Category Archives: Start-up Space

Wine Spectator: 100 najboljih vina u 2019.

Redakcijia magazina Wine Spectator je objavila svoju listu najboljih sto 100 vina u 2019. godini. Svake godine, urednici redakcije ovog specijalizovanog magazina ocenjuju vina koja su u prethodnih 12 meseci najviše privuklia njihovu pažnju i nepca, da bi potom odabrali svojih najboljih sto – na osnovu kvaliteta, vrednosti, dostupnosti i uzbuđenja – pozitivnih reakcija koje proizvodi. Ova godišnja lista odaje počast uspešnim vinarima, regionima i berbama širom sveta.

Ovde ćete pronaći sve Top 100 liste od 2019. pa do debitantske godine 1988. (kada je lista prvi put objavljena). Od tada su se na listi pojavile nove regije, grožđe i stilovi, ali klasika je i dalje stameno postojana. Uživajte u pregledu više od 30 godina vrhunskih svetskih vina.

Za detaljne profile tipova 2019. pogledajte kompletan paket Top 100 vina 2019, dok na samoj veb-stranici klikom na “expand all” polje dobijate detaljan uvid u svako od ovih 100 najbolje rangiranih. U predstojećem Wine Spectatoru koji izlazi 31. decembra, na kioscima će prethodno izdanje biti 3. decembra ili ga naknadno kupite u štampanoj formi.  Tu je i digitalno izdanje, onda kada postane dostupno.

Napomena: 1998. neka vina imaju isti rang i dele istu poziciju, jer je lista podeljena na vrhunska crvena, bela i desertna vina. Druga napomena, uz samu listu: provereno su uvek najbolja ona vina koja se vama lično najviše dopadaju, ona čije vam je ispijanje najprijatnije).

Paretov princip: Manje je više

Mark Menson, preduzetnik, bloger, influenser i pisac tri zabavna bestselera, u ovom svom pitkom i popularnom (a nimalo novom) postu razmatra jedno pravilo o kojem je čuo tokom svojih studija u Bostonu – o zakonitosti koja je “opšte mesto” među profesionalnim ekonomistima: o Paretovom principu, koji se može primeniti na svakodnevicu. Kako da sa 20% uloženog truda ostvarite 80% željenih rezultata? Mark se malo poigravao temom, na tipično američki način – u svakom slučaju nepretencioznom i bez mesijanskih impulsa ili propovedanja (tako omiljenom “sportu” u javnoj sferi).

Možete postići željene rezultate uz manje ulaganja (energije, vremena, truda). Trik je u tome kako pravilno utvrditi-oceniti na šta se treba uložiti, i kako, se, zapravo, najefikasnije „raspodeliti“ na način da budete najefikasniji.

Italijanski ekonomista Vilfredo Pareto je jednog dana, 1906. godine, primetio da svake godine 20% mahuna graška u njegovoj bašti daje oko 80% graška.

Zbog toga je o ovom „vrtnom fenomenu“ i enigmi prirode pokušao da razmišlja kroz svoju profesiju: kako je to, naime, moguće: da 20% „nečega“ što „proizvodi nešto“ – kao petina „proizvodnog kapaciteta“ (graška), proizvede ukupno 80% „tog nečega“ od „ukupne količine“? I, naravno, da li bi se i kako ova enigma prirode mogla primeniti na proizvodnju velikog obima (i tako postati što efikasniji). Sigurno da je počeo da otkriva gotovo identičan zakon nalik onome u svojim lejama graška: da u raznim industrijama, društvima, pa čak i kompanijama, 80% proizvodnje često potiče od 20% njenog najproduktivnijeg dela.

Ovo je postalo poznato kao Paretov princip, ili ono što se danas često naziva princip 80/20.

Načelo 80/20 kaže da 80% proizvedenog, odnosno rezultata, potiče od 20% unosa (inputa) ili akcije.

U pogledu upravljanja i raspolaganja sopstvenim vremenom, oni su često otkrivali da tokom 20% svog radnog vremena ostvare 80% svoje ukupne produktivnosti, dok 20% zaposlenih stvara 80% vrednosti.

Primeri se nižu u nedogled, jer ovo je, što je zanimljivo, pojava koja je sveprisutna. I naravno, niko zapravo nije bio „tamo negde na nekom terenu“ da bi nekim „meračem“ tačno premerio taj odnos 80% i 20% za sve ove pojave. Ipak, slobodno se može reći da se približni odnos 4 prema 1 neprestano dešava. Da li je to, zapravo, u nekom trenutku 76/24 ili 83/17, i nije presudno bitno.

Princip 80/20 postao je popularno sredstvo za upravljanje (poslovni menadžment) koji se široko koristio radi povećanja efikasnosti i poboljšanja učinka u preduzećima i industrijama.

O zabavnom Paretovom principu se danas naširoko diskutuje, kao i o efektima koje ovaj ima na poslovnom i privatnom planu.

Malo je onih, međutim, kojima je palo na um da princip 80/20 primeni u svakodnevnom životu, na razgranatost područja u kojima ovaj princip važi, kao i moguće (negativne) posledice koje ovaj princip može imati.

Evo par primera.

Kojih je to 20% vaše imovine i poseda od kojih dobijate najviše vrednosti?

Na šta trošite 20% svog vremena, radeći ono što vam donosi 80% sreće i ispunjenosti?

Ko je tih 20% koji su vam bliski i koji vas čine najsrećnijima?

Kojih je to 20% odeće koju nosite 80% vremena?

Šta je 20% hrane koju jedete 80% vremena?

Moguće je da su vam sva ova pitanja jednostavna i da na njih lako odgovarate. Samo, naprosto, o njima nikada ranije niste razmišljali.

A onda, kada jednom odgovorite na njih, lako se možete usredsrediti na povećanje efikasnosti u svom životu. Još jedan primer: 80% ljudi sa kojima provodite vreme proizvode u vama tek 20% zadovoljstva u vašem životu (provodite manje vremena sa njima). 80% bespotrebnih stvari koje koristite 20% vremena (bacite ih, dajte nekome ili ih prodajte). Ista stvar je i sa 80% odeće koju nosite 20% vremena (danas aktuelni faktori ekološke prihvatljivosti i problema održivosti hiper-proizvodnje odeće).

Prepoznavanje 20% hrane koju jedete 80% vremena verovatno će objasniti da li se držite zdrave ishrane ili ne i koliko je ona, zapravo, zdrava. Ko baš mora da sledi stroga nutricionistička pravila (koja su, inače, fenomenalno korisna)? Samo se prebacite na način da 20% onoga što jedete bude zdravo, i da tu hranu konzumirate u 80% slučajeva.

Kada sam, piše Mark Menson, po prvi put ozbiljnije razmotrio kako bi se Paretov princip 80/20 mogao primeniti na moj svakodnevni, život, odmah mi se ukazalo nekoliko bitnih stvari.

Nekoliko mojih hobija (televizijskih emisija i video igara) činilo je 80% mog vremena, ali samo mi je njih 20% njih donosilo zadovoljstvo ispunjenosti.

Dotad i nisam baš uživao sa nekoliko svojih prijatelja sa kojima sam provodio 80% svog vremena (dakle, nisam bio neverovatno ushićen onima s kojima sam delio svoj društveni život).

80% onoga na šta sam potrošio novac nije bilo korisno niti zdravo za moj životni stil (uzgred, sve što je Mark naveo, kao opšteprisutni američki sindrom, nije nikakav “egzotični” izazov primenljiv isključivo na pisca ovih redaka već je, po brojnim analizama, naprosto posledica ponašanja jedinke uronjene u “divlji kapitalizam” …ali, da se ni mi s ovih prostora previše ne uzdižemo ili uzdamo u neke “idealne uslove i okruženje” p.p.)

Prepoznavanje ovih stvari na kraju je inspirisalo primetne promene u mojim izborima i životnom stilu, kaže Menson. Odustao je od video-igara i televizije (najomiljenijih vrsta razonode tipičnog Amerikanca – uz aktivan boravak u prirodi). “Uložio sam napore da identifikujem neke druge osobe s kojima bih mogao podeliti svoju naklonost i vreme. Posvećujem više pažnje onome što kupujem”, kaže on. Tipično američki prostosrdačno i neposredno, ali je ova “samopomoć” u njegovom slučaju, bila delotvorna.

I, naravno, princip 80/20 se još uvek može primeniti na produktivnost na radnom mestu.

Na koje zadatke trošite 80% vremena a donose vam 20% povratka (tj. proveravanje e-pošte iznova i iznova, zapisivanje beleški, prava “mala večnost” u donošenju kako suštinskih tako i nevažnih odluka, itd)?

Za kojih 20% vašeg posla dobijate 80% zasluga i priznanja od svog tima ili šefa?

I, na kraju, tvrdi ovaj Amerikanac, načelo 80/20 možete primeniti i na svoj emotivni život odnose. Kojih je to 20% ponašanja koja uzrokuju 80% problema u vašim vezama? Šta je to što čini 20% razgovora i komunikacije koji stvaraju onih 80% intimnosti s partnerom?

Ovo su važna pitanja koja većina nas nikada ne razmatra.

Ne pada nam na pamet da postoji efikasnost u svakom aspektu našeg života, u svemu što radimo. I ne samo što se ovo ne tiče puke efikasnosti na poslu, već je stvar i da zaista posedujemo kontrolu i da možemo uticati na tu našu efikasnost. To je nešto za šta svako može da preuzme odgovornost – i da to unapredi.

Koje biste promene danas mogli doneti na osnovu Paretovog principa 80/20?

Jedan od najočiglednijih odgovora, naravno, tiču se naše imovine i posedovanja. Velika je verovatnoća da nam 80% onoga što posedujemo ne donosi baš previše zadovoljstva ili sreće. Očigledno mesto za početak principa 80/20 u ovom slučaju je osloboditi se svih ovih “viškova” (za koje morate jako dobro utvrditi da vam zaista nisu potrebne).

Očigledno, pravilo 80/20 nije nužno kruti princip koji bi trebalo da upravlja vašim životom (duhovito ali iskreno: ne dozvolite da pravilo 80/20 postane 80% onoga što daje 20% rezultata). Ipak, možda uopšte nije tako loša ideja ako bismo na par trenutaka zabavili svoje vijuge  Paretovim graškom kao jednom univerzalnom principu koji se nimalo ne tiče ove zadate proporcije. Suština je da manje predstavlja više: manje onih pravih i najboljih stvari odnosi višestruku prevagu: u obrazovanju, poslu, posedovanju stvari ili društvenom životu. Ne rasipajte se, već tražite, pokušajte da uočite to „manje“, što proizvodi najveću količinu pravih stvari. Princip „manje je više“ nije, naravno otkrio Pareto, ali je praktičan za sagledavanje aspekata življenja uopšte kao i savladavanja opšte inertnosti u ponašanju/razmišljanju. Sesti i porazmisliti o tome, možda i napišite nešto o tom iskustvu – koliko svako od nas ima “praznog hoda”, i utroška vremena koje je bez većeg smisla ili rezultata. Verovatno bi svako bio iznenađen spoznajama do kojih dođe, naime: koliko je to „manje“ zapravo, bolje i presudnije.

Paretovo pravilo: Manje je više. Dobrih stvari nema previše – naprotiv, one su retke. One, međutim, obavljaju pravi posao. Treba ih samo uočiti i prihvatiti. A onaj “ostatak” od 80% je, pa, višak, u koji tako često bivamo upleteni.

Quantastica: srpski “kvantni” startap

Iza sume stoji finski investicioni fond Icebreaker u čijem portfoliju se mahom nalaze high-tech i deep-tech startapi, a ovo je njihovo prvo otvaranje ka našem tržištu.

Quantastica, tim iz Subotice koji se bavi alatima za programiranje kvantnih računara kao i razvojem kvantnih programskih algoritama, je 22. oktobra objavio zatvaranje investicije u iznosu od 200.000 evra. Iza sume stoji finski investicioni fond Icebreaker u čijem portfoliju se mahom nalaze high-tech i deep-tech startapi, a ovo je njihovo prvo otvaranje ka našem tržištu.

Quantastica je osnovana u januaru 2019. godine i od tada je postala razvojni partner Američkog Rigetti Computing-a, proizvođača kvantnih računara i povezanih softverskih servisa. Subotički tim Quantastica-e trenutno čini pet ljudi koji rade na razvoju alata Quantum Programming Studio – koji služi za vizuelno programiranje kvantnih računara, kao i simulatora kvantnih kola zasnovanog na jedinstvenom algoritmu, za koji iz ovog startapa kažu da na testovima pokazuje bolje performanse od drugih simulatora dostupnih na tržištu.

Osim programskih alata, Quantastica nudi i usluge razvoja kvantnih programskih algoritama, pa će investicija najvećim delom biti uložena u razvoj već postojećeg asortimana. Nešto više o planovima rekao je Petar Korponaić, osnivač Quantastica-e:

Investicija će pomoći da Quantastica unapredi i komercijalizuje proizvode i da se pozicionira na tržištu kvantnog računarstva koje je sada u povoju, a čija se eksplozija očekuje u narednih nekoliko godina. Takođe, važno je istaći i da je to što jedna nordijska zemlja subvencioniše startape privlačnim iznosima presudilo da se odlučim baš za Icebreaker.

Naime, kako Petar Korponaić dalje objašnjava, upravo zbog podsticaja koje ova država nudi značajno je pomenuti da je dobijanjem investicije Quantastica stekla uslov da se registruje u Finskoj (što je čest uslov investicionih fondova) i dobije dodatna bespovratna sredstva od finskog fonda za istraživanje i tehnološki razvoj Business Finland. Maksimalan iznos koji može da finansira Business Finland je 1.25 miliona evra, od čega 500.000 može biti finansirano kao bespovratna sredstva, a 750.000 kao pozajmica.

O tome kako se Quantastica našla na radaru jednog finskog investicionog fonda Slobodan Stanić, glavni čovek za razvoj softvera iz Icebreaker-a i osoba koja je direktno radila na postizanju ovog dogovora, kaže:

Iako naš fond ulaže prvenstveno u firme iz Nordijskih i Baltičkih zemalja, Quantastica nam je privukla pažnju jer je ono na čemu oni rade približava svet kvantnih kompjutera većem broju korisnika, samim tim ima veliki potencijal. Srbija i region bi u budućnosti mogli da budu vrlo interesantni zbog količine talenta a opet znatno manje konkurencije što se tiče VC fondova.

Lično bih voleo da vidim veći broj firmi koji razvijaju svoje proizvode, naročito upotrebom novih tehnologija, a sa ekspertizom u domenu u kojem deluju. U Evropi iz godine u godinu raste broj VC investitora a i investicija tako da mislim da je i dalje dobar period za pokretanje startapa

 

Sanja Vatić, StartIt

Američko-kineski tehnološki kompromisi

NextBigFuture.com

Čini se da se Trampova administracija danas uveliko premišlja, upitavajući se pritom o “mudrosti” američkog uvođenja najnovijih tarifa u trgovinskom ratu koji su svojevoljno povele protiv Kine. Fajnenšel tajms donosi izjavu Džejmsa Politija, koji iz Vašingtona izveštava da Bela kuća razmatra ukidanje nameta na kineski uvoz od 112 milijardi dolara – uključujući monitore s ravnim ekranom – namete koji su prvog septembra uvedeni po stopi od 15 odsto.

Preko noći je Erik Šmit, bivši izvršni direktor Gugla pozvao SAD da ponovo razmisle o pitanjima nacionalne bezbednosti koji su neraskidivo utkani u poslovanje s Kinom. Šmit, koji predsedava Komisijom za nacionalnu bezbednost veštačke inteligencije je upozorio da će „Sjedinjene Države naštetiti sopstvenoj oblasti inovacija ukoliko se zabrani saradnja s kineskim istraživačima“.

Govoreći prilikom objavljivanja privremenog izveštaja ove Komisije koji je Kongres naložio povodom načina na koji Amerika treba da pristupi veštačkoj inteligenciji, Šmit je rekao da se Sjedinjene Države oslanjaju na kineske stručnjake za tehnologiju, i da bi trebalo da budu sigurni da su „ostali u igri“ u ovom istraživačkom lancu. „Jedna od stvari koju je komisija prilično pažljivo istražila je „kako stojimo danas u vezi Kini? A odgovor koji neki možda ne žele da čuju je da smo zavisni od kineskih istraživača i kineskih postdiplomaca“, rekao je Erik Šmit. „Raskid dosad uspostavljenih odnosa među ljudima bi štetilo Sjedinjenim Državama.“

axios.com

Ključni paragraf u izveštaju kaže: „Izazov sa kojim se suočavaju SAD je kako ponovo uskladiti elemente koji čine odnos između SAD i Kine u vezi visokih tehnologija, kako bi više pogodovali američkim interesima i očuvali američke prednosti, uzimajući u obzir realistične procene postupaka zvanične Kine.“

Čini se da je „realističan“ pridev koji je ovde varljive prirode. Koliko je, uopšte, ozbiljna pretnja špijunaže od strane kineskih istraživača u SAD-u i da li je ta pretnja zaista velika u tolikoj meri da bi Sjedinjene Države bile prinuđene na rizik od zaostajanja u ovom ključnom području tehnologije – tako što će potiskivati Kinu (taksama)? SAD su već odustale od liderstva u drugim oblastima kao što je 5G, gde su pokušale da iz svojih mreža isključe superiorne proizvode Huaveija, uz to obesmišljavajući značajne istraživačke napore koje kineski Futurewei Technologies Inc pravi na američkom tlu. Sjedinjene Države i Kina mogu mnogo da nauče jedna od druge, ali izgleda da su percipirani kompromisi trenutno „ipak malo previše“ za Trampovu Belu kuću.

 

Financial Times 

CIIE 2019: najbolja globalna prilika za strane izvoznike

Sajam CIIE 2019 je najveći sajam strane (izvozne) robe na svetu. Održava se u Kini i ujedno je i najveća prilika za izvoznike da se domognu barem dela inače (blago rečeno) ogromnog tržišnog kolača. Iako tek drugi po redu, već je sinonim za sklapanje najvećih poslova – onih koji mogu na duge staze odrediti poslovanje inostranih kompanija, ali i firmi iz zemlje domaćina.

Prošle godine je CIIE po prvi put predstavljena kao glavna prekretnica na kontinuiranom putu Kine u otvaranju njenog tržišta za stranu robu i ulaganja.

Tom prilikom se kineska vlada obavezala da će uvesti robu i usluge u vrednosti većoj od 40 milijardi američkih dolara tokom narednih 15 godina, poslavši svetu snažan signal da kinesko domaće tržište raste i da šansa za korist od toga ne sme biti propuštena.

Nakon takvih izvanrednih rezultata, odbrojavanje za drugi CIIE je preraslo u start manifestacije: Od danas, petog novembra pa do 10. novembra, ovi događaji će predstavljati još jednu priliku da kineski partneri učestvuju u budućnosti zajedničkog privrednog rasta.

Podsticaj za širenjem uvozne baze u Kini dolazi u trenutku kada njeno potrošačko tržište cveta, a opšta kupovna moć raste. Tokom prve polovine 2019. godine, potrošnja je činila oko 60% nacionalnog ekonomskog rasta – stvarajući prilike za poslovnim otvaranjem za preduzeća pre svega iz inostranstva.

CIIE posebno cilja na uvoz, kako bi ispunio rastući trend potrošnje za koji se očekuje da će nacionalnom ekonomskom rastu ove godine pridodati gotovo 65%.

Veća raznolikost uvoza ne samo što kineskim potrošačima nudi veći izbor, već i poslovno okruženje čini konkurentnijim, poboljšavajući na taj način proizvode i usluge koje nude lokalni provajderi.

Kina, kao glavni pokretač svetske ekonomije, sada čini jednu trećinu globalnog rasta. U isto vreme, ona je glavni zagovornik otvorenih trgovinskih praksi, i ta posvećenost predstavljena je naporima poput sajma CIIE.

Za razliku od poteza zapadnog protekcionizma američkog tipa, Kina smanjuje carine na uvoz iz partnerskih zemalja. Na primer, uslovi sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA) sa Pakistanom – njegovim neposrednim susedom i bliskim saveznikom – ažurirani su ove godine, proširujući pristup kineskom tržištu.

Kroz kooperativne koncesije, put Kine ka prosperitetu u eri nakon prekretnice iz 1978. godine „isplaćuje dividende“ onima koji su odlučili da ulože u njeno otvaranje. Umesto nultog pristupa razvoju koji su kolonizatori iz 19. veka usvojili kako bi podstakli zahuktavanje industrijskog doba, Kina se oslanja na jedno novo doba: doba uzajamnog prosperiteta za sve.

Poslednja faza u montažnoj liniji kompanije Airbus u Tjenđinu za porodicu aviona A320 (27. sept 2018, foto: Xinhua)

U svetlu zvaničnog nastojanja Kine da promoviše domaću potrošnju, strani investitori su u sajmu CIIE pronašli idealnu platformu za predstavljanje svoje robe. Nedavno uveden katalizator bio je Zakon o stranim ulaganjima: zamenjujući prethodne zakone koji regulišu finansijski priliv, ovo novo zakonodavstvo garantuje bolju zaštitu investitora.

Zakon osigurava povećanu dostupnost kao i zaštitu prava intelektualne svojine i tretira strane kompanije na nivou koji uživaju domaće kompanije iz Kine. Učesnici na ovogodišnjem CIIE-u biće među prvima koji će imati prilike da koriste benefite ove značajne privredne inicijative na globalnom nivou, jer će ona stupiti na snagu za nešto manje od dva meseca nakon sajamske izložbe.

Kao dva od svojih ključno važnih ekonomskih zadataka u 2019. godini, kineska vlada je navela stabilizaciju stranih investicija (stabilniji dugoročni uslovi) i poboljšanje procesa otvaranja. CIIE će pomoći ostvarenju tog cilja pružanjem iskustva iz prve ruke učesnicima i povećanjem direktnih stranih investicija (FDI/SDI), koje su direktna posledica ove manifestacije.

Multinacionalni privredni subjekti mogu tretirati CIIE kao „lansirni prozor“ za kinesko tržište i platformu za testiranje kakve su „vode za plovidbu“ pre punog ulaska. Strani investitori će dobiti priliku da demonstriraju svoje proizvode i, povezujući se sa potencijalnim lokalnim partnerima, svoje brendove upoznaju sa potrošačima iz druge najveće svetske ekonomije.

Veliko prisustvo preduzeća takođe će im omogućiti da jedni od drugih nauče vredne lekcije. Savremene marketinške strategije, poslovni modeli i aranžmani distribucije samo su neke od dodatnih prednosti koje će steći među kolegama i potencijalnim partnerima iz čitavog sveta.

Vozila Audija čekaju transfer na parkingu FAV-Volksvagen u Čangčunu, glavnom gradu severoistočne kineske provincije Đilin, 9. jula 2019. (Foto: Xinhua)

Prvi CIIE koji se odigrao prošle godine proizveo je ogroman odjek i isti toliki trgovinski rezultat, koji se odrazio u ugovorima vrednim preko 57 milijardi američkih dolara. Učestvovala su preduzeća iz 172 zemlje, regiona i međunarodnih organizacija, sa više od 400 hiljada pojedinačnih kupaca koji su aktivno poslovali.

Slično tome, odziv na CIIE 2019 je ohrabrujući. Preko 3.000 preduzeća prijavilo se za registraciju, a dosad se prijavila polovina kompanija sa liste Fortune 500. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća (MSP) bivaju takođe podsticana da se što intenzivnije promovišu.

Nova kategorija koja je uvedena ove godine je kategorija opreme vrhunskog kvaliteta (premijum roba). Kako se Kina prebacuje sa brzog na rast orijentisan ka kvalitetu, napredne tehnologije poput automatizacije i virtuelne stvarnosti (VR), zajedno sa veštačkom inteligencijom koja se promoviše na izložbi, učiniće ovaj istorijski pomak neprimetnim i savršeno usklađenim sa dosadašnjom praksom.

Uspeh ovog mega-događaja može se ogledati kroz činjenicu da su kompanije već počele da se prijavljuju na treći CIIE, planiran za 2020. Takav ekskluzivni fokus na uvoz bilo koje zemlje u poslednje vreme je bez presedana. Ostvarujući poslovnu aktivnost i ispunjavajući domaće potrebe, očekuje se da će izložba nastaviti jačanje kineskih ekonomskih partnerstava sa drugim zemljama.

(Daniel Hyatt je frilenser sa sedištem u Pakistanu. Specijalnost mu je savremena Kina, njena ekonomija i poslovanje)

China.org.cn, Nov2, 2019

Razgovori između Sija Đinpinga i srpske premijerke Ane Brnabić

Kineski predsednik Si Đinping sastao se juče u Šangaju sa srpskom premijerkom, Anom Brnabić.

Predsednik Si Đinping je zamolio premijerku da njegove srdačne pozdrave i najbolje želje prenese srpskom predsedniku, rekavši da njegova odluka da gospođa premijerka predvodi delegaciju u Kinu na sajam CIIE 20019 u potpunosti ukazuje na značaj koji srpska strana pridaje kinesko-srpskoj saradnji. Kina je spremna da nastavi sa produbljivanjem politike međusobnog poverenja i tradicionalnog prijateljstva sa srpskom stranom, uz saradnju na projektu izgradnje „Jedan pojas, jedan put“, i uz dodatno ubrzavanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i Srbije koje se podiže na novi nivo, izgrađujući zajednicu bliskih međusobnog interesa.

Kineski predsednik je naglasio da Kina i Srbija treba da zadrže ovakav zamah razmene na visokom nivou, uz čvrstu međusobnu podršku po pitanju glavnih interesa. Neophodno je uraditi dobar posao u projektima saradnje u oblastima izgradnje proizvodnih kapaciteta i infrastrukture u obe zemlje, kao i zajednički graditi značajne projekte kao što je čeličana Smederevo i železničke pruge kroz Srbiju ka Budimpešti, uz nastavak saradnje na polju mrežne mobilne komunikacije pete generacije i razvoj pametnih gradova (IoT). Nivo saradnje između dve zemlje je dobar. Neophodno je ojačati je u multilateralnoj areni, i zajednički braniti osnovne norme međunarodnih odnosa i multilateralizma. Kina je voljna da sarađuje sa relevantnim strankama, uz uključivanje srpske strane u unapređenje stabilnog razvoja koji Kina želi za sve zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da između Kine i Srbije postoji “čelično prijateljstvo” i da su odnosi dve zemlje najbolji u istoriji. Veliki projekti poput Smederevske fabrike čelika efikasno su podstakli ekonomski razvoj Srbije. Prisutne su dobrobiti koje sa sobom nosi saradnja Srbije sa Kinom. Srpska strana se divi ogromnim razvojnim dostignućima Kine i nastaviće da aktivno učestvuje u inicijativi „Jedan pojas, jedan put“, podstičući kineske kompanije da ulažu u Srbiju, koja je spremna da igra aktivnu ulogu u unapređenju saradnje između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope. Kina je sajmom CIIE 2019 poslala je snažan signal za unapređenjem ekonomske globalizacije i liberalizacije trgovine, kao i postizanje obostrane „win-win“ saradnje od koje će svi imati koristi. Srpska strana nastaviće da aktivno učestvuje i sarađuje sa Kinom na jačanju međunarodne saradnje i suprotstavljanja protekcionizmu i jednostranom pristupu u svetskoj trgovini.

Ding Xuexiang, Li Qiang, Yang Jiechi, Wang Yi, He Lifeng, CCTV

Foto: Pavle Bašić (04 nov 2019)

China International Import EXPO-CIIE 2019

date

UTORAK, 05. NOVEMBAR 2019. 08:00
locationŠangaj, Narodna Republika Kina

5. novembar 2019, 08:00 časova, Šangaj, NR Kina

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem 2. Kineskom međunarodnom uvoznom sajmu “China International Import Expo” koji će se održati u Šangaju, NR Kina, u periodu od 05. do 10. novembra 2019. godine.

“China International Import Expo” čiji su organizatori Vlada Narodne Republike Kine i Kineski međunarodni uvozno-izvozni biro (China International Import Expo Bureau) održava se u cilju podsticanja uvoza strane robe i usluga u Kinu, a u skladu sa nastojanjem Kine da promoviše globalizaciju i otvorenost tržišta.

Od ovog sajma se očekuje da bude platforma na kojoj bi zemlje učesnice predstavile svoje ekonomske potencijale i dobile priliku da ostvare kontakte sa kineskim partnerima. Očekuje se učešće predstavnika više od 100 zemalja i regiona, kao i 150.000 profesionalnih kupaca iz Kine i drugih zemalja.

 

asset

POZIV ZA UČEŠĆE NA SAJMU CIIE 2019.PDF

asset

OBRAZAC 1 PRIJAVA ZA SAJAM CIIE 2019.PDF

asset

OBRAZAC 2 IZJAVA PODNOSIOCA PRIJAVE.PDF

asset

MENIČNO OVLAŠĆENJE 2019. GODINA.PDF
2019 APPLICATION FORM（AGENCY RECOMMEND）.JPG
2019企业报名表（机构推荐）.JPG

asset

PROGRAM PODRŠKE INTERNACIONALIZACIJI PRIVRENIH DRUŠTAVA U 2019.PDF

Digitalna transformacija: najveći izazov za biznise u 2019.

Digitalna transformacija se ne odnosi na tehnologiju, već na način njene uspešne adaptacije među zaposlenima.

Nedavno istraživanje direktora, generalnih direktora i viših rukovodilaca je utvrdilo da su rizici koje sa sobom nosi digitalna transformacija kompanija (DT) predstavljaju najvažniju brigu za biznise u 2019. Ipak, 70% svih DT inicijativa ne dostiže svoje zacrtane ciljeve. Prošle godine je na digitalnu transformaciju potrošeno najmanje 1,3 biliona (hiljadu i trista milijardi) dolara – od čega je, po procenama, barem 900 milijardi dolara uludo bačeno. Zašto neki napori u digitalnoj transformaciji uspeju, a drugi ne – pitanje je kojim su se Behnam Tabrizi, Ed Lam, Kirk Džerard i Vernon Irvajn pozabavili u Harvardskom poslovnom pregledu (Harvard Business Review).

U osnovi, to je zato što većina digitalnih tehnologija pruža mogućnosti za povećanje efikasnosti i uspostavljanje čvršćih veza među korisnicima. Ali, ukoliko ljudima nedostaje pravi način razmišljanja da bi se promenili, a trenutne organizacione prakse predstavljaju pogrešan način, DT će te nedostatke jednostavno uvećati. Pet ključnih lekcija moglo bi, eventualno, da kroz digitalnu transformaciju vodi poslovnu organizaciju ka uspešnom uvođenju promena.

1: Osmisliti svoju poslovnu strategiju pre nego što se uloži u bilo šta. Lideri koji imaju za cilj da poboljšaju organizacioni učinak korišćenjem digitalnih tehnologija često imaju na umu specifičan alat odnosno sredstvo. Recimo, „Našoj organizaciji je potrebna strategija mašinskog učenja“. Ipak, digitalna transformacija treba da bude vođena širom poslovnom strategijom.

U kompaniji Li & Fung, lideri su razvili trogodišnju strategiju za opsluživanje tržišta na kojoj su mobilne aplikacije bile podjednako važne kao i konkretne prodavnice. Odlučili su da usredsrede pažnju na tri oblasti: brzinu, inovacije i digitalizaciju. Konkretno, Li & Fung je težio da smanji vreme proizvodnje, poveća brzinu isporuke do tržišta i poboljša upotrebu podataka u svom globalnom lancu snabdevanja. Nakon što su utvrđeni konkretni ciljevi, kompanija je odlučila koje digitalne alate će usvojiti. Uzmimo samo brzinu isporuke do tržišta: zaposleni u Li & Fung su prihvatili tehnologiju virtuelnog dizajna, pomogavši im da za 50% skrate vreme od osmišljavanja koncepta do pojave prvog uzorka (prototipa). Li & Fung je, takođe, pomogao dobavljačima da instaliraju sisteme upravljanja praćenjem podataka u realnom vremenu, kako bi povećali efikasnost proizvodnje i izgradili Total Sourcing, digitalnu platformu koja integriše informacije kupaca i dobavljača. Odeljenje za finansije je usvojilo sličan pristup, i na kraju smanjilo vreme „zatvaranja kombinacije“ (month-end closing time) za više od 30%, uvećavši efikasnost obrtnog kapitala za 200 miliona dolara (Month-end closing time: računovodstvena procedura koja se preduzima krajem meseca radi zatvaranja tekućeg perioda knjiženja za taj mesec na izmaku. Vrste računovodstvenih postupaka obrađenih u zatvaranju krajem meseca mogu da uključuju amortizaciju osnovnih sredstava, usklađivanje neusaglašenosti u zalihama, namirenje materijala u toku, knjiženje obračunskih dokumenata i platnih spiskova).

Ne postoji jedinstvena tehnologija koja bi isporučila odnosno ostvarila „brzinu“ ili „inovaciju“ kao takvu. Najbolja kombinacija alata za određenu organizaciju će se razlikovati od jedne do druge vizije onih koji upravljaju ovim sektorom u kompaniji.

2: Podsticanje odnosno iskorišćavanje maksimalnih prednosti „insajdera“, onih koji su osobe od poverenja i sastavni deo firme. Organizacije kojima su potrebne transformacije (digitalne i druge) često dovode armiju spoljnih konsultanata koji imaju tendenciju da primenjuju uobičajena rešenja, a u ime „najboljih praksi“, ne udubljujući se u specifičnosti određene kompanije. Behnam Tabrizi, koji na Stenfordu već više od dve decenije predaje transformacijsko liderstvo kaže da “naš pristup transformaciji naših poslovnih organizacija je da se ne oslanjaju na stručnjake sa strane, već na svoje ljudstvo – osoblje koje u svom svakodnevnom radu ima znanja o unutrašnjoj logici, relacijama i principima poslovanja, o tome šta treba učiniti, a šta ne.”

Kao primer bi mogao poslužiti okrug Santa Klara u Kaliforniji (gde neko od potpisnika članka radi). Odeljenje za planiranje i razvoj je “renoviralo” svoj poslovni proces kako bi poboljšalo efikasnost i korisničko iskustvo (work flows – prikaz niza operacija, opisuje sveukupne zadatke, korake, ljude koji su uključeni u njih, alate, unos i izlaz potreban za svaki korak u poslovnom procesu. Modeli protoka rada tj radnog procesa predstavljaju stvarni rad koji je omogućen sistematskom organizacijom resursa, protoka informacija i definisanim ulogama). U početku su spoljni konsultanti davali preporuke za proces izdavanja dozvola na osnovu posla koji su sami uradili za druge jurisdikcije, a koje su imale tendenciju da primene decentralizovani pristup. Međutim, članovi osoblja koji se suočavaju sa klijentima znali su, na osnovu interakcija sa stanovništvom, da bi bilo bolje usvojiti jedan unificiraniji, jednoobrazniji proces. Stoga su Kirk Džerard i njegov tim uveliko prilagodili preporučene alate, procese, dijagrame i ključne elemente osnovnog softvera dok su redizajnirali radni proces u svojoj organizaciji. Kao rezultat ove „prepravke“, vreme obrade dozvola smanjeno je za trećinu (33%). Jer, nove tehnologije često nisu u stanju  da poboljšaju organizacionu produktivnost, ne zbog osnovnih nedostataka u tehnologiji, već zato što se zanemaruju ona „insajderska“ znanja koje mogu posedovati jedino oni koji su u datoj organizaciji ljudi od poverenja.3: Dizajniranje-koncipiranje korisničkog iskustva od spolja ka iznutra. Ako je cilj digitalne transformacije da poboljša zadovoljstvo i osećaj bliskosti s klijentom, onda bilo kakvom naporu mora prethoditi faza „dijagnostike“, sa dubinskim unosom podataka poteklom od strane – klijenata. Osoblje odeljenja za planiranje i razvoj okruga Santa Klara obavilo je više od devedeset individualnih intervjua sa klijentima, u kojima su od svakog kupca tražili da opiše prednosti i slabosti odeljenja. Pored toga, odeljenje je održavalo fokus-grupe tokom kojih su tražili od raznih aktera – uključujući agente, programere, građevince, poljoprivrednike i ključne lokalne institucije poput Univerziteta Stenford – da identifikuju njihove potrebe, utvrde njihove prioritete i ocene rad odeljenja. Odeljenje je u svoju transformaciju tada ugradilo njihov doprinos.

Da bi odgovorio na zahteve klijenata za većom transparentnošću u vezi sa procesom odobravanja dozvola, odeljenje je razdvojilo postupak na faze i promenilo portal za korisnike; kupci sada mogu pratiti napredak svojih aplikacija dok prelaze iz jedne faze u drugu. Da bi skratili vreme obrade, odeljenje je konfigurisalo softver za upravljanje osobljem tako da automatski identifikuje one aplikacije to jest podneske koji su „zastali“. Da bi se omogućila personalizovana pomoć, odeljenje je kontrolu nad nadzornom tablom (dashboard) dalo osoblju Permit-centra, kako bi neposrednije nadgledali procese tokom izdavanja dozvole. Lideri često očekuju da će implementacija jednog jedinog alata ili aplikacije povećati zadovoljstvo korisnika. Međutim, iskustvo odeljenja pokazuje da je najbolji način da se maksimizira zadovoljstvo korisnika često unošenje manjih izmena u različite alate u različitim tačkama ciklusa pružanja usluga. Jedini način da se dozna gde promeniti stvari nabolje i kako ih promeniti postiže se dobijanjem obimnog i dubinskog inputa od strane samih kupaca.

4: Prepoznati među zaposlenima bojazan od tehnologije koja preti da zameni čoveka. Kada zaposleni primete da bi digitalna transformacija mogla da ugrozi njihov posao, oni se mogu svesno ili nesvesno odupreti promenama. Ako se digitalna transformacija tada pokaže neefikasnom, menadžment će na kraju odustati od napora i njihovi poslovi će biti sačuvani (ili tako barem glasi ova škola mišljenja). Za poslovne lidere je ključno da prepoznaju te strahove i da naglase da je proces digitalne transformacije prilika da zaposleni nadograde svoju stručnost kako bi odgovarali tržištu budućnosti.

Behnam je imao prilike da dosad obučava preko dvadeset hiljada zaposlenih iz brojnih organizacija, vodeći ih kroz proces digitalne transformacije (takođe se konsultovao sa organizacijama pomenutim u ovom članku). Često susreće učesnike koji su od samog početka skeptični prema celoj operaciji. On je, kao odgovor na taj izazov, razvio proces „iznutra ka spolja“ (inside-out). Od svih učesnika se traži da ispitaju koliki je njihov jedinstveni doprinos organizacijama u kojima rade, a zatim da te jake, pozitivne strane povežu sa komponentama procesa digitalne transformacije – za koje će oni tada preuzeti odgovornost, ako je to uopšte moguće. To zaposlenima omogućava kontrolu nad načinom na koji će se digitalna transformacija odvijati, i postavlja nove tehnologije kao sredstva za zaposlene da postanu još bolji u onome što već rade.

U kompaniji CenturyLink, gde radi jedan od potpisnika/potpisnica teksta, prodajni tim je razmatrao da usvoji veštačku inteligenciju kako bi povećao svoju produktivnost. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje: na koji način AI treba “rasporediti”? Konačno, tim je prilagodio AI alat za optimizaciju napora svakog prodavca ponaosob, predlažući koje kupce da nazovu, kada da ih nazovu i šta da kažu tokom poziva u bilo kojoj sedmici operacija. Ovaj AI alat je takođe sadržavao komponentu „igranja igre“ (gejmifikacija), koja je postupak prodaje učinila zanimljivijim. Vernon Irvajn, koji je posmatrao ovaj proces iznutra, primetio je da mu je prodaja postala zabavnija, što se pretvorilo u povećanje zadovoljstva kupaca – i povećanje prodaje od 10%.

5: Uvođenje startap kulture iz Silicijumske doline. Tamošnje startup kompanije poznate su po okretnom, agilnom odlučivanju, brzoj izradi prototipa i ravnim strukturama (flat structures) u poslovnoj organizaciji. Ravna ili “poravnata” organizacija poslovanja odnosi se na organizacionu strukturu s malo ili bez ikakvih nivoa upravljanja koji stoje između zaposlenih u menadžmentu i ostalih zaposlenih – njihovih podređenih („poravnata struktura“ u lancu donošenja odluka podrazumeva manje nadgledanja zaposlenih, uz istovremeno unapređivanje i osnaživanje, kao i što većeg njihovog učešća u procesu donošenja odluka). Proces digitalne transformacije je sam po sebi neizvestan: promene je potrebno privremeno izvršiti, na određen period, a zatim ih prilagoditi „situaciji na terenu“; odluke se moraju donositi brzo; treba uključiti sve grupe iz celokupne organizacije. Kao rezultat toga, dešava se da se tradicionalno uspostavljene poslovne hijerarhije isprečavaju ovom procesu. Najbolje je usvojiti „ravnu“ ili horizontalnu organizacionu strukturu, koja će na neki način biti odvojena od ostatka organizacije.

Ova potreba za agilnošću i brzom izradom-testiranjem prototipa je još izraženija nego što bi mogla biti u drugim inicijativama za upravljanje promenama, jer je prisutno toliko digitalnih tehnologija koje se mogu prilagoditi. Lideri u organizaciji su ti koji moraju da odluče koje će aplikacije od kojih dobavljača koristiti, koja oblast poslovanja ima najviše koristi od prelaska na tu novu tehnologiju, da li prelaz treba da se izvršava u fazama i tako dalje. Često biranje najboljeg rešenja zahteva ekstenzivno eksperimentiranje na međusobno zavisnim delovima. Ako svaka odluka mora da prođe kroz više slojeva upravljanja da bi se „išlo napred“, greške se u tom sučaju ne mogu brzo otkriti i ispraviti.

Štaviše, isplativost određenih digitalnih tehnologija se aktuelizuje tek nakon što se znatan deo posla prebaci na novi sistem. Na primer, sistem računarstva u oblaku osmišljen za objedinjavanje globalne potražnje kupaca može da generiše korisnu analitiku samo kada prodavnice u različitim zemljama redovno prikupljaju istu vrstu podataka. Ovo zahteva “peglanje” razlika u postojećim organizacionim procesima u različitim regionima. Ako detalje o tome kako će se koristiti nova tehnologija uglavnom razvijaju zaposleni iz jedne zemlje, oni možda neće biti svesni potencijalnih nespojivosti, to jest nekompatibilnosti sa nekim ogrankom kompanije u nekoj drugoj zemlji.

Radeći sa Li & Fung-om, Behnam je pomogao stvaranju šest multifunkcionalnih timova, od kojih svaki ima zaposlene u različitim ofisima smeštenim u Hong Kongu, kontinentalnoj Kini, Britaniji, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ti timovi su vodili različite faze digitalne transformacije. Pošto je struktura ovih timova bila „ravna“ (bez klasično ustanovljene hijerarhije), oni su bili u mogućnosti da brzo i direktno svima predstave ideje, kao i da brzo dobiju input od njihovog CFO-a, Eda Lama i šefova poslovnih jedinica. To je omogućilo timovima da eksperimentišu sa novim idejama o tome kako se inovativna struktura podataka, analitika i robotska obrada mogu najbolje integrisati. Štaviše, budući da su nove predloge pregledali zaposleni iz različitih kancelarija u zemlji kao i sa različitih funkcija, ovi timovi su bili u stanju da predvide probleme sa implementacijom i mogli su da ih reše pre nego što je cela organizacija u potpunosti usvojila nove tehnologije.

Digitalna transformacija je funkcionisala u ovim organizacijama zato što su se njihovi lideri vratili osnovama poslovanja: usredsredili su se na promenu razmišljanja njenih članova, kao i strukturu organizovanja zaposlenih i procese pre nego što odluče koje će digitalne alate koristiti i kako ih koristiti. Ono što članovi predviđaju je da će, u budućnosti, organizacije biti te koje će pokretati tehnologiju, a ne obrnuto.

Behnam Tabrizi više od dve decenije predaje transformacijsko liderstvo na Odeljenju za nauku i inženjerstvo Univerziteta Stanford, kao i programe za izvršne direktore. Vodeći je stručnjak za transformaciju organizacije i liderstva, uz to je i generalni direktor kompanije Rapid Transformation, LLC. Behnam je napisao pet knjiga, uključujući „Brzu transformaciju za kompanije“ (Rapid Transformation, HBR Press, 2007), kao i knjigu za poslovne lidere „The Inside-Out Effect“ (Evolve Publishing, 2013).

 

Behnam Tabrizi, Ed Lam, Kirk Džerard, Vernon Irvajn (Harvard Business Review)

Odmor po srpskom aršinu: Vacation Tracker

Nike, IBM i McDonald’s koriste srpski Vacation Tracker kako bi pratili godišnje odmore svojih zaposlenih.Ilustracija: vexels.com

Praćenje godišnjih odmora, bolovanja i slobodnih dana u kompanijama sa velikim brojem zaposlenih često ume da bude komplikovan i zamoran proces. Rešenje ovog izazova u vidu digitalnog servisa Vacation Tracker ponudio je razvojni tim kompanije Cloud Horizon u Srbiji.

Ako uzmemo u obzir da kompanije često broje desetine, a nekada i stotine zaposlenih, jasno je da je proces ažurnog praćenja odsustvovanja zaposlenih pravi izazov. Kako bi olakšali ovaj posao, tim iza kompanije Cloud Horizon, osmislio je i napravio rešenje koje već danas koristi oko 370 kompanija širom sveta, među kojima su Nike, IBM, McDonald’s, Deel i druge.

Vacation Tracker je digitalni web alat zamišljen kao desna ruka za menadžere timova koji vode računa o radnim satima i periodima odmora određene grupe zaposenih u kompanijama i manjim firmama. Na ovaj način, platforma nudi jednostavna rešenja za unos svih potrebnih informacija o svim odsustvovanjima zaposlenih sa posla, uz integraciju informacija i podsetnika na Slack i G Suite sistem.

Kako je pre otprilike četiri godine tim kompanije Cloud Horizon prešao broj od 15 ljudi, tim je počeo da se širi, struktura firme se menjala, a sve to je donosilo nove izazove kao što je pomenuto planiranje godišnjih odmora. Ovaj problem naveo je zaposlene da razviju interno rešenje koje će im pomoći u savladavanju izazova na tom polju, a o čijem razvoju i poslovnom modelu je za Netokraciju govorio CTO i suosnivač servisa Slobodan Stojanović.

Od interne potrebe za naprednim alatom do rešenja za svetske brendove

„Šta je realan rok za projekat na kojem radimo, koliko ljudi će biti na odmoru u julu i avgustu i kako to utiče na planiranje posla? Ova i mnoga druga pitanja postaju kompleksnija kad tim i broj projekata rastu“, započinje razgovor Slobodan, dodajući da uopšte nisu planirali da taj softver naprave sami. „A i zašto bismo, kada je to zvučalo kao rešen problem“, dodaje on. Međutim, gotovo rešenje koje im odgovara nisu pronašli.

Njihove potrebe, objašnjava nam dalje Slobodan, nisu bile specijalne – naprotiv, bilo im je potrebno jednostavno i jeftino rešenje, a postojeći HR alati su bili previše kompleksni, a često i skupi za tim od 15 ljudi. Rast tima, dodaje, dovodio je i do potrebe za raznim dodatnim alatima, kao što su Slack i Jira, te nisu žurili sa uvođenjem još jednog alata. Ipak, interni novogodišnji hakaton 2016. godine bio je uvod za projekat iz kojeg će se kasnije roditi Vacation Tracker, o čemu nam je Stojanović detaljnije ispričao:

Na našem takmičenju programiranja tim je probao da napravi jednostavnu aplikaciju za praćenje odmora koja, na žalost, nikad nije završena, ali je dovela do ideje koja je kasnije postala Vacation Tracker. Početkom 2017. godine smo napravili prototip Slack „chat bot“-a za praćenje odmora, ali u tom trenutku nije imao nikakav „backend“, što znači da nije čuvao nikakve informacije, već samo prikazivao formu za zahtevanje odmora direktno na kanalu.

Narednih godinu dana nismo imali vremena da radimo na tom potencijalnom proizvodu, ali smo skupili više od 100 prijava za zatvorenu betu i primili puno e-mailova od zainteresovanih malih firmi.

Nakon dva, tri meseca rada, tim je objavio prvu verziju proizvoda koji je mogao da povuče sve članove njihovog tima sa Slack-a i dozvoljavao da se pošalje i odobri zahtev za odmor. „Srećom, 20 timova od preko 100 prijavljenih za privatnu betu koju smo lansirali krenuli su da koriste proizvod i svakodnevno nam slali vrlo koristan feedback, pojašnjava nam Slobodan i dodaje da od tog trenutka do danas nove funkcionalnosti su isključivo vođene potrebama različitih klijenata koji koriste ovaj servis:

Naša početna pretpostavka je bila da će ovaj proizvod koristiti samo firme koje još uvek nisu dovoljno velike za kompletan HR softver. Brzo smo uvideli da je naša pretpostavka pogrešna, jer smo pored malih firmi i startapa, došli i do prvih timova iz velikih firmi koji su krenuli da koriste naš proizvod.

Deo njih je do tada koristio Excel i kalendar, a deo i dalje koristi velike i kompleksne HR softvere koje ljudi ne vole, pa Vacation Tracker koriste kao „frontend“, tj. proizvod između tima i kompleksnog softvera koji korporacija koristi. Međutim, vremenom smo shvatili da je tržište za naš proizvod zapravo mnogo šire, tako da sada, pored malih i velikih kompanija, naš proizvod koristi i puno neprofitnih organizacija, univerziteta, pa čak i dve crkve.

Potencijal ove platforme prepoznale su i velike kompanije kao što su IBM, American Express, McDonald’s i drugi, a Slobodan dodaje da su do većine trenutnih korisnika, uključujući i te velike brendove, stigli uz pomoć marketing strategije koja se zasniva na sadržaju u okviru sajta i bloga, uz razne druge eksperimente.

Nakon uspešnih par meseci nastupa proizvoda na tržištu, iz Cloud Horizon-a su odlučili da naprave mali tim koji će raditi samo na pomenutom rešenju, i u ovom trenutku taj tim ima troje članova, kojima ponekad pomažu i drugi zaposleni.

Širenje na druge platforme, cilj – otvaranje većeg tržišta

Govoreći o biznis modelu i sistemu naplata, Slobodan kaže da je početna ideja bila da se ponudi fiksna cena od 25 dolara mesečno. S obzirom na to da su iz Cloud Horizon-a uvideli da i velike firme žele da koriste njihov proizvod, odlučili su da za timove preko 50 ljudi naplaćuju 1 dolar mesečno po korisniku.

„Jedina razlika danas u odnosu na početak je to što sada naplaćujemo samo aktivne korisnike u nekom timu, pa ako želite da probate Vacation Tracker to možete da uradite samo sa malim timom u velikoj korporaciji i da za proizvod plaćate svega 25 dolara“, objašnjava Slobodan.

Na pitanje Netokracije šta je to što ovo rešenje izdvaja od raznolike konkurencije kada je reč o management alatima za kompanije i firme, Slobodan smatra da je za sada najveća prednost proizvoda njegovog tima zapravo jednostavnost. Tome u prilog govori i činjenica da su prijave i početna podešavanja za korisnika svedene na minimum, a pored toga, klijenti kao veliku prednost navode integraciju platforme sa Slack-om, kao glavnom kanalu za komunikaciju u mnogim firmama, što Stojanović i objašnjava:

Zaposleni na ovaj način istog trenutka mogu da zahtevaju odmor ili bilo koje drugo odsustvo, za svega par sekundi. Druga bitna stvar koja nas izdvaja je korisnička podrška. Trudimo se da budemo u konstantnoj komunikaciji sa našim korisnicima i da im pomognemo kad god imaju problem ili pitanja u vezi proizvoda.

Sve to, dodaje, doprinelo je da se u poslednjih par meseci između 20% i 25% korisnika koji isprobaju alat u okviru free trail perioda, odluče za pretplatu, a na osnovu tog uspeha tim pravi dalje planove za budućnost. Slobodan kaže da se trenutno radi na još par bitnih funkcionalnosti koje će korisnicima olakšati praćenje odsustva, a zatim je plan da se prošire na još neke platforme, s obzirom na to da će taj potez otvoriti šire tržište.

 

Netokracija.rs

Plus ± minus: baterije, struja i elektromobili

U trci za održivim i samoodrživim zdravim praksama, kako u svakodnevnom životu tako i u svetskoj industriji, ne bi se, zapravo, moglo reći “odakle čovek da počne”. Promena anticipacije, nacionalne i globalne, jeste zadatak vredan borbe. Nažalost, koliko god želje za ekološkim pristupom prednjačile u odnosu na realnost, stvari na terenu uočljivo kaskaju za njima. Možda se, ipak, najveći izazov sastoji u preusmeravanju globalne automobilske industrije sa “benzinaca” i “dizelaša” na motore koje pokreće električna energija (vodonični motor, koncept stariji od dva stoleća, iako ne emituje nikakve nus-materije još je podaleko od komercijalne upotrebe). Pre nekoliko dana je američkoj auto-kompaniji “Tesla” i zvanično dato zeleno svetlo za početak proizvodnje svojih vozila u Kini, koja prednjači u globalnoj proizvodnji i upotrebi električnih vozila i propratne opreme.

Flota elektro-vozila kineske proizvodnje (Bloomberg)

Proizvođač električnih automobila “Tesla” kojim upravlja milijarder Ilon Mask, na istoku Šangaja gradi pogon vredan dve milijarde dolara. Ova kompanija planira da u svojoj kineskoj fabrici svake nedelje sklopi najmanje 1.000 svojih Modela 3  – obim proizvodnje koji bi, po sadašnjim procenama, mogao biti pokrenut u roku od nekoliko nedelja.

Nova fabrika će Tesli pružiti pristup kineskom tržištu automobila, koje važi za najveće na svetu.

To bi, takođe, pomoglo kompaniji da izbegne veće uvozne tarife, koje su uvedene za automobile proizvedene u Sjedinjenim Državama.

Novi pogon, poznat i kao „Gigafabrika 3“ (Gigafactory 3), prva je fabrika automobila na tlu Kine koja je u potpuno inostranom tj. privatnom vlasništvu.

Dozvola za njenu izgradnju pokraj Šangaja prepoznata je kao nagoveštaj želje Pekinga da svoje tržište automobila otvori za inostrane proizvođače.

Kineski pandan Teslinoj “Trojki”: Youxia X (Wired)

Vlasti u Šangaju ponudile su “Tesli” određena sredstva ne bi li tako ubrzale izgradnju fabrike. U međuvremenu, Kina je izuzela Teslina vozila od poreza od 10% na automobile.

Najavljujući u januaru ove godine da je dobio dozvolu za mesto na kojem će podići svoj pogon u Kini, Mask je rekao da će fabrika sklapati “pristupačne verzije” Teslinog vozila „Model 3“ – vozila za masovno tržište – i njegovog Modela Y, planiranog za region Kine.

„Ciljajući na završetak fabrike (krajem ovog leta), proizvodnja Modela 3 krenula bi krajem ove, da bi sledeće godine dostigla masovnu proizvodnju“, tvitovao je tada ovaj kalifornijski preduzetnik.

Mask je krajem avgusta posetio svoju novu fabriku u Kini, gde se na trenutak pridružio predsedniku Alibabe, Džeku Mau, s kojim se tom prilikom susreo na Svetskoj AI konferenciji posvećenoj veštačkoj inteligenciji.

Na udaru carina

Dolazak na kinesko tržište prisutan je i pored tekućih trgovinskih tenzija između Pekinga i Vašingtona.

Američki proizvođači automobila pokazali su se kao izrazito glasni kritičari Trampovih tarifa koje su, između ostalog, usmerene na sektor automobila.

Oktobra prošle godine su iz kompanije Tesla upozorili da tarife u Kini (kontramera Trampovim tarifama) predstavljaju veliki izazov, i da se mora naći rešenje (kako bi se izbegle kineske tarife na američku robu). Rešenje je nađeno: Fabrika “Tesla” počinje uskoro sa radom, javlja BBC.

Kabina kineskog električnog automobila Youxia X (Wired)

Kada se radi o jednoj od neuralgičnih tačaka vezanih za korišćenje električnih automobila – punjačima i propratnoj opremi – “Kina vodi protiv SAD rezultatom 8:1”, pomalo gromopucatelno piše portal Blumberg.

Divovi u industriji energenata i proizvođači automobila vide ovaj trenutak kao priliku da pomognu Kini da se priključi trendu elektro-vozila, koji bi vremenom zamenili „benzince“.

Ono što može da zbuni i začudi je podatak da, recimo, samo u Pekingu postoji gotovo isto toliko punktova za punjenje električnih vozila koliko ih ima u – čitavoj Americi.

Kina, najveće svetsko tržište električnih vozila (EV), ima oko osam javnih punjača za svaki postojeći u Sjedinjenim Državama, pokazuju najnoviji rezultati. Ova će neravnoteža verovatno postati još izraženija kako Kina bude još intenzivnije zagovarala tehnologiju koja će podsticati proizvođače automobila da napuste proizvodnju benzinskih i dizel motora uz ubrzano otvaranje električnih pumpi, angažujući u ovome i divove kao što su Royal Dutch Shell Plc i BP Plc.

Novi plan razvoja vozila koji kineski zvaničnici razmatraju treba da pruži smernice za oblikovanje ovog industrijskog sektora do 2035. godine, uz postavljanje novih ciljeva za povećanje broja javnih i privatnih punjača, navela je u septembru osoba upoznata s ovim planom. U njemu se kaže da je zacrtan cilj da se 60% svih automobila koja se prodaju u dosadašnjem obimu zameni vozilima na električni pogon.

Sudeći po svim ovim informacijama, kineska „elektro-flota“ bi do 2040. mogla da naraste na 162 miliona vozila, prognoze su BloombergNEF-a.

“Dostupnost uređaja za punjenje električnih motora raste prilično brzo”, rekao je Jing Kai, zamenik šefa pekinškog odeljenja kompanije Qingdao TGOOD Electric Co., koja ima najveću mrežu priključaka za punjenje u zemlji. „Cilj je pomoći EV korisnicima da napune svoje automobile gde god da krenu, olakšavajući im „natakanje strujom“ kao da se radi o, recimo, kupovini flaše s vodom.“

Pristanište Pudong, Šangaj, prispeće Teslinog “Modela 3” (Zhao Yun/ VCG/  Getty)

Kinesko Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija, koje nadgleda kreiranje politika za auto-sektor, nije odgovorilo na Blumbergov faksirani upit.

EV-ovi su ključni u nacrtu i konceptu Sija Đinpinga, naime, njegove namere da njegova nacija do 2025. postane proizvodna supersila. Nacija gradi najmanje 20 „EV gradova“ za proizvođače automobila i prateću industriju punjača, a dosad je potrošeno više od 30 milijardi dolara za subvencionisanje prodaje EV-a. Uzgre, ali ne i najmanje bitno, Kina već sada čini više od polovine globalne prodaje EV-a.

Američki proizvođači automobila, u poređenju s kineskim, napreduju sporijim tempom, a kompanija Tesla Inc. ostvaruje većinu američke EV prodaje. Sjedinjene Države subvencionišu neke od kupovina, ali se te beneficije ukidaju, dok BNEF (analitički sektor Bloomberg New Energy Finance) predviđa pad ovogodišnje EV prodaje.

Prema Kineskoj alijansi za unapređenje infrastrukture EV punjenja, Kina je krajem prošlog meseca imala 466.101 javna punjača. To uključuje više od 54.000 samo u Pekingu.

Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama je 25. juna ove godine bilo 60.652 električnih punionica, prenosi BNEF. Kalifornija ih ima više od bilo koje američke države, njih 19.000 – ili, približno istu količinu koju Kina u proseku pridoda svakog meseca.

(Foto: Abacus)

S obzirom da procena prodaje EV do 2040. cilja na rast do 56 miliona jedinica, u poređenju sa oko dva miliona prošle godine, potrebno je znatno povećati broj javno dostupnih punjača – ne samo da bi se koristili u rastućem voznom parku već i da bi neodlučne potrošače koji se lome uverili da se zaista lako mogu prebaciti na električno vozilo – bez straha da će se na autoputu negde u nedođiji obreti s praznom baterijom.

Kako se brzina punjenja na pumpama povećava, vozači ih sve češće dopunjuju na radnim mestima, u tržnim centrima ili na autoputu.

U Sjedinjenim Državama, proizvođači automobila poput Tesle i Folksvagena AG vodeći su faktor u povećanju punktova za dopunu električnom energijom, uključujući tu i jedinice za brzo punjenje. Prema prognozi Wood Mackenzie Ltd., broj ovih brzih punjača bi do 2025. mogao premašiti 400.000.

Globalno uzev, do 2030. bi moglo postojati čak 20 miliona javnih punktova za nadopunu strujom, prognoza je Međunarodne agencije za energetiku.

Ipak, čak i u Kini, naciji koja ima više punjača od bilo koga drugog, vozači su i dalje frustrirani često neuspešnim traženjem punkta za „natakanje strujom“.

Tom He vozi „Skajvelov“ minibus sa 25 mesta za kompaniju Nanjing Golden Dragon, kojim svakodnevno prevozi radnike od njihovih kuća i radnih mesta u Pekingu; s jednim punjenjem može da pređe čak 160 kilometara (99 milja).

 „Nije lako naći mesto za punjenje EV-a“, kaže He. „ljude izluđuje kada nisu u stanju da dopune svoje baterije.”

Nissan Sylphy, model prilagođen kineskom tržištu

I troškovi se, takođe, uzimaju u obzir i nije retkost kada se vlasnici EV-a postroje da koriste stanice za punjenje noću kada su cene struje niže, rekao je Đing iz kompanijeTGOOD. Prema podacima prikupljenim od BNEF-a, ova kompanija koristi više od 131.000 konektora koji odgovaraju skoro svim EV modelima u Kini.

“Pred nama je još dug put i mnoštvo problema koje treba rešiti”, rekao je Đing.

Milijarde dolara državnog novca, prethodno usmerenih na smanjenje cena nalepnica za vozila (!), sada se delom usmeravaju ka proširenju broja stanica za punjenje, izjavio je u martu ministar industrije Miao Wei. Neke lokalne vlasti sada, recimo, nude građevinskim preduzetnicima podsticaje za smanjenje troškova gradnje, kao i smanjenje troškova punjenja za obične (pojedinačne) potrošače.

Postoji rizik da Kina previše previše žuri sa ugradnjom punjača, utoliko pre što je celokupno tržište automobila zabeležilo pad prodaje u poslednjih 16 meseci. To, dalje, raspiruje strahove od pucanja finansijskog EV mehura.

Ipak, BP i Šel, koji su u Kini među najvećim investitorima u čistije tehnologije, vuku poteze u cilju pridruživanja Kini u nastojanjima da što brže i što intenzivnije primene čiste tehnologije u svakodnevici.

Nio, kineski elektro-terenac napravljen uz podršku Tencentove tehnologije (CNBC)

BP se u avgustu dogovorio s Kinom o osnivanju zajedničkog preduzeća, udružujući se s kompanijom DiDi Chuxing Inc. Obe kompanije su zajedničkim snagama otvorile pilot-lokaciju u Gungdžou, sa 10 jedinica za brzo punjenje.

Naftna kompanija Šel, koja je u poslednje dve godine kupila dve kompanije specijalizovane za proizvodnju punjača je instalirala svoju prvu EV pumpu na redovnoj benzinskoj pumpi u Tjanđinu.

Kineska proizvodnja i primena elektro automobila i propratne opreme znači da neke kineske provincije imaju više punjača od nekih evropskih država. Zapadna pokrajina Sinđjang ima više javnih pumpi od Turske ili Mađarske (dok, recimo, samo Tibet ima više punjača od Belorusije i Srbije zajedno, pokazuju podaci BNEF-a).

„Izazovan posao je biti konkurentan u poslu sa opremom za punjenje električnih automobila, ali i dalje izuzetno puno ulažemo u vodeće tehnologije“, rekao je Yu Dexiang, osnivač kompanije TGOOD. „Kompanije koje to ne učine sada će u budućnosti biti postepeno eliminisane.“

Stoga, atmosfera nekakve ‘opštedruštvene ucveljenosti’ predstavlja nedopustiv i bespotreban luksuz. Iako će nova infrastruktura i ekološki održivi transport iziskivati vremena kako bi zaživeli, nema sumnje da je to jedina izlazna strategija.

 

David Stringer, Ying Tian, Hannah Dormido, Leonard Kehnscherper, Kevin Dharmawan (Bloomberg)

Not.com

„WeWork” izdaje poslovni prostor tehnološkim startapovima i bankarima

Danas se odvija prava “kalvarija” startup jednoroga, naročito u Silicijumskoj dolini, koja je epicentar IT startapera. Ovaj proces neki su već nazvali “not.com” finansijskim mehurom, po svojoj prirodi sasvim drukčijeg od onog iz 2000. godine, kada je nakon procvata „dot.com“ biznisa došlo do pucanja ovog precenjenog miljenika ondašnjih investitora.

Lako je pogledati današnje mnoštvo Inicijalnih javnih ponuda (izlazaka na berzu) firmi koje su, nakon optimističnog „uklizavanja“ na tržište počele da tonu – firme poput Ubera, Lyfta i Pelotona – ili pak „haotičnu raskupusanost“ koju je doživela kompanija WeWork uoči svog zvaničnog izlaska na berzu – lako je uočiti tu jezivu sličnost sa onim finansijskim mehurovima koji su prsli 2000. godine.

I tada, a i sada, kompanije za proizvodnju kućne elektronike i tehnologije su raskošno trošile na oglašavanje, boreći se kako bi iznašle svoj put do profita.

I tada, baš kao i sada, kompanije koje su se hvalile svojom „sposobnošću da promene svet“ odjednom bi priznale kako im je ponestalo novca.

I tada, kao i sada, procene vrednosti nekadašnjih tehnoloških preduzeća su u roku od nekoliko nedelja prepolovljene.

I tada, baš kao i sada, bio je rasprostranjen osećaj opšte euforije, nakon kojeg bi došlo do naglog otrežnjenja, spoznajom da hiljade radnika u nekad obećavajućim firmama spremno čeka da izgubi posao.

Ipak, ako se pogleda samo malo izbliže, današnja korekcija nije ni nalik dot-com balonu. Zapravo, možda bi bilo tačnije reći da je ono što se događa danas potpuno suprotno od situacije od pre dve decenije. Današnja situacija već je nazvana “not.com” (Amerikanci luduju za skraćenicama).

Startup “Peloton” je ponovo popularizovao trenažne bicikle

Hajde da prvo pokušamo da proniknemo šta je to tačno bio ovaj mehur: manija špekulisanja deonicama, tokom koje su obični investitori – od taksista i vlasnika perionica veša, pa do čistača cipela – podizali cene kompanijama koje imaju iole neke veze s internetom, i to bez ikakvog valjanog razloga osim „pa, zato što je to nešto vezano za internet“. Kompanije su shvatile da mogu da povećaju cenu akcija jednostavnim dodavanjem prefiksa „e-„ (npr. „e-Bay“) ili sufiksa „.com“ (kao na Amazon.com) u njihova korporativna imena kako bi privukli – i izvesno zavarali – one koji su neprofesionalci. „Amerikanci teško mogu da krenu u neku finansijsku akciju bez prethodnog konsultovanja sa “berzanskim insajderima“, koji su ih tada savetovali da polažu svoj novac u akcije dot-kom firmi, pisao je svojevremeno Njujork tajms, u svom „posthumnom“ članku posvećenom „smrti“ dotkom buma.

Kako su cene „odlepile“ od stvarnosti i realnog „stanja stvari na terenu“, tako se dogodilo i da je, recimo, Nasdaq indeks udvostručio svoju vrednost između 1999. i 2000. godine, i to „bez bilo kog verodostojnog aspiranta koji bi imao solidnu faktografsku potku za bilo kakvu značajniju revalorizaciju“ (kraće: podizanje sopstvene vrednosti), odnosno drastično uvećanje svoje tržišne cene, kako su svojevremeno pisali ekonomisti Džej Bredford DeLong i Konstantin Magin u svom radu o dotkom mehuru. Pucanje je bilo koliko brzo toliko i proizvoljno: Između februara 2000. i februara 2002, Nasdaq je izgubio tri četvrtine vrednosti „opet bez suštinski ključnih informacija (o istinskoj vrednosti firme)“, pisali su DeLong i Magin. Krajem 2000. godine je javljeno kako je „slupano“ više od pet triliona dolara (pet hilj milijardi). Ovaj nagli rast i nagli pad cena imovine – bez većih promena u ključnim informacijama o osnovnoj imovini – predstavlja samu definiciju finansijskog mehura.

Trenutna situacija je unekoliko drukčija, i to iz najmanje dva važna razloga.

Prvo, u dot-kom eri, oni koji su uložili u deonice internet-firmi bivali su slomljeni. Danas, upravo su investitori ti koji prave slom.

Kada je 9. avgusta 1995. veb-pregledač Netscape izašao u javnost tj. na berzu – dan koji mnogi nazivaju početkom „dot-com“ balona – njegove deonice su u roku od nekoliko sati skočile sa 28 na 75 dolara, iako kompanija nije bila profitabilna. Na današnjem tržištu, događa se nešto sasvim suprotno: startup jednorozi padaju kao pokošeni već u samom startu. Vrednost kompanije WeWork, specijalizovane za izdavanje nekretnina tehnološkim kompanijama pala je za više od 80 procenata uoči izlaska na berzu, kada su investitori sprečili njegove sve veće gubitke.

Peloton, Lyft i Uber takođe su vodili bitku kako bi ubedili berzanska tržišta da ih „rangiraju po berzanskoj krivulji“; svi su uočili da cene akcija padaju na sam dan javne ponude. Institucije i investitori u maloprodajne lance odbijaju da odreše kesu za cene startap jednoroga koje su privatni investitori očekivali – posebno Softbanka, koja je glavni garant za kompanije Uber, Lyft i WeWork.

Ovo nije slika koja odražava neku vrstu masovne manije. To je slika javne trezvenosti, gde je veći broj ljudi dalo dijagnozu postojanja „akutne groznice“ na privatnim tržištima.

Drugo, malo je naznaka bilo kakve krize za one kompanije čiji je glavni proizvod čisti softver.

Sudeći po vestima, mogli biste pomisliti da je ovo bila užasna godina za tehnološke kompanije. Međutim, izlazak tehnoloških kompanija na berzu je u poslednje dve godine pokazivao zdravu snagu, „sve dotle dok je ono što kupujete zapravo istinski tehnološka kompanija“, napisao je Majkl Sembalest, predsedavajući tržišno-investicionih strategija u JP Morganu. Kada pominje “istinske teh-firme”, Sembalest  misli na kompanije čiji je glavni proizvod softver, i pritom ne misli na kompanije kao što je WeWork koja je, zapravo, kompanija za prodaju nekretnina uhvaćena „preobučena“ u kostim „istinske tehnološke kompanije“ pre Noći veštica.

Možda niste ni čuli za one „prave tehnološke“ kompanije – one koje se zovu Zscaler, Anaplan ili Smartsheet – zato što uglavnom prodaju softver za poslovanje ili cloud usluge. Pa ipak, sve one trguju više od 100% iznad svoje IPO cene. Sembalest je pisao o tome da su problematične one firme koje nisu čisto tehnološke, bilo da prodaju hardver plus softver (poput kompanije za bicikle Peloton) ili poseduju digitalno tržište namenjeno onima koji mogu vršiti promet roba i usluga u fizičkom svetu – poput Ubera, Fiverra ili Lyfta. Sve te kompanije trguju ispod svoje IPO cene.

Ovo podvlači jedan od tihih ali verodostojnih prikaza pravog stanja stvari u prodaji tehnologije u ovoj 2019. godini: Potrošačka tehnologija dominira većinom tržišta. Ali, tehnološkim preduzetnicima, kojima su glavni klijenti druga preduzeća, ubiru najveći deo profita. Primera radi, svi znaju da je Amazon dominantan trgovac na malo. Ono što možda ne znaju je da dve trećine Amazonovih prihoda sada pritiče iz usluge „Amazon Web Services“, platforme za korišćenje računara u oblaku (Sa stanovišta zarade, nije preterano reći da je Amazon danas prvenstveno provajder za pohranjivanje klaud-podataka, imajući uz sebe sekundarno odeljenje koje se bavi e-trgovinom). U međuvremenu, Guglovo poslovanje u oblasti klaud-usluga doživljava brz rast, dok je Majkrosoftova klaud-platforma „Azure“ učinila ovu kompaniju najvrednijom na svetu.

Problem sa tehnologijom danas nije toliko što softver nije uspeo da obradi podatke „svega postojećeg na svetu“, već što najslavniji „startup jednorozi“ zapravo nisu softverske kompanije. Borili su se da „uzlete“ jer su im „stopala zaglavljena u ovozemaljsko blato“ – bilo da su to cene radne snage za Uber i Lyft ili troškovi nekretnina za WeWork. Ovi skorojevići postaju sve manji pred okom javnosti, dok kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom softvera grade profitabilne kompanije koje „u doba zlatne groznice ne kopaju zlato već prodaju ašove“. Spremne su da svoje klaud-usluge utrže na nekom sajmu potrošačke elektronike i tehnologije.

Ono čemu danas prisustvujemo nije dot-kom mehur. Ako je nešto, onda je to „not-com“, neobuzdani finansijski balon – doba prenaduvanih očekivanja od kompanija koje nisu imale biznise vrednovane poput čisto tehnoloških kompanija (kraće rečeno: prepoznate su kao tehnološke kompanije i shodno tome visoko vrednovane, iako u suštini to nisu striktno tehnološke firme).

 

Derek Tompson (Atlantik)

Pojas i put, nade i bojazni

Kineska inicijativa Pojas i put može da omogući realizaciju velikih infrastrukturnih projekata u evropskim zemljama i poveže ekonomije Zapadnog Balkana, ali vlade u regionu i EU treba da budu oprezne i imaju izbalansiran pristup, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu, a prenose Tanjug i RTV.rs.

Na panelu o kineskoj inicijativi Pojas i put – evropske perspektive istraživač Centra za proučavanje evropskog susedstva (CENS) Centralnoevropskog univerziteta Hana Semanić je ukazala da je Kina bez sumnje svojim prisustvom dublje ušla u region i da planira tu da ostane duže vreme. Navela je da Kina puno investira u zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu postale članice EU i to najčešće u infrastrukturu, telekomunikacije, IT i druge oblasti i da su posebno fokusirani na velike infastrukturne projekte.

pojas, i, put,, beogradski, forumTanjug (Dragan Kujundžić)

“Građani su veoma podeljeni po tom pitanju, da li je to dobro ili ne. Postavlja se, takođe, pitanje da li će to dugoročno biti dobro za zemlje u regionu”, navela je ona.

Semanić je ukazala da bi velika investicija Kine u Crnoj Gori mogla da bude i loša po tu zemlju ako se uzme u obzir koliko se zadužila zbog izgradnje autoputa, kao i da javnost nije dovoljno upoznata sa mogućim posledicama.

Kako je rekla, Kina je tu da ponudi nešto po njihovim uslovima i nije tu zbog altruizma već zbog svojih interesa i potreba.

“Sa druge strane, imate vlasti u Crnoj Gori koje kažu da će to biti uspešan projekat i da je to ono što je potrebno zemlji”, kaže Semanić i upozorava da bi, ipak, to moglo da bude “dužnička zamka” za Crnu Goru.

Isto je i u slučaju BiH koja će sa Kinezima graditi termoelektranu u Tuzli i za koji se dosta zadužila, napomenula je ona i dodala da ni u Crnoj Gorni ni u BiH nema puno nezavisnih medija koji bi mogli da upozore na rizike.

Istakla je da kineske investicije mogu da pomognu zemljama u regionu da realizuju projekte, ali da je zato potreban izbalansiran pristup vlada u regionu po pitanju tih investicija.

Istraživač Novog puta svile iz Velike Britanije Džejkob Mardel je rekao da su kineske investicije i interes u Srbiji verovatno veći problem nego bilo gde i da se upravo po pitanju Srbije najviše postavlja pitanje kineskih investicija u Evropi.

Kaže da je Srbija dobro mesto za kineske investicije pošto ulaže u razvoj infrastrukture, dok Kina ima velika sredstva za ulaganje.

Kako je rekao, ta inicijativa može da donese zemljama kako koristi, ali i neke loše stvari jer se ne poštuje evropska regulativa u realizaciji projekata.

“Takođe, raste politički uticaj Kine na zemlju u regionu. Kinezi nisu došli ovde zato što im je ovde previše fino već zato da bi zaradili novac”.

Mardel ističe da kada je reč o Srbiji postoji prijateljstvo dva naroda, ali i jake veze na relaciji Beograd – Peking.

Podsetio je da kineska kompanija CRBC (Čajna road and bridž korporejšn) ima puno iskustva u Srbiji i Crnoj Gori i da će to iskustvo primeniti u Hrvatskoj gde će izgraditi Pelješki most i dodao da će taj projekt biti finansiran i sredstvima EU.

“CRBC ima mnogo veći obrt nego što je BDP Crne Gore, tako da im je teško da pregovaraju sa tom kompanijom, dok Srbija, sa druge strane, ima tu mnogo bolju situaciju i institucionalne kapacitete za pregovore i realizaciju projekata sa Kinom”, dodao je Mardel.

pojas, i, putTanjug (Dragan Kujundžić)

Istraživač na Poljskoj akademiji nauka Anastas Vangeli smatra da inicijativa Pojas i put ubrzava proces uzrastanja Kine.

“Reč je o široj viziji povezivanja ekonomija u regionu. Jedna od ključnih ideja u ovom procesu je da ukoliko izgradite put, vi ćete razviti i ekonomiju i investicije”, ističe Vangeli.

On objašnjava da se radi o unapređenje integracije lokalnih ekonomija jer, kako navodi, kineski političari zaista veruju u koncept međuzavisnosti.

Ali, reč je o diskursu koji je zaista izazov. Strah od Kine je precenjen, jer već imamo takmičenja u Evropi na više nivoa, kako unutar evrospkog tržišta, tako i ekonomcko takmičenje između EU i Kine”, navodi Vangeli.

U tom smislu, ističe on, teško je da Evropljani govore jednim glasom jer postoje različiti nacionalni ekonomski interesi, što u ovom slučaju nije povezano sa ekonomskim interesima Kine.

“Inicijativa Pojas i put, ipak, nije glavna i jedina opcija u Evropi. Kina ima potrebu da proširi svoje tržiste, da ne radi samo sa SAD, već i sa Evropom, ostatkom Azije i Latinskom Amerikom”, objašnjava Vangel.

Međutim, Vangeli dodaje i to da postizanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine ne bi bilo povoljno za Evropu, jer, kaže on, ukoliko Kina pristane na veliki uvoz iz SAD ili veliki izvoz u SAD to će umanjiti njenu zainteresovanost za proširenje na evropskom tržištu.

Pokretanje 17+1 incijative je samo prikazivanje realnosti u Evropi, koja se kreće u dve brzine. Zapravo deo ove inicijative su zemlje koje imaju niži intenzitet ekonomskih odnosa sa Kinom, jer, uglavnom, zemlje Zapadne Evrope ostvaruju 80 odsto ekonomskih odnosa sa Kinom kada je reč o ekonomskoj saradnji između Kine i Evrope, konstatovao je Vangel.

ChinaMed.it

Šefica Istraživačke grupe za razvoj ekonomije i regionalne studije u Mađarskoj akademiji nauka Agnes Szunoma ocenila je da evropske zemlje nemaju isti pristup po pitanju inicijative Pojas i put.

Takođe, kaže da je Mađarska možda najviše prokineska zemlja u Višegradskoj grupi.

“Mi smo zaista povezani sa Kinom i na političkom i na ekonomskom nivou. Sa druge strane, u okviru Višegradske grupe Slovačka je najmanje povezana sa Pekingom, imajući u vidu da u toj zemlji nema velike kineske investicije, te su oni najviše uzdržani po tom pitanju” –  objašnjava Szunoma.

Na pitanje koju poruku šalje zemljama u regionu Zapadnog Balkana na osnovu mađarskog iskustva saradnje sa Kinom, Szunoma je rekla da države na Zapadnom Balkanu moraju da budu strpljive.

“Morate da poznajete kinesku filozofiju biznisa, jer ako je ne poznajete teško će te uspeti da sarađujete s njima. Vlasti na Zapadnom Balkanu treba da budu striljive pošto Kinezi razmišljaju dugoročno o svojim investicijama, ne razmišljaju samo na period od pet ili četiri godine” –  naglašava ona.

Takođe, dodaje da nije lako pregovarati sa Kinom, jednom od najvećih svetskih ekonomija u ovom slučaju, kada ste mala zapadno-balkanska zemlja.

RTV.rs

Tanjug