Elfi: Algoritmi, arhitektura i savršen zvuk


Savršen zvuk doprinosi savršenstvu muzike. Evo kako je nastao jedan savršen muzički prostor.

Najinteresantnija stvar vezana za novootvorenu koncertnu dvoranu po projektu švajcarskih projektanata Hercoga i De Meurona (jan. 2017), kako već kažu najboljem koncertnom prostoru na svetu, „Elbfilharmoniji“ (nem. Elbphilharmonie, „Filharmonija Elbe“), nije njena talasasta fasada koja se nadvija nad Hamburgom, na reci Elbe, a izniklom na gradskom poluostrvu Großer Grasbrook; nije ni nežno zakrivljeni lift u podnožju predvorja, koji vas sprovodi u utrobu čudesnog arhitektonskog pejzaža ove dvojice Švajcaraca, enterijera u kojem stepenice podsećaju na hipnotičke vizuelne petlje njihovog drevnog zemljaka, Markusa Kornelijusa Ešera, koje vas vode naviše kroz zdanje čija je cena, neki kažu, bila gotovo 900 miliona evra (870 miliona, dok zvanična inicijalna suma nije bila ni četvrtina konačne: 200 miliona evra).

Iako je hamburška filharmonijska koncert-hala kako kažu zvaničnici, koštala nešto preko 700 miliona evra (702 miliona evra, ili 843 miliona dolara), ovo nije, po svemu sudeći, bila bačena investicija: objekat je ispunjen zapanjujućim arhitektonskim draguljima, a njegova najzanimljivija karakteristika je centralni auditorijum: sjajna „pećina“ boje slonovače izgrađena od 10.000 jedinstvenih akustičnih panela postavljenih na tavanicu, zidove i balustrade. Sala izgleda „organski“, tj, elementi u njoj se izvanredno harmonično povezuju i uklapaju, predstavljajući sastavne, neizostavne delove celine: puna je pregiba, prelaza i zaobljenih formi koje ciljano podsećaju na „slapove“ što se kroz „žubor talasa prelivaju preko hridi“, a sve zajedno deluje kao monohromatski koralni greben. Sprovođenje ove grandiozne ideje u delo bio je, takođe, nesvakidašnji tehnološki podvig.

Auditorijum – najveća od tri koncertne dvorane Elfija (stanovici Hamburga iz milošte su mu dali nadimak Elphi) – proizvod je „parametarskog dizajna“, procesa u kojem dizajneri koriste matematičke algoritme kako bi razvili formu objekta. Algoritmi su već bili od neprocenjive pomoći pri dizajniranju mostova, delova za motocikle i motorna vozila, fontova, i – čak – stolica. U slučaju Elbfilharmonije, bazelski projektanti Žak Hercog i De Meuron koristili algoritme kako bi proizveli jedinstvene forme za za svaku od 10.000 akustičkih ploča od gipsanih vlakana postavljenih na zidove, međusobno ih povezujući tako da podsećaju na komadiće džinovske, talasaste slagalice.

Već na prvi pogled na glavnu muzičku salu Elfija proizvodi kod posmatrača zapanjujući efekat. Deset hiljada akustičkih panela izvanredno je spojeno u sjajnu, blistavo belu oplatu, unutar koje je postavljeno samo 2.150 sedišta i 1.000 sijalica od ručno tj zanatski duvanog stakla. Ali, lepota je bila samo deo nauma arhitekata i akustičara onda kada su počeli da osmišljavaju i projektuju ovo zdanje pre više od 13 godina. “Svaki panel ima svoju funkciju”, kaže Bendžamin Koren (Benjamin Koren), osnivač studija „One to One“ koji je radio sa Herzogom i De Meuronom u dizajniranju i izradi panela.

Na 10.000 panela utisnuto je milion “ćelija” – sitnih, „usečenih zareza“ koji podsećaju na ulegnuća u travi nastalih udarcem štapa za golf ili „nalik morskoj školjki iz koje je neko izrezao parče unutrašnjosti“. Ove ćelije, čije se dimenzije kreću od četiri do 16 centimetara, dizajnirane su da oblikuju zvuk unutar auditorijuma. Kako Koren to objašnjava, kada zvučni talasi udare o panel, neujednačena površina ih apsorbuje ili raspršuje. Nijedan pojedinačni panel ne apsorbuje niti širi dalje zvučne talase, ali svi oni u kombinaciji zajedno proizvode balansiranu reverberaciju tj odjek ili rezonancu preko čitavog auditorijuma. Ova tehnika koristi se već vekovima jedna od (najpoznatijih koncert-sala izgrađenih po ovom principu je bečki Musikverein, čija bogato ukrašeni neoklasični detalji eneterijera stvaraju isti difuzioni tj raspršujući efekat). Elbfilharmonija, međutim, „razbija“ tj. raspršuje zvuk na jedan sasvim nov, vizuelno izuzetno privlačan način.

Da bi dizajnirali 10.000 jedinstvenih akustičnih panela, Herzog i De Meuron radili su sa čuvenim akustičarom Jasuhisom Tojotom (Yasuhisa Toyota), koji je koncipirao optimalnu „zvučnu mapu“ auditorijuma. Na osnovu geometrije koncertne prostorije, Tojota je utvrdio da bi određeni paneli, poput onih koji se nalaze na zadnjem zidu auditorijuma, trebalo da imaju dublje, veće žlebove za apsorpciju eha. Druge površine koncertne dvorane kao i plafonske površine iza reflektora i gornji delovi balustrada zahtevali su manje formate akustičkih panela. U međuvremenu, arhitekti su imali neke svoje želje: Akustička oplata morala je da bude kozinstentno prisutna u čitavom eneterisjeru dvorane, bez obzira na akustičke zahteve i potrebe; morala je, takođe, da bude izuzetne lepote; i – poslednje ali ne i najmanje bitno – morala je da bude u skladu sa onima koji su u publici tj. bilo koji žlebovi i useci panela koji su bili nadohvat ruke trebalo je da na dodir budu meki, za razliku od onih panela koje po svojoj poziciji u sali nije bilo moguće dotaći.

Upravljajući se ovim projektantskim zahtevima kao neizostavnim parametrima, Koren je razvio algoritam koji je proizveo 10.000 panela – svaki od njih jedinstvenog oblika i „šare“, mapiran tako da ispuni vrhunske estetske i akustičke specifikacije. “Upravo u ovom projektu izražena je sva snaga tzv. parametarskog dizajna”, kaže on. “Kada je sve na svom mestu, mogu da počnem svoju kreativnu igru i kreiram milion ćelija, svaku jedinstvenu i različitu od one druge; sve su zasnovane na ovim parametrima. I, dok imam stoprocentnu kontrolu u procesu uspostavljanja algoritma koji će određivati način kreiranja ćelija, jednom kada je algoritam završen više nemam kontrolu: algoritam odrađuje sve ćelije.”

Nekim dizajnerima i projektantima se čini kako su popustlivost, kompromis i „prepuštanje višoj sili“ jedna zastrašujuća perspektiva. Koren, međutim, ovakvu vrstu ustupanja prostora na uštrb nepogrešivog i savršeno preciznog algoritma smatra ne samo plodnim već i praktičnim. “Bilo bi suludo da sve ovo radite ručno”, kaže on. A i krajnji ishod bi, takođe, mogao izgledati čak i manje originalno da su svaki panel i svaka ćelija na njemu rađeni i usecani „rukom“.

Dizajneri rutinski hvale sve ove nove i iznenađujuće forme koje proizilaze iz „saradnje“ mozgova projektanata sa algoritmima. Složeni, funkcionalni i lepi paneli Elbfilharmonije samo su najnovije svedočanstvo njihovog potencijala.

Wired

Ovo su najbolje iPhone fotografije 2016:


“iPhone je kao olovka u našim rukama. Bilo da je dobro ili loše ono što ispisuje, sama olovka nikada neće pisati pesme, ali pesnici hoće.” Foto-storiju uredila Rachel Lowry  za magazin The Time.

Proglašeni su pobednici devetog međunarodnog godišnjeg takmičenja iPhone Photography Awards, a na samom vrhu je Sjuan Niu (Siyuan Niu) iz Sinđjanga (Xinjiang) u Kini.

Iza njega je Patryk Kuleta iz Varšave, Robin Robertis iz Kalifornije i Carolyn Mara Borlenghi sa Floride, koji su na drugom i trećem mestu.

Siyuan Niu, laureat ovogodišnje Ajfon-foto nagrade“Nisam mogao da verujem da sam dobio nagradu,” kaže Niu za magazin Tajm. “Ako bih morao da opišem moj osećaj, mogao bih samo da kažem da je osećaj kao kada Endi iz filma “Bekstvo iz Šošenka” (Shawshank Redemption) konačno kroz kanalizaciju pronalazi put ka svetlu i slobodi; to je kao kad je Džek osvojio kartu za Titanik; ili kada tek rođenog Simbu podiže  šaman babuna, Rafiki. “

Ova četvorka je izabrana među više hiljada aplikanata iz 139 zemalja koji su učestvovali na devetom Ajfonovom konkursu, a njima se pridružuje više desetina onih koji su primili prve, druge i treće nagrade u 19 različitih kategorija – od putovanja do životinja i portreta. “Neverovatno je kada na jednom mestu vidimo šta su sve učesnici “ulovili svojim i okom ajfonovog objektiva, i kako su u tim trenucima fotografi povezani, bez obzira u kojoj zemlji sveta žive”, kaže osnivač te nagrade Kenan Aktulun. “Oseća se kao da je ovaj konkurs topli poziv i dobrodošlica od nekoga ko želi da razmeni svoje parče životnog iskustva.”

Niu je osvojio glavnu nagradu za sliku 70-togodišnjeg Kalke (Khalkha) i njegovim zlatnim orlom, a scena je zabeležena na planinskom vencu Tjanšan (Tianshan), u oblasti Sinđang (Xinjiang) na severozapadu Kine. Pod nazivom”Čovek i orao”, ova slika zabeležila je čoveka sa licem na kojem su decenije loših vremenskih uslova ostavile traga, u društvu istrenirane ptice, sa kojom je u prisnim prijateljskim odnosima.

Niu i živi u provinciji Sinđjang, u kojoj uvek nađe vremena da fotografiše zanimljive prizore. Tako je i uhvatio prizor u momentu kada je ka njemu dojahao čovek na konju, sa orlom na desnoj ruci. “Orao mora da me je odavno primetio pa je počeo maše krilima i pišti, veoma uznemiren i u stanju pripravnosti”, izjavio je Niu za magazin Tajm. “Starac se koristio rukom i glasom kako bi ga smirio. Dodirivali su se, glavom uz glavu. Sa svojim ajfonom u ruci, odlučio sam da odmah fotografišem ovu jedinstvenu scenu.”

Odlučno se upustivši u sistematsko izučavanje u rukovanju digitalnim kamerama, Niu kaže da mu je snimanje svojim ajfonom 5s već preraslo u naviku, koju koristi kako bi demonsrirao mnogostruke prorodne lepote svoje  domovine, naglašavajući harmoniju između ljudi i prirode. “Fotografija nikada nije bila jednostavnija nego danas,” kaže on. “Moj iPhone je uvek sa mnom, u svakom trenutku mi je u džepu. Na samo jedan dodir, odmah mogu da snimim trenutak koji mi se ukazao. Mogu da napravim snimak čak i onda kada ne gledam u ekran, ili čak dok ga podešavam za nešto drugo.”

Niu je fotografiju uradio bez dodatnih objektiva ili opreme, a naknadno je obrađuje u aplikaciji  Snapseed, nakon što primeni filter VSCO.

Druga nagrada otišla je grafičkom dizajneru, Poljaku Patriku Kuleti za njegove” Moderne katedrale”, jedan impresionistički pogled na starostavne arhitektonske strukture. Njegove fotografije sobom nose toliko puno tajne, što i njegova amorfna estetika sugeriše. “Zapravo, zaista ne znam šta je ova slika”, kaže Kuleta za magazin The Time. “Jedino što znam jeste moje ogromno  iznenađenje kada sam osvojio prvo mesto.”

02

Kuleta, koji je oduvek više u prirodi, uz minimalističku, dugu ekspoziciju pri fotografisanju svojih pejzaža, nedavno je počeo da eksperimentiše sa arhitektonskom fotografijom. Fotografisao je ulice Poljske i Francuske svojim ajfonom “peticom”, interesujući se za spajanje fotografija duge ekspozicije sa impresionističkom estetikom. “Jednostavno sam se zaljubio u slikarske efekte koji su ’izašli’ kako arhitekture tako i iz mog ajfona“, kaže on. “Postoji nešto grandiozno i nadrealno u samoj arhitekturi, nadrealno jer verovatno nikada neću razumeti kako su ljudi u stanju da smisle ovakva zdanja, oblakodere, ili kako ih čak, napokon, i sagrade.”

Njegove slike kreirane su korišćenjem aplikacije za dugačku ekspoziciju AvgCamPro i AvgNiteCam, a zatim ih finalno uređujući u aplikaciji Snapseed i VSCO.

Slikarka koja je postala fotograf, Robin Robertis iz Karslbada u Kaliforniji, osvojila je treće mesto za fotografiju “Ona se povija s vetrom” (She Bends with the Wind). Slikana na Kejp Kodu ajfonom šesticom, fotografija prikazuje ženu koja se njiše u oluji, poput trave u kojoj stoji i sa crvenim kišobranom u ruci, sasvim je u skladu sa afinitetima Robertisove koja gaji ljubav prema ‘nestvarnom’. “Mojim radom pokušavam da kroz slike prizivam magična mesta koja nam se nalaze tamo duboko – u podsvesti onih koji se usude da zavire iza zavese običnog, svakodnevnog života”, kaže ona. Fotografiju je, baš kao i laureat Niu, uredila u aplikacijama Snapseed i Photoshop Express.

Svojom Zemljom čuda” (Wonderland), njenim posebno iskrenim i upečatljivim impresijama oca i sina, Kerolajn Mara Borlengi osvojila je treće mesto. Konceptualni fotograf koji živi i radi u Majamiju na Floridi, Kerolajn je nagrađena za fotografiju koja je deo njene serije #WHPvonderland, vikend-projekta u organizaciji portala Instagram, urađenu nekoliko dana pred Božić 2015. godine: “Otišla sam u malu vikend-avanturu sa svojim petogodišnjim sinom na plažu u parku Krendon (Crandon Park) na Ki Biskejnu (Key Biscayne), fotografišući ga s maskom jelena na licu, “kaže Borlenghi. “Bilo je to sredinom decembra, vetrovito i hladnije nego što smo očekivali. Na plaži nigde nije bilo ni žive duše, i poprilično sam sigurna da su ljudi koji su vozili obližnjim putem mislili da smo ludi, iako smo mi istrajali u tom ambijentu još neko vreme.”

Fotografija, dobijena ajfonom šesticom na stativu, uhvaćena daljinskim okidačem na ručnom satu Apple Watch, jedna je od mnogih koje je Carolyn Mara Borlenghi okačila na svoj Instagram nalog, a u duhu krilatice ‘vežbom do savršenstva’. “Imam svoju šesticu uvek sa sobom, a fotografišem kad god je to moguće, čak i kada mi nije dan”, kaže ona. “Uvek vredi pokušati, i uvek nešto dobro ispadne.”

iPhone Photography Awards 2016
Grand Prize Winner: Siyuan Niu of China – Man and the Eagle
iPhone Photography Awards 2016
1st runner-up: Patryk Kuleta of Poland – The Modern Cathedrals  
iPhone Photography Awards 2016
2nd runner-up: Robin Robertis of the United States – She Bends with the Wind
iPhone Photography Awards 2016
3rd runner-up: Carolyn Mara Borlenghi of the United States – Wonderland
iPhone Photography Awards 2016
Trees winner: Victor Kintanar
iPhone Photography Awards 2016
Trees 2nd place: Concepcion Muñoz
03
Travel winner: Fugen Xiao
04
Travel 2nd place: Donghai Xia
iPhone Photography Awards 2016
Sunset winner: Nicky Ryan
iPhone Photography Awards 2016
Sunset 2nd place: Yongmei Wang
iPhone Photography Awards 2016
Still life winner: Wen Qi
iPhone Photography Awards 2016
Still life 2nd place: Fan Long
iPhone Photography Awards 2016
Seasons winner: Valencia Tom
iPhone Photography Awards 2016
Seasons 2nd place: Coco Liu
iPhone Photography Awards 2016
Portrait winner: Elaine Taylor
iPhone Photography Awards 2016
Portrait 2nd place: Geri Centonze
05
People winner: Zhenkai Xia
06
People 2nd place: Scott Woodward
07
Panorama winner: Glenn Homann
08
Panorama 2nd place: Diana Mota
iPhone Photography Awards 2016
Others winner: Kevin Casey
iPhone Photography Awards 2016
Others 2nd place: Kechen Song
iPhone Photography Awards 2016
News events winner: Louloud Aki
09
News events 2nd place: Hernan Ramos
iPhone Photography Awards 2016
Nature winner: Junfeng Wang
iPhone Photography Awards 2016
Nature 2nd place: Yang Zhang
10
Lifestyle winner: Yuki Cheung
iPhone Photography Awards 2016
Lifestyle 2nd place: Jason Greene
iPhone Photography Awards 2016
Landscape winner: Vasco Galhardo Simoes
iPhone Photography Awards 2016
Landscape 2nd place: Nazaret Sanchez
iPhone Photography Awards 2016
Food winner: Andrew Montgomery
11
Food 2nd place: Kuankuan He
iPhone Photography Awards 2016
Flowers winner: Lone Bjorn
iPhone Photography Awards 2016
Flowers 2nd place: Amo Passicos
12
Children winner: KK
iPhone Photography Awards 2016
Children 2nd place: Siyuan Niu
13
Animals winner: Erica Wu
iPhone Photography Awards 2016
Animals 2nd place: Mette Lampcov
14
Architecture winner: Jian Wang
iPhone Photography Awards 2016
Architecture 2nd: Patryk Kuleta
iPhone Photography Awards 2016
Abstract winner: Jiayu Ma
iPhone Photography Awards 2016
Abstract 2nd place: Junfeng Wang

Rachel Lowry, The Time

Kako izgleda Gaudijeva “nevidljiva” kuća?


Bisensova Kuća (na katalonskom: Casa Vicens), Gaudi, Barselona (BBC(Pol Viladoms)01Nazvana i “kuća u kojoj je sve počelo”, Kaza Bisens (Casa Vicens), koju je osmislio Antonio Gaudi, uskoro se otvara za javnost (2017).

Znamenitosti Barselone iz doba Secesije (Art Nouveau) su među najpopularnijim atrakcijama koje svake godine privlače milione posetilaca. Ali, nije uvek bilo tako.

02Osam od 10 turista dolazi u Barselonu samo zbog arhitekture – uglavnom Gaudijeve (Casa Vicens / Barselona 2016 / Pol Viladoms)

U vreme dok smo 1970. živeli iza ugla Gaudijeve Casa Milà (poznate i kao La Pedrera), piše za BBC fotograf Anheles Marin Kabeljo, bilo je tužno videti njene nadrealno oble linije fasada kojima je očajnički bilo potrebno dobro ribanje. Jedini redovi na toj lokaciji tada su bili kupci duvana u prizemlju ove zgrade, dok je na spratu bio smešten salon za bingo. Na drugoj strani Gracijinog Prolaza (Passeig de Gràcia) uzdizala se Gaudijeva Casa Batlló, koja u to vreme nije ni bila otvorena za javnost. A retko da bismo videli više od nekoliko posetilaca u njegovom hramu Sagrada Familia; već sama deja da će ovo krunsko zdanje Gaudijevo ikada biti završeno, planirano za 2026., postala je već tradicionalna šala, dodaje Kabeljova.

03Casa Vicens je Gaudijev prvi veliki poduhvat

Međunarodna godina Gaudija bila je 2002., kada je ovaj genijalni arhitekta bio zvanično – i sa ogromnim zakašnjenjem – obznanjen čitavom svetu. U to vreme, nekoliko Gaudijevih kuća i dalje je bilo u privatnim rukama, a Gradsko veće Barselone ohrabrivalo je vlasnike da ih otvore za javnost, što je izazvalo ogroman porast popularnosti ovog arhitekte. Kao rezultat toga, Casa Batllo bila je potpuno otvorena za javnost 2004. godine, dok je zdanju Casa Mila i njenim opčinjavajućim oblinama, povraćen prvobitni sjaj zanatskog umeća izrade fasade od krečnjaka peščara.

Danas, osam od 10 posetilaca dolazi u Barselonu po svojoj arhitekturi, pre svega Gaudi. A nastojanja da se obnovi i promoviše umetničko i arhitektonsko blago iz Art Nouveau perioda ovog grada ostaju sve do današnjih dana.

04

Prvo veliko priznanje i prepoznavanje Gaudija kao velikog arhitektonskog stvaraoca bila je upravo zgrada Casa Vicens. Na Uskrs 2017. godine zakazano je javno otvaranje Gaudijeve Kuće Bisens, nazvane “kućom odakle je sve počelo”. Procenjeno je da već sada, godinu dana pre zvaničnog otvaranja za javnost, svaki od 500 posetilaca dnevno provodi po više od pola sata ispred ovog Gaudijevog ranog remek-dela.

Izgrađena u periodu između 1883. i 1888., kuća je “suštinski bitno delo za razumevanje Gaudijevog jedinstvenog arhitektonskog jezika i razvoja pokreta Art Nouveau stila u Barseloni”, kaže Marta Antunanjo, menadžerka projekta restauracije ove kuće.

05Najveću inspiraciju za zdanje Bisensova Kuća (Casa Vicens) je – sama priroda (BBC / Casa Vicens / Barselona 2016 / Pol Viladoms)

Kao student Regionalne škole arhitekture u Barseloni, Gaudi je proveo sate u biblioteci, nagnut nad fotografijama kupola, stupa i minareta koji potiču iz Egipta, Maroka i Indije. sasvim je očigledno da su upravo ove fotografije ostavile neizbrisiv trag na njegov budući rad; kada je počeo da dizajnira Kuću Bisens – svoj prvi veliki poduhvat nakon što je diplomirao – Gaudi je “imao za cilj da vizuelno evocira kalifov paviljon, postavljen u oazi”, rekao je likovni kritičar i pisac Robert Hjuz. Orijentalni kupolasti toranj krasi krov ove kuće. Unutra, egzotična pušionica sa svodom u gotskomavarskom stilu “Mudéjar”, (ili u današnjoj verziji poznatiji kao stil Neo-Mudéjar)  koji poziva na tiho razmišljanje.

Vodopad i fontane u bašti su imale za cilj da sačuvaju svežinu i hladovitost same kuće. Casa Vicens je zamišljena kao letnja rezidencija, gde su klijent Manuel Bisens i njegova porodica mogli da pobegnu od zagušljive gradske vreline i da se doslovce, ulaskom u ovo Gaudijevo zdanje, prebace u jedan sasvim drugi, čarobni svet Gaudijevih kreacija.

06Motiv sa tavanice na zdanju Casa Vicens

Gaudijev stil po pravilu podrazumeva i fantastično obilje šarenih emajliranih pločica – ovom su prilikom na fasadi zgrade jer je i sam naručilac želeo da svoj budući dom iskoristi kao svojevrsnu reklamu za posao koji je vodio – Manuel Bisens je bio čuveni prozvođač keramike i keramičkih pločica. Ali, najveća inspiracija Gaudiju je bila priroda. “Kada sam otišao na lice mesta da uradim nacrt, mesto je bilo potpuno prekriveno žutim cvetićima, koje sam smesta usvojio kao osnovni dekorativni motiv za pločice”, rekao je on. Isto tako, ograda od kovanog gvožđa u obliku palminog lišća rađena je po uzoru na drvo koje je stajalo u bašti. Ovaj motiv Gaudi je ponovio dizajnirajući kapiju za Park  Güell, na još jedno njegovo remek-delo koje svake godine privuče u proseku pet miliona posetilaca.

“Sve što sam stvorio u Kazi Bisens”, rekao je kasnije Gaudi, “potiče iz Velike knjige prirode.” Ova je izjava veoma očigledna ukoliko se baci pogled na Gaudijevo oslikavanje zidova biljkama, pticama i školjkama širom Kuće Bisens, čiji se nastavak može pratiti i dole, u vrtu.

Na Uskrs 2017. Gaudijeva Casa Vicens biće i zvanično otvorena za javnost

Kada bude otvorena, Bisensova kuća biće pod zaštitom UNESCO-o će biti nesvakidašnji muzej koji će se razlikovat od svega dosad viđenog. Ambiciozni planovi uključuju interaktivne ekrane, obrazovne aktivnosti i dvoranu za predavanja i prezentacije. Da bi se gužve svele na minimum a prostor sačuvao, planirano je da broj posetilaca bude limitiran na 395 dnevno, a za njega će biti potrebna unapred dobijena rezervacija.

Infografika: BBC

Infografika: BBC

Steve John Powell, Angeles Marin Cabello (BBC)