Malo mesta, evo Serene i Novaka: Evo ko su „foodie“ superzvezde ovogodišnjeg US Opena:
Poslovni magazin „Preduzetnik“ (Entrepreneur) se susreo sa slavnim kuvarima koji su posluživali ukusne poslastice ali i „servirali“ ponešto od svoje poslovne visprenosti iza kulisa turnira US Open 2019.
I dok Nadal i Federer na gotovo mitskom teniskom borilištu „Artur Eš“ serviraju loptice brzinom od preko 200 kilometara na sat, grupa kulinarskih superstarova u službi „belog sporta“ pripravlja teniserima izuzetno atraktivna jela na mestu gde se, zajedno sa fanovima, hrane tokom boravka na ovom njujorškom turniru: u pitanju je „Food Village“.
U današnje vreme prezasićenosti svakovrsnim „senzacijama za dušu i telo“, svako ko ima usta može da potvrdi jednu stvar: hrana je možda jedan od poslednjih preostalih podsticaja koji nekoga mogu inspirisati da napusti svoju kuću, jer… vanvremen je fenomen privlačnosti sjajnih jela (koja gotovo svakome mogu naterati vodu na usta); USTA, američka teniska asocijacija (United States Tennis Association) posvetila je dodatnu pažnju ovogodišnjim đakonijama koje će kraj borilišta pratiti takmičare. “U. S. Open počinje sjajnim tenisom, ali to je tek početak”, rekao je za Entrepreneur Lu Šer (Lew Sherr), direktor odeljenja prihoda za imovinu pri USTA. „Naši navijači su na terenu osam do devet sati, a tenis je samo deo iskustva. Ponosni smo na neverovatne mogućnosti za ručavanje koje su razvili najpoznatiji kuvari, uz fantastičan šoping uključujući samopregorno osoblje iz prodavnica Polo Ralf Loren, angažovanje sponzorskih aktivnosti – i, naravno, nijedna poseta Open-u ne bi bila potpuna a da se u barovima kraj borilišta ne proba njihov zvanični koktel „Grey Goose Honey Deuce.”
Foto: Dan Bova (koji je možda probao više od dva)
Na početku ovogodišnjeg turnira, magazin Entrepreneur je pozvan da proba hranu i odabere ovogodišnje”kreativitete” nekih nagrađenih kuvara koji su ljubiteljima tenisa na tribinama donosili slatke i slane poslastice koje život znače. Evo šta su neki od njih imali da kažu.
Kuvar Tom Colicchio ‘Witchcraft’, o spremnosti na sve:
“Pre dve nedelje, nismo bili ovde na američkom Openu! Neko je odustao u poslednjoj sekundi, pa smo dobili telefonski poziv: „Imamo mesto; Da li ga želite? “A mi smo rekli:„ Da, pa naravno! “Po meni, nije stvar da kažemo svom timu „ma batali, šta to radiš “, već pitanje: „U redu, šta treba uraditi da bismo ovo ostvarili?“ Okupili smo svoje ‘trupe’, čak je i naš CFO (finansijski direktor) sinoć bio ovde pripremajući cvetne aranžmane na našem štandu. Tako da su sve ruke bile „na palubi“. To je jedna od velikih prednosti održavanja svog tima kao malobrojnog. Ne mora proći kroz slojeve i slojeve donosilaca odluka; bio je to samo jedan telefonski poziv. A kada se radi o velikim organizacijama, u trenutku kada budete potpuno jasni u odluci, često se dogodi da te ‘šanse snova’ više – nema.“
J.J. Johnston (restoran Fieldtrip), ili kako se isplati trud u poslu:
„Izuzetno sam strastven u pripremanju hrane, i kao mladić koji je tek počinjao u ovom svetu igrao sam razne uloge: Nekih dana bih bio kuvar koji je spravljao hranu po vrhunskim receptima, a već nekog sledećeg sam vlasnik preduzeća koji svodi račune o prihodima i rashodima, dok nekog trećeg dana reklamiram „proizvode“. Volim da sve to radim, ali ponekad poželim da se vratim u kuhinju! Ali, kada je reč o proširenju posla, na to gledam kao na način da drugim ljudima (koji su strastveni u vezi hrane i njenog pripremanja) pružim jedinstvenost koju možda ne dobiju u drugim restoranima. Moj restoran Fieldtrip je u Harlemu, u oblasti sa najvišom stopom nezaposlenosti. Uspeli smo da stvorimo 10 radnih mesta, a šest ih potiče iz lokalne zajednice, kraja u kojem se moj lokal nalazi. Nadamo se da ćemo se, ako tamo postignemo uspeh, preseliti u druge krajeve grada, u neke druge zajednice koje izgledaju kao Harlem i dovesti još više ljudi.
Foto: Darren Carroll/USTA
‘Gvozdeni kuvar’ Masaharu Morimoto o tome kako ostati usredsređen:
„Ne sećam se koliko sam već godina konstantno angažovan na pripremanju hrane tokom U. S. Opena, ali sigurno da možemo da kažemo više od deceniju. Kako volim što sam ovde! Nakon ovog turnira, idemo u Japan, potom u Las Vegas i Čikago na otvaranja. Kompletno sam zauzet! Imam tri različite role u svom životu kao kuvara: možda kuvar danas, a možda striktno poslovni aspekti lokala sutra, možda otvorim nešto dan nakon toga… Mogu da pomešam dve stvari zajedno, ali više od dve – onda ne mogu da spavam. Ovo je moj cilj i moj san. Svaki dan je san. Poslužujem hranu Sereni i Venus Viliams, Naomi Osaki, Đokoviću, Federeru, Nadalu – sve je to san! A onda kada odem na otvaranje u Las Vegasu, to je moj cilj i moj san koji ostvarujem. Svaki dan je drugačiji cilj i drugačiji san. “
Foto: Darren Carroll/USTA
Šef kuhinje Žak Tores (Jacques Torres, Jacques Torres Chocolate), ili kako postati ime i veličina u kuhinji:
„U našoj TV emisiji „Nailed It!“, sve što radimo je da pijemo votku i šalimo se s drugima. Sviđa mi se! Obožavam da se zabavljam, ali sebe definišem kao veoma ozbiljnog kuvara. Morate biti ozbiljni u onome što radite. Uvek kažem kuvarima koji tek počinju: Nikad ne radi za osrednje mesto. Uvek se povezujte sa najboljima. To je put do uspeha. Zato se usklađujem sa sjajnim događajima poput ovog, gde imate najbolje od najboljih igrača na terenu i najbolju hranu koja vam se servira uz najbolje sportiste kraj vas. To vas uzdiže i nagoni da iz sebe izvučete najbolje. Uvek sam impresioniran kada vidim ove neverovatne stvari koje rade drugi kuvari i kažem: „Moram da ažuriram/ apdejtujem/ unapredim svoju igru!“ Što je veća kompetitivnost i rivalitet, više je i motivacije da se bude velik. “
Uzgred, ali ne i najmanje važno – naprotiv: pokušavamo da razotkrijemo nedokučivu misteriju koju za nas (kao i sve ostale u Srbiji) predstavlja Google Translator. I, zbog čega raw draft teksta sa engleskog uvek izbacuje u ijekavici, kada je na ovim prostorima zvanično ustanovljena ekavica (???)