Da je Apple država, bio bi ovakav…

apple-icon-apple

Apple je upravo prijavio kvartalni neto prihod veći od bilo koje kompanije ikada, barem nominalno. Po svojoj profitnoj margini, famozna “jabuka” i dalje ostaje najvrednija svetska kompanija listirana na berzi. Prirodno je, dakle, što postoje oni koji žele da ovakvu statistikiku predstave kroz perspektivu poređenja ove korporacije sa državom. Nažalost, većina tih napora promašuje cilj, jer ovakvi mentalni poduhvati, uglavnom, ne porede “jabuke s jabukama”, piše Metju Klajn za Fajnenšel Tajms.

Najčešći način da se izmeri veličina privrede jeste baciti pogleda na godišnji obim proizvodnje u njoj – koliko se robe proizvodi (Ovo bi bio BDP). Možda mislite da je ovo ekvivalentno korporativnim prihodima, osim što se gro od onih priliva ‘prebija’ po odlivu prema dobavljačima. Drugim rečima, gledali biste na ‘BDP’ kompanije bez oduzimanja uvoza, koji predstavlja ‘inostranu proizvodnju’. To je duplo brojanje.

Da bi se ovaj problem rešio, zapamtite da vrednost svih stvari koje ova ‘zemlja’ proizvodi treba da je jednaka iznosu novca za isplatu svih ostalih u toj zemlji pre poreza i taksi, uključujući i neto interes (razliku između prihoda koji se generiše iz imovine banke i troškova povezanih s plaćanjem svojih obveza) u tom istom periodu. Na nivou zemlje, možete misliti o ovome kao fundamentalnom ekvivalentnu bruto prihodima i beneficijama, plus profiti. Na nivou kompanije, to je zbir naknade zaposlenih i EBITDA (Ova suma predstavlja bruto dodatu vrednost Epla, a što je najpribližnija moguća analogija BDP-u).

Finansijske brojke usklađene su s podacima iz same kompanije, mada je trebalo i ponešto nagađati kada je u pitanju izračunavanje naknada za radnike. Kompanija ove brojke ne iznosi javno, osim kada su u pitanju izveštaji o deonicama i bonusima, tako da su oni koji su pravili ovu kalkulaciju dodali “prodaju i opšte administrativne troškove” za istraživanja i razvoj, koji su korićeni kao gruba aproksimacija. “Cena prodate robe” je izuzeta, iako bi mogla uključivati plate nekih zaposlenih zbog toga što sve komponente i izradu Eplovih proizvoda sprovode dobavljači. Kako to biva, ova metodologija “Apple kao država” daje rezultate slične ovoj proceni naknada koje dobijaju Eplovi zaposlenici, istraživanje koje je ova kompanija sponzorisala pre nekoliko godina.

Hajde prvo da pogledamo koliko ekonomskih vrednosti Apple stvara:

00 Apple-GVA2-590x332Tabela pokazuje procenjeni, četvorokvartalni zbir Eplove bruto dodate vrednosti.

Apple je uživao brz rast svoje privredne proizvodnje, koji se i dalje ubrzavao do oko druge polovine 2012. Tada se rast naglo zaustavio, a Apple ušao u blagu recesiju koja je trajala sve do 2014. Rast se vratio u tokom prošle godine, premda sporijeg tempa nego nego što je to ranije bio slučaj.

Shodno tome, izgleda da je cena Eplovih pojedinačnih deonica umnogome odražavala ovu aktivnost. Na berzi su deonice dostigle vrhunac početkom septembra 2012, a onda je do sredine 2013. njihova vrednost skoro prepolovljena, da bi potom postepeno rasle, a onda se, od proleća 2014. naovamo, raketnom brzinom ponovo vinule do zvezdanih visina.

Kako se ovaj trend može uporediti sa državama i njihovim finasijskim stanjem? Sledeći grafikon kombinuje brojke ovog istraživanja sa procenama globalne ekonomske proizvodnje, gde je Apple stavljen u perspektivu Međunarodnog monetarnog fonda:

01 Apple-GVA-vs-countries-GDP-590x247Radi što veće preciznosti, procenjuje se da je Eplov ekonomski autput (tj. proizvodnja) u 2014. imao vrednost od oko 87 milijardi dolara. Prema MMF-u, najpribližnije ekonomije po ovim vrednostima su Ekvador i Slovačka, od kojih svaka proizvede oko 100 milijardi dolara godišnje. Odmah ispod Eplovih rezultata bili bi Oman sa $81 milijardom, Azerbejdžan sa $78 milijardi i Belorusija sa $77 milijardi .

U poslednjih nekoliko godina je Eplovo privređivanje raslo daleko brže nego privrede pojedinačnih zemalja na globalnom nivou, što se može videti na sledećem grafikonu koji upoređuje Eplovu proizvodnju sa globalnom proizvodnjom:

02 Apple-GVA-relative-to-world-GDP2-590x249

Apple čini nešto više od jednog hiljaditog dela ukupne svetske privrede. Što se tiče njegovog udela u BDP-u Sjedinjenih Država, sada je nešto malo veći mada je, izgleda, stagnirao u odnosu na svoj vrhunac iz 2012:

03 Apple-GVA-relative-to-US-GDP-590x243

Još jedna tema koja je pridobila dosta pažnje u javnosti su Eplovi pozamašni fondovi likvidnih sredstava. Oni nisu uporedivi sa BDP-om, mada mogu biti od koristi ako se upoređuju sa deviznim rezervama ili državnim investicionim fondom.

Uostalom, svako preduzeće, uključujući i Apple, ima svoju jedinstvenu valutu koju može koristiti kako bi realizovao akvizicije i plate zaposlenih – svoje akcije. Kompanije mogu upravljati ponudom svog novca tako što će izdavati i otkupljivati svoje akcije, što je u osnovi ista stvar kao štampanje ili uništavanje novca. Ovo, sa svoje strane, zauzvrat utiče na “valutu” prema drugim valuta i deonicam drugih kompanija (na prihodni sadržalac, to jest na tržišnu vrednost pojedinačne akcije podeljene s godišnjim prihodima po deonici)..

Kao i tržišne privrede u razvoju, i Apple ima čvrste obaveze koje ne može da plati upravljajući stokom svojih akcija, odnosno koje mora da plati čvrstom valutom, kao recimo nabavljačke ugovore, plate zaposlenih, itd. Apple dobija novac u čvrstoj valuti, što je korisno, ali u poređenju s većinom zemalja njena privreda je isključivo koncentrisana na samo nekoliko proizvoda. To ovu kompaniju čini analognijom, recimo, nekoj maloj petrol-državi Arapskog poluostrva nego li raznovrsnom ekonomijom kao što je, recimo, Slovačka.

giphyKada se dobro vođene zemlje nađu u ovakvoj situaciji, one uglavnom uzimaju u obzir udeo njihovih prihoda nastalih rastom cena sirovina, kao “iznenadan prihod” koji se ulaže u devizne rezerve i državne investicione fondove. Ove rezerve mogu se iskoristiti za odbranu sopstvene valute i održavanje kupovne moći, u slučaju da se njihovi uslovi trgovine pogoršaju.

Apple i druge velike tehnološke kompanije se ponašaju veoma slično, zadržavajući neke svoje devizne zarade u likvidnim sredstvima. Kada su 2012. deonice Epla pale, investitori su prilično žustro “pogurali” ovu kompaniju da ove svoje rezerve koristi radi ponovnog otkupa svojih akcija.

Apple je verovatno dobro naučio iz ovog svog iskustva, zbog čega u svom bilansu stanja trenutno poseduje oko 178 milijardi dolara likvidne aktive. Iako je količina ovih sredstava rapidno rasla, ona je bila prilično stabilna u odnosu na Eplovu godišnju proizvodnju – otprilike njegov dvogodišnji BDV (bruto dodata vrednost).

Uzimajući u obzir listu velikih fondova koju je sačinio Institut za državne investicione fondove, i poredeći je sa BDP procenama Međunarodnog monetarnog fonda, utvrđeno je da je količina novca u Eplovim rezervama otprilike ista kao što ih ima jedna Norveška. Poređenja radi, državni investicioni fond Kuvajta vredi kao trogodišnja Eplova proizvodnja, sredstva koja imaju Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) otprilike su jednaka dvoipogodišnjem proizvodu, dok državni investicioni fond Saudijske Arabije vredi jednogodišnja proizvodnja ov.e kompanije.

Ova mala finansijska vežba treba da doprinese razumevanju veličine najprofitabilnijih i najvrednijih svetskih kompanija, kao i njihovo stavljanje u odgovarajuću perspektivu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s