Hilari Klinton (Hillary Clinton) je u svojoj predsedničkoj kampanji dosad prikupila znatno više novca od Donalda Trampa. Ipak, da li je „količina keša“ ikada u američkoj istoriji značajnije uticala na izborne rezultate? Iznos donacija i sredstava prikupljenih otišao je nebu pod oblake počev od 1960. i izborne trke između Kenedija i Niksona. Tada su oba kandidata skupila oko 10 miliona dolara. Kenedi je tada pobedio, mada je imao jedva nešto tanji budžet od Niksonovog. Prema podacima koje je nemački dnevnik Handelsblatt prikupio o finansijama i darodavcima u dosadašnjim američkim kampanjama (sume su u međuvremenu konvertovane iz evra u dolare), Barak Obama je u 2012. prikupio preko 700 miliona dolara, dok je Mit Romni (Mitt Romney) tada prikupio tek nešto manje od $500 miliona. U ovom slučaju, kandidat Demokratske stranke je pobedio na izborima, nešto što je Obama učinio i u trci za predsednika 2008. godine, kada je finansijski istisnuo republikanskog kandidata Džona Mekejna (John McCain ).
Ta se priča proteklih godina i decenija mnogo puta ponavljala. Džordž V. Buš (George W. Bush) prikupio je više od svojih konkurenata 2004. i 2008. godine, i u oba slučaja je ušao u Belu kuću. Isto tako, kampanja Bila Klintona (Bill Clinton) prikupila je više novca nego kampanje Boba Dola (Bob Dole) i Džordža Buša starijeg (George Bush Snr.), kako 1996. tako i 1992. godine, pa je i on takođe trijumfovao u oba navrata. Na osnovu tih podataka, da li će Tramp biti prvi “budžetski gubitnik” koji će ući u Belu kuću još od Džimija Kartera (Jimmy Carter) 1976. godine?
