Leteti satima “zakucani” u tesna avionska sedišta može da mnoge od nas doslovce slomi. Katja Moskvič za BBC istražuje stručne savete koje vaše letenje mogu učiniti manje frustrirajućim.

Ne možete da spavate. Bole vas zglobovi. Hrana je grozna. Vazduh je ustajao. Prevruće je. A sada je prehladno. Nema prostora za kolena. A onda beba počne da vrišti…

Zvuči poznato? Većina nas je iskusila neki stepen nelagodnosti tokom leta avionom, a ako ste zapeli u ekonomskoj klasi na prekookeanskom letu iz Evrope ka Njujorku, ili još dalje, put retko da je previše ugodan.

Naravno da postoje razlozi za to. Moderni avioni, suprotno uvreženom mišljenju, ne obezbeđuju pritisak vazduha kakav doživljavamo na nivou mora – umesto toga, “kabinska visina” je obično između 1,828 metara i 2,438 metara, što je visina jedne male planine. A to znači manje kiseonika i širenje gasova u našim telesnim šupljinama. Postoje, takođe, i drugi stresovi: kašnjenje letova, prolazak kroz sigurnosni pojas vazdušne luke, buka i vibracije avionskog trupa, ukus hrane, oštri usponi i padovi temperature, niska vlažnost vazduha, teskoba usled neprekidnog i gotovo nepomičnog sedenja i, naravno, jet lag – da spomenemo samo nekoliko.

Rani dolazak na aerodrom pred vaš let znači i obilje vremena pre poletanja kojim se mogu sprečiti panika i fizički stres.

Pa ipak, postoje načini kako da vaše putovanje postane daleko podnošljivije.

Kako preduprediti stres uoči leta

Jedna korisna stvar, kaže Rob Bor, klinički psiholog iz organizacije Royal Free London NHS Foundation Trust, jeste unapred se pripremiti za putovanje kako bi se smanjio nivo stresa. “Iznenađujuće je koliko se veliki broj nas ne priprema, tako što prethodno ne proverimo da li je uz nas potrebna dokumentacija, ne proveravajući da li su pasoši uz nas i ne proveravajući tačno vreme leta, kao ni vazdušne luke do koje letimo”, kaže Bor.

Obično se dokumenta proveravaju na sam dan leta, praktično uoči samog odlaska na aerodrom, a to nije dovoljno dobro, kaže on. “Skenirajte pasoš i držite ga u vašem e-mail sistemu u slučaju da se nešto dogodi”, savetuje Bor. Na vaše putovanje do vazdušne luke utiču i moguća kašnjenja, kao što su saobraćajni zastoji, štrajkovi, gužve i vremenski uslovi.

Unapred odaberite svoje sedište

Odaberite svoje mesto mudrim korišćenjem vebsajtova kao što je recimo SeatGuru, koji je u vlasništvu TripAdvisor-a. On koristi karte sedišta prikazane različitim bojama, prilagođene svakom vazuhoplovu i avio-kompaniji, savetujući putnike koja mesta da izbegavaju jer su pored WC-a, ultra-uska ili im se naslon ne podešava, i tako dalje.

Težak prtljag može dodatno pojačati stres, proizvodeći kod putnika dodatni umor i frustracije.

Stručnjaci kažu da sedenje blizu krila vazduhoplova znači manje turbulencije, jer se krila nalaze u neposrednoj blizini težišta aviona. A ukoliko zaboravite da odaberete svoje mesto, pitajte osoblje na ulazu- možda imate šanse da ulovite prazan red, pod uslovom da let nije pun.

Putujte sa što lakšim prtljagom

Važno je misliti i na izvesnu količinu fizičke aktivnosti koju svako avio- putovanje uključuje. Boreći se s više prtljaga nego što bi racionalno mogli da ponesete, samo sebi dodajete i drukčiju vrstu pritiska pojačavajući tako ukupnu nelagodnost koju avio-putovanja donose, kaže Richard Dawood, glavni doktor-specijalista za medicinu putovanja na londonskoj klinici Fleet Street. Ukoliko vučemo teški ručni prtljag unaokolo, “time povećavamo rizik od naprezanja mišića i koštano-mišićnih problema, kojima će biti pridodata nepokretnost i skučeno sedenje po ukrcavanju”, dodaje on.

Redukujte vaš jet lag – i to pre samog leta

Još jedan sjajan i poželjan savet glasi: gladujte pre leta na duge relacije, jer će vam uzdržavanje od hrane olakšati komplikacije vezane za jet lag. Istraživači s Harvarda kažu da gladovanje u trajanju od oko 16 sati pre ulaska u avion može pomoći putnicima da u mozgu “naviju” poseban sat kojim se lakše mentalno prilagođavamo na novu vremensku zonu. Ovaj sat se razlikuje od našeg uobičajenog telesno-biološkog cirkadijalnog časovnika, koji reaguje na svetlo i govori nam kada se probudimo, spavamo i jedemo.

Jedite pažljivo i budite – probirljivi

Recimo da ste u vazdušnu luku pristigli onako kako treba i po savetu lekara – mnogo ranije, pa imate dovoljno vremena; pripremili ste se za jet lag, pa ste čak prošli bezbednosni pojas bez ikakvih problema. Uoči samog ukrcavanja, pre svega, nemojte konzumirati masnu, prženu ili brzu hranu; Takođe se klonite povrća koje bi vam verovatno proizvelo gasove, kao što su luk, brokoli, karfiol, kupus i pasulj.

Bilo bi najbolje da pre leta izbegavate masnu hranu

Za putovanje bez nadimanja i nadutosti, takođe izbegavajte alkohol i gazirana pića. Letilica kompanije American Airlines je 2006. godine bila prisiljena da prisilno sleti, jer je putnica svoju nadutost pokušala da neutrališe – paljenjem šibice; time je “želela da prikrije neugodan miris”. Ovo je priznala nakon što su psi koji tragaju za eksplozivom njuškajući pronašli kod nje ugašena palidrvca.

Pazite šta jedete dok ste u vazduhu

Ovo posebno važi uoči samog ukrcavanja u avion jer dugački letovi ometaju vaš biološki sat. “Jedite zdravu i laku hranu, male količine koje su lako svarljive – kao što je neka voćka, ili salata”, kaže Alwin van Drongelen, hronobiolog sa Amsterdamskog univerzitetsko-medicinskog centra. On dodaje i da je vreme konzumiranja obroka takođe važan faktor u prilagođavanju na novu vremensku zonu: “U avionu često pokušavaju da vam serviraju doručak neposredno pre sletanja, dok vaš telesni sat misli da ste usred noći. Bilo bi pametno okaniti se pasulja i kobasica i držati se obične, negazirane vode uz poneki kreker. “Hrana bogata ugljenim hidratima, kao što su testenina, hleb od celog zrna ili ovsena kaša su odlični jer izazivaju lučenje insulina, koji čini da naša tela lakše izbegnu jet lag.”

Konzumiranje laganih obroka – ili čak, još bolje njihovo preskakanje – može pomoći u borbi protiv jet laga.

Masni obroci će u vama proizvesti dugotrajniji osećaj sitosti, što je neugodno ako želite da malo odspavate, kaže Dawood. Poneti sa sobom u avion svoj zdrav obrok može biti i te kako dobar izbor; Alternativno, možete od avio-kompanije na internetu zatražiti poseban obrok pre putovanja. Naručivanje posebne hrane unapred takođe znači i da ćete biti prvi posluženi.

Neki avioni mogu predstavljati i rizik po vaše zdravlje, posebno onda kada je u pitanju let koji potiče iz zemalja s generalno lošim higijenskim standardima; i, naročito, ukoliko postoje dugačka odlaganja vašeg leta, kako Dawood kaže da “u tom slučaju, ne treba automatski verovati da je sva avionska hrana zdravstveno i higijenski bezbedna”.

Pijte tečnost

Kada je u pitanju tečnost, ne ograničavajte njen unos – čak ni ako ste zapeli u srednjem sedištu pa ne želite da smetate ostalim putnicima kada krenete u toalet. “Ovo je stvarno loš pristup, i to je jedan od razloga zašto su infekcije mokraćnog mehura i cistitis kod žena tako čest pratilac na dugim letovima”, kaže Dejvud. Umesto toga, kaže on, pijte puno vode – barem po pola litre tečnosti na svaka tri sata provedena u vazduhu.

Konzumiranje alkohola povećava dehidraciju. S obzirom da je vlažnost vazduha u avionu i inače već vrlo niska, sa samo 5-15%, vazduh koji se uvlači u kabinu dolazi sa velikih nadmorskih visina, mnogo iznad pojasa oblaka, pa taj vazduh teži da bude potpuno suv. Ne samo što će alkohol učiniti da želite da pijete još više tečnosti, već i niska vlažnost takođe znači da “jedna čašica alkohola tokom leta ima dejstvo dve čašice alkohola, konzumiranih na nultoj nadmorskoj visini”, kaže Bor.