Tag Archives: konkurentne

Kineska ekonomija: Šta očekivati u 2018?

Svaka nova godina je dobar trenutak za razmišljanja i novogodišnje odluke. Za Kinu, koja je tešku godinu prebrodila na siguran i zdrav način, i uz ispunjena obećanja vlade da će se brinuti o efikasnijoj i otvorenijoj ekonomiji, zemlja je spremna da otpočne još jedno novo putovanje.

Uprkos nekim turbulencijama na tom putu, kineska ekonomija je 2017. godinu završila daleko snažnija nego što se očekivalo: glavni rast je izvesno ispunio zacrtane ciljeve, finansijski rizici su ublaženi a tržište nekretnina se smiruje, dok ključne reforme ostvaruju stabilan napredak.

Do sada je druga najveća ekonomija na svetu pokazala da je ključni pokretač globalnog rasta. Da li će kineska uloga u svetskoj ekonomiji nastaviti da dobija na značaju, i kako će Kina ploviti kroz nemirne vode? Slede neke od ključnih oblasti na koje treba obratiti pažnju.

Dublje strukturne reforme na strani ponude

Široke strukturne reforme u Kini, dizajnirane da poboljšaju ekonomiju na strani ponude, proizvele su željene rezultate u 2017. godini, uz očekivanja da će biti još bolje i u 2018. godini.

U borbi protiv previše proizvodnih kapaciteta, što je glavni zadatak aktuelne reforme, Kina je ostvarila svoje planove za prošlu godinu, smanjujući kapacitet proizvodnje čelika za oko 50 miliona tona, kao i uglja, za najmanje 150 miliona tona.

Napredak je zabeležen i na ostala četiri fronta, uključujući smanjenje zaduženja, smanjivanje količine zaliha tj. roba koje su dostupne za prodaju, odnosno količinu materijala za izradu novih proizvoda smanjenje troškova i osnaživanje slabih veza u ekonomiji i finansijama.

Centralna ekonomska konferencija je prošlog meseca bilo mesto na kojem je Kina obećala da će nastaviti sa strukturnim reformama na strani ponude u 2018. godini, uz napore za poboljšanjem ekonomskog kvaliteta.

Nastavak regulatorne oluje – snažno uspostavljanje pravila igre

U godini koju su neki nazvali “najtežom godinom” za kinesku finansijsku industriju, vlasti su preduzele konkretne korake radi sprečavanja široko rasprostranjenih zloupotreba i malverzacija na brzo rastućem finansijskom tržištu.

Banke, osiguravajuće kompanije kao i one koje trguju hartijama od vrednosti bile su u 2017. na udaru teških novčanih kazni zbog kršenja tržišnih pravila, dok su za preduzeća čije je poslovanje vezano za internet-finansije – firme koje su jednom uspele da obezbede laku i zamašnu dobit – sada nastupila teška vremena; one se sada svojski trude da prežive pod strožijim pravilima.

I dalje je u toku demonstracija čvrsto zacrtanog stava, dok među višim liderima postoji saglasnost o potrebi daljeg sprovođenja odlučnih akcija protiv nepravilnih i nezakonitih aktivnosti u finansijskom sektoru, kako bi se sprečili rizici u poslovanju.

Iako u izjavi objavljenoj nakon ključnog ekonomskog samita nije pomenuto smanjenje zaduženja, kontrola finansijskog rizika je i dalje prioritet s obzirom da će uklanjanje velikih rizika, kako je obećano, biti jedna od tri teške bitke koje ova zemlja vodi.

Širenje rata protiv zagađenja

Nema boljeg merila od čistog i plavog neba u Pekingu ove zime, kako bi se osvedočili efekti kineskih mera preduzetih u cilju redukcije zagađenja.

Jednom i doskora retkost, plavo zimsko nebo više nije luksuz u Pekingu a razlog tome je uspešna vladina kampanja za povećanu upotrebu čistog goriva za grejanje i teške kazne protiv preduzeća koja važe za glavne zagađivače.

Kontrola zagađenja je, takođe navedena kao jedna od “tri teške kineske bitke” koje će se voditi u naredne tri godine, a cilj je značajno smanjenje emisije gasova od strane glavnih zagađivača, uz poboljšanje ukupnog ekološkog okruženja.

Da bi se ova bitka dobila, trebalo bi da napori budu usredsređeni na prilagođavanje industrijske strukture, povećanja ušteda energije i njenog očuvanja kako bi nad Kinom ponovo osvanulo plavo nebo, navodi se u rezoluciji Centralne ekonomske konferencije iz decembra 2017.

Nastavak regulisanja tržišta nekretnina

U 2017. godini, tržište nekretnina, za koje se nekada smatralo da predstavlja veliki rizik na širem ekonomskom planu, sada se smiruje i „hladi“ usred čvrstih ograničenja i neumoljive regulative, kao što su ograničenja u kupovini; intenzivirani su i zahtevi za redovnim plaćanjem, jer je vlada pokušavala da umanji neželjene špekulacije.

Sa održivim tržištem, kineske vlasti imaju za cilj “dugoročni mehanizam” za regulisanje nekretnina, kao i sistem stanovanja koji obezbeđuje snabdevanje kroz višestruke izvore, podstičući kupovinu i iznajmljivanje stambenog prostora.

U velikim i srednjim gradovima vlada će unapređivati razvoj tržišta iznajmljivanja stambenih objekata, posebno dugoročnog najma. U međuvremenu, smanjenje neprodatih stanova i dalje će biti prioritet za gradove i oblasti trećeg i četvrtog ranga.

U izveštaju Nacionalne akademije za ekonomske strategije, predviđeno je da tržište nekretninama treba da ostane stabilno i u 2018. godini, ukoliko na vidiku ne iskrsne neki veliki politički poremećaj.

Ubrzavanje reformi u državnim preduzećima

Reforme državnih preduzeća (state-owned enterprises, SOE) će tokom 2018. takođe uploviti u dublje vode, a kineska vlada očekuje da zadobiju značajniju ulogu u prevazilaženju viška kapaciteta, držeći koeficijent duga pod kontrolom i vodeći visokokvalitetni ekonomski razvoj.

Tokom 2017. godine, do 68,9 odsto centralnih državnih preduzeća učestvovalo je u reformama koje su podrazumevale uspostavljanje mešovitog vlasništva, a vlasti razmatraju planove kojima bi se ova strategija intenzivirala.

Na 19. Nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine (KPK), kinesko rukovodstvo je obećalo da će dalje reforme učiniti sve kako bi državna preduzeća postala “jača, bolja i veća”, pretvarajući ih u “svetski konkurentne kompanije”.

Vlada će nastaviti sa jačim restrukturiranjem i smanjivanjem zaduživanja zamašnom i hitnom prodajom hartija od vrednosti, kao i podsticanjem eksperimenta s poslovanjem preduzeća koja su u mešovitom vlasništvu, prisutnom u više državnih preduzeća.

Otvoriti vrata još šire

Tokom 2018. biće obeležavana 40-godišnjica kineskih reformi i politike otvaranja, a kineski lideri obećali su da će kineska vrata u svet biti još šire otvorena.

U cilju unapređivanja i promovisanja jedne uravnotežene trgovine, Kina će povećati uvoz i smanjiti uvozne tarife za neke proizvode, rečeno je prošlog meseca na Centralnoj ekonomskoj konferenciji.

Da bi stranim firmama pružile veće mogućnosti na kineskom uzavrelom i prosperitetnom tržištu, uspostavljena je negativna lista za ulazak na kinesko tržište, na kojoj su naznačeni sektori i preduzeća koja su ograničena za strane investicije. Ova lista biće tokom 2018. godine uspostavljena širom Kine.

Prema izveštaju sa 19. Nacionalnog kongresa KPK. država će, takođe, dati više ovlašćenja za rad slobodnih trgovinskih zona, kao i istražiti otvaranje luka za slobodnu trgovinu.

Xinhua, 2. jan 2018

China daily

 

Svetska banka: nova strategija za podršku privrednom rastu Srbije i njenom pridruživanju EU

U Vašingtonu je Odbor izvršnih direktora Grupe Svetska banka odobrio program podrške Srbiji (CPF, eng. Country Partnership Framework) kojim se predlaže davanje zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u iznosu do 1,6 milijardi dolara i finansiranje Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation, IFC) u iznosu do 600 miliona dolara.

01

U narednih pet godina (u periodu od 2015. do 2019. kalendarske godine, odnosno fiskalne 2016-2020. godine), ovim sredstvima Svetska banka želi da podrži razvoj konkurentne i inkluzivne privrede u Srbiji i, kroz to, pridruživanje zemlje Evropskoj uniji (EU).

Odbor izvršnih direktora pozdravio je konstantan napredak Srbije u sprovođenju strukturnih reformi koje doprinose makro-ekonomskoj održivosti i stvaraju tržišnu privredu koja je konkurentna. Uočili su da postoji jaka posvećenost Vlade Republike Srbije tim reformama, koje je odavno trebalo sprovesti.

Strategija izneta u CPF je u skladu sa proklamovanim dvostrukim ciljevima Svetske banke o smanjenju siromaštva i bolji život za što veći broj građana. CPF je nastao na osnovu zaključaka analize koju je Svetska banka uradila o Srbiji (takozvana Sistematska analiza o Srbiji, SCD, eng. Systematic Country Diagnostic), u kojoj je istaknuta važnost vraćanja Srbije na put privrednog rasta: od privrednog rasta u Srbiji su tradicionalno najveće koristi imali siromašni i osetljive grupe. Kako bi se vratila na put privrednog rasta, Srbija mora da stvara izvozno-orijentisanu privredu i da u isto vreme omogući siromašnim i nekvalifikovanim ljudima da lakše nalaze posao.

U okviru ovog CPF programa, Svetska banka, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) će se angažovati na slojevitom programu koji treba da pomogne Srbiji u privlačenju investicija neophodnih kako bi se omogućio privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.

02

“Srbija ima istorijsku priliku da ubrza reforme i svoj put ka prosperitetu i integraciji sa EU. Verujemo da će sadašnja posvećenost reformama pomoći vraćanju privrednog rasta, koji je ključ smanjenja siromaštva, jer od njega u Srbiji najveće koristi imaju siromašni. Osim stvaranja uslova za privredni rast, mi verujemo da posebnu pažnju treba posvetiti kreiranju šansi za zapošljavanje marginalizovanih grupa i nekvalifikovanih radnika, kako bi i oni od rasta mogli da imaju koristi,” kaže Toni Verheijen, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. “Nova strategija Svetske banke predstavlja sveobuhvatan paket finansijske i savetodavne podrške koji treba da pomogne da se ostvare ti ciljevi kao i da pripreme zemlju da postane konkurentna članica Evropske unije.”

CPF će se usredsrediti na dva široko postavljena prioriteta. U prvom, koji se odnosi na upravljanje privredom i ulogu države, Svetska banka posebno će podržati napore na unapređenju efikasnosti u upravljanju javnim finansijama, zatim na unapređenju mogućnosti državne administracije da sprovede reforme i pruža javne usluge, te na pronalaženju rešenja za više od 500 državnih i društvenih preduzeća i bolje poslovanje komunalnih i preduzeća za puteve.

“Stvaranje efikasnog javnog sektora koji pomaže privatne investicije i pruža dobre usluge i firmama i građanima jeste ključni uslov za privredni rast i bolji život građana u Srbiji,” kaže Toni Verheijen, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. “Verujemo da će naši napori da pomognemo vladi da radi manje i da troši manje, ali da ima bolje rezultate, otvoriti prostor i priliku za razvoj privatnog sektora kako bi on stvorio visoko vredne poslove koji su potrebni Srbiji.”

Drugi prioritet je rast privatnog sektora i uključenje što većeg broja ljudi u rad privrede. U okviru toga Grupa Svetske banke podržaće napore vlade da se popravi poslovna klima, da se napravi transparentan i efikasan sistem koji se odnosi na zemljište i nekretnine i da se izgrade kvalitetne infrastrukturne mreže. IFC i MIGA će podržati razvoj privatnog sektora. Konačno, napori da se u rast uključe siromašni i ugrožene grupe obuhvatiće rad na propisima vezanim za tržište rada, bolju pomoć onima koji traže posao i razvoj veština potrebnih za rad.

06

“IFC će i dalje biti aktivan u sektorima koji povećavaju zaposlenost, uključujući i finansijski sektor koji podržava mala i srednja preduzeća, proizvodnju dobara visoke dodate vrednosti, obnovljive izvore energije, kao i ulaganje privatnog sektora u infrastrukturu kroz investicije i javno-privatno partnerstvo,” kaže Tomas Lubek, regionalni šef IFC-a za zapadni Balkan. “IFC će nastaviti da pomaže napore da se unapredi poslovna klima i da se privuku direktne strane investicije u Srbiju, kao i rešavanje pitanja nenaplativih kredita u Srbiji.”

Svetska banka je već dugo angažovana u jačanju finansijskog sektora u Srbiji. Imajući u vidu koliko je pristup finansijama važan za privredni rast i razvoj, Grupa Svetska banka nastaviće da bude aktivna u ovom sektoru, kroz aktivnosti IBRD, IFC i MIGA u saradnji sa drugim partnerima.

“MIGA će nastaviti da podržava Srbiju, čija je privreda pogođena globalnom finansijskom krizom,” kaže Den Biler, sektorski menadžer MIGA-e. “Naša podrška finansijskom sektoru posebno može da doprinese produbljivanju tržišta kredita koji podržavaju mala i srednja preduzeća, podstičući tako privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Nadamo se da ćemo ubuduće biti u mogućnosti da podržavamo i druge investicije, kao što su one u infrastrukturu, kako bismo doprineli razvoju Srbije.”

S obzirom da visok rizik od prirodnih katastrofa utiče na privredni rast i da klimatske promene posebno pogađaju siromašne, pitanje odgovora na klimatske promene i rizik od prirodnih katastrofa jeste tema koja će se provlačiti kroz oba prioriteta.
Svetska banka trenutno u Srbiji finansira osam projekata ukupne vrednosti 1,2 milijarde dolara, dok IFC ima portfolio vredan 417 miliona dolara za 25 projekata, a MIGA trenutno podržava 7 projekata u vrednosti od 860 miliona dolara.

 

SEEbiz