Negativni prinosi mogu biti i znak uspeha

I baš kad se činilo da negativni prinosi nisu mogli da se šire još dublje kroz globalni finansijski krvotok, upravo se to dogodilo. Tržišna vrednost korporativnih obveznica kojima se plaćaju negativne kamatne stope sada čine oko 512 milijardi dolara, čime je, globalno, dostignuto gotovo 10 trilliona dolara u vrednosnim papirima s prinosima ispod nule. Većina su državne obveznice.

03

Kratak osvrt na negativne kamatne stope

Brojna su objašnjenja za ovo čudno i neočekivano stanje. Neki u tome vide dokaz predstojećeg ekonomskog kolapsa. Drugi ga pripisuju centralnim bankama, koje se preterano oslanjaju na obimne kupovine obveznica namenjenih podsticaju svojih posrnulih ekonomija, pokušavajući da time ubrzaju spore stope rasta koje se ogledaju kroz prinos na obveznice.

Evo predloga za pozitivniju, alternativnu perspektivu. Ona računa s tim da bi negativni prinosi mogli u svetskoj ekonomiji biti prisutni još zadugo, ali i daje nove smernice o tome šta bi moglo dovesti do njihove neutralizacije.

Počnimo s dužim istorijskim prikazom. U proseku, prinosi na trezorske obveznice su u padu još od 1926. godine (!), uglavnom zbog njihove sigurnosti i likvidnosti. One su gotovo postale jedan oblik novca, nudeći likvidnost i sigurnost uporedivu s onom koje poseduje novac u gotovini. Ovo, dakle, ne bi trebalo da se ispostavi kao kompletno iznenađenje – to da su dugoročni američki državni vrednosni papiri i neke korporativne obveznice nedavno sledile sličnu putanju; jer, to naprosto predstavlja produžetak istorijskog trenda.

Investitori plaćaju da bi pozajmljivali u evrima: Prosečni kratkoročni procenat na prinos visoko kotiranih kompanijskih obveznica:

01U tom pogledu, vrlo niski ili negativni prinosi ne moraju nužno odražavati glavni uzrok zabrinutosti. U dugogodišnji pad prinosa uključena su razdoblja kako uspona tako i pada ekonomskog rasta, tako da veći globalni rast u budućnosti možda ne bi preokrenuo opšti trend (opšteg i dugotrajnog pada). U stvari, veći rast i veće bogatstvo mogli bi čak i pre uvećati – a ne umanjiti – potražnju za osiguranjem i likvidnošću, a time indukovati i manje prinose.

Stvar koja se možda najviše previđa jeste da obezbeđenje vrednosnih hartija s negativnim prinosom nije tako veliko u odnosu na ukupno globalno bogatstvo. Nedavna procena banke Credit Suisse sugeriše da do 2019. globalno bogatstvo može dostići 369 triliona američkih dolara, odražavajući stope rasta od možda sedam posto godišnje. Takve su brojke obično netačne, jer – ko može da meriti vrednost svog zemljišta u Kini i zgrada u Uzbekistanu? Ipak, taj broj je zaista velik, a i dalje ubrzano raste. Poređenja radi, vrednosni papiri s negativnim prinosom izgledaju kao da nisu neka značajna stvar.

Možda je vreme da se porazmisli o negativnim vrednosnim hartijama kao ekvivalentu – kao jednu vrstu osiguranja od požara ili zemljotresa kojem ovo bogatstvo može podleći. Ako je globalno bogatstvo zaista vredno 300 triliona dolara, da li je tako suludo pomišljati da bi investitori plaćali premiju za kupovinu osiguranja u vrednosti od 10 triliona dolara?

Imajte na umu da – ukoliko kupite papire u prinosu od negativnog 1% godišnje, a deonice u proseku daju prinos od četiri odsto – vaši troškovi osiguranja na sigurnije vrednosne papire iznosiće otprilike pet odsto avansnog ulaganja. Dakle, na 10 triliona dolara vredne sigurne vrednosne hartije, premija od osiguranja iznosi oko 500 milijardi dolara – relativno mali deo u odnosu na 300 ili 400 triliona ukupnog svetskog bogatstva. Izraženo u procentima, ovo je jeftinija opcija od osiguranja sopstvenih nekretnina, koje mnogi od nas svakodnevno plaćaju.

05

Oni koji se bave ovom finansijskom prblemtikom se ponekad pitaju otkud i kako toliko negativnih prinosa u vreme kada indeksi volatilnosti još uvek nisu tako visoki. Ali, ključ u pravi uvid zaštite od rizika nije u tome što svet postaje sve nestabilniji – što može ali i ne mora biti slučaj u određenom trenutku – već to što je količina globalnog bogatstva – koje je, inače, teško osigurati – značajno veća nego u prošlim vremenima. Važno je napomenuti da u Kini i Indiji standardno osiguranje i dalje ostaje nerazvijen sektor.

Faktor obezbeđenja daje nam dalje razloge da verujemo da negativni ili niski prinosi na sigurne vrednosne papire mogu biti prisutni još dugo vremena. I, stoga, nema razloga iščekivati apokalipsu, iako postojanje bilo kakve vrste osiguranja znači da postoje izvesne šanse da bi se negativni rizici mogli dogoditi.

Kada bi negativni prinosi mogli nestati ili postati ne tako značajni?

Tu je sada jasan odgovor: kada Azija i još neka druga mesta na planeti postanu sigurnije mesto za bogatstvo. To bi zahtevalo manje geopolitičkih rizika, veću izvesnost u nastavak ekonomskog razvoja, bolje tradicionalno tržište osiguranja, i, što posebno važi za Kinu, lakšu diversifikaciju portfolija u stranim deonicama.

Teško da se takve tendencije mogu konkretizovati na kratak rok, ali je izgledna opcija da će se to pretočiti u realnost tokom narednih nekoliko decenija. Bolja tržišta osiguranja će napokon zavladati, zahtevi za super-sigurnim vrednosnim papirima mogu olabaviti, dok će prinos na sigurnije vrednosne hartije rasti. Samo još uvek neće.

Veće globalno bogatstvo predstavlja pozitivan razvoj stvari. Svet se suočava s nekim ozbiljnim rizicima, ali negativni prinosi samo mogu biti znak da treba biti manje, a ne više zaplašen razvojem situacije.

Tyler Koen, Bloomberg, 27. 07. 2016

2015: najbolja godina u istoriji za prosečno ljudsko biće (2/2)

S

Građanska i politička prava nastavila svoje napredovanje doduše ne uvek konzistentno napred. Dok je 2015 zabeležen nazadak u ljudskim pravima u nekoliko zemalja, uključujući Tursku i Tajland, broj izbornih demokratija u svetu i dalje je na istorijski visokim nivoima, prema izveštaju Freedom House u 125, u odnosu na samo 69 zemalja u 1989. (mada se manje od polovine njih ne mogu u potpunosti smatrati “slobodnima” ili oslobođenima ima još dosta toga što bi trebalo bi uraditi). Ove godine je bilo mirnih i demokratskih prelaza vlasti u zemljama tako raznolikih kao Burkina Faso, Tanzanija, Mijanmar, i Argentina. I u Saudijskoj Arabiji su održani lokalni izbori, gde je, po prvi put, ženama bilo dozvoljeno da se kandiduju i glasaju.

U Sjedinjenim Američkim Državama, ovo je godina u kojoj su gej brakovi ozakonjeni u celoj zemlji. I opet događaji u Americi odražavaju širok trend širom sveta, ovaj put ka većem prihvatanju. Mozambik je dekriminalizovao istopolne odnose u junu, a gej brak postao legalan u Irskoj u novembru. U 2006. godini, Međunarodno udruženje lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca, trans i interseksualnih osoba (LGBT) izvestio je da je bilo 92 zemalja sa zakonima koji zabranjuju konsenzualni seksualni čin između odraslih osoba istog pola. Ove godine, taj broj se smanjio na 75. Uz trend rasta seksualnih i reproduktivnih sloboda širom sveta, treba dodati i da je Kina konačno napustila svoju politiku jednog deteta u 2015. godini.

Dakle, svet je bolje obrazovan, bolje uhranjen, zdraviji, slobodniji i tolerantniji – a izgleda da je na putu da bude i bogatiji. U oktobru 2015, MMF je predvideo rast od 4,0 odsto u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama što je sporije od 7-8 odsto što je stopa po kojoj su ove ekonomije rasle u poslednjih 15 godina, ali ipak znatno ispred prirodnog priraštaja. Svetska banka proglasila je u septembru da je, po prvi put, manje od 10 odsto svetske populacije živelo u ekstremnom siromaštvu, sa manje od 1.90 $ dnevno. A u 1990, broj ljudi koji su živeli sa nižim prihodima od ovih bio je 37%. Ima mnogo razloga da se veruje da su mere kojima Svetska banka meri siromaštvo pogrešne. Ipak, ovaj pad svakako odražava bazično stanje na terenu: Mnoge od najsiromašnijih zemalja na svetu, i mnogi od najsiromašnijih ljudi u njima, osetili su dramatičan rast prihoda u poslednjih nekoliko godina.

Zemlje u razvoju i industrijalizovani svet podjednako su poboljšali izglede zahvaljujući stalnoj podršci globalizacije. Sporazum o Trans-Pacifičkom Partnerstvu, uprkos svojim bezbrojnim manama, pokazao je da se neke od najvećih svetskih ekonomija i dalje zalažu za otvaranje trgovine. I uprkos reakcijama velikog broja građana širom Evrope da se imigrantima  ograniče mogućnosti naseljavanja, izazvanih pariskim napadima, nemačka kancelarka Angela Merkel održala je politiku posvećenog interesa svoje zemlje prema migracionim tokovima. Krajem novembra, ona je pokušala da ubedi sedam evropskih zemalja da presele čak 400.000 izbeglica, kao deo njenih napora da Evropska unija primi najmanje 300.000 izbeglica iz sukoba svake godine. Slično tome, francuski predsednik Fransoa Oland je ponovio obećanje da će primiti 30.000 izbeglica posle pariskih napada, navodeći da Francuzi treba da ostanu “verni svojim vrednostima”.

Na klimatskoj konferenciji u Parizu u decembru, zemlje su pokazale odlučnost u obnovljenoj borbi protiv globalnih klimatskih promena, zajedničkim snagama. Ako izuzmemo neke smernice koje su donele usporavanje klimatskih promena od 2010. godine, svet bi mogao biti više od 4 stepena Celzijusa topliji u 2100. u odnosu na preindustrijsku eru. Postojeće politike da se smanje emisije gasova spustile su ta očekivanja na 3,6 stepeni, a dodatna obećanja data u Parizu bi mogla dovesti ovo sniženje na 2,7 stepeni Celzijusa. Pored toga, zemlje koje troše najviše na istraživanja i razvoj (R&D) tehnologija proizvodnje energije iz obnovljivih izvora kao što je solarna energija su se složili da udvostruče budžet za R&D za obnovljive izvore energije do 2020. A ” Energetska koalicija za nove tehnologije” privatnog sektora čiji članovi imaju $ 350 milijardi dolara u zajedničkoj imovini založila se istovremeno da više investira u energetske inovacije da bi smanjila troškove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Jer, struja je toliko bitna za ekonomski razvoj, da su investicije kao što je ova jedini način da se spreče dramatične klimatske promene bez usporavanja globalnog napretka protiv siromaštva.

Čak i pre Pariza, svetski lideri su se sastajali ove godine, uprkos tome što su se njihovi stavovi opasno razlikovali, da bi radili na zajedničkim ciljevima. U Njujorku su se u septembru dogovorili da naprave skup “ciljeva održivog razvoja” koje će pokušati da dostignu do 2030. Predloženim ciljevima namerava  se da se u potpunosti iskoreni ekstremno siromaštvo u svetu onih mlađih od pet godina, za nekoliko miliona svake godine,  i svoj deci garantuje pristup obrazovanju. Postizanje svega što se zahteva bi zahtevalo istorijski neviđenu promenu politika što još nije ni započeto. Ipak, ciljevi ukazuju na pravi smer razmišljanja: oni grade na ogromnom napretku koji je u svetu postignut u poslednjih 15 godina i ukazuju na to da, radeći zajedno, čovečanstvo može da učini još bolje u narednih 15 godina, Kombinacija tog napretka sa takvim otvorenim potencijalima čini 2015 najboljom godinom u istoriji za prosečno ljudsko biće da ostane živo-i zato će 2016. gotovo sigurno biti još bolja.

 

The Atlantic