Tag Archives: dužnik

Treba li da nas brinu grčke banke?

Početkom februara došlo je do sukoba između Međunarodnog Monetarnog Fonda i evropskih institucija. Priroda sukoba ticala se postavljanja uslova za održivost plana otplate grčkog duga. Jedan od ključnih razloga za ovo neslaganje je, po svemu sudeći, razlika u procenama zdravlja grčkih banaka. Iz tog razdora izrodilo se logično pitanje: čijoj proceni treba verovati, i postoje li realni razlozi za zabrinutost, pita se ekonomska analitičarka Silvija Merler na portalu Bruegel.org.

Oni koji profesionalno prate krize u evrozoni već su navikli na činjenicu da se Grčka, s vremena na vreme, vraća u žižu pažnje. A onda, kada se to desi, obično je praćena oživljavanjem neslaganja između MMF-a i evropskih institucija. To se dogodilo i početkom ovog februara: dve strane sukobile su se oko uslova za održivost grčkog duga, a jedan od glavnih izvora neslaganja, izgleda, leži u evaluaciji zdravlja grčkih banaka.

Banke su, počev od 2010. godine, prošle tri kruga dokapitalizacije – od kojih je poslednji realizovan 2015. godine – i to za ukupno 43 milijarde evra. Analiza MMF-a o održivosti duga (Debt Sustainability Analysis, DSA), međutim, zastupa pretpostavku da tampon od oko 10 milijardi evra – otprilike polovina iznosa dugova prema ukupnoj imovini (Debt to Total Assets, DTA) u bilansu stanja grčkih banaka – treba izdvojiti za pokriće potencijalnih dodatnih troškova za podršku potreba banaka. Evropska DSA, umesto toga, ne snosi nikakve dodatne troškove budućih potreba banaka za dokapitalizacijom. Banka Grčke, s druge strane, tvrdi da su grčke banke postavljene tako da mogu održavati visoke koeficijente kapitala čak i u scenariju o štetnosti, nedavno objavljenom u analizi osetljivosti grčkih bankarskih struktura (Tabela 1).

01

Nenaplativa potraživanja banaka predstavljaju materijalna potraživanja u čijoj otplati dužnici kasne više od 90 dana, ili ona za koje postoji ocena da ih dužnik neće platiti u celosti, bez realizacije kolaterala – bez obzira na to koliki je još iznos ostao za plaćanje, ili koliko dana kasni sa uplatom. Definicija IFSR NPL obuhvata samo one kredite koji kasne više od 90 dana.

Ovu svoju predostrožnost MMF opravdava tvrdnjom da je situacija oko bilansa grčkih banaka i dalje osetljiva. Tabela 1 pokazuje da je nivo nenaplativih kredita (NPE) i dalje veoma visok, iznad 40% ukupnih kredita za sve četiri banke o kojima je reč, i više od 50% za dve od njih. Racio nekvalitetnih kredita je manji ali ipak blizu 40% za one banke koje izveštavaju o ovom pokazatelju.

Grčke banke su se složile s planom smanjenja NPE tokom perioda od tri godine, sa kvartalnim targetima i ciljajući na smanjenje sistemski neprihodujućih plasmana (NPE, non-performing exposures) sa 50% na 34% do 2019., a problematičnih kredita (NPL, non-performing loans) sa 37% na 20%. Očekuje se da će ovo smanjenje biti vođeno uglavnom poboljšanjem otplate kredita kao i njihovim otpisom, i, u manjoj meri, likvidacijama, boljom naplatom i prodajom potraživanja. Dosledno sa planom, ta otpisivanja su se krajem 2016. godine ubrzala, dostigavši rekordne 2,5 milijarde evra za godinu dana (Slika 1).

Dnevni list Kathimerini, međutim, donosi da su januara 2017. novi NPL-ovi skočili na skoro milijardu evra, vraćajući se na silaznu putanju krajem 2016. godine, a očigledno su nastavili da rastu i tokom februara 2017. Istraživanje koje je sproveo Asimakopoulos et al. u Grčkoj Banci nalazi da jedna od šest firmi sa teško naplativim ili problematičnim kreditima predstavlja strateškog neplatišu (difoltera), kao i da su strateški dužnici u pozitivnoj korelaciji  prema preostalom dugu i ekonomskoj neizvesnosti.

Izvori na koje se oslanjala vest u dnevnom listu Katimerini izgleda da potvrđuju ovaj sud, pripisujući nedavni porast neizvesnosti sa drugom po redu proverom doslednosti sprovođenja paketa spasavanja, ali i činjenicom da veliki broj dužnika ne bi sarađivao u postizanju sporazuma o restrukturiranju, nadajući se da bi vladino uvođenje vansudskog postizanja kompromisa moglo dovesti do boljih uslova i mogućnosti za smanjenje duga.

Ukoliko i nadalje budu žilavi, ovi faktori mogu i te kako zakomplikovati ostvarivanje ciljeva smanjenja NPE. NPL tržište je 2015. liberalizovano, verovatno sa ciljem da se privuku strani investitori, ali je malo verovatno da će se ovo i dogoditi ukoliko ekonomska neizvesnost i dalje bude visila nad glavama Grka. Sadašnju strategiju za postizanje ciljeva zacrtanih Paketom spasavanja uglavnom vode banke. MMF u svom članu IV tvrdi da alternativa može biti osnivanje kompanija za upravljanje sredstvima (AMC, Asset Management Company), iako to u Grčkoj može da bude teško izvodljivo jer je potražnja za privatnim AMC-om mala, dok bi javni AMC mogli biti izloženi problemima vezanim za upravljanje i podnošenje rizika, s obzirom na stroga evropska pravila koja bi mogla izazvati bejl-in (Bail-in), ukoliko postoji potreba za dodatnim kapitalom u kratkom roku.

(Bail-in: spasavanje finansijskih institucija koje su na rubu propasti preuzimanjem gubitaka od strane njihovih poverilaca i štediša. Bail-in je suprotan od bail-outa, koji podrazumeva spasavanje finansijskih institucija pomoću spoljnih aktera; najčešće su to vlade, koje koriste novac poreskih obveznika. Tipično je da je bejl-aut daleko češći finansijski instrument nego bejl-in, ali u poslednjih nekoliko godina, nakon masovnih bejl-autova, neke vlade sada zahtevaju da investitori i štediše u banci preuzmu potencijalne gubitke, a ne poreski obveznici).

08

Drugi problem koji je pomenut u pregledu MMF-a tiče se odloženih poreskih sredstava i kredita (DTA/ DTC). Pisac ovih redaka, Silvija Merler, već je u jednom ranijem tekstu za Bruegel pisala o odloženim poreskim sredstvima; u suštini, DTC su finasijski instrumenti koji mogu da se računaju kao kapital, bez obzira na to da li banka ima profit ili gubitak, a zavisno od toga koliko je bilo planirano, mogu zahtevati potencijalnu odgovornost države. Ovi instrumenti su još uvek relevantni za grčke banke (tabela 1), što može smanjiti kvalitet njihovog kapitala.

Čijoj, dakle, proceni treba verovati kada su u pitanju grčke banke? Kao i uvek, sve procene mogu biti ili ispravne ili pogrešne – u zavisnosti od okolnosti. Veoma je teško sačiniti predviđanja kako će se stvari razvijati, posebno zato što se sudbina banaka nikada ne razdvaja od zemlje u kojoj se one nalaze, a za Grčku je ekonomska neizvesnost dosad već postala norma. Ta dva pitanja razmatrana u ovom tekstu su, međutim, dodatni su izvor potencijalne zabrinutosti.

Silvia Merler, Bruegel.org

 

MMF upozorava na novu finansijsku krizu ako kamatne stope porastu

Rast kamatnih stopa na globalnom nivou mogao bi izazvati novu kreditnu krizu na tržištima u razvoju, jer bi preduzeća koja su se zaduživala jašući na talasu jeftinog novca mogla biti dovedena pred svršen čin, upozorio je Međunarodni monetarni fond a prenosi londonski Gardijan.

3500Izgradnja Novog Prioka, lučkog terminala u Džakarti. Foto: Beaviharta & Reuters)

Dugovi nefinansijskih preduzeća u zemljama u razvoju su se učetvorostručili sa $ 4triliona (£ 2.6tn) u 2004. na preko $ 18tn u 2014. godini, prema polugodišnjem Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti MMF-a.

Ovo neumereno zaduživanje je dovelo do toga da je učešće duga preduzeća u ukupnom privrednom autputu poraslo sa manje od polovine na skoro 75%.IMF.jpegU tome su prednjačile kineske firme, ali i preduzeća u drugim zemljama, uključujući Tursku, Čile i Brazil, koji su takođe povećali svoje dugove – i mogli bi se pokazati kao ranjivi ukoliko kamatne stope počnu da rastu.

S obzirom na očekivanje da američke Federalne rezerve donesu odluku o podizanju kamatne stope u narednim mesecima, MMF upozorava da vlade zemalja u razvoju treba da se spreme za povećanje korporativnih neuspeha, jer će se mnoge firme naći u problemu ako budu trebale da se izbore sa većim troškovima zaduživanja.

To bi moglo da stvori uznemirenost među lokalnim bankama koje su kupile veći deo ovog novog duga, što bi ih moglo navesti da kao meru predostrožnosti obuzdaju odobravanje novih kredita – što je korak ka “začaranom krugu”, koji uveliko podseća na kreditnu krizu 2008-09.

“Šokovi u korporativnom sektoru brzo bi se mogli preliti na finansijski sektor i stvoriti začarani krug jer bi banke smanjile kreditiranje. Smanjena ponuda kredita bi onda umanjila agregatnu tražnju i vrednost kolaterala, smanjujući pristup finansijama i time ekonomsku aktivnost, i zauzvrat, dovela do povećanja gubitaka u finansijskom sektoru”, upozorio je MMF.

Ekonomisti ove finansijske institucije smatraju da je nagli porast zaduživanja u velikoj meri bio podstaknut od strane međunarodnih faktora, uključujući tu istorijski niske kamatne stope i kvantitativno popuštanje od strane centralnih banaka u SAD, Japanu i Evropi, koje su kroz ovu meru pokušale da nađu izlaz iz hipotekarne krize.

“Monetarna politika je bila izuzetno akomodativna u svim velikim razvijenim ekonomijama. Firme na tržištima u razvoju dobile su veće podsticaje i mogućnosti da povećaju svoju zaduženost kao rezultat neobično povoljnih globalnih finansijskih kretanja”, kaže MMF.

Ova institucija takođe upozorava da je zaduživanje izgleda najbrže poraslo u sektorima koji bi bili najugroženiji u slučaju ekonomske krize, uključujući tu sektor građevinarstva, i naftu i gas; takođe MMF upozorava da su se neki od najvećih dužnika zadužili u stranoj valuti, što bi značilo da su dvostruko izloženi riziku ako se vreme rasta kamata poklopi sa amortizacijom.

“Tržišta u razvoju moraju da se pripreme za negativne posledice po unutrašnju stabilnost u trenutku kada počne globalno zatezanje monetarne politike “, kaže MMF.

MMF je objavio ovo svoje upozorenje uoči godišnjeg sastanka svetskih ministara finansija i centralnih bankara idućeg meseca u Limi u Peruu.

U MMF-ovoj analizi se posebno naglašava mogući procep u kojem će se naći FED ako odluči da pooštri monetarnu politiku i time izazove haos u ekonomijama u razvoju.Dženet Jelen, koja je na čelu američkog Fed–a, jasno je stavila do znanja da je njena nedavna odluka da odloži dugo planirano povećanje referentne kamatne stope uslovljena previranjima na tržištima u razvoju, posebno u Kini. MMF je pozvao Fed da odloži politiku povećanja referentne kamatne stope, zbog potencijalnog uticaja na druge privrede.

Endi Haldejn, glavni ekonomista centralne banke Engleske, nedavno je upozorio da bi se svet mogao suočiti sa najnovijim korakom u “trilogiji” finansijske krize koja je počela na hipotekarnom tržištu u SAD, izbivši ponovo u evrozoni, a sada se prebacuje na tržišta u razvoju.

U posebnom poglavlju Izveštaja o globalnoj stabilnosti, takođe objavljenim u utorak (22. sept), MMF je pozvao regulatore da preduzmu mere za smanjenje rizika da likvidnost na finansijskim tržištima presahne, čime bi se stvorile velike oscilacije u cenama.

“Pošto je likvidnost na tržištu sklona naglim padovima, kreatori politika treba da usvoje strategije koje mogu da obezbede da se nose sa takvim promenama u likvidnosti tržišta”, kaže se u ovom poglavlju.

Neki investitori upozoravaju da su promene propisa, kao i promene u strukturi tržišta nastale od globalne kreditne krize na ovamo, povećavši rizik od toga da tržišta u budućnosti budu izložena još većim opasnostima.

“U poslednjih nekoliko godina, faktori kao što su rast apetita investitora za rizičnim ulaganjima i niske kamatne stope, maskirale su rastuće bazične slabe tačke likvidnosti na tržištu”, rekao je Gaston Gelos (Gaston Gelos), šef odeljenja MMF za analizu globalne finansijske stabilnosti.

On je pozvao regulatore da nastave sa reformama koje bi dovele do povećanja likvidnosti, kao što je osiguravanje jednakog pristupa elektronskim platformama za trgovanje – ali je upozorio da “centralne banke i finansijski supervizori treba da budu pripremljeni za epizode ugrožavanja likvidnosti.”

 

Heather Stewart, www.theguardian.com