Tag Archives: kost

Kosmička godina Skota Kelija

Danas (utorak, 1.mart 2016), američki astronaut Scott J. Kelly trebalo bi da se vrati sa Međunarodne svemirske stanice (ISS), nakon što je okončao dosad najduži boravak u svemiru kojeg je imao jedan NASA astronaut. Evo nekoliko načina kojima se njegova misija može sažeti i premeriti.

_________________________________________________________

340 dana

NASA je imala na umu da Keli u svemiru ostane godinu dana, mada je njegov boravak, zapravo, bio nekoliko nedelja kraći (Nepredviđeno kašnjenje bi moglo da još za koji dan produži njegov boravak). Ali, čak i ovako, njegov boravak je nadmašio prethodni NASA rekord, kojeg je držao Majkl Lopez-Alegria (Michael López-Alegría), koji je u kosmosu neprekidno proveo 215 dana u 2006. i 2007. godini.

Ipak, i ovaj rekord je još uvek daleko od rekorda svih vremena, koji iznosi 438 dana. Postigao ga je Valerij Poljakov (Valeri Polyakov) na staroj, ruskoj svemirskoj stanici “Mir” još 1994. i 1995, pre više od 20 godina.

Ovo je Kelijeva četvrta misija, tako da će njegovo kumulativno, ukupno vreme provedeno u orbiti biti 540 dana, pod pretpostavkom da sve bude kako je planirano po rasporedu povratka (današnje sletanje).

10.944 izlazaka i zalazaka Sunca

Međunarodna svemirska stanica orbitira oko Zemlje brzinom većom od 27.000 kilometara na sat, što znači da našu planetu obiđe jednom na svakih 90 minuta. To znači da će, tokom Kelijevog boravka, svemirska stanica napraviti 5.440 orbite, a sunce će izaći i zaći 10,944 puta iz perspektive astronauta na svemirskom brodu. Keli ih, naravno, nije video sve. On nije mogao da baš stalno i netremice gleda kroz prozor, već je takođe i – spavao.

________________________________________________________

231.5 miliona kilometara

Ovo je udaljenost koju je Keli dosad prevalio tokom ove misije, ili otprilike udaljenost u jednom smeru ka Marsu. Keli, naravno, na svemirskoj stanici nikada nije bio udaljeniji više od oko 250 kilometara od Zemlje.

________________________________________________________

 730 litara

Ovo je, prema podacima NASA, količina recikliranog urina i znoja koje je Keli dosad popio. Voda je teška i skupa za transport sa Zemlje, tako da se u cilju što veće efikasnosti voda neprekidno reciklira. Ova tehnologija će biti od suštinskog značaja za međuplanetarne misije u kojima astronauti neće imati gde da se zaustave da bi pokupili novu turu zaliha.

1043 kilometra

Ovo govori o tome koliko je daleko Keli “dogurao” trčanjem i hodanjem na pokretnoj traci (U svemiru, strune za bungee skokove igraju svoju ulogu umesto gravitacije.) Konstantno intenzivno vežbanje jedna je od strategija koje NASA koristi kako bi suzbila i ograničila slabljenje kostiju i mišića pri nultoj gravitaciji. Sve u svemu, Skot je istrčao više od 700 sati u svemirskom brodu.

Jedna od pokretnih traka za trčanje na svemirskoj stanici se zove “Colbert”, što je skraćenica od Traka za kombinovanu operativno-noseću eksterna otpornost (Combined Operational Load Bearing External Resistance Treadmill), nazvanoj po poznatom voditelju Stivenu Kolbertu (Stephen Colbert), domaćinu kultnog TV šoua“The Late Show With Stephen Colbert”. Tokom 2009. godine, NASA je upitala javnost kako da imenuje svoj novi modul koji će se pripojiti svemirskoj stanici. Kolbert je mobilisao svoje gledaoce u emisiji “The Colbert Report” koju je tada snimao za kanal Comedy Central. Oni su izglasali da se modul nazove “Colbert”, koji je osvojio, ali mu je NASA na kraju dala ime “Tranquility” (Spokoj). Ipak, i Stiven je dobio neku vrstu utešne nagrade: pokretnu traku za trčanje nazvanu Colbert.

________________________________________________________

400 eksperimenata

Keli je obavio više od 400 eksperimenata na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Jedan od glavnih ciljeva ove svemirske stanice je rad na platformi za obavljanje bioloških, fizičkih i medicinskih proučavanja, kao i uočavanja razlika u laboratorijskim rezultatima usled bestežinskog stanja.

Nakon što je Skot Keli proveo u misiji skoro godinu dana, medicinski stručnjaci iz NASA nadaju da će dobiti još bolji uvid u efekte dugotrajnog boravka čoveka u nultoj gravitaciji. Tako će ove najnovije podatke moći da uporede s Kelijevim prethodnim šestomesečnim boravkom na svemirskoj stanici – a takođe i sa podacima koje su uzeli i od njegovog brata blizanca, Marka Kelija, penzionisanog astronauta.

 

Magazin The Wired je doneo priču o tome kako su svemir, kosmičko zračenje i bestežinsko stanje uticali na Kelijev organizam magazin, dok je Njujork Tajms, pored ovog, objavio još jedan odličan članak o Kelijevom boravku u Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Uživajte u Kelijevim fotografijama na njegovom Instagramu, kao i u magazinu The Atlantic

Keneth Chang, New York Times

Da li je teorija disruptivnih inovacija sasvim pogrešna?

Najseksepilnija ideja o inovacionim prekretnicama – ili, u duhu engleskog jezika, remetilačkim inovacijama (disruptive inovations) koja je izašla iz poslovnih škola u poslednjih nekoliko decenija ima velike nedostatke, kaže nova studija.

03

Verovatno nema „seksepilnijeg“ proizvoda koji je izašao iz neke američke poslovne škole od teorije o remetilačkom efektu inovacija, koju je 1997. godine u javni diskurs uveo profesor na Harvardske poslovne škole (Harvard Business School) profesor Klejton Kristensen (Clayton Christensen). Teorija o diruptivnim inovacijama – teorija da inovatori sa jeftinim rešenjima za velike probleme tržišta mogu potpuno da izbace iz sedla mnogo veće igrače na tržištu postala je nezaobilazna u raspravama o firmama i ljudima koji ih vode. Ona je glorifikovana kao odgovor na sve, od toga kako efikasnije organizovati zdravstvenu zaštitu do toga kako smanjiti siromaštvo. Ali, šta ako je ta teorija prevara, pita se Natalie Kitroff u svojoj priči napisanoj za veb-portal Bloomberg.

Nedavna studija objavljena u MIT-ovoj akademskoj ediciji za unapređenje menadžmenta i inovacije, „Sloan Management Review“, ukazuje na to da se velika većina slučajeva koje Kristensen navodi u prilog njegovoj teoriji, zapravo ne uklapaju u model.

“Pokazali smo da ova teorija nema značajnu objašnjavalačku moć, nije intuitivna i može imati samo veoma usku primenu”, rekao je Endrju King (Andrew King), profesor na Poslovnoj školi Dartmut Tak (Dartmouth Tuck School of Business), koji je koautor studije.

U svojoj knjizi Dilema inovatora (The Innovator’s Dilemma), Kristensen razvija teoriju da kompanije propadaju jer potcenjuju svoje konkurente za koje smatraju da su im najmanja pretnja. Njihovi rukovodioci koncentrisani su na kompleksne, skupe proizvode za najzahtevnijeg krajnjeg kupca. To stvara priliku za one firme koje ulaze na tržište da smisle jeftinije proizvode ili usluge koje će ih uvesti na teren preko kupaca na dnu tržišne lepeze. Kompanije ustoličene na tržištu ne žele da priznaju svoje nove konkurente i na kraju bivaju od njih svrgnute sa trona, kaže ova teorija.

06

Ali to nije ono što se zaista desilo sa mnogim i u mnogim kompanijama koje Kristensen koristi za primere da bi dokazao svoju teoriju, kaže ova studija. U Dilemi inovatora kao i njenom nastavku, Inovatorovo rešenje (The Innovator’s Solution), Kristensen navodi 77 primera izazivača za kompanije kao što su Kseroks (Xerox), IBM, i Harli-Dejvidson (Harley-Davidson). Istraživači su otkrili da samo u sedam ispitanih slučajeva – što je devet procenata – postoji potpuno poklapanje sa ovom teorijom. Kristensen je odbio da da izjavu za ovaj članak.

King, profesor na Tuck-u, zajedno s doktorankinjom Baljir Baatartogtokh s Univerziteta Britanska Kolumbija, dve godine je sprovodio ispitivanja, intervjuišući stručnjake o svakom od ovih slučajeva koje je Kristensen proučavao. U trećini slučajeva, dominacija stare garde preduzeća nije zaista prekinuta ili poremećena, utvrdili su istraživači. Kompanije su možda morale da se bore za opstanak sa inovacijama, ali one nisu zbog njih bile istisnute sa tržišta.

Uzmite na primer ultrazvuk, za koji Kristensen kaže da je poremetio i/ili izmestio rendgen tehnologiju jer je ponudio način za snimanje delova tela koji  nisu kosti (jer se kosti, naravno, snimaju rentgen aparatom). U stvarnosti, kaže King, proizvođači rentgen aparata su izašli kao krajnji pobednici jer su stvorili daleko sofisticiraniju alternativu: magnetnu rezonancu (MRI).

01

Ovo nije prvi put da se Kristensenove ideje dovode u pitanje. U tekstu objavljenom 2014. u Njujorkeru (New Yorker) istoričarka sa Harvarda Džil Lepore (Jill Lepore) je izvestila da je, nakon detaljnog proučavanja primera, došla do zaključka da oni zapravo ne podržavaju neke od Kristesenovih osnovnih opisa o tome kako i zašto su se industrije promenile. Nakon što je Njujorkerov tekst objavljen, Kristensen je rekao Blumbergu (Bloomberg) da je Lepore počinila “krivično delo neiskrenosti.” King, profesor na Dartmouth-u, takođe je kopao po ovoj teoriji, pre nego što je napisao ovaj novi tekst. Tako je 2002. godine objavio dokument u kojem osporava Kristensenovo mišljenje da će mini 1,8 inčni diskovi izbaciti sa tržišta industriju proizvodnje regularnih diskova. (U realnosti, mali diskovi su izumrli, a veći se i dalje proizvode).

Napadi na “osumnjičenog” Kristensena nisu ugrozili slavu teorije o remetilačkom efektu inovacija kao omiljene „poštapalice“ biznismena. Erik Šmit, bivši izvršni direktor Google je rekao da „Evropa može da reši svoj problem nezaposlenosti upravo uz pomoć remetilačkih inovacija“. Ove godine je američka razvojna agencija, USAID–a, odala poštu upravo remetilačkim inovacijama kao ključnom faktoru suzbijanja “ekstremnog siromaštva” u Nepalu. U govoru na New York University Hilari Klinton je rekla da traži “inovativne, remetilačke ideje koje će spasti kapitalizam XXI veka”.

Poslovni lideri izgledaju tako oduševljeni ovom idejom da nisu voljni za bilo kakvim upuštanjem u ozbiljnija razmatranja stavova protivnika ove ideje, koji pronalaze rupe u ovoj teoriji. “Devedeset posto problema nije pronalazak gline, već ono što se dogodilo nakon toga”, kaže King. “Ljudi, iz nekog razloga, nipošto ne žele da odustanu od ove teorije.”

Natalie Kitroeff, Bloomberg