Smela predviđanja zasnovana na intuiciji su retko dobra ideja. Margaret Tačer je kao sekretar za obrazovanje 1973. izjavila da „Velika Britanija neće imati ženu premijera u njenom veku“. IBM-ov predsednik, Thomas J. Vatson, izjavio je 1943. godine da je “Svetskom tržištu potrebno možda pet računara.” A kada je film sa zvukom debitovao 1927, Hari Vorner iz kompanije Warner Brothers se pitao: “Ko još uopšte želi da čuje šta glumci govore? “. O novim pokretačkim silama u svetu budućnosti piše James Manyika, direktor Instituta „McKinsey Global“.
Danas je još opasnije predviđati budućnost zasnovanu na intuiciji koju su oblikovale predstave iz prošlosti. Četiri snažne sile predstavljaju nove remetilačke faktore globalne ekonomije i teraju nas da odbacimo mnoge naše stare pretpostavke.
Svaki od ovih poremećaja će biti preobražavajući sam po sebi. Ali, njihovo pojavljivanje je simultano i jedni druge pojačavaju. Zajedno, oni proizvode fundamentalne i nepredvidive promene takvih razmera kakve svet nije video. One će naterati sve – ali pre svega poslovne lidere – da odbace stare načine razmišljanja o svetu.
Prvi veliki poremećaj je premeštanje ekonomske aktivnosti u gradove zemalja koje su u brzom i opsežnom razvoju. Još koliko 2000. godine, 95% „Fortune Global 500“ kompanija imalo je svoja sedišta u gradovima razvijenih zemalja. Do 2025. godine, skoro polovina „Fortune Global 500“ preduzeća će imati svoja sedišta u zemljama u razvoju, dok će Kina biti dom za više korporacija nego što su to SAD ili Evropa.
Gradovi su prethodnica ove velike smene u globalnoj ekonomiji. Skoro polovina globalnog rasta BDP-a od 2010. do 2025. godine doći će iz 440 gradova sa tržišta u razvoju, od kojih za mnoge zapadni rukovodioci možda nisu ni znali da postoje. To su mesta poput Tianjina, grada jugoistočno od Pekinga, sa BDP-om koji je praktično istovetan današnjem BDP-u Stokholma – a sutra može biti jednak BDP-u celokupne Švedske u 2025. godini.
Drugi veliki poremećaj je ubrzavanje tehnoloških promena. Iako je tehnologija uvek bila faktor transformacije, njen uticaj je danas sveprisutan, sa digitalnim i mobilnim tehnologijama koje neviđenom brzinom nalaze primenu u različitim oblastima. Bilo je potrebno više od 50 godina nakon pronalaska telefona da polovina američkih domova nabavi jedan aparat, ali je mobilnim telefonima bilo potrebno samo 20 godina da se prošire sa manje od 3% svetske populacije na više od dve trećine. Facebook je 2006. imao šest miliona korisnika; danas ih ima 1.4 milijarde.
Mobilni Internet nudi obećanje ekonomskog napretka milijardama građana u brzorastućim ekonomijama, i to takvom brzinom koja bi, inače, bila nezamisliva. On daje preduzetničkim startapovima veću šansu da se takmiče sa etabliranim firmama. Ali tehnološke promene sa sobom nose i određene rizike, naročito za radnike koji gube svoje poslove usled automatizacije proizvodnog procesa, ili ne poseduju veštine za obavljanje poslova na polju visokih tehnologija.
Treći poremećaj je demografski. Po prvi put za više vekova unazad, naša populacija stagnira u većem delu sveta. Starenje stanovništva, koje je već neko vreme evidentno u razvijenom svetu, sada se širi na Kinu a uskoro će pogoditi i Latinsku Ameriku.
Pre trideset godina, samo nekoliko zemalja, dom malog dela svetske populacije, imalo je stope fertiliteta znatno ispod zamenske stope od 2,1 dece po ženi. U 2013. godini, oko 60% svetske populacije živelo je u zemljama sa stopom nataliteta ispod ove zamenske. Kako je starih sve više u odnosu na radno sposobno stanovništvo, raste i pritisak na radnu snagu, a poreski prihodi potrebni za servisiranje državnog duga i finansiranje javnih usluga i penzionog sistema se smanjuju.
Poslednji remetilački faktor je snažno povećanje međupovezanosti kad je reč o robama, kapitalu, ljudima i informacijama koje nikad lakše nisu prelazile preko granica. Ne tako davno, međunarodne veze su, pre svega, postojale među glavnim trgovinskim čvorištima u Evropi i Severnoj Americi. Sada je ta mreža kompleksna i razgranata. Tokovi kapitala među privredama u razvoju su udvostručeni u samo deset godina, dok je više od jedne milijarde ljudi prešlo granice svoje matične države u 2009. godini, preko pet puta više u odnosu na 1980.
Novonastali izazovi – niz novih i neočekivanih konkurenata, nestabilnost koja dolazi iz udaljenih mesta kao i nestanak lokalnih radnih pozicija – već su ophrvali radnike i preduzeća. Naravno, ova povezanost nudi značajne mogućnosti, ali implicitna pristrasnost prema poznatom ometa sposobnost radnika, firmi, pa čak i vlade da iskoriste sve nove prednosti koje im se pružaju.
Ovo naročito važi za kompanije. Prema istraživanju analitičke kompanije McKinsey, američke kompanije su od 1990. do 2005. godine gotovo uvek investirale sredstva na osnovu iskustava iz prošlosti, a ne procenjivanja budućih mogućnosti. Firme koje podležu takvoj inerciji će u novoj globalnoj ekonomiji verovatno potonuti, a ne plivati,.
Neke firme će se, međutim, prilagođavati, uz iskorišćavanje mogućnosti da ostanu agilne promenama. Umesto, recimo, izgradnje novog sedišta kompanije, iznajmljivanja velikih kancelarija ili kupovine restorana – tradicionalnim investicijama koje na samom početku zahtevaju velike sume novca – one mogu da otvaraju mala prodajna mesta, online prodavnice, ili pokretne „mini-restorane“ na točkovima.
Fleksibilnost i odgovaranje na izazove će omogućiti takvim firmama da napreduju. Tempo i obim tekuće ekonomske transformacije je nesumnjivo zastrašujući.
Postoji, ipak, mnogo razloga za optimizam. Nejednakost može biti u porastu u mnogim zemljama, ali je mereno između zemalja ona dramatično opala. Skoro milijardu ljudi je izašlo iz ekstremnog siromaštva u periodu između 1990. i 2010. godine; još tri milijarde će se pridružiti globalnoj srednjoj klasi u naredne dve decenije.
Na vrhuncu Velike depresije 1930. godine, Džon Majnard Kejnz je izjavio kako će se životni standard u “naprednim ekonomijama” povećavati 4-8 puta tokom narednih 100 godina. Njegovo predviđanje, koji je smatrano „beznadežno polijanovskim” (Pollyannaish) u to vreme, ispostavilo se kao tačno, uz poboljšanje koje je verovatno bliže vrhu njegovog projektovanog raspona.
Kejnz je, za razliku od mnogih njegovih savremenika, prepoznao snage koje su delale u privredi, prilagodivši svoj način razmišljanja, i, što je najvažnije, ne plašeći se da bude optimista. I mi moramo da sledimo njegov primer i budemo optimisti, bez straha od priihvatanja inovativnih rešenja.
Testirali vašu intuiciju za budućnost: učestvujte u kvizu “Neočekivane promene”