Ujedinjene nacije u svom prvom Izveštaju o digitalnoj ekonomiji navode da SAD i Kina generišu ogromnu većinu svetskog bogatstva u oblasti digitalne ekonomije.
Šamika Sirimane (Shamika Sirimanne), direktorka Odeljenja za tehnologiju i logistiku Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), rekla je medijima da istraživanje za potrebe ovog Izveštaja otkriva da ekonomska geografija digitalne ekonomije ne pokazuje tradicionalnu podelu sever-jug. Stalno je vođena jednom razvijenom i jednom zemljom u razvoju, a to su – Sjedinjene Države i Kina.
Ona je na konferenciji za novinare govorila o pokretanju Izveštaja o digitalnoj ekonomiji 2019. godine u sedištu UN u Njujorku.
Prema ovom izveštaju, SAD i Kina “drže 75 procenata svih patenata vezanih za blokčejn tehnologije, 50 procenata globalne potrošnje na industrijskom tj. „internetu stvari“ (Internet of Things, IoT) i više od 75 procenata svetskog tržišta za rad na računarima po principu otvorenog korišćenja klauda (public cloud computing).
Takođe je naglašen interesantan podatak da ove dve zemlje predstavljaju čak 90 procenata vrednosti tržišne kapitalizacije 70 najvećih svetskih kompanija na digitalnoj platformi.
Sedam “super platformi” – Microsoft, Apple, Amazon, Google, Facebook, Tencent i Alibaba – čine dve trećine ukupne tržišne vrednosti, navodi se u izveštaju.
UNCTAD je isto tako predstavio podatak da Gugl, kada je reč o internet-pretrazi odnosno „surfovanju“ u cilju kupovine/prodaje čini oko 90 procenata globalnog tržišta, a da je Fejsbuk vodeća platforma za društvene mreže u više od 90 procenata zemalja.
Što se tiče Kine, “WeChat (u vlasništvu Tencenta) ima više od milijardu aktivnih korisnika, a zajedno sa servisom Alipay, kompanijom pod okriljem Alibabe, njegovo rešenje za promet novcem obuhvatalo je praktično celokupno kinesko tržište mobilnih plaćanja. U međuvremenu, procenjeno je da će Alibaba imati blizu 60 odsto kineskog tržišta e-trgovine“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj je takođe naglasio da se te kompanije agresivno takmiče kako bi ostale u vrhu.
Ovo trgovinsko telo UN-a upozorilo je da dominacija tih platformi vodi koncentraciji i konsolidaciji digitalne vrednosti, a ne smanjenju nejednakosti između i unutar zemalja, apostrofirajući zemlje u razvoju koje tavore na dnu.
Izveštaj ističe ogromne potencijalne koristi od sve veće povezanosti globalne ekonomije, ali poziva i na „usklađene globalne napore na širenju potencijala bogatstva na mnoge ljude koji od toga trenutno imaju malo koristi“.
Rečeno je i da ostatak sveta, posebno zemlje Afrike i Latinske Amerike, znatno zaostaju.
Prema sadašnjim politikama i propisima, takav će se pravac verovatno nastaviti, dodatno doprinoseći porastu nejednakosti, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u uvodnom govoru prilikom predstavljanja ovog izveštaja.
“Moramo raditi na prevazilaženju jaza između zemalja sa razvijenom digitalnom ekonomijom i onih kod kojih je ova grana tek u povoju ili, čak, i ne postoji,” izjavila je Šamika Sirimane, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije koja je svima od koristi.”
Generalni sekretar UNCTAD-a Mukisa Kituji je rekao da “Moramo odgovoriti na želju ljudi u zemljama u razvoju da učestvuju u novom digitalnom svetu ne samo kao korisnici i potrošači već i kao proizvođači, izvoznici i inovatori, a radi generisanja i zadobijanja većeg obima vrednosti, što je put ka njihovom inkluzivnom prosperitetu. “
On je napomenuo da vlade imaju kritičnu ulogu u oblikovanju digitalne ekonomije definisanjem pravila igre, prilagođavanjem postojećih zakona i donošenjem novih u mnogim oblastima.
“Potrebno je prigrliti nove tehnologije ali na pametan način, poboljšati partnerstva i veće intelektualno liderstvo kako bi se redefinisale strategije digitalnog razvoja i buduće obrise procesa globalizacije”, rekao je prvi čovek UNCTAD-a.
“Moramo raditi na popunjavanju jaza u prisutnosti digitalne ekonomije i visokih tehnologija” napisao je, “gde je više od pola sveta ograničeno ili nema pristup internetu. Strukovna inkluzivnost je od suštinske važnosti za izgradnju digitalne ekonomije, koja donosi dobrobiti svima.”
On je naglasio i da višegodišnje globalno usporavanje u direktnim investicijama, trend uzrokovan finansijskom krizom iz 2008. godine, ne treba da brine jedino Afriku jer ona može da očekuje stabilan i konstantan porast ulaganja upravo iz – Kine. Ova dalekoistočna zemlja ne vidi kao prioritet Sjedinjene Države već afrički i latinoamerički kontinent. On je za “Sahara Tribune” rekao da “Afrika treba da iskoristi izvanrednu šansu koja joj se ukazuje i pametno usmeri nove investicione injekcije, “ulaganja koja treba iskoristiti za razvoj trgovine, digitalizacije i obuku u STEM oblastima”.
Kao Generalni sekretar UNCTAD-a, tela UN čiji je glavni zadatak poštena, “fair share” podela znanja, Kituji već godinama zagovara ravnomerno, pravedno i globalno širenje trgovine, znanja i tehnologija – ne samo u teritorijalnom već i u rodnom smislu (UNCTAD OnLine)
On je napomenuo i da današnji profili poslova ali i zahtevi novog doba postavljaju izuzetno velike izazove pred zemlje razvijenog Zapada i Severa, koje takođe shvataju da je rešenje u “promeni navika” njenih građana i svesrdnom prihvatanju lifetime tj. celoživotne obuke/ školovanja, što je jedan od primarnih globalnih ciljeva zacrtanih UN Agendom 2030.
Povodom dokumenta UNCTAD-a „Izveštaj o tehnologiji i inovacijama: Korišćenje graničnih tehnologija za održivi razvoj“ (‘Technology and Innovation Report: Harnessing Frontier Technologies for Sustainable Development’), on je primetio da „Živimo u vremenu tehnoloških promena koje su bez presedana po svom tempu, obimu i dubini uticaja. Iskorišćavanje tog napretka je najsigurniji put kojim će međunarodna zajednica uspeti da ispuni ciljeve UNDP Agende za održivi razvoj 2030 (Sustainable Development Goals SDI 2030), a radi dobrobiti svih ljudi, svetskog mira i prosperiteta.“
Hong Xiao (at United Nations | China Daily Global
FES, UNCTAD, UN, Tagesschau