EU vs. Rusija: kome sankcije više štete?

07

Rusija je, kao što svi već jako dobro znaju, “zlatna koka” za sve poslovne ljude i na svim meridijanima. Uprkos sankcijama, u Rusiji ima i parmezana iz Italije, i brija iz Francuske, pršute iz Španije a i plavog sira iz Holandije. Evo šta kažu neki podaci i istraživanja.

Rusija bi mogla da uvede kazne za ona pravna lica koja se bave prevozom, skladištenjem i distribuiranjem prehrambenih proizvoda koji se nalaze pod embargom uvedenim pre tri godine (2014). Nacrt zakona koji obuhvata ovu problematiku stigao je 1. februara 2017, kao predlog od strane Rosseljhoznadzora 1. februara. Predložene kazne, međutim, neće puno izmeniti situaciju, jer su dobavljači već jako dobro naučili kako da na najraznovrsnije načine zaobilaze ovu zabranu.

‘Mnogo je šema i “kombinacija” koje u Rusiji postoje za ilegalni uvoz zabranjenih namirica, i zbog toga inicijativa Rosseljhoznadzor-a neće imati nekog velikog uticaja’, izjavio je Denis Frolov, koji je partner u kancelariji za poslovno pravo BMS Lav Firm. Situacija se najverovatnije neće promeniti, ‘čak ni ukoliko se pokrene pitanje o uvođenju krivične odgovornosti za kršenje (uvoznih) sankcija’, slaže se s njim i Maksim Tafincev, senior-partner u kompaniji Maluf, Ešford & Talbot (Maalouf Ashford & Talbot).

‘Svaki ruski građanin može po zakonu da unese najviše do 5kg zabranjenih tj. sankcionisanih prehrambenih artikala za ličnu upotrebu – građani ih, međutim, ne moraju nositi – oni te proizvode sami sebi poslati poštom’, kaže “Marina Bezrukova” (29) koja živi u Moskvi (ime je promenjeno iz razloga anonimnosti). Marina u svom vlasništvu ima jednu malu “onlajn-radnju” koja prodaje italijansku hranu. ‘Trik je u tome da – umesto vas – to uradi vaš poslovni partner u, recimo, Italiji. On umesto vas može poslati paket, da u pošti popuni deklaraciju koja je na vaše vaše ime i da u nju upiše vaše podatke. A vi ćete paket preuzeti kao da ste ga, zapravo, poslali sami sebi.’

04

Putin

‘Moj je suprug talijanskog porekla. Živi u gradu Ređo Emilija (Reggio Emilia), mestu koje je “prestonica”  proizvodnje originalnog parmezana’, dodala je ona. ‘On ga tu kupuje a potom mi ga šalje poštom.’

U cilju što efikasnije organizacije svog poslovanja, Marina je otvorila veb-stranicu na ruskom jeziku ali na međunarodno registrovanom domenu, i reklamira se preko svojih poznanika, klijenata i prijatelja. Istovremeno, njen muž drži poslovanje registrovano u Italiji, gde zvanično plaća 40% poreza na prihod. Cena ovog sira raste u preprodaji i to za između 100% i 200% jer je u novu cenu uključena ne samo marža već i dostava poštom i porezi, kaže ona.

U Petrogradu (Sankt-Peterburgu), usled blizine granice sa Finskom koja je udaljena samo 200km, izuzetno popularna “šverc-šema” s robom iz Finske i to onih proizvoda koji su u Rusiji trenutno zabranjeni. Na ruskoj društvenoj mrežiVKontakte” brojne su grupe čiji nazivi govore za sebe: ‘Sirevi iz Evrope’ ili ‘Španska pršuta’. Vlasnici ovih grupa dostavljaju robu koristeći se autobuskim turama ka – Finskoj.

‘Evo kako to funkcioniše: sakupi se grupa “turista”, koja zatim kupuje svu sankcionisanu robu i kući u Rusiju donosi maksimalnu dozvoljenu količinu proizvoda – a to je do 50kg po osobi’, “Anton Beljajev” (28, ime je promenjeno). Anton je i sam vlasnik grupe koja na mreži VKontakte prodaje sir. Za prevoz ovih zabranjenih artikala on turistima delimično ili sasvim pokriva troškove puta. Nema registrovanu firmu niti plaća takse i poreze. Anton, izuzev društvenih mreža, svoje proizvode reklamira i preko veb-stranici “Avita”.

Zamašne pošiljke sankcionisanih proizvoda namenjene ugostiteljstvu – prvenstveno za restorane i hotele – veoma se često neposredno uvoze iz zemalja (ruske) Carinske unije, poput Kazahstana i Belorusije.

‘Službeno i zvanično, prehrambeni artikli, namirnice i proizvodi koji putuju između naših zemalja (unutar carinske unije) nisu podložni carinskoj kontroli’, kaže advokat Maksim Tafinčev, dodajući da – čak i nakon što Rosseljhoznadzor obezbedi vršenje inspektorskog nadzora nad teretom uvezenim iz tih zemalja, količina uvezenih proizvoda koji su trenutnim propisima zabranjeni i dalje ostaje veoma visoka.

00

Lukavi i dosetljivi krijumčari često menjaju kodove na carinskim deklaracijama što im obezbeđuje da komotno i bezbedno, sasvim neopaženo zabranjene proizvode predstave kao one koji su dozvoljeni, tvrdi advokat Denis Frolov.

Nakon što je Krim postao deo Rusije, ta je oblast prešla u ruski carinski sistem premda on još uvek nije u potpunosti uspostavljen, rekao je Tafinčev. Uz to, krimskim graničarima nedostaje dovoljno resursa za solidniji pregled i pretres tereta.

‘Nikakva sankcija niti zabrana uvoza robe i usluga iz Ukrajine u Republiku Krim za sada nije na snazi. Zbog toga, doslovce sve vrste artikala – uključujući i one koji su zabranjeni – mogu pristizati u ovaj region, a potom se transportovati širom Rusije ‘, kaže Tafinčev.

Inače, treba reći da je poprilično komplikovano pratiti kretanje tranzita prehrambenih artikala i robe preko ruske teritorije, pa se tako mora koristiti alternativa – a to je tranzitna šema. “Roba i prehrambeni artikli idu, recimo, iz EU ka Uzbekistanu, a preko teritorije Ruske Federacije; pa ipak, ova roba nikada ne stiže do svog odredišta već se ‘gubi’ u Rusiji”, tvrdi Frolov.

Prehrambeni artikli iz nekih zemalja Evrope, recimo iz Švajcarske ili, čak, iz San Marina, zvanično nisu pod embargom i mogu se slobodno izvoziti u Rusiju. ‘Hrana iz zemalja pod ruskim sankcijama transportuje se u Švajcarsku, gde joj se menjaju službene oznake; tako artikli koji su pod ruskim embargom pristižu u Rusiju – kao da su poreklom iz Švajcarske’, kaže Tafinčev. On dodaje kako je ponovni izvoz u Rusiju takođe veoma popularan i u Belorusiji.

Koju cenu plaća EU zbog sankcija protiv Rusije?

01-a

Stručnjaci Austrijskog ekonomskog instituta (Wifo) obavili su jedno istraživanje u kojem su se bavili procenom uticaja koje sankcije nametnute Ruskoj federaciji imaju po radna mesta, poslovanje i privredu Evropske unije. Dobijeni rezultati su više nego indikativni: carinskotrgovinskoekonomskiprivredni sukob s Rusijom je u 2015. godini koštao Evropsku uniju 17,6 milijardi evra, a izgubljeno je i četiri stotine hiljada radnih mesta. Austrijski i nemački ekonomisti – Julijan Hinc, Gerhard Štajher, Elizabet Kristen i Oliver Fric – izradili su studiju Wifo-a koja istražuje ‘učinak privredno-ekonomskih sankcija između Rusije i zemalja Evropske unije’. Ovu studiju im je naručilo austrijsko Ministarstvo ekonomije. Austrija, nije zgoreg napomenuti, nikada nije bila previše oduševljena pobornica ekonomskih sankcija i blokada prema Rusiji, mada je zvanično a i potpisom podržala sve odluke koje su po tom pitanju donete u Briselu i Strazburu na nivou Evropske unije – pa i onu skorašnju, naime, da se evropske sankcije Rusima produže sve do kraja jula 2017. godine.

Stoga i nije za čuđenje što je austrijska vlada angažovala ovaj u svetu renomirani ekonomski institut (Wifo), kako bi se uradila procena posledica koje su EU sankcije ostavile na poslovanje i privredu ne samo Austrije već celokupne Unije.

A rezultati ove studije su prilično zanimljivi.

U Wifo istraživanju se naglašava kako se 2015. austrijski izvoz u Rusku federaciju (RF) smanjio za čitavu trećinu, kao i da su slične posledice imale i ostale članice Evropske unije. Koristeći se kompleksnim ekometrijskim modelima, stručnjaci WIFO su izračunali da su u 2015. sankcije i protiv-sankcije Evropsku uniju koštale 17,6 milijardi evra, kao i da je usled primene istih u Evropskoj uniji izgubljeno 400 hiljada radnih mesta. Najviše je izgubila Nemačka – čak 6 milijardi evra, ali i gotovo 100 hiljada (97 000) radnih mesta (koje bi, da je umesto sankcija postojao nesmetani izvoz u Rusiju, osigurao u tolikom obimu). Pa ipak, interesantno je još i to da krah izvoza i poslova vezanih za Rusku federaciju nije samo rezultat sankcija: već je i pre njihovog uvođenja bila prisutna ekonomska situacija koja je važila za prilično ozbiljnu.

Naime, treba reći da ruska privreda i ekonomija snažno zavise od cene gasa, nafte i naftnih proizvoda na međunarodnom tržištu: cene ovim sirovinama padaju a to je, s druge strane, dovelo do depresijacije ruske rublje. Na taj način je i uvoz u Rusku federaciju postao daleko skuplji, pa su evropske sankcije zapravo generisale smanjenje izvoza iz Evropske unije za čitavih 44%, dok je 56% posledica uslovljena ruskom ekonomskom krizom koja je otpočela i pre nego što su joj uvedene sankcije zbog otcepljenja Krima i situacije u Ukrajini.

Ruska federacija je svoje sankcije prema EU uglavnom usmerila na prehrambene artikle, a Putin je tim povodom u više navrata izjavljivao kako planira da ih zadrži što duže.

Negativni prinosi mogu biti i znak uspeha

I baš kad se činilo da negativni prinosi nisu mogli da se šire još dublje kroz globalni finansijski krvotok, upravo se to dogodilo. Tržišna vrednost korporativnih obveznica kojima se plaćaju negativne kamatne stope sada čine oko 512 milijardi dolara, čime je, globalno, dostignuto gotovo 10 trilliona dolara u vrednosnim papirima s prinosima ispod nule. Većina su državne obveznice.

03

Kratak osvrt na negativne kamatne stope

Brojna su objašnjenja za ovo čudno i neočekivano stanje. Neki u tome vide dokaz predstojećeg ekonomskog kolapsa. Drugi ga pripisuju centralnim bankama, koje se preterano oslanjaju na obimne kupovine obveznica namenjenih podsticaju svojih posrnulih ekonomija, pokušavajući da time ubrzaju spore stope rasta koje se ogledaju kroz prinos na obveznice.

Evo predloga za pozitivniju, alternativnu perspektivu. Ona računa s tim da bi negativni prinosi mogli u svetskoj ekonomiji biti prisutni još zadugo, ali i daje nove smernice o tome šta bi moglo dovesti do njihove neutralizacije.

Počnimo s dužim istorijskim prikazom. U proseku, prinosi na trezorske obveznice su u padu još od 1926. godine (!), uglavnom zbog njihove sigurnosti i likvidnosti. One su gotovo postale jedan oblik novca, nudeći likvidnost i sigurnost uporedivu s onom koje poseduje novac u gotovini. Ovo, dakle, ne bi trebalo da se ispostavi kao kompletno iznenađenje – to da su dugoročni američki državni vrednosni papiri i neke korporativne obveznice nedavno sledile sličnu putanju; jer, to naprosto predstavlja produžetak istorijskog trenda.

Investitori plaćaju da bi pozajmljivali u evrima: Prosečni kratkoročni procenat na prinos visoko kotiranih kompanijskih obveznica:

01U tom pogledu, vrlo niski ili negativni prinosi ne moraju nužno odražavati glavni uzrok zabrinutosti. U dugogodišnji pad prinosa uključena su razdoblja kako uspona tako i pada ekonomskog rasta, tako da veći globalni rast u budućnosti možda ne bi preokrenuo opšti trend (opšteg i dugotrajnog pada). U stvari, veći rast i veće bogatstvo mogli bi čak i pre uvećati – a ne umanjiti – potražnju za osiguranjem i likvidnošću, a time indukovati i manje prinose.

Stvar koja se možda najviše previđa jeste da obezbeđenje vrednosnih hartija s negativnim prinosom nije tako veliko u odnosu na ukupno globalno bogatstvo. Nedavna procena banke Credit Suisse sugeriše da do 2019. globalno bogatstvo može dostići 369 triliona američkih dolara, odražavajući stope rasta od možda sedam posto godišnje. Takve su brojke obično netačne, jer – ko može da meriti vrednost svog zemljišta u Kini i zgrada u Uzbekistanu? Ipak, taj broj je zaista velik, a i dalje ubrzano raste. Poređenja radi, vrednosni papiri s negativnim prinosom izgledaju kao da nisu neka značajna stvar.

Možda je vreme da se porazmisli o negativnim vrednosnim hartijama kao ekvivalentu – kao jednu vrstu osiguranja od požara ili zemljotresa kojem ovo bogatstvo može podleći. Ako je globalno bogatstvo zaista vredno 300 triliona dolara, da li je tako suludo pomišljati da bi investitori plaćali premiju za kupovinu osiguranja u vrednosti od 10 triliona dolara?

Imajte na umu da – ukoliko kupite papire u prinosu od negativnog 1% godišnje, a deonice u proseku daju prinos od četiri odsto – vaši troškovi osiguranja na sigurnije vrednosne papire iznosiće otprilike pet odsto avansnog ulaganja. Dakle, na 10 triliona dolara vredne sigurne vrednosne hartije, premija od osiguranja iznosi oko 500 milijardi dolara – relativno mali deo u odnosu na 300 ili 400 triliona ukupnog svetskog bogatstva. Izraženo u procentima, ovo je jeftinija opcija od osiguranja sopstvenih nekretnina, koje mnogi od nas svakodnevno plaćaju.

05

Oni koji se bave ovom finansijskom prblemtikom se ponekad pitaju otkud i kako toliko negativnih prinosa u vreme kada indeksi volatilnosti još uvek nisu tako visoki. Ali, ključ u pravi uvid zaštite od rizika nije u tome što svet postaje sve nestabilniji – što može ali i ne mora biti slučaj u određenom trenutku – već to što je količina globalnog bogatstva – koje je, inače, teško osigurati – značajno veća nego u prošlim vremenima. Važno je napomenuti da u Kini i Indiji standardno osiguranje i dalje ostaje nerazvijen sektor.

Faktor obezbeđenja daje nam dalje razloge da verujemo da negativni ili niski prinosi na sigurne vrednosne papire mogu biti prisutni još dugo vremena. I, stoga, nema razloga iščekivati apokalipsu, iako postojanje bilo kakve vrste osiguranja znači da postoje izvesne šanse da bi se negativni rizici mogli dogoditi.

Kada bi negativni prinosi mogli nestati ili postati ne tako značajni?

Tu je sada jasan odgovor: kada Azija i još neka druga mesta na planeti postanu sigurnije mesto za bogatstvo. To bi zahtevalo manje geopolitičkih rizika, veću izvesnost u nastavak ekonomskog razvoja, bolje tradicionalno tržište osiguranja, i, što posebno važi za Kinu, lakšu diversifikaciju portfolija u stranim deonicama.

Teško da se takve tendencije mogu konkretizovati na kratak rok, ali je izgledna opcija da će se to pretočiti u realnost tokom narednih nekoliko decenija. Bolja tržišta osiguranja će napokon zavladati, zahtevi za super-sigurnim vrednosnim papirima mogu olabaviti, dok će prinos na sigurnije vrednosne hartije rasti. Samo još uvek neće.

Veće globalno bogatstvo predstavlja pozitivan razvoj stvari. Svet se suočava s nekim ozbiljnim rizicima, ali negativni prinosi samo mogu biti znak da treba biti manje, a ne više zaplašen razvojem situacije.

Tyler Koen, Bloomberg, 27. 07. 2016