja za proizvod je došla od osnivača i CEO-a Džorija Rejmera, takođe serijskog preduzetnika. Nakon što je za 225 miliona dolara prodao JumpTap, prethodni startap koji je osnovao u Bostonu, Rejmer se preselio u Kaliforniju i tamo kupio svoju prvu kuću.

Kao neko ko je pre toga iznajmljivao stan i navikao se da su svi troškovi održavanja i popravki dužnost vlasnika nekretnine u kojoj je živeo, ubrzo je otkrio da je posedovanje kuće izazovno iskustvo prepuno skrivenih troškova. Utisak mu je bio i da na tržištu nije bilo ozbiljnih pokušaja da se zaista reši taj problem, i da nijedno od postojećih rešenja nije bilo usklađeno sa finansijskim interesima vlasnika nekretnina. Tako je i nastao ovaj startap.

Super (angel.com)

Za četiri godine od osnivanja, Super je, prema tvrdnjama kompanije, izrastao u tehnološki najnaprednijeg home warranty provajdera na tržištu SAD, pri čemu su njihove ambicije, ali i šanse mnogo veće. Ovaj startap je u trci za osvajanjem što većeg dela ukupnog tržišta popravki i održavanja kućnih uređaja i sistema u zemlji od 200 miliona vlasnika nekretnina — kolača koji se procenjuje na 300 milijardi dolara godišnje. O daljim planovima Džori Rejmer kaže:

Vrlo brzo rastemo. U poslednje dve godine smo rasli po stopi od 500 odsto godišnje, što planiramo i ove. Prioritet broj jedan je da se taj rast podrži kroz proširenje tima, ulaganje u tehnologiju i korisničko iskustvo, veću efikasnost i bolju ekonomiku. Boljom tehnologijom ćemo doći do boljeg iskustva i za naše korisnike i za naše servisere, što će podržati dalji rast od pre investicije.

Kada je reč o tehnologiji, CTO Rajan Doneli objašnjava zašto je gotovo ceo tim koji se bavi tehnologijom i proizvodom danas baziran upravo u Beogradu:

Na početku o Srbiji nismo znali bukvalno ništa, odnosno znali smo samo za dobru reputaciju inženjera u jugoistočnoj Evropi. Sve je počelo sa Lazarom. On nas je edukovao o kvalitetu talenta u Beogradu i preko njega smo tamo prvo zaposlili jednu dizajnerku. Centar tima je u tom trenutku i dalje bio ovde u San Francisku, ali smo uskoro zaposlili još jednog dizajnera u Beogradu, pa jednog inženjera, pa onda još jednog, pa onda još trojicu…

I tako smo došli do sadašnjeg broja od preko 20 članova srpskog tima koji danas obuhvata razne profile: softverske inženjere, vizuelne dizajnere, dizajnere proizvoda, menadžere proizvoda, poslovne analitičare, naučnike za rad sa podacima, QA inženjere…

U Superovom fokusu je nastavak agresivnog rasta. Spisak dosadašnjih investitora svedoči o potencijalu ove kompanije: Munich RE (najveća reosiguravajuća kuća na svetu), Liberty Mutual (treća najveća osiguravajuća kuća u Americi), Qatar Investment Authority (investicioni fond države Katar), Aquiline Technology Growth (jedan od vodećih insurtech investitora), Moderne Ventures (jedan od vodećih investitora u nekretnine), ali i neki od eminentnih fondova iz Silicijumske doline: Founder Collective, General Catalyst, Lux Capital, i 8VC.

 

Vukašin Stojkov, StartIt

Mirnim putem, na kraju puta – zbogom Hong Kongu

Odgovor Pekinga ovog puta nije ni nalik onom od pre tri decenije sa trga Tjenanmen: Šenžen, urbani, industrijski i poslovni titan i prvi „komšija“ Hong Konga planira da se čitav biznis, industrija i poslovi „izvuku“ iz „Mirisnog zaliva“ (prevod sa kantonskog za Hong Kong) i prebace u ovaj grad. Kina, kao odgovor na ovu situaciju, podseća da se njeni planovi projektuju u periodu od hiljadu i više godina od danas, i to je ono u čemu se istok tako razlikuje od zapada. I zato, možda ovo bude jedno prilično kratko „zbogom“, kojim će Hong Kong biti ispraćen na put koji mu predstoji – bez podrške svoje matice, piše kolumnista dnevnog lista-portala South Morning China Post.

Alex No (SCMP)

U skorijoj budućnosti, ukoliko ne promeni kurs, Hong Kong će biti nesigurniji i nestabilniji, dok će Šenžen biti sve manje neslobodan a sve prosperitetniji.

Hong Kong je bio zabludeli sin Kine. Sada brzo postaje crna ovca porodice. Trebalo je da pod svoje okrilje uzme Šenžen. Ali, mlađi brat se pokazao daleko uspešnijim i pouzdanijim.

U međuvremenu, jednom visoko cenjeni sin povremeno pati od faza mentalnog sloma, što dovodi do sve težeg samopovređivanja. Hong Kong ne može da odluči da li je istočni ili zapadni, kineski ili belog čoveka sa zapada.

Ponekad, čak, poriče da je kineski i pokušava da odbaci svoju porodicu. Ovakvi samoinicijativno stvoreni problemi trebalo bi biti očigledni za sve koji sa strane posmatraju uz malo objektivnosti i zdravog razuma. Ali, na zapadu, roditelji su ti koji uvek snose krivicu.

Roditelji, doduše, počinju da shvataju da je bludni sin zapravo izgubljen slučaj, sa grandioznim snovima o svojoj sopstvenoj vrednosti i iskrivljenim identitetom. Nije ni čudo što su odlučili da bogatstvo i zaostavštinu porodice prenesu svojoj „polubraći“ i „polusestrama“.

Uzgred, Kina je predstavila detaljan plan reformi kako bi Šenžen postao model grada za čitav svet.

Pet razloga da živite u Šenženu (a ne u Hong Kongu). Foto: Financial Times – Property Listings

Tako bi trebalo čitati i razumeti novu direktivu koju je objavilo kinesko Državno veće, a kojom je najavljena nova politika podizanja statusa Šenžena kao autonomnije regije i posebne ekonomske zone (status zapravo identičan onom koji danas ima Hong Kong – za početak). Reforme će se u tom pravcu događati u najbržim i najširim potezima, i to pre svega u pravnom, finansijskom, medicinskom i socijalnom sektoru – za početak.

Već godinama nacionalno IT i startup središte, kao i čvorište visokih tehnologija, Šenžen će reformisati poslovnu regulativu, zakone i propise biznisa u skladu sa međunarodnim standardima, istovremeno predlažući povoljniju regulativu i uslove za podsticanje domaćih i stranih investicija i akvizicija.

 

SCMP